Početak > Ljubav, Život > Dvostruki život

Dvostruki život


Koliko je dug životni vek čoveka?

Ako pogledamo čisto fiziološki, čovek počinje da kopni oko svoje 35-te godine. Posle 35-40 životna energija jednog ljudskog bića kreće svojom silaznom putanjom. Naši zubi traju taman toliko. Naš vid počinje da ubrzano dobija „pluseve“ u dioptriji. Mišići nam se pretvaraju u salo, i nabildovani tipovi ubrzo postaju starkelje sa mlohavim kesama oko ruku i grudi. U dobu od 35-40 godine naši pojedini organi otkazuju, pojavljuje se rak, demencija, alchajmer i imunitet nam opada. Kraj se polako bliži.

Ako zaista pogledamo životni vek ljudi iz Amazonskih šuma ili Afričkih pustinja, uočavamo da je životni vek oko 40 godina. Znači, priroda je toliko predvidela da jedna ljudska jedinka poživi. Ali, zahvaljujući napretku nauke i medicini, a naročito uslovima života, ljudski vek je udvostručen. Ovaj svoj drugi deo života čovek provodi sasvim drugačije od prvog dela.

Ljudi u kasnijim godinama otkrivaju lepotu u umetnosti, i sami počinju da slikaju, komponuju ili pišu. Sve više se razmišlja o smislu postojanja i time se produbljuje filozofski pogled na svet. Ljudi pokušavaju da promene samog sebe i prilagode se svojoj okolini, u odnosu na svoju eksplozivnu mladost, često se sa setom prisećaju i čude kako su mogli u mladosti da se tako ponašaju.

Razmišljam – da li ovaj „drugi“ čovekov život, koji se toliko razlikuje od prvog, ima i svoje drugo viđenje ljubavi?!

I stari ljudi umeju da se zaljube, isto kao i mladi, iako to mladima izgleda čudno. Često omladina komentariše; „bljak, vidi matorce, zapetljaće im se veštačke vilice ako se poljube!“

Ali, da li je ova „druga“ ljubav ista kao i ona „prva“?

Naravno da nije.

Mladi se zaljubljuju i stupaju u brak, ili jednostavno u običnu seksualnu vezu, iz zadovoljavanja nagona za parenjem i razmnožavanjem. Naravno, priroda je pomogla ovo fenomenom zaljubljivanja i najlepšim osećajem seksualnog sjedinjavanja. Udvaranje između dve mlade osobe ima za cilj da se dobro proceni budući partner koji će ujedno biti potencionalni roditelj njihove dece. I seks u tom dobu je eksplozivan i u velikim količinama i čest, baš iz razloga za što sigurnijem začetkom novog života.

Stariji nemaju tu potrebu. Žene gube svoje reproduktivne sposobnosti, a muškarci želju da imaju decu. Stariji se ne zaljubljuju radi produženja vrste, već jer im je potreban neko sa kim bi se družili i sa kim bi razgovarali. Seks je redak i obično se svodi na peting, masažu i duge razgovore. Po meni ovo je mnogo „ozbiljnija“ ljubavna veza od one mladalačke.

Ako prihvatimo da su „prvo“ i „drugo“ zaljubljivanje nastali iz potpuno različitih pobuda, logično se postavlja pitanje da li je moguće, ovaj „produženi“ ljudski život, provesti vezan samo uz jednog partnera?

Kad deca krenu svojim putem, da li je neminovno da brak upadne u krizu? Da li se bračni drugovi potpuno otuđuju kada im se cilj iz mladosti ispuni? Da li u tim momentima dolazi do isforsiranog nasilja u porodici, alkoholizma, promiskuiteta i drugih devijacija? I da li je greh razvod braka iz takvih pobuda?

Mnogi u životu, jureći za karijerom ili iz nekih drugih razloga, preskoće „prvo“ zaljubljivanje (brak). U petoj deceniji svog života oni otkrivaju „drugu“ ljubav i pronalaze partnera sa kojim stupaju u dugu vezu. Takođe, ako je neko loše prošao u „prvom“ braku, teško se odlučuje za „drugi“ iz straha da ne bude ponovo povređen.

Ipak ljudi se zaljube i u Domu Staraca, pa čak i venčaju. A opet neki parovi ceo svoj život provedu srećni jedno uz drugo. Da li su oni tolerantni, lenji ili su u svom bračnom drugu prepoznali pravu osobu i za „drugo“ zaljubljivanje?

Mislim da je sve to jako raznoliko da bi sve stavili u neki šablon. A opet, kad bi se ljudi oslobodili stega predrasuda i shvatili da postoji razlika između mladosti i starosti, možda bi manje bilo nezadovoljnika u braku, pogotovo u kasnijem dobu.

Razmislite – da li je bolje živeti sam u „drugom“ dobu ili iskusiti ljubav, taj najlepši poklon koji smo dobili direktno od Boga?

Advertisements
Kategorije:Ljubav, Život Oznake:, , ,
  1. 5. juna 2010. u 16:41

    Komplit si u pravu da se kopni posle 35-te, kad jebeno shvatiš da ti nisi ti tu gde jesi(a shvatiš kad deca lagano krenu u osamostaljivanje). A da se boriš malo za sebe , treba da imaš muda, volovska.
    Pa…, plivaš tu gde jesi, sam si ušo u vodu (manje-više). 😦

    • Alex
      5. juna 2010. u 18:54

      Pa i prirodni znaci nam ukazuju da „prošlo je tvoje, pusti mlađe“.
      Čovek treba da se ko mator ker povuče uz neku toplu peć i gleda svoja posla. Ali neće. Misli da sve još može, a samo sputava mlade da žive svoj život. 🙂

  2. 5. juna 2010. u 19:02

    E, pa necu tako!
    Ja necu da starim od 35 jer mi je to tako uskoro, a ja jos nisam ni odrasla!!!
    Za ljubav glasam u svakom trenutku, a ako prava ljubav nije pronadjena u mladosti, zasto je poricati ako se javi kasnije…
    Mada, ja sam ipak za jednu jedinu pravu ljubav…pa kad god se desi… Moja baba i deda su mi uvek svetao primer, ziveli su do svoje 85 godine zajedno u super braku i ljubavi… a do zadnjeg dana bili su vedri i vitalni. Znaci da je moguce?

    • Alex
      5. juna 2010. u 19:36

      Ha, ha, ha, pa ti Breskvice nikada ni nećeš ostariti. Ti ćeš uvek biti mlada jer si veliki maštar. Blago tebi, kad bih i ja mogao tako, toliko bih voleo. 😆
      Seti se mojeg teksta kad doživiš 60 ili 70. 😉
      To što kažeš za svoju baku, verovaću kad čujem iz njenih usta. Ne možeš ni da zamisliš koliko puta me moja majka, koja ima 75 godina i gde moj otac nije živ već 15, iznenadi nekim svojim pričama iz isvog braka. Mi deca nikada nismo osetili nikakve trzavice u životu mojih roditelja i mislili smo da je to idealan brak, a majka mi danas često kaže; „e sine koliko sam ja propatila od tvoga oca i njegove majke“. A tu moju babu sam mnogo voleo. To me toliko otrezni i dotuče… ali jbg, šta ću. 🙂

      • 6. juna 2010. u 13:54

        Oho, volela bih da je istina da ne ostarim bar jos jedno 50 godina 🙂
        Mozda si u pravu sto se tiče toga da mi kao deca često idealizujemo stvari… Ne znam, meni je tako izgledalo…
        A baka mi je umrla pre vise od 10 godina, tako da nista od njene izjave…
        Ipak, ja verujem u pravu ljubav koja traje, jednostavno – mora!

        • Alex
          7. juna 2010. u 06:11

          Tako i treba Breskvice 😉

  3. 5. juna 2010. u 21:35

    Jedna ljubav za život je moguć scenario, ali pod par uslova:
    -ne možemo naći tu ljubav ako ne poznajemo sebe, tek kad se upoznamo znamo koga da tražimo..sve ostalo bi moglo potpasti pod pubertetlijske ljubavi.
    -za ceo život je potrebno naći nekoga ko će u isto vreme biti ljubavnik i prijatelj – i kome ćemo mi biti to isto (ne ide jednosmerno)

    Prava ljubav nije nemir, strast, nesanica..osim u trenucima kad smo ljubavnici (onda se um isključuje..rade samo srce i želja).. prava ljubav je potpuni osećaj mira

    • Alex
      5. juna 2010. u 22:47

      Razumem šta hoćeš da kažeš.
      Kada misliš da je jedna prosečna osoba dovoljno zrela da upozna sebe? Drugim rečima, kada je pravo vreme za udaju (ženidbu), tj kada spoznajemo osećaj da smo upoznali sebe da bi izabrali pravog. Ne znam da li sam u pravu kada kažem da nam zaljubljenost zamagli tu spoznaju samog sebe i tako zaluđeni opet stupamo na „ludi kamen“ sa nekim ko je potpuno nekompatibilan sa nama.
      Da li se slažeš da mladalačka ljubav i ona u kasnijim godinama nisu nikako iste. Ne verujem da se mladi vole na isti način kao i ljudi u 50-tim ili 60-tim godinama, kao i da se vole iz istih razloga.
      Zatim mislim da je ljubav kao i prijateljstvo. Niko nema prijatelja za ceo život, možda poznanike, ali prijatelje ne verujem. Tako i neki par se spaja iz nekog „interesa“ i dok taj interes traje i ljubav traje, ali interesi svakog supružnika se menjaju i par se polako razilazi. Oni mogu ostati u braku, mogu naučiti i na zajednički suživot, toleranciju, ali ne verujem da više među takvim ljudima ima ljubavi. Ili, ima retko, i to samo ako im interesi idu u istom smeru.
      A, možda i grešim, možda par nauči da svoje interese razvija u istom smeru i to naziva „večnom ljubavlju“??!!!
      Marouk, drago mi je da si došla na moj blog… 🙂

      • 5. juna 2010. u 23:09

        Tu sam ja..čitam i razmišljam o zadatim temama 🙂
        hm, mislim da je moguće naći ljubav za ceo život. Ako smo zajedno jer nešto želimo, onda ćemo se pre ili kasnije razići. Mislim da ako smo zajedno jer želimo jedno drugo, onda je to za život.
        Reče mi jedna pametna žena da postoje dve vrste veza (kad sam uveliko tražila definiciju nečega što sam tih dana spoznala): jedna počinje tako što pričamo o svom prošlom životu, uspesima, padovima, greškama, tužnim pričama, neispunjenim željama. I druga, kad ne moramo ništa da pričamo, pričamo samo o tome ko smo mi, šta želimo…
        Tamo gde je previše prošlosti nema budućnosti – kao da smo sa nekim iz sažaljenja..jer on može da proguta naše poraze kao i mi njegove. Tamo gde se prošlost ostavlja za sobom, tamo se dve osobe upoznaju i istog trena vide mogu li dalje da idu zajedno ili ne.

        Zavisi šta računaš pod „mladi“ 🙂
        Mislim da samo neko ko je sebe „spustio“ na zemlju u životu može da bude u stanju da potpuno spozna ljubav.
        Puni smo maštarija po prirodi..osobe gledamo kroz sliku koju o njima zamišljamo a ne kakve su stvarno. Tek kad sagledamo sebe, shvatimo šta volimo, šta nam je potrebno, bićemo u stanju da vidimo ko je pred nama.

        Imala sam mnogo sreće (ili pameti..al biće da je ovo prvo) da naiđem na jednu takvu osobu i znam da mi niko drugi ne bi prišao tako blizu u tom trenutku. Ništa nismo očekivali i ništa nismo želeli osim društva onog drugog, a onda nam je odjednom sinulo 🙂

        Inače, mislim puno o tome kako ulazimo u veze sa očekivanjem da će se neko prilagoditi toj slici koju imamo o njemu. A onda se kao razočaramo, jer ta osoba nikada nije bila ni nalik onome što smo mi videli u njoj. Ura za trežnjenje!

    • 8. juna 2010. u 12:29

      Marouk, lepo si ovo rekla…kažu da istina uvek boli, kakva greška…

      • 8. juna 2010. u 13:04

        Perlice ISTINA BOLI ali to je isto kao i kod svakog drugog telesnog simptoma..ako ne obratimo pažnju (u ovom slučaju na to da svim svojim bićem ignorišemo istinu) javiće se drugi simptom, još jači..sve dok se sasvim ne razbolimo i boli nas toliko da MORAMO da izanaliziramo šta nam je i da počnemo da se lečimo.

        • 8. juna 2010. u 13:59

          Marouk,
          može da te boli glava od zabluda, neispunjenih očekivanja, laži, prevare… i dalji tok bola-simptoma bolesti je neumitan ali ne od uzročnika spoznaje i slobode koji donosi rasterećenje i koji se istina zove…

  4. Alex
    5. juna 2010. u 23:41

    Slažem se. Prvo sam u životu čuo rečenicu; „najveća zabluda mladih koji stupaju u brak je da će vremenom uspeti da promene onog drugog“, a zatim sam i to spoznao.
    Sada, šta misliš o sledećem, a što se uklapa i ono što je rekla tvoja prijateljica.
    – neko se oženi (uda) potpuno neiskusan (nevin) i upozna svog partnera i misli da je takva veza sasvim normalna i da tako treba. U kasnijem dobu upozna nekog drugog, ima aferu i tek tada vidi da ono što je proživeo sa partnerom do tada nije uopšte jedino i da život ima mnogo više varijanti.
    – neko se kasno oženi (uda) posle mnogo ljubavi i mnogo partnera. Tada nađe osobu koja joj odgovara i sa kojom se potpuno razume i ostaje sa njom ceo život.
    Šta je tu bolje. Zelena je rekla da devojke vole mangupe, a ja kažem i dobri momci uzimaju vamp žene za supruge. Da li podsvesno ti mladi traže iskustvo koje bi im „problematični“ prižili. Pa Isusa nije pratila monahinja, već bivša prostitutka.
    Ti imaš više iskustva od mene, to je sigurno, jer imaš dva veze iza sebe, dijametralno suprotne. Da li se to uklapa u moj tekst? Ja imam jednu vezu, decu i nemam iskustva po tom pitanju.

  5. 5. juna 2010. u 23:58

    Mislim da su oba dobra ako idu tim redom 🙂
    Neko ko nema iskustva a kasnije shvati šta sve može ljubav biti je po meni blagosloven. Umeju ljudi da ugase svoj život na venčanju i nikada ne progledaju.
    Mada, afere ne odobravam..možda sam to samo ja. Uvek sam bila mišljenja da jedno treba prekinuti pre nego se uđe u nešto drugo. Ne ide to uvek baš tako, ali bolje bi bilo da ide jer:
    – pogotovo žene uskaču iz jedne veze u drugu a kasnije shvate da su oba partnera jezivo slična (serijski promašaji)
    – dok je uzbudljivo svako će misliti da je našao pravu osobu – pitam se da li od toga IKADA ispadne ljubav?

    Nisam baš ni za mnogo kasno nalaženje (prve) ljubavi. Mada, čovek treba da voli, to je prirodno stanje. Ljubavi su razne, a samo neke su prave – sve ostalo nazivamo simbiozom. 🙂

    I da, ljubav je za sve godine, samo se drugačije živi.

    Problematični ne ispadnu uvek tako problematični… ISpadnu to kad neko nema hrabrosti da tako jednu osobu zadrži. U NLP se kaže da kad se neko mnogo buni, svađa, uvek popuje…da to nije loša osoba nego neko ko ima nešto da kaže (pogotovo pred autoritetima). Tako i ti mangupi (oba pola) obično budu ljudi od stava (ne računam one propalice koje nikoga ne vole i misle samo na svoje zadovoljenje) i neverovatne harizme. A osoba koja je sa njima često nema dovoljno samopouzdanja i tu je već rođen problem.. nešto kao: druge ga gledaju, jao ja jadna, sigurno me vara i slično…pa onda čak te „neugledne“ prevare prve..eto da dokažu sebi nešto.
    A niti su one neugledne niti je on mangup..jednostavno takvu sliku imaju u glavi.

    Kad se nađe dvoje koji imaju neke svoje ciljeve, koji znaju šta žele, jedino je potrebno da vide idu li u istom smeru…temperamenti su već slični a onda se i najveći mangup mangupira sa svojom ženom mangupkom i nema vremena da pogleda sa strane. Tada i oni koji nikada nisu pričali o osećanjima tu i tamo pošalju ljubavnu poruku i otkriju svoje more ljubavi (koje je drugima očigledno bilo nevidljivo)

    I eto, iz nekog razloga ZNAM da mangupi mogu da vole više i iskrenije nego bilo ko drugi, samo kad imaju koga.

    Imam tako neki predosećaj u vezi sa tobom..al ne mogu da kažem ovako javno.

    • Alex
      6. juna 2010. u 00:12

      Hmmm dosta opširno i jasno. Mislim da smo se razumeli. 🙂
      Što se tiče mangupa, oba pola, o tome ti i pričam, kurve su najbolje supruge i majke (neka se ne uvrede druge žene), barem po literaturi koju sam čitao (Remark, Zilahi…). Verovatno je isto i sa muškom bagrom. Ako uzmemo Ret Batlera iz Prohujalo sa Vihorom, vidimo kakav je brižan otac bio dok mu kćer nije poginula. 🙂
      Žao mi je što sutra ujutru moram na posao, jer baš se razgovor rasplamsao, a, ako želiš piši mi na lični mail, nema problema. Tu mi objasni tvoje osećaje u vezi mene. Samo odgovor dobićeš prekosutra jer ja radim skoro 24 sata. 🙂

  6. 6. juna 2010. u 00:19

    Idem i ja da lalam..crkoh danas 🙂

    Valjda to tako ide. Jak temperament čini osobu neverovatno brižnom, čim to ima gde da se usmeri.

    Eto ne slažem se sad već..kurve..to nisu žene koje su bile sa mnogima, to su žene koje imaju takvu ličnost – a one obično ni same sebe ne mogu da čuvaju XD …a to je u zadnje vreme sve češći opis i za muškarce takve naravi
    Ja bih to nazvala iskusne žene 🙂

    Ajdnekjesasrećom na poslu pa piši kad stigneš.
    Ne znam treba li da iznesem taj svoj predosećaj još..svakako ću ti reći, za sada samo posmatram 🙂 Nije ništa strašno ni zarazno da ne brineš 😀

    • Alex
      7. juna 2010. u 06:06

      Ali Marouk, ja sam zaista mislio na kurve. To su one tete koje pružaju „ljubav“ muškarcima za novac. 😕

  7. 6. juna 2010. u 08:28

    Mnogi brakovi sklopljeni u mladosti ne opstanu baš zato što se kategorišu pod onu poznatu izreku „mladost ludost“… mislim da jedan brak može da opstane kroz sve te godine i da isti funkcioniše u skladu i ljubavi samo je potrebno da se spoje dva idealna bića, idealna jedno za drugo, kao + i -, alfa & omega, jing i jang …

    • Alex
      7. juna 2010. u 06:09

      Pa dobro, teoretski je tako. Ali kako znamo da je neko naš Jing ili Omega. Kad to skapiramo, tada je možda i kasno. 🙂

  8. Plava Baklava
    6. juna 2010. u 12:59

    Sve je potrosna roba: i ljubav, i prijateljstvo, pa i postovanje 😦 Ljubav za ceo zivot = lutrija. Nije nemoguce, ali se ne desava cesto. I akd ostanu zajedno, mnogi su tu iz navike i lenjosti da bilo sta menjaju. S druge strane, oni koji osete da se menjaju nekad radije uloze energiju u nalazenje novog partnera nego u dugorcnu vezu/brak.

    Ljubav pripada svakom dobu, a nacin voljenja – iskreno receno ne bi bilo dobro ni zdravo da se sa 40 voli kao sa 17. Zivotno iskustvo i zrelost daju neku drugu dimenziju tim kasnijim ljubavima, poidjednako lepu iako manje adrenalinsku od one u maldosti, ali to je tako normalno. ja sam celozivotni adrenalinac, ap nisam vise odusevljena kad treba s detetom da idem na one vratolomne atrakcije po zabavnim parkovima 🙂

    I ne mislim da se preskakanja desavaju zbog trke za karijerom isl, vec zato sto se prosto nije desio sudbonosni klik. Isto tako ne mislim da se mladi vencavaju samo zbog sexualnih potreba i razmnozavanja. Uvek je to potreba za zajednistvom, samo sto joj je rok trajanja razlicit u zavisnosti od milion faktora.

    Otudjenje kad deca odu svojim putem? Ne postoji ako nije postojalo vec pre toga. A mnogi brakovi su slepljeni upravo samo tom decom (koje opterecenje na njihovim plecima i kakav los start za sopstveni zivot sa partnerom 😦 ).

    Starenje? Sami smo krivi. Ja sa skoro 45 vozim trotinet zajedno sa sinom. Spremamo se na ture bajsom. Grdim sebe da sam lenja jer nikako d akrenemd a vezbam redovno, pa se cudim kad sve boli, a takos e dobro osecam kad sam fizicki aktivna. Time sebi produzavamo mladost i sadrzajnost zivota. Zasto biti nepokretljiv i otromboljen? Gde pise da moramo da budemo takvi? Sve to iz golave ide. Samo neka mene zdravlje sluzi, a ja se nadam da je jos puno kojecega pred nama: i pohoda, i kampovanja, i splavarenja, i biciklistickih tura, skijanja, klizanja, ali je vazno cuvati u sebi iskru zivota, radost zivljenja.

    Da, zrele godine mi daju drugaciji pogled na svet i drugacije mogucnosti. Puno tga otkrivam sada i radim prvi put u zivotu. I divno mi je. A na sebi treba raditi uvek i ne postoje godine u kojima sebe ne mozemo menjati.

    Ljubav opet? Ne iskljucujem ali ne verujem. A prozivela sam ljubavi razne. Prozivela sam i onu pravu filmsku stos e desi jednom ili ni jednom i imala sam dovoljno mozga da uvidim da je ta ljubav divno mladalacki adrenalinska ali neupotrebljiva za zajednicki zivot. I sad je se makar rado secam, nikakav prljav razvod i natezanje je nije pokvarilo, razisli smos e dok je jos trajala i dok smo disali jedno za drugo i dobro je tako.

    Sad vise i ne zanm da li mi treba, jer se precesto svodila na ruzan egoizam druge strane i umorna sam od eksperimenata te vrste. I zelim da bar neki period u zivotu provedem sasvim svoja, jer sad osecam potrebu za tim. Ne zelim da se prilagodjavam, da pravim opet kompromise, da trpim necije bubice. Ja sam svoj dug oduzila, sad je vreme da budem zadovoljna svojim zivotom 🙂 🙂 🙂

    • Alex
      7. juna 2010. u 06:09

      No comment. Sve si obuhvatila u svom komentaru. 🙂

  9. 6. juna 2010. u 13:18

    Baklavice moram da se složim sa ovim za otuđenje…ljudi zamrznu svoje živote dok deca ne porastu i onda očekuju da nastave gde su stali, a godine otišle, zdravlje i živci isto tako..a ljubav?
    Mislim da čovek koji voli nije u stanju da se hibernira ili otuđi. To se dešava kad se nešto rasklima i pre dece ili čim deca dođu. Često jedan shvati (ili oboje) da nije trebalo da idu dotle, da nisu spremni na takve žrtve.

    Inače iz ličnog iskustva mogu da kažem da čim dete diktira svaki pokret u kući tu je već sve puklo, jer je to samo izgovor obe strane „da dete ne sme da pati“… naravno da dete neće patiti kad vidi da je tata zagrlio mamu ili da se poljube. Naprotiv! Deca to treba da vide i dožive, jer će u nekoj budućnosti biti i sami u stanju da ljubav pruže i pokažu…čim se to krije, čim se dete koristi kao izgovor..to je odavno puklo. A DECA TO OSEĆAJU!

    Sa pravim partnerom ljubav postaje jača svaki put kad misliš da ne može biti bolje, bila tu deca ili ne..a ako su tu, rastu u sigurne osobe koje znaju da ih roditelji vole i da vole jedno drugo.

    • Plava Baklava
      6. juna 2010. u 13:44

      Apsolutno se slazem, samo sto ljubav ne moze preziveti samo tako. Mora biti obostrano negovana, ne sme da se podrazumeva. Ni prisustvo osobe ne sme da se podrazumeva, niko ne sme da postane komad namestaja, a to se najcesce desava.

      Inace, izbor partnera je zaista velika slucajnost. da, biramo ih po nekim podsvesnim kriterijumima i mehanizmima, ali nema garancije za izbor pravog. I najpraviji se moze promeniti kad prorade opet pa njeki njegovi/njeni kojekavi unutrasnji mehanizmi, neodzivljene i nedozivljene stvari i emocije, kojesta. I tako se pravi pretvore u neprave posle , , godina 😦 . Jedino se rizik za los brak i jos gori razvod smanjuje ako izbegnemo alkoholicara, agresivca, bubu lenju parazitsku, narkomana, zenskarosa.

      • 6. juna 2010. u 13:49

        tako nekako 🙂
        nema tu pameti, samo sreće

        • Alex
          7. juna 2010. u 06:10

          Devojke, zaista sam uživao u vašoj polemici 🙂

  10. 7. juna 2010. u 08:05

    Još da smo uzele po jednu šampitu uz razgovor…iha…stigao bi ti sa posla a mi bi smo još čavrljale 😀

    • Alex
      7. juna 2010. u 12:34

      Dobra ideja, počeću da služim čaj i sitne kolače uz moj blog 🙂

  11. 7. juna 2010. u 12:47

    Gledaj i da staviš dovoljno stolica za sedenje da čitamo na tenane..kad se okupe sladokusci, biće gužve 🙂

    • Alex
      7. juna 2010. u 13:30

      🙂 🙂 🙂

  12. 7. juna 2010. u 23:19

    Ja nemam pojma o čemu si ti pisao! Kakvo starenje, kakve kese, kakve proteze (ju, zamalo mi ne ispade!!!!), kakvi cvikeri (uh, ala me žuljaju, mamicu im)?

    Čovek je mator ako želi to da bude! Da me vidiš sa klincem od 6 godina kako igram futbal, kako se marvašimo i padamo na tepih. Jest’ da posle jaučem par dana, ali i to prodje.

    A o ljubavi, pa, šta da ti kažem. Ja sam u nekoj drugoj priči, ali, znam, da ljubav ne zna za granicu u godinama. I ta ljubav „pod stare dane“, može da bude mnogo jača, nego u mladosti. Moguće je to, zašto da ne, jer, tek kada ljudi tako ostare, potrebni su jedno drugom, jer, mladi za njih nemaju vremena. Nije ni sve u sexu, zar ne?

    Ko je spomenuo šampite? Može i meni jedna, pliz! 😉

    • Alex
      7. juna 2010. u 23:30

      🙂 🙂 🙂 Hvala ti Dudo, baš si me nasmejala svojim komentarom. Vidi se da ti ne stariš jer si još uvek mlada duhom. 🙂
      Hmmm… šampite… mmm… pa hajde devojke, (ma šta devojke – curice), organizujte se pa napravite nešto pa pozovite nas mladiće na kolačiće 😉 .
      ps i ja sa klincima igram fudbal ali sam uglavnom golman ili sudija. 🙂

  13. 8. juna 2010. u 12:50

    Kada bi imali dovoljno hrabrosti, možda bismo
    hteli..
    Ako bi se usudili da odbacimo sve predrasude, ono što smo naučili, čuli i videli možda bismo
    mogli…
    Kada bismo bili spremni da se iz korena promenimo ( svoje misli) makar na jedan dan, i prihvatimo sve ono što ljubav nije ( strah, obaveza, bes, ljubomora, samosažaljenje, bol) možda bismo kroz sve ono što nije
    da shvatimo šta ljubav jeste…
    Bez definicije i pojmova.Bez vremenskog ograničenja i prostora.

    • Alex
      8. juna 2010. u 13:46

      …hteli…mogli…da shvatimo šta ljubav jeste…
      Lepo rečeno 🙂

      • 8. juna 2010. u 13:52

        …kroz ono što ljubav nije.

        Odličan post:-)

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: