Početak > Život > A šta posle svega…

A šta posle svega…

25. septembra 2009. Ostavite komentar Go to comments

Ima već neko vreme kako sam imao malu razmenu mišljanja sa jednom blogerkom o ljudima koji su preživeli smrt, tj onima koji su bili klinički mrtvi ili koji su imali neka viđenja pre same smrti. Opisao sam smrt jedne meni drage osobe što je izazvalo reakciju, pa sam obećao da ću napisati par redaka o Životu posle smrti iz knjige Keneta Ringa, što sada i činim.

Kenet Ring: Život u smrti

Kenet Ring je bio inspirisan knjigom Rejmonda Mudija "Život posle života" koji je izneo iskustva ljudi koji su doživeli kliničku smrt. Kenet Ring je celoj temi pristupio sa strogo naučnog gledišta.

Kenet Ring je celoj temi pristupio na strogo naučni način, pa knjiga odiše mnoštvom tabela, grafikona i testova koje je dotični doktor flozofije sproveo tokom 70 godina prošlog veka. On je tokom svog istraživanja došao do zaključka da se kod osoba koje dožive kliničku smrt dešavaju uvek iste faze pre nego što se ove vrate u život. Ne prođu svi nesrećnici kroz sve faze, neki kroz više njih a neki kroz samo jednu ili dve, ali opisi faza su kod svih identični.

  1. Neopisivost (Ineffability)
  2. Saznanje o svojoj sopstvenoj smrti
  3. Osećaj mira i spokoja
  4. Buka (The noise)
  5. Mračni tunel
  6. Boravak izvan tela (Out of the body)
  7. Susret sa drugima
  8. Biće od svetlosti (The being of light)
  9. Pregled svog života (The review)
  10. Granica (The border)
  11. Povratak nazad

Ne želim sada da ulazim u naučne i psiholiške analize celog istraživanja, preporučujem knjigu za čitanje, a ja ću samo naveti nekoliko priča ljudi koji su doživeli kliničku smrt i koji su imali volje i hrabrosti da to ispričaju drugima. Interesantno je da se takvi ljudi po pravilu susreću sa nipodaštavanjem, ismevanjem ili prezirom kada pokušaju da prenesu svoje iskustvo.

– – –

Žena koja je pokušala samoubistvo tako što se bacila u okean i bila bačena na stene u blizini litica se seća (st.41):

Neverovatan osećaj mira me je preplavio… Najčudnije od svega je bilo odsustvo bola, samo mir. Mislim da je to bilo potpuno različito od svega što sam do tada doživela u životu. Prosto nemam sa čim da uporedim to stanje… po meni to je potpuno prisustvo sunčeve svetlosti i topline prožeto tim stanjem. Iako je temperatura mora bila oko nule, kad me je obuzeo osećaj mira, bilo mi je toplo. Osećala sam se utopljeno, sigurno, srećno, opušteno, upotrebite koji god hoćete pridev da opišete taj osećaj…

– – –

Žena koja je doživela ozbiljnu saobraćajnu nesreću se seća svog stanja dok je bila u komi (st.47):

Imala sam to čudno iskustvo. Tamo je bio moj muž u bolničkoj sobi, bilo je kasno noću i sećam se da sam gledala na sat – van mog tela. Bilo je pola dvanaest i gledala sam dole na moje telo. U stvari bila sam izvan njega. Nisam imala nikakav problem da prepoznam samu sebe. Izgledala sam vrlo bledo. Samo sam ležala dole sa iščašenim rukama. Sećam se medicinske sestre da je dolazila, otkrivala me i proveravala da li sam još živa. I kosa mi je bila raspuštena po jastuku. Bila sam negde u uglu plafona i mogla sam da vidim ljude koji su dolazili i razgovarali sa mojim suprugom.

– – –

Jedna žena koja je patila od cerebralne hemoragije  je rekla (st.53):

Sećam se da sam prolazila kroz tunel, vrlo, vrlo mračan tunel… izgledao je beskrajan. Započinjao je uzanim mestom i postajao sve širi i širi. Ali takođe se sećam da je bio vrlo, vrlo mračan. Nisam se plašila jer sam osećala da na drugom kraju postoji nešto što me čeka i što je dobro… čak bih rekla prijatno. Nisam se ničega plašila. Osećala sam se vrlo laganom. Osećala sam kao da lebdim.

– – –

Jedna žena opisuje svoje iskustvo bliske smrti koje je doživela kao dete (st.57):

Bilo je vrlo mračno – teško je za poverovati – kao da koračate iz mraka prema svetlosti. Ne mogu to da objasnim… ali iznenada oko mene je bila svetlost… i kad mi se taj glas obratio… bilo je vrlo mnogo jarke svetlosti. Bila je to jarka svetlost, ali nije bila prodorna i neprijatna. Nikako nije povređivala „moje oči“.

– – –

Opet drugi muškarac govori o tome da mu je čitav život prošao pred očima (st.71):

Bilo je kad da sam video ceo svoj život kao neki film, i video sam razne stvari koje su se događale. Mislim da sam video i neke stvari iz budućnosti; kao da sam video ceo svoj život i prošli i budući, ustvari sve što mi je bilo suđeno da odživim. Teško je to objasniti. Gledao sam svoj život kao film, i to je trajalo samo jedan sekund, sve je bilo nekako ubrzano, a opet sve jasno. Čuo sam i glas, ali taj glas me nije prekorevao, bio je to glas nekoga ko je već sve znao. Ne znam čiji je to glas bio, ali znam da je on već sve znao o mom životu.

– – –

Postoji mnogo mišljenja o ovom naučnom istraživanju. Najprihvatljivije je da mozak u nedostatku kiseonika prilikom kliničke smrti evocira sećanje na momenat rađanja. Nedostatak bola, toplina, tunel, svetlost, umirujući glasovi, šok povratka u život, sve mogu da asociraju dolazak bebe na svet iz sigurnosti majčine urobe. Pisao sam slično o tome. Ja lično verujem da nešto postoji, ne baš neki simpatični bradonja koji sedi na Nebu i povlači poteze kako govore naši sveštenici, ali „nešto“ sigurno ima. Kažu da ne znamo da li ima života na Marsu dok ne odemo tamo i vidimo, tako ne znamo i da li ima nešto posle smrti dok ne iskusimo. Samo, ne treba žuriti, zar ne 🙂 .

Advertisements
  1. veshtichanstvena
    27. septembra 2009. u 09:21

    Hvala ti što nisi zaboravio,pa si objavio ove odlomke tj ispovesti iz knjige.Već sam napisala šta mislim i osećam o toj temi,a mogla bih pisati satima(što naravno neću)))).
    Dovoljno je,bar po mom mišljenju,ponekada ostaviti u sebi mogućnost da zaista postoji nešto i posle ovozemaljskog života,pa će nam život dobiti novi oblik.Možda bismo zaista činili stvari na drugačiji način,više razmišljali o drugima,a ujedno i o sebi.Ipak,to je stvar ličnih afiniteta,senzibiliteta i naravno načina poimanja sveta,koji je blizak nama kao individuama.
    Mnogi su u krajnostima,ili „veruju“ ili „ne veruju“.Ako veruju,postaju sasvim oslonjeni na to da je sve tako kako su čuli ili pročitali,a ovi drugi pak,ne ostavljaju ni najmanju mogućnost da je to zaista moguće.Ovo je jedna od retkih stvari za koje smatram da trena biti u sredini, da im treba dati malo prostora,da postoje kao mugućnost,ali ipak,ono što je neosporno je da živimo sada,pa se na tome treba i zadržati.
    Opet sam razvezla priču,izvinjavam se što ti uzurpiram prostor)))Pozdravljam te

  2. 28. septembra 2009. u 12:33

    Hvala na tvojem komentaru veshtichanstvena, i što se mene tiče tvoji komentari nisu nikada suviše dugački, čak šta više svaka ti je reč na mesti i pravo je uživanje imati takve sagovornike. Ne volim da nekoga mnogo hvalim, čoveka odlikuju njegova dela, ali mislim da je tvoj blog jedan od najbolje osmišljenih i izbalansiranih što se tiče tekstova i vizuelnog utiska.
    Što se tiče svega ja lično duboko verujem da postoji nešto što nas čeka posle ovog života. Videćemo. Inače tema je toliko kompleksna i prožeta kroz sve sfere našeg života da jednoj osobi treba nekoliko života da se samo upozna sa time. Mislim da nije ni cilj da razmšljamo šta posle, cilj je da živimo danas.
    Za prostor na mom blogu ne moj da brineš, (uostalom to i nije moj prostor već servis dodeljuje prostora koliko nam treba), slobodno piši koliko želiš. Ako te je pokolebalo pisanje dotičnog Nebojše, on je u svakom komentaru pisao jedan te isti tekst i time sam hteo da mu dam do znanja da to nije mnogo kulturno.
    Pozdrav, i iako ne ostavljam mnogo komentara na tvom blogu http://wp.me/oaEI redovno svraćam da uživam u tekstovima, muzici i fotografijama.

  3. veshtichanstvena
    28. septembra 2009. u 14:45

    Hvala i tebi na lepom utisku koji si izneo,prijatno je to čuti.Hajde da razmenjujemo mišljenja)))

    • 28. septembra 2009. u 15:58

      Hteo bih da objedinim sve tvoje komentare u jedan odgovor pa ću to učiniti ovde.
      Drago mi je da sam stekao još jednog prijatelja sa kojim se može razgovarati. Ja sam bloger samo dva-tri meseca i još uvek lutam, ali mislim da ovde postoji lep krug ljudi koji imaju svoju osobenost, koji su otvoreni i prirodni.
      Kad si rekla da si bila „obična“ negovateljica samo si mi pokazala da si ustvari ti bila najbliža osobama koje su bile blizu smrti i imali neki određen stav o svemu. Tek sada sam uveren da si prava osoba za razgovore o životnim temama, koje ne verujem da ni jedan doktor ili hirurg može shvatiti.
      Hvala na svemu, i kako je rekao Balašević „ostajemo dobri“ i pišemo se i komentarišemo u nekim sledećim blogovima.
      Pozdrav

  4. 29. septembra 2009. u 13:34

    Ja cu samo kratko, verujem da postoji zivot posle smrti, a kakav ce biti zavisi kako sada zivimo.

    • 29. septembra 2009. u 20:24

      Zelena, i ja verujem u život posle smrti. I kažem ne nosimo gore ni naše kuće, ni zlato, ni automobile; nosimo našu ljubav prema drugima i iskustvo koje smo stekli, tj naša dela. Na taj način nećemo prevariti Vrhovnog Suca jer će sve biti vidljivo u našim dušama.

  5. 30. septembra 2009. u 02:19

    Amin!

  6. 24. januara 2010. u 22:05

    Secam se da sam davno citala neku ogromnu knjigu na tu temu, pisali su je neki amerikanci i secam se da je imala dosta dobrih slika… Bilo je tu i o zivotu posle smrti i svacega…. ja licno u to ne verujem, ali bilo bi lepo da je stvarno tako…

    • als011
      24. januara 2010. u 22:25

      Tema je uvek aktuelna, to nema dileme. Nekome na pamet padne neka interesantna teorija, malo je razradi, napiše knjigu i eto koje kinte od prodaje.
      Da postoji život posle smrti, onda ne bi postojalo toliko religija, već bi sve govorile isto. Ovako, sve je politika i marketing, pa ko se upeca.
      Videćemo… 🙂

  7. 24. januara 2010. u 22:35

    Ma, bilo bi lepo da ga ima, ali je sve to u domenu mašte. To ti je kao i sa svim paranolmalnim pojavama – svi žele da veruju ali niko još nije dokazao da postoje… Ljudima treba neka šarena laža, mnogo je onih što žele da veruju…

  8. 4. februara 2010. u 19:17

    Postovani,
    Ovo je veoma interesantna tema i zelim da vam ukazem na nesto sto sam donela u ovaj svet iz mojih iskustava iz sveta visih duhovnih vrednosti.Nadjite malo vremena i ukucajte moje ime na google pa cete dobiti pesmu „Spente Le Stelle“.Inace ovaj glas je star samo 9 g. a upisivan je u moju svest uglavnom kroz snovidjenja, i ja sam uglavnom bila sasvim svesna svih desavanja a i danas imam kontakte koji su uvek usko vezani za postojanje ovog glasa.Volela bih da mi se javite sa vasim misljenjem, jer svi koji me znaju, znaju da ovaj glas nije postojao u mom zivotu pre moje 42g.Lep pozdrav od
    Nede Gavric

    • als011
      5. februara 2010. u 11:38

      Poštovana Nedo,
      Poslušao sam vaš savet i impresioniran sam vašim glasovnim mogućnostima. Pesma koju ste mi predložili da poslušam je zaista „uzvišena“. Ali, vi to verovatno već sve znate, i niste me zbog toga ni kontaktirali.
      Voleo bih da svi blogeri poslušaju vašu pesmu, a ja ću vam uskoro pisati na vašu ličnu e-adresu.
      Pozdrav
      Aleksandar
      Link http://www.youtube.com/watch?v=NWturMNtcds

  9. Rab Bozji
    20. marta 2010. u 21:46

    Pogledajte film na Youtube iz 10 delova i zove se „Mitarstva“.To je jedan Rus koji se upokojio i vratio se nakon nekog vremena nazad.To je recimo i Pravoslavno verovanje o zivotu posle smrti.
    Link je:

    • als011
      21. marta 2010. u 14:23

      Hvala Rabe Božiji na preporuci. Pogledaću obavezno, jer volim takve teme. 🙂

  10. Rab Bozji
    20. marta 2010. u 21:49

    Bilo kako bilo,zakljucak je nakon svih iskustava ljudi koji su slicno doziveli da zivot ne prestaje.

    • als011
      21. marta 2010. u 14:27

      Dragi Rabe Božji, imam ja znanja o religioznom učenju života posle smrti u sve tri monoteističke religije nastale u Jerusalimu. Tekst mog bloga je moje lično razmišljanje; plod mog razuma. Ne znači da je tačan, kao što ne znači da je tačno i ono što propagiraju tri velike religije. To je Božija tajna, koju možda nećemo saznati ni posle smrti. 😉
      Da li si znao da se na Arapskom Rab Božji kaže „Abdula“ 😉 ;? .

  11. 9. maja 2010. u 03:23

    Neda i njen glas su me ostavili bez teksta.

    • Alex
      9. maja 2010. u 11:59

      Neda Gavrić me je kontaktirala posle nekog mog teksta i podelila sa mnom njen lep glas i talenat. Bilo kako bilo, vrlo je lapo i ugodno srcu, a to je najvažnije 🙂

  12. 9. maja 2010. u 15:09

    Nisam sigurna da sam razumela šta je rekla, ali svakako ima božanstven glas.

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: