Početak > Društvo, Zdravlje > Pomozite maloj Svetlani

Pomozite maloj Svetlani

10. oktobra 2012. Ostavite komentar Go to comments

Nikada nije mogao pomisliti da bi se i njegovom detetu takvo nešto moglo desiti. Viđao je ranije u novinama, pa i na televiziji, apele da se pomogne nekom detetu tako što bi se donirao novac za lečenje koje se nije moglo obaviti u Srbiji, ali se nije mnogo obazirao na to. Mislio je da je to problem koji treba država da rešava i nastavio da razmišlja o drugim stvarima. Tako je tu temu ostavio Đoki Vještici i drugim ljudima dobre volje.

Ali posle neizmerne sreće što mu se rodila kćerka, dao joj je ime Svetlana jer je zaista bila njegovo svetlo u životu, došao je do užasavajućeg saznanja da je rođena sa manjom srčanom manom. Takve srčane mane su se nekada rutinski odrađivale u Srbiji, ali u poslednjih nekoliko decenija naše zdravstvo se toliko srozalo da se to više ne radi. Rešenje je bilo u inostranstvu, u jednoj bolnici u Londonu. Naravno, to je i mnogo koštalo – 20.000 evra.

Njemu kao podstanaru, koji je imao platu od 170 evra, nezaposlenu suprugu i bolesnu majku, ova cifra je bila nedostižna. Bio je očajan… kao i svaki roditelj koji bi se našao u sličnoj situaciji. Pa zar je moguće da u Srbiji nema stručnjaka koji bi uradili tu operaciju? Zar nema bolnica, instituta, klinika… bili smo poznati po vrhunskim doktorima… kod nas se lečio ceo nesvrstani svet? Šta se to desilo da moramo da molimo za život svog deteta svakog  u belom svetu? Ova suma je samo nekoliko plata jednog poslanika u Parlamentu, ili nekoliko dnevnica predstavnika u nekom upravnom odboru, kako to da nema za moje dete….

Ali, proradila je ljudska solidarnost, komšije i kolege sa posla su počele peticiju da se pomogne maloj Anđeli, otvoren je namenski žiro račun i novac se počeo skupljati. Za tri meseca besanih noći sve je bilo spremno da Svetlana sa roditeljima otputuje u London na operaciju. Nada je postojala, i danas je postala stvarnost.

U bolnici u Londonu se upoznao sa timom lekara koji su trebali da izvrše operaciju. Na svom lošem Engleskom čuo je reči dobrodošlice glavnog primarijusa doktora Smita, koji mu je predstavio svoj tim.

„Dear sir, don’t worry, we are very skilled in our professionalism“ – nasmešio se primarijus – „This is anesthesiologist Janković, my assistant Torbica, main nurse Todorović and second assistant doctor Stokić.“

Gledao je zabezeknuto u tim ljudi koji su odveli njegovu Svetlanu na operaciju. Sve sama imena iz bivše Jugoslavije. Svi doktori su došli u inostranstvo da rade… zato u Srbiji nema ko da operiše njegovo dete.

Prišla mu je sestra da ga odvede u čekaonicu za roditelje i na čistom srpskom mu se obratila; „Ništa se ne brinite, tim doktora koje vam je predstavio gospodin Smit je vrlo stručan u svojoj oblasti. Dozvolite da vas odvedem do čekaonice…“

Advertisements
  1. 10. oktobra 2012. u 12:57

    Trenutna sam ostala bez komentara. Mozda osmislim neki pametan kasnije, a da bude fin, kulturan, a ne iz dubine ranjene duse… 🙄 😀 Nadam se da je Svetlana sad ok.

    • 10. oktobra 2012. u 13:01

      Tanja, draga prijateljice, Svetlana je u ovoj priči fiktivna ličnost. Ali, verujem da sva ona deca, svi naši oboleli sugrađani, se sretnu sa sličnom pričom kada odu na lečenje u inostranstvo. Ovo je samo jedna od crtica naše „razvaljene“ i posrnule Države 😕

      • 10. oktobra 2012. u 13:06

        Da… Podjimo samo od toga kad nam je potreban lekar kako zna da izgleda nase putesestvije… Cesto se zavrsi kod privatnih lekara od kojih neki i dalje sede na dve stolice, deru kozu s ledja u kaisevima, a za tolike novce, vreme i nerve koje nam uzmu ne dobijemo uvek uslugu koju smo platili. Ne pricam o izlecenju koja nekad i nije moguce, vec usluga ravna akanju, kad se vec mora. Mogla bih svasta na ovu temu da pricam, ali da ne remetim poentu ovog teksta koji je trenutno bitan.

        Pozdrav dragi Alex :D.

        • 11. oktobra 2012. u 18:35

          Najgora iskustva sa korupcijom u mom životu su bila vezana za sudstvo i zdravstvo. Jadao sam se o tome u nekim svojim tekstovima, ali niko se nije naročito uzbudio zbog toga. Šta reći da sam morao da dam mito da bi mi operisali neki mali bruh, da nisu hteli da daju dijagnozu mojoj pokojnoj supruzi za teško srčano oboljenje dok nisam „podmazao“… ili najgore, da su hteli da mi otmu bliznakinje radi dalje preprodaje. http://wp.me/pytB6-rz
          Volim Srbiju – aha, lud sam bez nje 😕

          • 11. oktobra 2012. u 19:08

            Ocigledno nisam znala za tvoj sajt tada jer su mi tekstovi koje pominjes potpuno nepoznati. Tesko da ne bih odreagovala. Verovatno ne bih bila decidirana da se ne prepoznaju akteri, ali bih razne stvari mogla da napisem.

            Sa sudstvom jos nisam imala posla, a najgora iskustva nosim vezano za zdravstvo, izdvojicu posebno stomatologiju i veterinu.

            Zbog odgovornih lica koja neznaju/nece/neumeju da nam objasne, da nas lece i da nas upute gde treba, masu stvari sam naucila praksom i zahvaljujuci pretrazi interneta. Zato mi se desava sa me strucnjaci ranije navedenih oblasti bas i ne vole kad shvate da znam vise od prosecnog pacijenta i da se ne dam pretupati tek tako.

            Indirektni kontakti sa advokatima su takodje losi jedino sto moja koza u tim trenutcima nije bila u pitanju, ali ima vremena.

            Sve navedeno (od operacije bruha, preko supruge do bliznakinja) je vise nego strasno, a narocito poslednje navedeno.

            • 11. oktobra 2012. u 21:27

              A najgora je neverica de se to dešava meni u mojoj zemlji od mojih sugrađana… to razočarenje i saznanje je užasno 😦

  2. 12. oktobra 2012. u 18:39

    Jadni roditelji , vidjala sam oko sebe ljude kako se muce ovde sa decom… Ne znam sta reci na svu tu tugu

    • Alex
      13. oktobra 2012. u 10:51

      Breskvice, tvoj komentar mi je od neprocenjivog značaja jer uviđam sav besmisao u koji smo zapali 😕

  3. 16. oktobra 2012. u 22:32

    Strašno. Sada zamišljam da su svi ti stručnjaci, sa dobrim platama, ostali u ovoj zemlji, koliko bi koštala operacija male Svetlane? Ili ne bi koštala ništa. Čini mi se da ćemo ostati bez odgovora.
    Neka je sa srećom i detetu i ocu i čestitke svima koji su pomogli da se malena operiše.

    • 16. oktobra 2012. u 23:54

      Dudo draga, shvatila si suštinu teksta. Ja sam avio mehaničar po zanimanju… 90% mojih školskih je u inostranstvu, a ja ni ne radim u struci… tako je u svim oblastima… osim u huliganstvu i lopovluku.
      To je nejveća rak-rana ovog društva… nažalost 😦

  4. 24. decembra 2012. u 23:45

    Vidim da ni tebe nema dugo na blogu. ŽELIM DA TI ČESTITAM BADNJE VEČE I BOŽIĆ. Znam da neće biti lepo kao kada ste svi bili na okupu, ali, imate jedni druge, pa se potrudite da se medjusobno usrećite i podelite ljubav ovog predivnog praznika. Puno pozdrava! 😀

    • 22. januara 2013. u 13:12

      Dudo, prijateljice draga, hvala ti na lepim željama, i naravno uzvraćam ti pozdrave na isti način. lepo si primetila da me nema već duže vreme, naime ne samo na blogu već i u Srbiji, bio sam na radu u Mauritaniji, pun sam iskustava i može se desiti da se sve pretoči u jedan interesantan blog. 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: