Arhiva

Posts Tagged ‘Terorizam’

Trilogija prošlosti (prvi deo)

7. januara 2014. 4 komentara

Mladi novopečeni musliman je pre nekog vremena, opasan bombama, razneo sebe i sve oko sebe, a u ime Allaha. Koliko se Allahu to svidelo ne znam, ali znam da ovaj junoša to nije naučio čitajući najsvetiju knjigu Islama – Kuran, već mu je glavu napunio neki imam, koji ne vidi svoju misiju da širi reč Muhamedovu, već da leči svoje frustracije šaljući druge da ginu.

Mladi bombaš samoubica u svojoj oproštajnoj poruci.

Ovo se dogodilo u gradu Volgogradu u Rusiji, gde je ovak hrišćanski konvertit odneo u smrt 15 osoba. I šta je time postigao? Ništa, osim što je naneo bol rodbini žrtava i svojim roditeljima, kojima je čak ostavio oproštajnu poruku u vidu video linka, pokušavajući tako da se opravda.

Ali ima li opravdanja za ovakav čin, ili još bolje pitanje, zašto je on to uradio, svojevoljno a misleći da time čini neko veliko delo?

Najveći deo terorista – konvertita se regrutuje u zemljama bivšeg socijalističkog režima, nešto manje u zapadnim demokratskim zemljama. Zašto? Činjenica je da  u tim zemljama više ne postoji porodica, već je nametnut neki surogat u vidu materijalne sigurnosti i potrošačke moći. Mladi su jednostavno rastrgnuti između tradicionalne uloge muškarca i žene u braku, nametnute su im nove vrednosti u vidu homoseksualizma, feminizma, slobodnog seksa, (koje su možda i dobre – ne sudim da su neminovno loše), ali za koje mladi ne mogu brzo da se prilagode. I umesto da sve ove slobode pomognu da se ljudi više druže, dovele su do svoje kontradikcije. Mladi su uplašeni slobodama koje su im omogućene. Boje se da preuzmu odgovornost i povlaće se u sebe i u neke virtuelne svetove.

Pa kakve to sada ima veze sa terorizmom?

U muslimanskim porodicama se još uvek neguje familijarni duh. Tamo je otac glava porodice koja brine o svemu i koji se sluša. Ako oca nema, tu ulogu preuzima najstariji sin. Tamo su žene uzorne kćerke i prijazne majke. Ovo je možda i varka, ali zaista mnoge žene se  rado odriču svoje feminističke slobode radi prihvatanja sigurnosti koju pruža porodica, a to dokazuju stavljanjem burki i velova. Frustrirana mladež zapadnih zemalja sa oduševljenjem otkriva jedan takav način života i rado se priklanja njemu.

Ali to ima svoju cenu. Da bi počeo da živiš u patrijahalnom muslimanskom društvu, ti moraš postati muslimanom. Ovo opet ne znači ništa ako se ne oženiš muslimankom. Muslimani imaju porodična okupljanja petkom, posle molitve, gde se cela obitelj okuplja i gde se druži. Svi pružaju pomoć jedno drugima i to je zaista nešto vrlo privlačno. Mnogi se i žene, i time ulaze u krug muslimanske porodice. Obaveza svakog muslimana je da se 5 puta moli i ide u džamiju. E tu u džamiji počinje ispiranje mozga. Većina imama voli da ove labilne konvertite vrbuje za svoje „džihadske“ ciljeve, i nažalost to im i uspeva.

I šta sada, kad sve to znamo, kakve to veze ima sa nama?

Kaže se da je Srbija na međi Istoka i Zapada. Time je naša zemlja stavljena na vetrometini civilizacija i postaje žrtva. Ima li istine u ovom mitu? Ja kažem da ima, ali time ne mislim na ustaljeno mišljenje o večitim ratovima i večitoj žrtvi srpske države. Mislim nešto sasvim drugo, ali o tome u sledećem nastavku…

Kategorije:Život Oznake:, , ,
%d bloggers like this: