Kako isprazniti mozak?

Nekada mi dođe da jednostavno puknem. Glava mi je puna loših vesti, informacija, saveta… jednostavno bih želeo da pobegnem negde i sve to zaboravim.

Prelepi cvet se ukazao ispod korova.

Ne, ništa se ne razlikujem od drugih, to je prirodno stanje čovekove psihe. Kažu da bića koja imaju mozak, a to su uglavnom sve životinje, imaju potrebu za spavanjem. Da ne postoji mozak, čovek nikada ne bi morao da spava. Tako i ribe spavaju, a da ne bi potonule one se u vodi održavaju pomoću ribljeg mehura. Ajkule i delfini nemaju mehur, pa oni spavaju tako što im jedna polovina mozga spava, dok je druga budna. O medvedima i drugima koji hiberniraju da ne govorim. San je važan da bi se mozak oslobodio viška informacija koje je nakupio tokom  dana, korisne informacije sortirao i sačuvao za kasnije, a mi to nazivamo iskustvom. San je posledica tog moždanog procesa.

Mislim, da je u današnje vreme broj informacija koje dobijamo prevelik i za jedan dobar san dnevno. Srećom, ljudi žive ležernije pa postoji vremena i za „razbribrigu“. Kroz te aktivnosti, mi spajamo lepo i korisno i time praznimo svoj mozak od viška informacija. Religija je najstariji i najdelotvorniji način da se to uradi. Kroz molitve, a naročito kroz meditacije, čovek se „duhovno pročisti“ i prosto rodi kao novo biće. Na žalost, ljudi uvek instrumentalizuju religiju i pretvore je u svoju suprotnost, pa je mnogi napuštaju i okreću se alternativi. Tako joga, tai ći ćuen, savremene posete psihijatru, horoskop, pecanje… i sve one aktivnosti gde je čovek „sam sa sobom“ uspevaju da nateraju mozak da se oslobodi viška informacija.

Zašto je važno da se oslobodimo viška informacija?

Kao kad nam bašta zaraste u korov, dok ga ne iščupamo, ne može se pojaviti neki cvet koji je bio skriven ispod. Tako, kao što rekoh na početku teksta, često ne vidimo izlaz iz krize, teškoća, nevolja… jednostavno, mozak nam je „zaparložen“. Izolovanjem sebe i „puštanjem mozga na pašu“, uspevamo da se oslobodimo korova i ukaže nam se ideja koja nas često izvlači iz krize. To je ono kad vidimo svetlo na kraju tunela, ili uklonimo drvo koja nam zaklanja vidik.

Da li su i vaše misli zbrkane?

Ja lično to uspevam na dva načina. Odem negde u neki park, gde nema ljudi (ovo je zaista teško naći danas u Beogradu), sednem na klupu i pustim mozak na „ler gas“, tj ne razmišljam o ničemu. Pustim da me misli odvedu gde one hoće. Takođe, ponekad sednem na biciklu i vozim nekim zabitim putavima, bez automobila i pešaka. Ovo mi dobro dođe jer tada mogu i da „razgovaram naglas“ sam sa sobom. Kao neki „opaučeni“, ali ovo zaista pomaže.

Za kraj evo i slikovito šta mi je dalo ideju za ovaj tekst. Oktobar je mesec i počupao sam neki korov u mojoj bašti, i zamislite, prelepa jagorčevina se ukazala ispod te travuljine.

Imate li vi način da pustite „mozak na pašu“? Zašto ne, podelite to sa mnom, može nam koristiti 🙂