Početak > Društvo, Kriza > We are fine so far…

We are fine so far…


Pitaju me prijatelji ovih dana: „Kako to da ti na svom blogu još nisi napisao ni jednu reč o Libiji!?“

Mail mog prijatelja iz Libije, Alija.

Moje kolege blogeri znaju da sam ja dugo radio tamo i da imam puno prijatelja u Libiji. Često sam i pisao o Libiji, recimo o mom prijatelj Adamu, o venčanicama u Libiji, o maloj Ajši, o proslavama u Libiji, i zaista sve mi teško pada ovo što se dešava u toj prelepoj zemlji.

Nisam želeo da pišem o Libiji ni zbog neznanja koje vlada u Srbiji o Libijcima, ali i zbog poštovanja prema tom ponosnom narodu. Ipak da bih postavio nešto na ovaj blog, potaklo me je jedno pismo mog prijatelja Alija, koji je i kraj blokade, nestašice struje, straha za svoj život i život svoje dece… se setio mene i poslao mi mail, samo da kaže da je dobro i da me pozdravlja. Tada na raznim forumima čitam naše domaće „komentatore“ kako baljezgaju o svetskoj zaveri, Gadafiju kao prijatelju našeg naroda, o Američkom globalizmu… beskrajno preseravanje naših „sveznajućih“ dokoličara me tera da se gadim gluposti koje se pišu.

Suština naših moralnih patuljaka, koji misle da sve znaju i da mogu da kritikuju sve i svašta, se sastoji samo u interesu prema sopstvenoj guzici. Kod Gadafija se dobro zarađivalo, ismevao se taj narod zbog svoje kulture i prodavala se „pamet“ koju mi posedujemo. Kako Libijci žive, to nikoga nije interesovalo, važno je uzeti što više para, dolara, „flus, flus“ kako kažu Arapi. A narod je zaista mnogo nezadovoljan u Libiji i narod je podigao pobunu protiv režima. Nažalost, to ne dopire do mozga naših komentatora po sajtovima.

Ja i gazda Ibrahim

Libija je zaista uspela da napravi moderno društvo, ali kao što ptica u zlatnom kavezu nije slobodna, tako i Libijski narod nije imao slobodu da putuje, da se zabavlja, da se zaljubljuje, da otvara preduzeća, da ima svoj život.

U Libiji postoji pored vojske i desetak što tajnih što javnih policija. Kao i kod nas, što sada imamo i Komunalnu policiju kao servis za zapošljavanje partijskih kadrova, tako i Libija ima recimo Moralnu policiju koja prati da li se dvoje mladih slučajno drže za ruke dok šetaju ulicom. Prosek godina u Libiji je oko 24, (dok je u Srbiji preko 45) i ta omladina nema nikakvu zabavu. U samom Tripoliju ima samo jedan bioskop, a o diskotekama, pozorištu, splavovima može samo da se sanja. Mladi opet gledaju satelitski program gde se vidi način života, ne na zapadu, već u Libanu, Tunisu, Egiptu… gde se devojke i mladi druže bez problema. Pa dokle više, sva zabava je odlazak u džamiju i slušanju da treba trpeti i ako otac ima novaca i imate sreću da budete među starijom braćom, da se što pre oženite.

Ja i gazda Ibrahim u Sabrati, mestu gde se nalazi stari rimski grad ali i poprište borbi Gadafijevih i pobunjeničkih snaga.

Korupcija, koja je ogromna u Libiji, je drugi uzrok što su se ljudi srednjih godina pobunili. Kad ti ne možeš da izvadiš ni jednu dozvolu a da ne platiš, ili da gledaš kako svi prolaze preko reda, da moraš da se sagneš do zemlje da bi provirio kroz neki šalter gde gomila lezilebovića ispija čaj… jednog dana ti pukne pred očima i dovoljna je jadna varnica da sve bukne.

Kao što vidite mnogo sličnosti kao i u Srbiji, samo što su Libijci imali petlju da dignu glas… i imaju mladost koja je pokretač svih revolucija. Srbija, zemlja staraca, može samo da grize sebe samu i da mrzi ceo svet, što se po komentarima na vestima i vidi.

Pobuna u Libiji nije išla nikom u prilog, ni Gadafiju, ni Americi, ni EU, ni Izraelu… tako da samo moroni mogu izjavljivati da je sve to delo CIA ili Mosada. Vidimo da tih morona ima i u našim realiti programima gde jedna profuknjača – pevaljka vređa ceo jevrejski narod. Žao mi je što Srbi ne vide dalje od nosa, što ne vide da se dešava nešto veliko u Islamskom svetu, što se rađa novi svetski poredak koji će zameniti omatorelu Evropu, dekadentnu Ameriku i prenaseljenu Kinu ili Indiju. Žao mi je što se pišu budalaštine i što niko ne govori o Libijcima kao narodu, već samo o svojim sitnim, šibicarskim interesima.

Žao mi je što niko nije pomenuo Libijske studente koji su demonstrirali pred Libijskom ambasadom. Nije, jer se uplašio da bi Gadafi mogao da zameri i zavrne ćaršaf da više mrvice ne padaju sa njegovog stola u gladna srpska usta.

(žao mi je ako sam zvučao grubo i ogorčeno, ali se zaista tako i osećam).

 

Advertisements
  1. 2. marta 2011. u 22:48

    Nadam se da će ta varnica i nama da pukne. Nadam se da će se sve tamo ubrzo završiti i da će tvoji prijatelji biti dobro.

  2. Alex
    2. marta 2011. u 22:57

    Hvala ti Breskvice na odgovoru. Ja stvarno non-stop pratim dešavanja u Libiji, zovem moje prijatelje preko Skype, gledam Aldžaziru i BBC i onda pročitam idiotske komentare na B92 ili drugim novinama. To me totalno izbaci iz takta… kao što vidiš.
    Može neko reći; šta se nervira za neke tamo musave arape… pa nije tako, jer kad upoznaš nekog i postane ti prijatelj, tada ti je i žao što mu se dešava nešto što nije zaslužio.
    Pozdrav i da nema vas blogera mislio bih da je ova zemlja stvarno potpuno zastranila 🙂

  3. 3. marta 2011. u 00:26

    Hvala ti brale Alex na ovom objašnjenju. Stvarno sam bila zbunjena, jer, nisam znala baš tačno „za koga da navijam“. Doduše, nikada se ne navija za „glavešine“, ali… ko bi ga znao! Eto, kada su svi „drogirani“ kako kaže Gadafi. Ma, strašno je to što im se dešava. Baš mi je žao naroda, zaista, a mogu da mislim kako je tebi, jer poznaješ taj narod u dušu.
    Želim, da su ti svi prijatelji dobro i zdravi! Valjda će se uskoro sve završiti!
    A što se tiče pobune, ja stvarno ne znam kada ćemo mi podvući crtu i krenuti kukuom i motikom na bagru! Strašno! 🙂

    • Alex
      3. marta 2011. u 01:01

      Ne kažem da je Gadafi nešto izuzetno loš, ali postoji neka prirodna smena generacija… dosadio je bre ljudima… ljudi hoće promene. Kažu napravio je puteve. Pa svaki moron bi napravio nešto kad ima milijarde dolara prihoda godišnje. I što nije došao na vlast pameću, nego je i on svrgao kralja Idriza. Ali, pustimo politiku, žao mi je mojih prijatelja koji nisu zaslužili da budu ubijeni i opljačkani.
      Nećeš mi verovati, upravo me je zvao onaj Adam da javi da je dobro. Kao da je znao da sam pisao blog o Libiji. Ja sam već dva dana pokušavao da ga dobijem na mobilni i plašio sam se najgoreg, i on se većeras javio. Kaže siguran je i da ne brinem. To je drugarstvo, Dudo. 🙂

  4. 3. marta 2011. u 01:42

    Ostavila sam komentar tamo negde na nekoj slici, Jer sam ih gledala onako velike, baš su mi se svidele.

    Što se tiče komentara, e tu stvarno umem da poludim, naročito kada nešto znam iz prve ruke ili videla svojim očima. Komentari manje više, ali „novinari“ koji samo prepisuju jedni od drugih neke priče „udarnih“ naslova bez ikakvog osnova…nemam reči za njih.

    Potpuno ću da se složim sa tobom da se dešava nešto veliko u islamskom svetu, ali sam i sigurna da će uskoro to svima biti jasno… i te kako.

    • Alex
      3. marta 2011. u 22:19

      I novinari pogotovo, dobro si to primetila. Oni baš koriste Copy Paste tehniku… oni što treba da budu na mestu događaja su najveći izvor glasina i mutljavina. 😦
      Nadam se da sam u pravu kad mislim da stari, rigidni, zatucani islam polako ustupa mesto mladim i otvorenim ljudima kojima religija neće biti sredstvo, već nešto što će pomoći da postanu bolji ljudi, koji će živeti u zajedništvu sa drugima. Pa zemlja je za samo 100 godina narasla sa 2 milijarde na 8 milijardi ljudi. Ne mogu da razumem ljude koji žive u prošlosti… sve se promenilo, sve… pa i oni se menjaju, zar ne?

  5. 4. marta 2011. u 00:26

    U pravu si Alex, vidiš koliko i ti njima značiš, jer su se setili da ćeš brinuti za njih i javili ti se! Zaista je to pravo prijateljstvo! Hvala Bogu da su živi i dobro! 🙂

    • Alex
      4. marta 2011. u 10:34

      Dudo u pravu si. Jedini problem je što su oni svi još u Tripoliju, a tamo se tek očekuju prave borbe. Kažu, mir je, cene su skočile u nebo a hrana ponestaje, ali hvala Bogu živi su. I tamo postoje Libijci koji su protiv Gadafija i koji su za Gadafija, pa niko ne sme ni da govori javno jer lako može mrak da te proguta. Taj strah i ta neizvesnost nije postojala kod nas za vreme Miloševića pa naši ljudi to i ne razumeju.

  6. 4. marta 2011. u 12:47

    Ovo što se dešava u Libiji, kako si nam ti objasnio, može da ne razume jedino retardina osoba. Mogu da mislim kroz šta ljudi prolaze. Strašno! Najgore će tek biti, kada nestane hrane i love! Jadan narod, koji uvek naje*e!

    • Alex
      4. marta 2011. u 16:19

      Uvek je tako, raja uvek naje*e. 😕

  7. 4. marta 2011. u 17:21

    Da Alex, slažem se, menjaju se. Ono što neizmerno poštujem u njihovoj veri je njihova reč. Imala sam prilike još kao manja da se uverim da kada ti postanu prijatelji to ostaju zauvek. Nikada ne zaborave i neiznevere.

    • Alex
      4. marta 2011. u 22:17

      Mogli bi nešto i da naučimo od njih, barem tu osobinu da budu prijatelji sa ljudima kojima veruju. 😕
      Kako ja sutra da objasnim mojim prijateljima da su neki moji sugrađani, skoro 80% njih, uzvikivali; „Izdrži pukovniče, Srbija je uz tebe, nemoj popustiti!“ 🙄

  8. 4. marta 2011. u 23:56

    Hvala ti za ovaj post i divne slike,pravo prijateljstvo sve trpi,nisi ti kriv Alexe za neznanje svojih sugradjana,pobedice dobro…Pozdrav

    • Alex
      5. marta 2011. u 00:55

      Imaš pravo Milina… pa kad se i Ajnštajn još „nervirao“ zbog ljudske gluposti i neznanja, šta meni preostaje 🙂
      Hvala tebi na pohvalama i lepim rečima, i drago mi je da si svratila na moj blog. 🙂

  9. 5. marta 2011. u 10:32

    Najbolje bi bilo ako bi mogli negde da se sklone, mada ja sad pišem sugestivno – oni su tvoji prijatelji! Pitanje je koliko još ima ljudi koji pate i pitaju se šta će sutra biti sa njima?
    To što se dešava je strašno u najmanju ruku. Uvek ispašta nevin narod. Razmišljam ali ne pada mi na pamet kako mi kao pojedinci možemo da pomognemo jer je sve što se dešava više nego tužno. Uvek krenem od sebe i svoje dece, šta ako mu već sutra budemo u sličnoj situaciji?

    • Alex
      5. marta 2011. u 11:08

      Neno u pravu si potpuno, mnogo je nesreće na svetu i kad bi o svemu brinuli, vrlo brzo bi izludeli. Ali, kad nesreća dobije lice, kad se dešava nekome koga poznaješ – tvom prijatelju, onda ona postaje deo tebe. Zlurado i neozbiljno komentarisanje jednostavno te natera da se zapitaš kakvi se to idioti javljaju na raznim forumima kao kompetentni. A opet ništa ne možeš jer taj neko napiše šta mu prvo padne na pamet i ide dalje… zabole njega što neki tvoj prijatelj tamo negde pati. 🙂
      Drago mi je da si navratila na moj blog, Neno i u pravu je Exxx kad piše da su Borani najaktivniji u blogosferi 😉

  10. 5. marta 2011. u 18:34

    Povodom proseka starosti. Srbi su najstariji narod u Evropi. Prosek godina 45. A zna se da su nosioci promena mladi… sve ostalo si ti rekao 😉

    • Alex
      5. marta 2011. u 21:02

      U Srbiji, moj Exxx, ja sam sa svojih 50 godina tek stariji punoletnik 🙂
      Tačno druže moj… jadna je država koja nema mladost… tu nema napretka, promena… sve stagnira i hvata se mahovina. 😕 😦

  1. 11. decembra 2011. u 01:51

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: