Početak > Moja razmišljanja, Religija, Život > Prva Božija zapovest

Prva Božija zapovest

29. septembra 2009. Ostavite komentar Go to comments

Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog.
Nemoj imati drugih bogova uza me.
Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje.
Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene;

Da li vam se već dogodilo da u nekom društvu ugledate nekoga ko je nasuo rakiju u čašicu, a onda pre nego je ispije, prekrsti se tri puta velikim pravoslavnim krstom. Uvek se zapitam zašto ljudi to čine. Neretko i sam teatralni čin blagosiljanja „mučenice“ bude propraćen rečima „Bože pomozi!“ Naravno, odmah i drugi okupljeni u ritualu ispijanja žestine počinju sa krštenjem i na kraju svi uzvišeno mlate rukama pred bocom alkohola. Uvek sam se pitao zašto to čine!

Vredi li joj se klanjati?

Vredi li joj se klanjati?

Jedan od alkosa mi je na moju primedbu rekao da se zahvaljuje Bogu što mu je omogućio da može sebi priuštiti čašicu pića sa prijateljima. Dobro, ali zašto rečima „Bože pomozi“? Nije mi ništa odgovorio. Opet sam pitao zašto misli da mu je Bog omogučio da kupi rakiju da bi se opio, prosto ne vidim šta ima Bog sa tim, uzmeš novac i kupiš brlju.

Neke sam pitao ako su toliki vernici zašto se ne mole u Crkvi. Interesantno, retko koji je uopšte i kročio u Crkvu, osim kad je bilo neko krštenje ili venčanje. Na pitanje da li se možda mole za stolom i zahvaljuju Bogu na hrani koja im je servirana – tajac.

Odustao sam da razmišljam o tome ali onda sam primetio neko čudno ponašanje kod nekih žena u gradu, a naročito u gradskom prevozu. Mnoge žene kad autobus prođe pored neke crkve, ili je dovoljno da se u daljini vidi krst na nekom zvoniku, počnu sa ritualom krštenja slučan ono koji izvode naši pijanci. Treba videti te pobožne face kako mrmljaju neke nerazumljive molitve i bleženo gledaju u daljinu. Nikada mi nije bio jasan takav egzibicionizam. Mislim da i Bogu nije drago da se neko razmeće svojom verom. A i popovi ne gledaju blagonaklono na takve pojave.

Idem u Crkvu od malih nogu i poznajem većinu litanija i molitvi. Ne mogu da kažem da verujem baš sve što sveštenici kažu, jer i oni menjaju svoje mišljenje tokom vremena, naročito kad su u pitanju Crkvene Zapovesti. Setite se dogme da je zemlja ravna i centar svemira, da se čovekov razum nalazi u srcu ili da je smeh svojstven majmunima i da čovek ne treba da se smeje. Sve je to Crkva porekla iako su nekada mučili ljude zbog toga što su sumnjali u takve tvrdnje. Ali, sveštenik je ipak najučeniji da tumači Reč Božiju, pa ko ume da ga sluša može mnogo i da sazna.

Voleo bih kada bi mi neko od čitalaca rekao svoje mišljenje o klanjanju pred flašom rakije. Nikada nije kasno da se sazna nešto novo. A do tada – živeli!

Advertisements
  1. veshtichanstvena
    30. septembra 2009. u 21:50

    Naše ispoljavanje vere još uvek ima mnogo ostataka paganskih običaja…
    Mističnih rituala koje smo nekako uspeli utkati u pravoslavlje..( meni se dopadaju u svakom slučaju).

    Volimo da svemu dajemo neki „mučenički“ oreol,pa samim tim i ispijanje „vatrene vode“ predstavlja nekakvo pročišćenje ( bar grla,ako ničega drugog).
    Nekom je prirodno da se klanja moćima te voćne mučenice,osećajući se kao da provodi neku misiju ispijajući je..Tako mi deluju ti bogobojažljivi ispijači rakijice..))
    Ovo su neke moje pretpostavke,sasvim neutemeljene i neargumentovane.Samo mi je palo na um,da može biti tako.
    U svakom slučaju, Živeli 😆

  2. 30. septembra 2009. u 22:21

    To je tačno, ali ne samo i naše ispoljavanje hrišćanstva. Pa uzmi dva najveća praznika hrišćanstava. Za Božić kitimo jelku, a za Uskrs farbamo kuvana jaja. To nema blage veze sa učenjem Isusa, već je to kompromis da bi se paganski narodi privoleli na hriščanstvo.
    Ali, šta ima veze, ako služi svrsi, a to je da budemo bolji ljudi, da se bojimo Boga i slušamo njegove zapovesti koje nam unapređuju život.
    A dotle , cheers.

  3. veshtichanstvena
    30. septembra 2009. u 22:45

    Da delimo blagost i nudimo ljubav svima i svemu oko sebe i u sebi…
    Slažem se…svrha jeste u tome da naučimo biti ljudi.Sa velikim Lj..

  4. 1. oktobra 2009. u 02:33

    Mislim da je to narodni obicaj, da se zahvaljuju Bogu sto je i te godine rodila sljiva pa imaju rakiju i cime da se zagreju zimi i pozluze goste za slavu, Bozic…i sto je rakija nekada bila lek za sve.
    E sad, sto se to zloupotrebljava po kafanama i ostalim manifestacijama, veze nema sa onim sto za sta su prekrstali nasi dedovi.
    Sve u svemu jos jedan paganski obicaj koji se prenosi s kolena na koleno i nema veze sa Verom.
    A to prekrstavanje kada se prodje pored crkve mi tek nije jasno, ali nikako. To se odskoro pojavilo i ne mogu da verujem ocima svojim kada to vidim. Sta to narodu znaci zaista ne znam.
    Ja se pomolim u svojoj sobi, ako osetim potrebu, ali iz srca…

    • 1. oktobra 2009. u 11:29

      Vidiš ima neke logike. Recimo za nedeljni ručak, Božić ili Slavu domačin diže čašicu i nazdravlja okupljenima. Možda to datira iz tih vremena. Današnji alkosi se valjda sećaju da su njihovi preci to radili, pa i oni.
      Što se tiče molitvi i ja umem da se pomolim onako za svoju dušu, bez obzira gde se nalazim, ali gledam da budem negde u samoći. Takođe se i „čoporativno“ molim u crkvi, ali to je samo obično deklamovanje teksta bez neke velike pobožnosti.

  5. Plava Baklava
    30. jula 2010. u 06:11

    Prekrstiti se, otici u crkvu, slaviti slavu isl jos uvek ne znaci da je neko vernik, iako to o sebi tvrdi. Verovati, zaista verovati je nesto sasvim drugo i, iskreno receno, mislim da je malo pravih vernika.

    A alkosima i treba Bozija pomoc da ne izgube negde glavu i budu bar nekad normalni, kad vec ne mogu da se unormale sasvim, pa i nije zgoreg da se mole. Samo da ne bude da mole za jos jednu rundu 🙂

    • Alex
      30. jula 2010. u 10:31

      Baklavice… nije te dugo bilo… welcome back 🙂
      Naša neka izreka kaže; „pijanom i ludom i Bog pomaže“. To je valjda smislio neki pijanac dok se nalazio u stanju ludila 🙂

      • Plava Baklava
        31. jula 2010. u 09:07

        Muvam se ja tu …. nekuda, samo samo se povremeno umirim u ulozi slucajnog posmatraca sa strane:-)

        Bilo bi lepo da svakom alkosu bude dato da samog sebe vidi sa distance, ocima drugih, kad je u najjadnijem i najruznijem izdanju. Al´ bi se iznenadili 😦

  6. 31. jula 2010. u 20:05

    Ne idem u crkvu jer nisam vaspitavana u tom duhu.
    Ne krstim se na javnim mestima i moze se reci da i nisam neki vernik.
    Primetila sam da se ljudi grcevito drze svoje vere kada im je opstanak ugrozen,
    kada su manjina u vecini ljudi druge vere itd.

    • Alex
      31. jula 2010. u 21:16

      To je tačno…

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: