Dežuram 24 časa dnevno

Verovatno nikada niste razmišljali koje su volonterske službe u Srbiji dežurne 24 sata dnevno, 7 dana u nedelji. Napominjem volonterske, jer ljudi koji dežuraju u njima ne rade za platu, već često za dobrovoljni prilog. Takvih službi ima u svim delovima sveta, u svim državama, pa Srbija nije ništa posebna po tom pitanju. Ali ja živim u Srbiji pa vidim njihov rad na delu.

Dežurni čuvari zdravlja ljudi

Događanja oko „svinjskog“ gripa mi govore da postoji grupa ljudi čiji je jedini cilj u životu kako da zaštite naše zdravlje i ukažu na zaveru koja se kuje samo da bi se nama napakostilo. Troši se ogromna količina energije, vremena i znanja da bi se ukazalo kako nam ne preti nikakva nova bolest, koja je bezopasna i benevolentna, i kako treba strgnuti maske sa lica zvaničnika i lekara koji samo žele da mi otmu novac. U cilju ovoga snimaju se filmovi, pišu eseji, navode biblijski citati, rade ankete… Kampanju sprovode uglavnom ljudi koji nemaju nikakvo medicinsko znanje, ali su pročitali neki medicinski leksikon, pogledali nekoliko članaka sa Interneta, i odmah krenuli u pobijanje svega što dolazi od zvaničnika. Ovakvo ponašanje nije novo. Isto se dešavalo kada je otkrivena vakcina protiv besnila, pa penicilin, pa zračenje protiv raka… Svaki novi lek ili tretman mora da prođe kroz prizmu ludaka „teorije zavere“, koji ubrzo nestaju kad se pojave smrtni slučajevi.

Ako već „svinjski grip“ uđe u fazu epidemije, tada nam se pojavljuju dežurni iscelitelji, travari, beli i crni magovi, jogiji, zen meditatori, i ko zna kakva ne sve bagra, koja bi da se brzo obogati na muci običnog sveta. Odjedanput je javlja neki čiča sa neke planine, koji ima čaj koji leči sve moguće. Pojavljuju se neke „vernice“ kojima su se određeni sveci javili i dali moć da leče ljude. Naravno, sve je propraćeno velikom medijskom podrškom, lansiraju se neverovatne priče i svedočanstva o uspešnosti pomenutih prevaranata. Ali kako kažu, „ako pristaneš da te zovu magarac, nemoj da se žališ kad počnu da te jašu“.

Dežurni čuvari nacionalnog identiteta

Ovo je, po meni, najopasnija dežurna služba, jer često dovodi do povređivanja neistomišljenika i smrtnih ishoda. U ovoj grupi ljudi postoje razni nivoi. Najbezazleniji su „savetnici“ da nije baš uputno pričati protiv nekih „istina“ u vezi našeg naroda. Reći da mi nismo nebeski narod, da smo izgubili Kosovsku bitku, da naša politika u prošlosti nije donela ni sekund skraćenja nekog svetskog rata već samo smrt miliona ljudi; često se tumači kao mržnja protiv nacije i države. Ako, diskusija potraje, ovi bezazleni sagovornici postaju razgoropađeni branioci koji svaku diskusiju završavaju vriskom „ako ti ne valja ti idi odavde.“

Ovde pripadaju i čuvari čistote jezika. Oni nam zabranjuju da koristimo strane reči, slengove, reči iz nama susednih slovenskih naroda, da koristimo latinicu, da proučavamo arapsko pismo itd. Obično su to propali pisci i akademici, izvikani u svojim malim sitnim istomišljeničkim krugovima i nametnuti kao paradigma razmišljanja.

Neću dalje da evaluiram ovaj soj ljudi, samo bih naveo da je to apsolutno svuda u svetu i u svim državama prisutno. Evo šta je Gete rekao ostrašćenim nacionalistima, (ne patriotama, jer to je velika razlika):

– „Ako ja nisam za Nemačku, obesite me. Ali, ako Nemačka nije za mene, ja moram da odem!“

Dežurni proroci Apokalipse

Oduvek su ljudi privlačili pažnju drugih opominjući ih da se bliži kraj sveta. Toga je uvek bilo u istoriji, recimo Maje su prinosile ljudsku žrtvu, samo da bi se Sunce ponovo rodilo sledećeg jutra. Možemo reči, to su bili primitivni ljudi, ali zašto se danas, više nego ikada, pojavljuju razni proroci Apokalipse. Kraj sveta se izvlači iz svakog bizarnog razloga. Gde je logika da će kraj sveta biti 1984, po jednoj knjizi; ili 9.9.1999 jer su 5 devetki u nizu datuma; ili 2000 godine jer je kraj milenijuma; itd. Ovi ljudi nemaju baš nikakve koristi od ovakvih glasina, osim zadovoljstva da vide budale kako reaguju na njihove izmišljotine.

Dežurni religiozni tumači

Često ste čuli savet „upućenih“ osoba kako danas ne valja raditi jer je crveno slovo u kalendaru, Ognjena Marija, Sveti Ilija, Trnova Petka, Snežana i sedam patuljaka i ko zna šta još. Naravno, ako radimo na taj dan, tada nam sledi strašna kazna od tog i tog sveca. Sama ova izjava je toliko kontradiktorna da prosto izaziva na smeh. Ako je neko svetac, koji je njegov cilj da ljudi ne rade i da ih teško kažnjavaju. Tada to nisu sveci, to su demoni. Ali sveci su sveci, a ljudi od njih prave demone, pa makar i u najboljoj nameri. Bog je 6 dana radio i stvorio nešto, a sedmi se odmarao. Još nisam čuo da postoji neki svetac koji kažnjava nekoga ako na dan kad se njegovo ime obeležava, izbegava da radi. Rad je izgleda proteran iz argumentacije religioznih tumača.

Danas je naročito popularno tumačiti i savetovati neupućene, kako se pravilno slavi neka slava, venčava ili krštava u crkvi, pa čak i pali badnjak. Naravno ove priče nemaju nikakve veze sa onim što govore popovi. Naš najružniji običaj, koji i popovi mnogo osuđuju, recimo je iznošenje hrane po grobljima. Ljudi često podređuju školovanje svoje dece, da bi novac usmerili na kupovinu prasića, sitnih kolaća, gajbi piva, ljutih alkoholnih pića, koje se iznose prilikom sahrane pokojnika, ali i pri, često degutantnim izlascima na groblje za 7, 14, 30 dana, 6 meseci, godinu, dve  itd, i svaki put se pravi prava gozba na samom groblju. Znam za slučajeve da su se dve sestre posvađale jer su obe iznele hranu na grob svoga oca, bez znanja jedne druge.

Draga Saveta!

U današnje vreme informacija smo bombardovani raznim savetima, koji često prelaze stvar dobrog ukusa. Uglavnom ovim se bave nestručni novinari, koji moraju da ispune obavezu prema redakcijskom uredništvu, a često skidaju sa Interneta interesantne tekstove i loše prevedene plasiraju kao njihove. Uglavnom ovi saveti se u domenu našeg seksualnog života, jer seks je tema koja je uvek aktuelna. Tako imamo naslove tipa: „Kako rasplamsati vezu?“, „Da li postoji ravnopravnost u krevetu?“, „Šta sve govorimo tokom orgazma?“, „Podgrejte seks erotskim igrama.“, „Erotski scenario za divlji seks.“, „Da li je veličina penisa zaista važna?“ (Link).

Svako ko počne da čita ove savete i sluša savetodavce, uskoro pronalazi da su saveti potpuno neprimenjivi u praksi. Ali, uprkos tome, troši se mnogo vremena na pronalaženje i čitanje takvih tekstova.