Archive

Posts Tagged ‘Bolest’

Trilogija prošlosti (treći deo)

9. januara 2014. 5 komentara

Kao što rekoh, prelazim na lični primer sve pogubnosti neuređenog društva koje je u Srbiji. Da bih lakše objasnio kako sam prošao katarzu 2013-te, konsultovaću moj dnevnik.

Kad sam se vratio iz inostranstva skoro tri meseca sam proveo u krevetu. Visoka temperatura, tremor ruku, halucinacije… uplašio sam se da se kraj bliži. Tada sam pisao…

moj dnevnik„Teško mi je da ustanem ujutru jer sam izgubio svaki cilj, svaki kompas kojim treba da idem. Da li sam sam uspeo da ubijem u sebi onu klicu koja me tera da idem napred, ili je to učinio sam život sa godinama i sećanjima koje mi je nametnuo, ili pak ova država koju sam počeo da okrivljujem za sve i svašta, pa čak i da je mrzim. Mržnja je kao rak, počne kao mali mladež na koži i vrlo brzo se raširi po celom telu. … … u šta sam se to pretvorio, ne želim da mrzim, a opet – mrzim. Zatvorio sam se u kuću i samujem i mrzim.“

… i još…

„Jako se plašim samoće, a opet sve činim da budem što više sam. Ne mislim da samim okruženjem gomilom ljudi nešto popravljam tu situaciju. Sećam se kako je Remark u jednom svom romanu rekao da se njegov junak učlanjuje u sve moguće saveze i udruženja da bi mu sahrana bila što veličanstvenija. Čak se i takmičio sa svojim komšijom ko će u više udruženja biti član. Remark ne pominje ko je pobedio u toj trci, ali ja verujem da su to bila dva jako usamljena čoveka i kraj tolikog truda da budu članovi svih tih društava. Čovek je sam i u gomili ljudi, sam je ako svi mi imamo neki kavez oko nas koji nas otuđuje, a imamo ga, kavez sazdan od problema i briga savremenog sveta. Pink Floyd-ov Zid. Tačno tako. Samo on se ruši na kraju svakog performansa, a moj zid… kako da ga srušim a da ne povredim sebe ili druge. Sve je tako komplikovano i teško.“

Uspeo sam da ozdravim tako što sam u apoteci kupio pravi lek. Nije mi pomoglo zdravstvo. Da sam otišao kod lekara dobio bi savet, recept leka koji moram da platim, uput za specijalistu kod koga bi došao na red za 6 meseci i za sve to platio participaciju. Tada pišem…

„Živim u snovima. Ujutru kad zazvoni sat za buđenje, ja ga brzo iskuljučim i nastavim da spavam nadajući se da ću sanjati nešto lepo. Šta očekujem? Volim kad sanjam svoje pokojne, nekada su to lepi snovi, nekada me prekorevaju, ali volim kad se opet sretnem sa njima. Često sanjam da upoznajem neku devojku sa kojom flertujem, razgovaramo, držimo se za ruke, razmenjujemo telefone. Ali desi se da sanjam i neke koji su stvarni i živi. Tada se posle buđenja loše osećam, jer su to obično snovi za razmišljanje. Pokojni i imaginarni me umiriju, dok me živi uznemiravaju. Da li je to prirodno stanje mozga da se ralaksira od problema, ili ja to pokušavam da pobegnem od realnosti. Realnost je da sam nemoćan, da ne držim konce u svojim rukama i da zavisim od volje drugih, često onih koji ni ne znaju za mene. To me stvara apatičnim i  umrtvljenim. Ustvari to me stvara „mrtvim“ čovekom. Da, to je prava definicija – živi mrtvac.“

Pošto nisam radio ta tri meseca, nisam ni zarađivao, i prestao sam da plaćam račune i da se brinem za kuću. Nije mi bilo do ničega, uhvatila me je neka apatija koju ne mogu da objasnim. Vesna je u svom blogu opisala jednu knjigu o alchajmeru. I ja se toga plašim. Plašim se da ne poludim…

moj-tajni-dnevnik-279x349Isključen mi je telefon i ADSL, a onda su došli da seku i struju. Tada sam još školovao troje dece, jedna kćerka se udala a druga otišla da živi sa dečkom. Samo je sin radio i to na građevini, i kao što pretpostavljate, nije bio ni plaćen…

„Srbija je jedna zemlja koju vode diletanti i koja uopšte nije država svog naroda, već neke imaginarne ideje, ludila veličine i satiranja svega. Neki kažu da ona nije izgradila svoj identitet, kao i druge države Balkana oslobođene od Turske vlasti, pa sada luta. Na žalost, iako na lepom mestu, sa predivnom prirodom i bogatim resursima, Srbija je nepogodno mesto za život, svakoga, bio on bogat ili siromašan, bio pametan ili glup. Svi trpe ovakvo stanje u ovoj kvazi državi, neki su platili i životom, a mali ljudi, kao što sam ja, trpe lične tragedije slične onima kroz koje i ja danas prolazim. Ova država je od mene, koji sam potomak mađarskih grofova i slovenačkih rudara; koji sam vaspitavan po svim pravilima 10 božjih zapovesti, ona je napravila lažovom i lopovom. Prvi put u životu su mi isekli telefon i struju. Prvi put u životu danas gladujemo, u centru Beograda u 21-vom veku. Prvi put pomišljam da nekog ubijem ili da ubijem samog sebe. Država pravi od mene kriminalca. Srećom, ona klica mojih predaka je jaka u meni,  i pored svega što se dešava imam osećaj da ću isplivati, a za normalan život se nameće jedino rešenje – napusti Srbiju dok me nije potpuno uništila.“

Sredinom godine mi se najzad razbistrilo u glavi i krenuo sam da realizujem ono što sam zaključio u dnevniku. Organizovao sam porodicu. Kćerke su završile školu i počele da rade. Počele su i da daju u kuću pa više nismo zavisili samo od onoga što rodi u bašti. Ali izaći iz blata nije uopšte lako ni jednostavno. Počeo sam da se opet krećem medju ljudima.

„Posle dužeg vremena opet sam otišao na misu u našu crkvu. Ništa se nije promenilo, osim što smo dobili dve nove slike. Ali, sveštenik je održao vrlo interesantnu propoved. Pomenuo je roman Solženjicina o razgovoru dva pacijenta na jednoj klinici. Citirao je Puškina; „u današnje vreme pošten čovek može samo biti tiranin, izdajnik ili zatvorenik.“ Kad sam ovo čuo odmah mi se otvorila ona misao o Isusu na gori koju sam napisao pre neki dan. Isus je otišao na goru da bi našao mir u svojoj duši. On je bio jako kušan od đavola (ili, načina života koji diktira tempo) i ne mireći se sa time, Isus je došao do zaključka da treba sve odbaciti i posvetiti se samo jednom cilju. Tada je večnost zagarantovana. Pomenuo sam Teslu, koji je radio 10 sati dnevno, a spavao malo ili nimalo; nije se ženio ili jurio za novcem. On je bio posvećen jednoj ideji, kao i Isus. Kada je Isus rekao Petru i drugim učenicima da napuste sve i krenu za njim, on je baš mislio da napuste prethodne okove dotadašnjeg života. Oni su se posvetili propagiranju te misli, kao rešenju od problema. Kasnije su Pavle i drugi to izvrnuli na religijsku osnovu i tako je nastalo kršćanstvo. Puškin je takođe pomenuo; „stari su određeni za staro gvožđe ma šta dobrog da su uradili u mladosti“. Kakva istina. Ako spojimo ono o Isusovoj ideji i ovu misao, tada se zaista nameće da je meni vreme da potražim svoj mir na nekoj mojoj gori. Inače i ja moram biti diktaror, ili izdajnik ili zatvorenik. Već sada me je vlast napravila lažovom, lopovom i slepcem. Još samo da završim u zatvoru.“

U sledećem nastavku ću opisati kako sam se izvukao iz mentalne blokade i kako sam našao snage da krenem dalje sa mrtve tačke…

Kategorije:Život Oznake:, , ,

Hallelujah

21. marta 2013. 12 komentara

Volim laganu muziku i dok se dopisujem sa nekim poslovnim tipovima ja u pozadini pustimYoutube da mi da muzičku zavesu. Tako na red dođe i Leon Koen, čiji glas me vrlo umiruje.

Nemam običaj da čitam komentare koje daju drugi slušaoci, ali ovo me je toliko ganulo da su mi krenule suze na oči…

Morao sam da podelim sa vama… pa kako god to bilo.

Dennis Tredinnick

Here I am lying in bed listening to this beautiful song as I fight for my life with cancer. May God Bless all my brothers and sisters who are also going through their fight . I find listening to music like this song helps me with this battle I am living. Don’t ever give up for each day is a Gift from God that you will never have a VGA.

Evo, ležim u krevetu slušajući ovu predivnu pesmu dok se moj život bori sa rakom. Neka Bog blagoslovi svu moju braću i sestre koja se takođe bore sa ovom bolešću. Pronašao sam da dok slušam ovu pasmu pomaže mi da se borim dok sam još živ. Nikada se ne predajte jer svaki dan je Dar od Boga koji se nikada više neće ponoviti, jer ja imam VGA (trajno vegetativno stanje).

a ispod ide odgovor

owellman1

i just read your comment and i started to cry. my son died two years ago. he fought to live for sixteen years in a persistent vegetative state after choking on a grape at two. you are listening to leonard cohen. a Kohen, according to Jewish law has the power to bless you! may leonard cohen pray for you for a complete recovery!!! just keep being positive! i will pray for you as well dennis. all the best, orna wellman

Upravo sam pročitala tvoj komentar i počinjem da plačem. Moj sin je umro pre dve godine. Borio se za život 16 godina pošto se zagrcnuo (zagušio) sa zrnom grožđa kada je imao dve godine. Slušaš Koena. Koen prema jevrejskom zakonu ima pravo da te blagosilja. Neka Leon Koen moli da potpuno ozdraviš. Samo budi pozitivan. Molim za sve vas i za tebe Denise. Orna

Pročitaj više…

Bolan ležim i TV-u težim

1. februara 2013. 12 komentara

Baš sam se uželeo bloga, bogera, komentara, druženja, tuđih iskustava i sopstvenog „pametovanja“. Primetili ste – nisam dugo bio na blogu. Opravdano. Bio san u Africi na privremenom radu, u jednoj državi za koju do pre par meseci nisam ni znao da postoji – Mauritaniji. Radio sam tamo 2 meseca i vratio se „pun ko brod“. Ne dolara već virusa. Naime razboleh se u toj podsaharskoj državi pa sam opet kod kuće gde se lečim. I dok se lečim, malo čitam vaše prethodne blogove, malo gledam televiziju.

Nautical Mile Icon 82_256x256-32

Ko želi može da pogleda kolekciju slika iz Mauritanije na mojoj FB stranici, samo kliknite na ovu sliku.

I sada već vidim vašu grimasu na licu; avaj, pa ko još gleda televiziju, nacionalnu kojoj možemo verovati i koja je u službi nas – građana. He, he, pa naravno da ne ovu RTS „najnovija verzija Boljeg Života“ Tijanićoviziju, već u skladu sa svetskim tokovima i napretkom tehnologije, gledam TV na ekranu svog kompjutera.

Naime, zahvaljujući nekolicini sjajnih sajtova i entuzijastima koji ih održavaju, mogu da gledam najnovije filmove i serije sa srpskim titlom. Znači gledam šta hoću, kad hoću, bez maratonskih reklama i što je dosta bitno, besplatno. Upravo sam odgledao sjajnu seriju „Awake“ koju vam iskreno preporučujem.

Uz Dva i po muškarca sa Ešton Kučerom, pa seriju Exes i naizostavnim Sultanom Sulejmanom, moji dani lečenja i ležanja u krevetu mi ni ne padaju tako teško. Ispod se nalaze linkovi na ove sajtove, pa ko voli nek izvoli.

I da, očekujte moje postove o Mauritaniji… pa do čitanja.

.

Kliknite na sliku da otvorite stranicu Filmovin-a.

Kliknite na sliku da otvorite stranicu Filmovin-a.

.

Za stranicu Filmovizije kliknite na ovu sliku.

Za stranicu Filmovizije kliknite na ovu sliku.

Kako se ne razboleti?

12. aprila 2010. 10 komentara

Stigla mi je jedna Power Point prezentacija od moje dobre prijateljice. Dobijam ih mnogo, uglavnom interesantnih, ali ova je i korisna. Podeliću je sa vama, možda vam malo pomogne u ovim teškim vremenima.

(Link: Kako se ne razboljevati )

– – –

Umetnost znati kako se ne razboleti - Dr. Dráuzio Varella

– – –

Govorite o svojim osećanjima - Emocije i osećanja koja su skrivena, potusnuta, završavaju se u bolestima kao što su: gastritis, čir u želucu, bolovi u leđima, bolovi u kičmi. Vremenom se potiskivanje osećanja degeneriše čak u kancer. Tada počinjemo da budemo iskreni, da se poveravamo, da delimo našu privatnost, naše "tajne", naše greške… Dijalog, razgovor, reč, su moćni lekovi i odlična terapija!

– – –

Donosite odluke. Neodlučna osoba ostaje u sumnji, strepnji, psihičkoj patnji. Neodlučnost nagomilava probleme, preokupacije, agresije. Ljudska istorija se pravi od odluka. Da bismo odlučili, potrebno je da znamo kako da se odričemo nekih stvari, da znamo da gubimo prednosti i vrednosti da bismo ostvarili neke druge. Neodlučni ljudi su žrtve nervnih oboljenja, gastričnih boljki i kožnih problema.

– – –

Tražite rešenja. Negativni ljudi ne traže rešenja i povećavaju probleme. Oni više vole da kukaju, da gunđaju, svoj pesimizam. Bolje je upaliti šibicu, nego kukati u mraku. Pčela je malecna, ali ona proizvodi najslađu stvar koja postoji. Mi smo ono što mislimo. Negativne misli generišu energiju koja se transformiše u bolest.

– – –

Ne živite u prividu. Onaj ko sakriva realnost, pretvara se, pozira, ko uvek želi da stvori utisak da je dobro, da je savršen, ljubazan, itd., skuplja tone teškog tereta… Bronzana statua sa stopalama od blata. Ništa nije gore za zdravlje nego živeti u prividu, sa fasadama. To su ljudi sa mnogo sjaja i malo korena. Spolja gladac, a iznutra jadac. Njihova sudbina je apoteka, bolnica, bol.

– – –

Prihvatite sami sebe. Odbacivanje samog sebe, odsustvo samopoštovanja, čini da postajemo nešto drugo nešto što jesmo. Biti ono što zaista jesi je srž zdravog života. Oni koji sebe ne prihvataju onakvim kakvi jesu, zavidni su, ljubomorni, imitatori, kompetitivni, destruktivni. Prihvatiti samog sebe, prihvatiti da budeš prihvaćen, prihvatiti kritike, je mudrost, zdrav razum i terapija.

– – –

Poveravajte se. Ko se ne poverava, ko ne komunicira, ko se ne otvara, nema odnose sa drugima, ne stvara stabilne i duboke odnose, ne zna kako da stvara istinska prijateljstva. Bez poverenja, nema odnosa. Nepoveravanje je nedostatak vere u sebe, u druge i u Boga.

– – –

Ne budite nikad tužni. Dobro raspoloženje, smeh, opuštenost, radost, oporavljaju zdravlje i donose dug život. Razdragana osoba ima dar da razveseli atmosferu u kojoj živi. "Dobro raspoloženje nas spasava od ruku lekara". Radost, ljubav i seks su temelj zdravlja i terapija.

%d bloggers like this: