Arhiva

Posts Tagged ‘Isus’

Iskušenje đavola

19. januara 2014. 5 komentara

Da biste se bavili istorijom, odlučno okrenite leđa prošlosti i počnite da živite, jer nauka se ne pravi u kuli od slonovače, već od samog života. Prave je živi ljudi uronjeni u sadašnjicu.

Lisje Fevr

blog 1O Isusovom životu od kad se rodio i boravio u Jerusalemskom hramu sa mudracima ne znamo ništa do njegove 30-te godine života.

Šta je radio?

Kuda se kretao?

Kako se ponašao?

Trojica od četvorice evanđelista govore nam da je četrdeset dana boravio na gori gde ga je iskušao đavo. Razmišljam, da li ga je kušao dok je bio na gori, ili je bio na gori jer ga je đavo kušao?

Mislim da je ovo drugo.

Mislim da je mladi Isus živeo i pokušavao da se pridržava nekih pravila koja su nametali fariseji, Rimljani, roditelji, komšije, prijatelji… i da što je više pokušavao, to se više osećao izgubljenim i gnevnim. A Isus nije bio ni neko ko je izgubljen ili gnevan, i zašto se počeo tako osećati?  Mislim da je Isus pobegao od ljudi na goru gde je sam 40 dana razmišljao šta dalje sa svojim životom.Ceo život se sveo na rad, plaćanje poreza, slušanje starijih, pokoravanje vlastima, strah od institucija… život nije bio život, bio je jedna jurnjava za preživljavanjem, večiti strah da ne staneš nekome na žulj, slušanje roditelja, seoskih starešina, crkvenih velikodostojnika… svi su mislili za njega… Isus jednostavno nije živeo svoj život.

Đavo je rekao Isusu; „Pokori mi se i daću ti čitav svet na dlanu“. Kakva prevara, Isus ga je prozreo i odbio ga. Odrekao se svih primamljivih, nepotrebnih, beskorisnih, šarenih, svetlucavih stvari, za koje je trebalo raditi, kupovati i gomilati, i opet raditi, gomilati i tako u krug.

blog 2Đavo je još rekao; „Baci se u ponor, i tvoji će te anđeli spasiti“. Isus je znao da dok je mlad i dok može da radi, da će ga podržavati i vlast i porodica i prijatelji. Ali čim počne da razmišlja drugačije, ili ostari, ili se razboli, tada će biti ostavljen od svih, prokužen i nepoželjan. Ne, niko ga neće spasiti ako padne u ponor.

Posle 40 dana, on je rešio da ostavi sve i da se posveti sebi. Momentalno je osetio ogromnu lakoću, slobodu, polet; pala mu je koprena sa očiju; leđa su mu se ispravila, pogled digao u nebo. Rekao je, Bože, to je ono što ti želiš, da budemo slobodni u razmišljanju. I video je da je to pravi način da se ljudi oslobode stega i okova, i krenuo je da to propagira po Judeji.

Znamo da je rekao Petru „ostavi sve i pođi za mnom, jer i ovaj je bio samo jedan rob ribarskog zanata“.  Mnogo ljudi je robovalo svom zvanju, svom zanimanju, svojoj deci, svojim starim roditeljima, poreznicima i administraciji, ceo život sluga, pognut, slomljene kičme. I kasnije je Isus stalno govorio, „ostavite mrtve mrtvima, a vi pođite za mnom“. Ili, „lakše je kamili da prođe kroz iglene uši, nego da bogat ostavi svoje bogatstvo…“

AA007045Znamo kako je Isus prošao. Bio je bičevan, raspet i umoren, što nam samo govori da se slobodno razmišljanje i odbijanje da se živi po obrascu vlasodržaca – često plaća glavom. Isus je imao tu „sreću“ da se njegove ideje i danas prenose, a dobio je titulu Božije sina. Ali to je već druga priča, a i neki religiozni ćistunci bi mogli da me optuže za jeres. Ipak ovo je samo jedno od mojih razmišljanja.

I ja se osećam baš kao Isus, izgubljen i gnevan. I meni je potrebna gora da smislim šta ću sa svojim životom. Isus je govorio; napustite sve i krenite za mnom, propovedajte reč božiju. Napusti sve i kreni za svojim ciljem, pa makar bio raspet na kraju, ali ostećeš u istoriji upamćen. Nije li tako radio i Tesla, recimo… ili nedavno preminuli Nelson Mendela? Tri stvari je Isus odgovorio đavolu; „ne živi čovek o samom hlebu, već o svakoj rečji koja izlazi iz usta Gospodnjih“, „nemoj kušati Gospoda“ i „Gospodu jedinomu služi“. Ako uzmem da je Gospod ustvari ideja kojoj težimo, tada svi ovi saveti dobijaju svoj drugi smisao. Ne trči samo za materijalnim koji ti nude razne stranke, institucije, marketing, jer te time zarobe i postaješ njihov rob, veruj u svoju ideju i njoj jedinoj teži. Kad je Isus shvatio šta hoće, drugi su pošli za njim i delili istu ideju. To se zove učitelj, ili kako kinezi kažu „ce“.

Ja sam moju odluku doneo, raskidam okove dosadašnjeg života, služenje „nezasitoj ali“ srpske administracije, sindikalista, popova i drugih parazita. Osećam se rasterećen; dobio sam volju za životom, depresija polako nestaje, gnev i apatija postaju prošlost…

Jesam li uopšte u pravu?

%d bloggers like this: