Prva Božija zapovest

Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog.
Nemoj imati drugih bogova uza me.
Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod zemlje.
Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene;

Da li vam se već dogodilo da u nekom društvu ugledate nekoga ko je nasuo rakiju u čašicu, a onda pre nego je ispije, prekrsti se tri puta velikim pravoslavnim krstom. Uvek se zapitam zašto ljudi to čine. Neretko i sam teatralni čin blagosiljanja „mučenice“ bude propraćen rečima „Bože pomozi!“ Naravno, odmah i drugi okupljeni u ritualu ispijanja žestine počinju sa krštenjem i na kraju svi uzvišeno mlate rukama pred bocom alkohola. Uvek sam se pitao zašto to čine!

Vredi li joj se klanjati?

Jedan od alkosa mi je na moju primedbu rekao da se zahvaljuje Bogu što mu je omogućio da može sebi priuštiti čašicu pića sa prijateljima. Dobro, ali zašto rečima „Bože pomozi“? Nije mi ništa odgovorio. Opet sam pitao zašto misli da mu je Bog omogučio da kupi rakiju da bi se opio, prosto ne vidim šta ima Bog sa tim, uzmeš novac i kupiš brlju.

Neke sam pitao ako su toliki vernici zašto se ne mole u Crkvi. Interesantno, retko koji je uopšte i kročio u Crkvu, osim kad je bilo neko krštenje ili venčanje. Na pitanje da li se možda mole za stolom i zahvaljuju Bogu na hrani koja im je servirana – tajac.

Odustao sam da razmišljam o tome ali onda sam primetio neko čudno ponašanje kod nekih žena u gradu, a naročito u gradskom prevozu. Mnoge žene kad autobus prođe pored neke crkve, ili je dovoljno da se u daljini vidi krst na nekom zvoniku, počnu sa ritualom krštenja slučan ono koji izvode naši pijanci. Treba videti te pobožne face kako mrmljaju neke nerazumljive molitve i bleženo gledaju u daljinu. Nikada mi nije bio jasan takav egzibicionizam. Mislim da i Bogu nije drago da se neko razmeće svojom verom. A i popovi ne gledaju blagonaklono na takve pojave.

Idem u Crkvu od malih nogu i poznajem većinu litanija i molitvi. Ne mogu da kažem da verujem baš sve što sveštenici kažu, jer i oni menjaju svoje mišljenje tokom vremena, naročito kad su u pitanju Crkvene Zapovesti. Setite se dogme da je zemlja ravna i centar svemira, da se čovekov razum nalazi u srcu ili da je smeh svojstven majmunima i da čovek ne treba da se smeje. Sve je to Crkva porekla iako su nekada mučili ljude zbog toga što su sumnjali u takve tvrdnje. Ali, sveštenik je ipak najučeniji da tumači Reč Božiju, pa ko ume da ga sluša može mnogo i da sazna.

Voleo bih kada bi mi neko od čitalaca rekao svoje mišljenje o klanjanju pred flašom rakije. Nikada nije kasno da se sazna nešto novo. A do tada – živeli!