Oljska gora


Dok su svi spavali on je sam sedeo na Maslinskoj Gori i molio se svome Ocu…

Znao je da će uskoro vojnici doći po njega i da će ga ubiti. Znao je da nema krivice… jedina njegova krivica je bila ta… što je govorio istinu. Time se zamerio moćnima… Ustvari nisu to bili moćnici, bili su to samo sitne ulizice koje su se plašile za svoj položaj, svoje bogatstvo i ugled… ili bolje reći strah kod drugih ljudi. I znao je da ga strahovito mrze i da hoće njegovu glavu po svaku cenu…

Znao je da neće proći ni 24 sata i da će biti mrtav… sve je to znao i zato je poslednji put pozvao Boga u molitvama pitajući da li mu je zaista određena takva sudbina.

Nije se plašio smrti… bio je jači od nje… čega se ne plašiš to više nema moć da te ponizi. Možda je očekivao da će biti brza, snažan zamah mačem i odrubljena glava… ili koplje koje prolazi kroz samo srce… ali, nije ni mogao da pretpostavi mučenje, krunu od trnja, bičevanje i laganu smrt raspet desetak metara iznad zemlje…

Imao je vremena da pobegne… da izbegne smrt… pa i mučenje… mogao je te noći da nestane i da više niko ne čuje za njega. Da promeni ime, nađe ženu i počne život domaćina, zanatlije… imao je zanat drvodeljski u rukama…

Pitao je Oca svog šta da radi, šta je volja njegova… i dobio je odgovor… nije morao da posluša, mogao je da ode, da ostavi sve prijatelje i počne sve ispočetka…

Ali da je pobegao, ostao bi upamćen kao jedan običan pripovedač… šarlatan kako bi neki rekli… i bio bi zaboravljen za desetak dana… ko bi ga se još sećao. Da li je sujetan, željan slave, da ga ljudi pominju… pa naravno da ne… njegovo je bilo da ispuni svoju misiju… kako… to je znao samo onaj sa kojim je tog trenutka razgovarao.

Sedeo je sam na Maslinskoj Gori, predosećajući strašnu nevolju koja se približava, i odlučio je da ostane… da ne okrene leđa i spasi se pogroma…

Razmišljam tako šta bih ja uradio na njegovom mestu… razmišljam i prosto mi odgovor ne dolazi… sedeći… sam… u noći…. na Maslinskoj Gori….

Advertisements
  1. 5. maja 2013. u 22:35

    Ja bih kao i on, kao i cela naša generacija, naravno.

    • 6. maja 2013. u 12:24

      Možda Dudo je naša generacija takva… ali verujem da bi ti uradila slično kao i on… ustvari to i radimo sve vreme… zar ne 🙂

  2. 6. maja 2013. u 07:58

    Hvala što nam dozvoljavaš da te upoznamo sa toliko strana, od kojih svaka govori o tvom duhovnom bogatstvu.

    • 6. maja 2013. u 12:28

      Oh hvala Negoslava… kad mi takve reči uputi osoba koja piše tako duboke i lepe tekstove… onda je to zaista veliki kompliment za mene.
      A moje duhovno bogatstvo… daj Bože da nam sva deca i naša budućnost bude sve bogatija duhovno, da manje mrze a više vole, da se manje zatvaraju u sebe a više ljube druge… ja ću uskoro otići, ako ostane duhovna praznina iza nas, onda je naša misija ovde bila uzaludna…
      … baš kao i njegaova u ovoj priči, zar ne 😀

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: