Početak > Život > Trilogija prošlosti (drugi deo)

Trilogija prošlosti (drugi deo)


Srpsko društvo je bez tradicije i identiteta. Ovo što mi nazivamo tradicija je miks Mađarke, Austrijske i Turske kulture. Naročito Turske. Prihvatili smo hrišćanstvo ali nismo zaboravili slovenske bogove. Krenuli smo u prozapadni društveni sistem, ali se nismo oslobodili patrijahalnog razmišljanja. Baš se nalazimo međi između Istoka (mislim na Turski uticaj) i Zapada (mislim na Nemački uticaj).

zid srb

Mural na zidu preko puta groblja u mom kraju. Iako je autor želeo da postigne drugi utisak, to što se nalazi kraj groblja daje malo drugačiji ton.

Danas srpske porodice trpe užasan pritisak. Danas su srpski mladići i devojke potpuno bez identiteta, i u kakofoniji saveta i pozivanja na tradiciju, oni jednostavno ne znaju šta im je činiti. U ovako haotičnoj državi, oni odlaze tamo gde je to bolje uređeno. Nije stvar samo u novcu, već u uređenosti, tj sigurnosti za svoju budućnost. Zato mladi većinom odlaze na Zapad, a sve više i u druge države poput Singapura, Kine, Brazila…

Da se ne zavaravamo, u istom čabru kao i Srbija su uglavnom sve post-socijalističke zemlje, pa i velika Rusija.

Mi jednostavno nemamo porodicu turskog / muslimanskog tipa, gde su svi u familiji povezani, pomažu jedno drugog i žive zajedno, ali imaju jednu glavu porodice koja donosi sve važne odluke. Takođe nemamo ni porodicu Zapadnog tipa, oslobođenu svih stega religije, tradicije, pola, opredeljenja itd, samostalnu u odlučivanju, podržanu od države u svakom socijalnom aspektu.

Znači naši mladi, (ali i stari) nemaju podršku porodice, ali ni podršku društva. Naša država nema izgrađene socijalne službe već još uvek radi na Turskim principima harača i danka. Takvu državu niko ne smatra svojom, svi pokušavaju da je prevare i svi pokušavaju da pobegnu od nje. A, ni država sama ne želi da se menja; ili nema snage. To vidimo i danas kad SNS oličena u Aleksandru Vučiću već posustaje u reformama koje mora uraditi da bi Srbija preživela.

Počeo sam priču sa bombašom samoubicom da pokažem kako je sve povezano. I kod nas postoje samoubice, ne toliko onih koji bi poveli još stotine sa sobom u grob, ima i takvih, ali većinu samoubica čine tihi, beznadežni ljudi koji tiho odlaze u večnost. Kaže se da je prošle godine 10 ljudi dnevno u Srbiji radije izabralo smrt nego život.

Prečiću sada na lični primer. Na probleme koje sam imao prošle 2013-te godine i koji su me naterali da krenem i ja put emigracije. Da napustim sve i odem iz Srbije. Neki kaži „idi, sretan ti put“, ali ja mislim da Srbija mnogo gubi. Mene kao iskusnog privrednika koji može da pruži mnogo srpskoj privredi. Moju decu kao buduće radnike, koji bi punili srpski budžet i još važnije obezbedili penziju za stare. I moj kapital koji sam stekao, koji nije nešto veliki, ali prodajem sve i odnosim svoje pare sa sobom. Kad se to pomnoži sa stotinama hiljada sličnih meni…

Ali o tome u sledećem nastavku…

Advertisements
Kategorije:Život Oznake:,
  1. 8. januara 2014. u 08:27

    Ovo bi moglo i ovako: Danas su hrvatski mladići i djevojke potpuno bez identiteta, i u kakofoniji savjeta i pozivanja na tradiciju, oni jednostavno ne znaju šta im je činiti. Odlično, savršeno točno si povezao bombaša samoubojicu sa samoubojstvima mladih Srba/ hevata, samo na drugi način, a mural kod groblja je savršena llustracija.
    Sinoć u našem Dnevniku bilo je o progresu Srbije, u postocima golem napredak, potpuno druga slika nego u Hrvatskoj, analizirao je ekonomist, profesor s fakulteta, koji kaže kako u Srbiji oživljava industrija, gospodarstvo, dao je fascinantne podatke i uvjerenje da Srbija izlazi brzim koracima iz krize… Nadam se da je to istina, a i tebi osobno i tvojoj djeci želim da se uzlazna putanja odrazi i na vaše puteve.

    • 8. januara 2014. u 12:13

      Vesna, ja slabo gledam TV ali zato dok sedim za kompjuterom ja preko TuneIn servisa slušam radio stanice iz Srbije i iz Hrvatske 🙂 Interesantno je da naši „eksperti“ veličaju uspehe hrvatske privrede, a vaš „eksperti“ uspehe naše privrede. To je po onoj mudroj crnogorskoj; „ja tebe vojvodom, ti mene serdarom“.
      Bombaši samoubice se regrutuju iz dva sloja ljudi. Jedni su sirotinja u Arapskim zemljama kojima se obečava ako učine nešto za Allaha, a to je da odvedu u smrt što više hrišćana, tada će oni ići u raj a njihova porodica će dobiti pomoć. Drugi su mladi hrišćani sa zapada, a naročito iz Francuske, koji su izgubljeni u globalizmu, i tražeći porodicu oni pristaju da pređu u Islam i padaju pod uticaj imama, kao što sam naveo u tekstu. Najveće zlo dolazi od imama, ali da ne vidimo samo trun u oku onoga drugoga ;?
      Ovo je bio samo uvodni šlagvort da bih objasnio svu povezanost svih nas i kako je to sve dovelo do toga da ja odem iz Srbije.
      Prijatanb dan ti želim 🙂

  2. 10. januara 2014. u 21:16

    Tačno, najbolji odlaze, sve češće je tako. Dokle…

    • 10. januara 2014. u 21:39

      Migracija ne može da se zaustavi, ma koliko mi to pokušavali milom ili silom. To je prirodni zakon, kao let ptica ili kretanje morskih struja. Ratujemo za teritorije, ali opet se narodi naseljavaju, odlaze, izumiru i dolaze drugi. Mi smo se ovde naselili pre milenijum i po, danas izumiremo a neki drugi narodi doleze… tako je to…

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: