Sekte – gde je problem?

Pre nekog vremena napisa Exxx na svom blogu jednu pričicu kojom se dotačinje problem sekti u Srbiji. Ja pročitah i obećah da ću prokomentarisati. Pa, evo mog mišljenja o sektama.

Prvo – šta je to uopšte sekta? Ako konsultujemo Wikipediju vidimo da je „sekta izdvojena grupa ljudi koja čvrsto sledi svoja načela, a koja su često suprotna od mišljanja većine“. Po ovoj definiciji vidimo da sekta ne znači neko zločinačko udruživanje, rušenje pravnog poretka ili bilo šta što je upereno protiv drugih ljudi. Sekta je jednostavno drugačije mišljenje koje se ne podudara sa opšteprihvaćenim mišljenjem većine.

Obrnuti krst - čest znak neke satanističke organizacije.

Sekta se najviše vezuje za verske organizacije, tako da svako odstupanje od proklamovanih dogmi u velikim, priznatim monoteističkim religijama, se naziva sektašenje. Samo po sebi se podrazumeva da je sekta nešto jako loše i dekadentno. Da li je baš tako?

Ako se vratimo u prošlost vidimo da je i samo hrišćanstvo u svom početku bilo sektaško. I sam Isus je razapet od strane fariseja jer je propovedao nešto što se kosilo sa tadašnjim učenjem. Prvi hrišćani su bili ubijani po rimskim koloseumima jer su propovedali novu veru. Dobro, ako su Isusovi sledbenici u Judeji bili sektaši, za Rimske hrišćane to se ne bi moglo reči. Pošto je Hrišćanstvo prihvaćeno kao ravnopravna i kasnije jedina vera u Istočnom i u Zapadnom Rimskom carstvu, pojavile su se podele i u samom Hrišćanstvu, što je rezultiralo velikom shizmom i cepanjem na Istočnu i Zapadnu Crkvu. Hrišćanstvo se delilo i dalje pa su se ove velike celine delila i dalje. Pisao sam već o tome. Danas u Americi postoji na hiljade malih „Crkava“ koje imaju za osnovu učenje Isusa Hrista. Sve su ovo sekte u odnosu na iskonsku ideju. Da li su sve one zle?

Prvo da pogledamo zvanične Crkve koje deluju u svetu. Pravoslavna Crkva se zaštitila od daljnih deoba tako što je stvorila sistem nacionalnih crkava. S tendencijom stvaranja novih država, pa samim tim i nacija, pojavljuju se nove autokefalne crkve. Na ove nove crkve se ne glada blagonaklono, što se sećamo po stavu Srpske Pravoslavne Crkve u odnosu na Makedonsku ili Crnogorsku Pravoslavnu Crkvu.

Igra ili ozbiljna pretnja?

Katolička Crkva se od problema sekti štiti na način što je dozvolila redove u svojoj organizaciji. Danas mnoštvo redova priznaje Papu kao vrhovnog poglavara ali i ima blago različite poglede o Isusovom učenju.

Protestantske Crkve nisu priznate od strane Pravoslabne i Katoličke, kao i Anglikanska, a samo ime kaže da među Protestantskim Crkvama postoji velika raznolikost u učenjima.

Da li su ove velike, zvanične Crkve po svom sastavu dobre Crkve. Odgovor dajte vi sami a ja ću vas samo podsetiti na Krstaške ratove (prevara Pape Urbana II), progon učenih ljudi u srednjem veku (zašto je Tesla otišao u Ameriku iz Srbije), spaljivanje veštica (veštice iz Salema), Pacovski kanali (beg nacista i ustaša u Južnu Ameriku)…

Danas smo uljuljkani u bezgrešnost Crkve i slobodno šaljemo svoju decu na veronauku. Znamo da je porast pedofilije u Crkvi ogroman i da je to veliki problem, a opet šaljemo decu „mečki na rupu“. Neretko i same Crkve šire strah od sekti da bi zadržale svoje vernike i da bi skrenule pažnju javnosti sa svojih problema.

Često i same države protežiraju jednu Crkvu na svojoj teritoriji. Tako već znamo ako si pravi Srbin / Rus / Grk / itd, tada moraš biti Pravoslavac. Ako si Španac ili Italijan ili Poljak ti si automatski Katolik, dok su Englezi naravno Anglikaci.

Zlo je svuda oko nas!

Postoje zakoni koji izjednačavaju Crkve, ali se oni često selektivno primenjuju. U Americi su sve Crkve jednake i svako može osnovati Crkvu. Je li to dobro? Nije li to način da se pojave izvitoperena učenja sekti? Jeste, ali zakonom je relugisano sankcionisanje kriminalnih radnji u tim sektama, kao i u drugim Crkvama. Da li je recimo pop koji je tukao decu lopatom u Crnoj Reci odgovarao pred zakonom. Ili pred finansijskom komisijom zbog utaje poreza. Pa nije naravno.

Zato pre nego bacim kamen na Jehovine svedoke, ja bih razmislio. Ipak, mnoštvo ljudi neće da razmišlja i prihvata servirane floskule zdravo za gotovo.

Ako pod nazivom sekta baš hoćemo da ukažemo da postoje tajne organizacije koje se bave ispiranjem mozga i naveđenjem članova na greh, blud ili kriminal, tada bi valjalo pomenuti ih poimence. Ako generalizujemo upadamo u opasnost da demonizujemo neka vrlo progresivna i vredna novonastala udruženja. Da li smo mi savesni sudija koji se kloni toga da osudi nevinog, ili smo partijski sudija koji samo treba da sledi nalog svoje partije (Crkve).