Početak > Prijateljstvo, Sećanja > Mojoj blog prijateljici

Mojoj blog prijateljici


Draga moja prijateljice,

Evo pišem ovaj blog kao neko pismo nekom prijatelju u daljini, nekom dragom drugu sa kojim sam se družio godinama, koji je zajedno sa mnom tugovao i veselio se, i onako sa daljine savetovao pa i kudio… zašto ne!

Sećaš se, naše druženje je počelo davno, skoro 4-5 godina, polako, stidljivo, uvukao sam se u vaše društvo, već izgrađenu blog zajednicu…  upoznavši predivne ljude, čije sam priče čitao i koje sam polako prihvatao kao prijatelje… iako se nikada nismo videli, niti upoznali… postajali ste nekako moji, prisni, poznati…

„Prijatelju moj, kako je duga i strašna ova noć, zar ti to ne osećaš… kako teško ulazi u nas i gnjezdi se u nama…“

Naravno prvo sam se družio sa Zelenom, jednom divnom osobom koja je umela da napiše takve priče da se čovek i nasmeje i zaplače, a koja takođe često nije imala „dlaku na jeziku“. Na žalost, danas i ona slabo piše, posvetila se horoskopu, njenoj velikoj ljubavi i hobiju. Neka, neka radi barem ono što voli.

Ponekad pogledam neki svoj stari tekst, komentarisali smo više, valjda smo više i imali vremena, Bilo je tu Arči sa svojim pričama i predivnim fotografijama; pa Perlica, mistične priče jedne divne dame; Veca sa svojim pesmama; naša mezimica Breskvica; Afrodita sa svojim fotografijama; Pa Exxx… mnogo komentara ispod tekstova, čitali smo se i razumeli se…

Mnogo od njih više ni ne pišu, a od „stare garde“ si ostala samo ti, premda i ti sve ređe i pišeš i objavljuješ tekstove… ali, zar nisam i ja takav… tako da tih 4-5 godina blogovanja mi je jedan period života kada sam zaista našao prijatelje na ovim stranicama.

„Ja sam naučen da budem sam, Moje su reči naučene da ih niko ne sluša… da lutaju preko stolova kao zaboravljena obećanja…“

Dobro, ima i danas mladih koji pišu sjajne tekstove, Tanja recimo, ili Negoslava… ali ja sam se promenio, nisam više onaj iz našeg vremena… na žalost.

Eto tako slušam ovog Radeta Šerbedžiju, pa i on priča o prijateljstvu… i setim se tebe… draga moja prijateljice… Dudo.

„Ti si u zabludi dragi moj ako misliš da ljudi vode računa o nama, dobro je da saznaš sve…“

Citati iz kratke TV  serije Sam Čovjek iz 1970 godine, koja me je oduševila kada sam je pronašao na Internetu.

Advertisements
  1. 2. maja 2013. u 22:40

    Od prve rečenice sam znala kojoj dami je posvećen tekst. Lepo je to i verujem da joj je drago.
    I da, hvala ti za ovo, mlada, mada znam da je to zbog blogerskog staža .
    Ne daj se, potreban si i ovde .

    • 3. maja 2013. u 00:19

      Ma da, Duda je jedna i neponovljiva 🙂
      Bože, koji sam ja zamlata… pa nisam bio ni naslov stavio.
      Za tvoje tekstove već sam toliko hvale rekao da bi bilo previše da se ponavljam.

  2. 2. maja 2013. u 22:43

    E, prijatelju moj, danas je sve drugačije nego juče. U pravu si, svi smo promenili, sve se nešto proredilo na ovim blogovima. Izgleda da svi imamo manje vremena za pisanje, ali, važno je da se nismo zaboravili. Tu i tamo se oglasimo i razumemo, što je najvažnije.
    Vidim da te je obuzela neka seta i jasno mi je zbog čega. I ja sam se juče tako osećala, pa sam onda pozvala prijateljicu, koja je sama, da sa mnom čuva mog unuka, što je ona prihvatila, oberučke. I tako smo proveli pola dana sa bebom, koja je bila nervozna. Znam samo da sam skomolela i da mi danas nije dobro. No, rmpala sam i danas, pa se nadam sutrašnjem odmoru.
    I dobro je što imaš prijatelja sa kojim možeš da podeliš SVE!
    I opet ti kažem, NE DAJ SE GENERACIJO! Puno pozdrava i želim ti lepše sutra! 🙂

    • 3. maja 2013. u 00:21

      Svako sutra je lepše kad ga dočekamo, zar ne 🙂
      I mojoj unukici ide rođendan za koji dan pa će biti veselo, a tebi i svima koji slave neka su veseli Uskršnji praznici i Hristos Voskrese.

  3. 5. maja 2013. u 00:22

    Pa i ja sam malo ošinuta. Sada mi je neprijatno zato što ti se nisam zahvalila na postu koji je posvećen, u stvari, meni. Drago mi je, zaista, i od srca ti hvala, što me smatraš svojom PRIJATELJICOM. Zaista sam počastvovana! Znaš da je obostrano! 🙂

    Vaistinu Voskrese! Hvala ti prijatelju na lepoj čestitki! 🙂

  4. 9. maja 2013. u 21:55

    Bas je to bilo divno vreme kada smo se svi ovde pronasli i poceli da pisemo… Kao da nas je vreme odnelo u neke nove igre, sve se redje okupljamo ali se ipak rado setim svih vasih tekstova dragi moji blog drugari..POZDRAV za tebe i veliki poljubac za nasu blog drugaricu Dudicu 🙂

    • 9. maja 2013. u 23:51

      Dobro došla Breskvice…. 🙂

  1. 2. maja 2013. u 22:30
  2. 11. maja 2013. u 17:05

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: