Dva brata do sunovrata

Knjiga Postanka iz Starog Zaveta nam daje priču o Kainu i Avelju, dva brata naših „praroditelja“ Adama i Eve. Kain je bio zemljoradnik, dok je Avelj bio stočar. Oboje su dali žrtvu Bogu, ali se Bog obradovao samo Aveljovoj žrtvi, dok Kainov trud nije ni pogledao. Kain je potpuno izgubio živce i ubio je svog brata, na šta se Bog opet razljutio.

Kain vodi Avelja u smrt

Neki bukvalisti, koji doslovno tumače Bibliju, sada mogu postaviti neka interesantna pitanja. Ako su Adam i Eva prvi i jedini ljudi na Zemlji, i imali su dva sina, a verovatno i više dece, onda je neminovno bilo da dođe do incesta, tj do razmnožavanja u krvnom srodstvu. Taj Kain je morao sa nekim da nastavi čovečanstvo, a to su mogli biti samo njegova majka ili sestra. Kain je ubica, i to najgori; ubio je svog brata. Očigledno je taj tip bio nervno labilan kad se odlučio na taj čin. Znači čovečanstvo potiče od bolesnika i kriminalca i nastalo je u najgorem incestu.

Opet Bog, koji je u Bibliji Bog dobrote, pravednosti, mudrosti i još ko zna čega, po ovim pričama ispada potpuno konfuzna i tmurna ličnost. Nije mu bilo dovoljno što je isterao Adama i Evu iz Raja, već je uspeo da zavadi dva brata, načinivši jednog od njih ubicom. Iz ove priče razumni ljudi treba da izvuku pouku da ne treba takvom Bogu prinositi žrtvu, jer ćeš proći kao jedan od braće. Može se i pomisliti da Bog definitivno nije bio vegetarijanac, već je voleo mrsno. Kasnije je ljudima sve ovo zabranio nateravši ih da poste, da se ne žene u bliskom srodstvu, da ne ubiju već ljube bližnjeg svoga… itd.

Ali dobro, ako ostavimo takve bukvaliste na miru, možemo reči da je Biblija puna priča iz kojih se može izvući neki koristan zaključak. To što su Biblijski pisci pisali u parabolama, može biti prednost jer su tako prostim ljudima približili pouku priče, ali i mana jer onda takvu priču mogu mnogi da tumače kako hoće.

Šta nam govori priča o Adamu i Evi i o njihova dva sina? Govori nam o tome da u ljudskim genima postoji kod, koji nalaže da između mirovanja i kretanja, biramo kretanje. Znamo da mirovanje znači stagnaciju i smrt. Kretanje je prvo pravilo Evolucije, a i Adam i Kain su izabrali da ne poslušaju Boga i izaberu kretanje iz uljuljkanosti. Obično takva neposlušnost dovodi do lošijeg života onoga što nije poslušao, što su iskusili i Adam i Kain. Pa iako ljudi ovo znaju, oni opet biraju promenu, što donosi do pogoršanja njihovog života. Da li je Bog kriv, ili ljudska vrsta?

Znamo da mladi odlaze iz roditeljskog doma, iz utočišta gde su odrasli i bili maženi i paženi. Odlaze jer im je to u genima, iako novi život donosi mnoštvo problema i mučenja.

Znamo da kad u nekom društvenom sistemu, gde sve funkcioniše dobro, ubrzo na vlast dolaze partije krajnje desnice, koje ljudima nude ideje destrukcije, rasizma, nacionalizma, isključivosti, rata… Znamo da je to u novijoj istoriji bilo u Nemačkoj, Španiji i  Italiji, što je rezultiralo još jednim svetskim sukobom. Takođe i politika Slobodana Miloševića je vratila Srbiju pola veka u nazad u društvo najnerazvijenijih i najkorumpiranijih država sveta. Takođe vidimo po najnovijim izborima na Voždovcu da opet dolaze na vlast Radikali i Socijalisti, partije koje su rukovodile masakrima po bivšoj SFRJ. Narodu nije važan uspeh neke partije koja vodi državu tek godinu i po dana, skidanje viza, sankcija, liberalizacija trgovinskog sporazuma, itd… narodu je važno da se odupre zdravom razumu (Bogu) i, mada na svoju štetu, da krene iz stanja mirovanja u juriš, pa makar i po cenu samouništenja.