Adam Sudanac
Pre neku godinu sam otišao da radim u Tripoli, u Libiju. Bio sam smešten van grada, na nekoj farmi, gde smo tek nameravali da osnujemo radionicu. Kao čovek sa znanjem organizovanja posla i znanjem mehanike, bio sam idealan za taj posao. Još, imam iskustva sa muslimanima jer sam već radio u Libiji nekoliko puta.
Ja i Adam na tremu kuće gde sam stanovao.
Ja i Adam na tremu kuće gde sam stanovao.
Ceo kompleks, koji je ogroman, je čuvao jedan dečko od nekih 25 godina, poreklom iz Sudana, po imenu Adam Muhamed. Rekoh, kompleks je ogroman. Osim vile od nekih 400 kvm, tu su bila i dva magacina od 2.000 kvm svaki, pa vinograd, pa maslinjak, pa deo sa ovcama…
Ja i Adam u radionici.
Radionički dani.
Neću da dužim, staviću slike da vidite tog Adama, ali ja sam se sprijateljio sa tim momkom, pa se i dan danas čujem sa njim ponekad telefonom, iako on ne govori Engleski, niti ja Arapski. Ali, prijateljstvo nema granica.
Ja u društvu Sudanaca.
Ja i Sudanci posmatramo najotrovniju zmiju u Libiji koju smo uhvatili.
Adam ima ženu i sina u Sudanu; u nekom selu pored Kartuma. Sina je video samo jednom kad ga je gazda Libijac pustio da ode kući na dve nedelje. Od tada ima samo njegovu sliku među dokumentima. Adam živi već 7 godina u sobici od 2 x 3 metra kvadratna, gde ima samo jedan mali kasetofon i nekoliko kaseta sa Arapskom muzikom. Adam radi za platu od 100 $ mesečno (dobro ste pročitali 100 američkih dolara), koje šalje kući ženi i detetu.
Adam, ja, kamila i kamilče.
Adam, ja, kamila i kamilče.
Adam mi je prirastao srcu jer je prosta duša i vredan i pametan i ponosan čovek. Gledao sam da mu pomognem što sam više mogao, a on je to umeo da ceni. Najzad, kad sam odlazio iz Libije i vratio se u Srbiju, on je plakao kao kiša. Zvao me „Ami Alex“, što je čika Aleks u prevodu.
Adam posmatra Sredozemno more kraj Leptis Magne.
Leptis Magna.
Leptis Magna.
Pre krize sam se nosio mišlju da Adama i njegovu porodicu dovedem kod mene u Beograd i zaposlim kao baštovana ili tako nešto. Ali, vražija kriza je uništila i mene finansijski a i moje namere prema Adamu.
Leptis Magna.
Leptis Magna.
Postavi komentar
Posetioci
Nebojša Katić
- O balkanskim vazdušnim ratovima
- ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ!
- Komentari 2024
- KAKO „UKRASITI“ ISTOČNI ZID GROBLJA PER LAŠEZ
- PATRIOTIZAM, NACIONALIZAM ILI, MOŽDA, BUDALIZAM
- DA LI JE PREDSEDNIK BAJDEN DAR OD BOGA
- Navaljni i Karađorđevići
- OD DOS-A DO SNS-A, STVARNOST I MITOVI O SRPSKOJ EKONOMIJI – objavljeno u „Le Monde Diplomatique“ (srpsko izdanje, februar 2024)
- NEMCI, JEVREJI I SLOVENI
- BRITANCI I SRBI KAO BRAĆA ROĐENA
Stare slike
- Rakek 1956/57 – 1. razred OŠ Rakek (1/2)
- 1956 Rudolfovo – Smrečje za oljarno
- 1932 Milanov Vrh – Sani
- Begunje 1978/79 – 2. razred
- 1931 Maribor – Spominski zapis Rudolfa Maistra ob desetletnici odhoda Italijanov s področja Logatca in Rakeka
- 1890 Ljubljana – Svarilo!
- 1971 Rakov Škocjan – Družinski izlet
- 1938 Rakek – Jože Janež
- 1931 Milanov Vrh – Otroci smučajo
- 1966 Luksemburg – Brez besed
Filozofski Tekstovi
- Piter Singer – Zašto je ubijanje loše?
- Portret – Štefica Galić
- Giovanni Pico della Mirandola – Izvod iz dela (Govor o dostojanstvu čovjekovu)
- Lino Veljak – O takozvanom principu manjeg zla
- Delia Steinberg Guzmán – Filozofi i sofisti
- Pitirim Sorokin – Uzrok nadritma ideacijske, idealističke i osjetilne faze u grčko – rimskom i zapadnom kulturnom nadsustavu
- Redžep Handan – Al – Mas’udi – Arapski Herodot
- Andreas Matthias – Roboti za seks i rat zgodne su teme, no prava opasnost je drugdje
- Ričard Rorti – Očuvanje čistote filozofije: Esej o Vitgenštajnu;
- Ka filozofiji I (Antička filozofija); zbirka filozofskih tekstova.
Alex Schuster Blog 
Predivno ! Prijateljstvo bez granica ! 🙂
Afroditta, u Libiji sam upoznao mnoge zajednice koje rade tamo. Tako sam se sprijateljio sa egipćanima (uglavnom građevinci), marokancima (ugostiteljstvo), pa i sudancima, koji su radili proste fizičke poslove. Libijci su naravno bogati naftom, i uglavnom su svi zapsleni u administraciji. E, ti, sudanci su najpošteniji ljudi na svetu koje sam ja do sada sreo.
Recimo od njih sam na poklon dobio njihovu narodnu nošnju, iako su im plate manje od 100 dolara mesečno.
Bogatstvo je putovati,upznavati razlicite kulture i obicaje !To nam siri vidike,cini nas sirokogrudim i tolerantnijim.Jezik nikad nije prepreka ako postoji dobra volja! I kako se ono kaze :“Osmijeh i gvozdena vrata otvara !“
Victor Borge je bio poznati pijanista,humorista i showman! Potice iz Danske ali je zivio i radio u USA.Nekom prilikom je rekao: „Osmijeh je najkraci put do covijeka !“
Ja samo mogu da se slozim sa tom izjavom ! 🙂
I ja se slažem sa Borgeom 🙂
A nema besa i jeda u sebi, zivi zivot kakav mu je dat, jel` tako?
Od Adama se uci!
Kako se Adam oseća ne znam. Znam da ne živi na tuđoj grbači prosipajući mudrost drugima; da ima porodicu koju mora da izdržava; da ima prijatelje sa kojima može da razgovara a koji nisu „verski fanatici“, da je iako skromnih mogućnosti – stvorio nešto iza sebe. Eto, toliko znam o Adamu i verovatno zato u njemu nema besa i jeda.
Tačno, od Adama se uči.
😆 podsjetio si me na Siriju, bila sam ljetos, ali nisam u Libiji još.. opet tko zna, moj avanturistički duh opet se polako budi.. obožavam putovanja.. a tu na tvojim stranicama uživala sam.. pozdrav :))
Nattaly,
Drago mi je da su ti se dopale slike mog druga sudanca Adama. Iako sam ja tamo radio, a tada nema baš mnogo vremena za razgledanje okolo, imam još mnogo slika, kako starih rimskoh gradova, tako i običnih ljudi. Biće ih još na blogu – obečavam :).
Pozdrav
rado ću navratiti i pogledati..pustinji nisam rekla zbogom, već doviđenja 🙂 hvala ti što si svratio 😆
ma znaš što, sad si me zbunio, a ja sam ti tek jedan dan na ovom portalu i imamo istu temu bloga.. hahahah ajmeee.. ne zamjeri na ovome „što si svratio“.. loši dani me „lupaju“ 🙂 pa sad moraš svratiti do mene htio to ili ne :)) vidiš.. pozdrav ti
😆
nema problema, već sam svratio i malo se zbunio jer je samo jedan blog (post) tamo. Vidim da si friška blogerka.
Da ti otkrijem jednu tajnu, imam veeeeeeelike šanse da uskoro odem u Maroko da radim. Baš mi je želja da vidim Kazablanku. 🙂
ma daj, pa zgrabi taj posao i uživaj:)) pozdrav:)
Bas mi je zao ljudi kao sto je Adam, koji ceo zivot rade da bi prehranili porodicu, a zive u tudjim sobicama bez ikakvih prohteva za sebe…
E, to ti je nepravda, a nekome sve padne s neba i uziva u medu i mleku…
Upravo tako. Neke priče, filmove i svedočanstva bi trebalo svakodnevno da se predaju u školama kao poseban predmet, recimo nazovimo ga „humanizam“ ili „filija“, sve jedeno. Gledam na TV u Maroku gde žene od 60-70 godina nose tovare sa robom, teške i do 30 kilograma, od obližnje luke do tržnice, što je nekih 4-5 kilometara, za 5 evra; jer tako je jeftinije za gazdu.
A, opet postoje ljudi koji su prosto podivljali jer ne znaju šta sve imaju…, i što je najgore, takvih ljudi, i jednih i drugih, ima i u našem komšiluku.
Kakve veze Kazablanka ima sa Marokom? 😆 Pa Kazablanka je u Švajcarskoj. 😀
Zanimljivo je da dobri ljudi mogu da budu prijatelji i ako ne govore istim jezikom. I ako je Adam vedar čovek, žao mi ga je zbog situacije u kojoj je. Tužno je biti daleko od svoje porodice, zarad nekog boljeg života. Ma koliko se nama činilo malo 100$ Adamu je to veliko kao kuća, jer verovatno tamo gde žive njegovi ne može ni toliko da zaradi. Šteta što nisi mogao da ga dovedeš u Beograd.
Navijam za tebe da odeš u Maroko, jer sam sigurna da ćeš imati šta da nam pokažeš. Srećno. 🙂
Ha, ha, ha 😆 , a Kapablanka je vrsta sutlijaša 😆
Tužna je Adamova sudbina, jer ne vidi sina po dve-tri godine. Radi kao crnac (pa i jeste crnac 😦 ), a Libijci su gori od naših novokomponovanih gazda. Ali, Adam je uvek nasmejan i uvek me razveseli kad se čujem s njim telefonom.
Za Maroko još sve visi u vazduhu. Glavni mi reče, unapredi Engleski i Arapski, pa sada svaki dan prelazim po jednu lekciju Arapskog. Svo grlo izdera jer imaju neke čudne zvukove. Ali, nadam se da će se isplatiti. Slike stižu prvom poštom, obećavam.
Ona Srbija o kojoj smo razgovarali na onom drugom postu nas toliko voli, da moramo da idemo po belom svetu da radimo, da bismo mogli da izdržavamo porodice. I moj dragi se sprema na put, pa razmišljam koliko se u stvari razlikujemo od Adama. Tuga jedna.
Sa druge strane većina Srba ne bi videla belog sveta, da nije ovakva situacija u zemlji već godinama. U svemu ima nečeg dobrog. 😀
Odlično zapažanje. Nažalost nije lako u tuđini, ma koliko ona egzotična bila.
Mnoga prijateljstva niču tamo gde se najmanje nadamo. Upravo ona ostaju najdublje urezana u naše živote.
Ja sam komunikativan čovek, volim da sklapam prijateljstva, ali opstaju samo ona prava kad dva prijatelja veruju jedan drugom i bezrezervno mogu da kažu koju reč utehe.
Veoma dobra i zanimljiva priča!
Srdačan pozdrav, i samo tako nastavi!
Mila, moj Adam je zaista prava drugarčina. Šteta nisam ga dugo čuo…
Posetio sam ovaj blog u nadi da sto vise saznam o Libiji jer se nadam da za 10=tak dana krenem na neodredjeno vreme.Nazalost Alex je dao nesto, ali meni nedovoljno.No ako odem trudicu se da se nadjemo ovde i mozda pruzim nesto zanimljivo buducim putnicima.Pozdrav Alex
Lepo je što si svratio i prokomentarisao. U Libiji sam bio nekoliko puta, i mogu da ti pružim informacije koje verovatno nikada nećeš ni doživeti. Sve zavisi kako se snađeš. Libija može biti lepa i interesantna, ali isto tako i dosadna i depresivna. Zato, iščekujem tvoje postove, ili već neke tekstove… A ako tražiš fakte o Libiji, tada poseti neki sajt koji pruža te informacije, recimo wikipediju… Veliki pozdrav i lepo se provedi… Pozdrav i tebi, Tormak