Početak > Zdravlje, Život > Bensedini

Bensedini

10. septembra 2012. Ostavite komentar Go to comments

Moja majka je bila tabletoman.

Pod ovom rečju podrazumevam one koji nisu mogli ni jedan jedini dan da provedu a da ne popiju neku tabletu, iako im doktor to nije propisao i uopšte im nije ni potrebna. Majka prosto nije mogla da provede ni jedan dan a da ne popije neku tabletu za umirenje, Bensedin, Diazepam, Apaurin… i šta ti ja sve znam, kako se zovu.

Ja sam je razumeo, život joj uopšte nije bio lak… i živci su popustili, ali nisam voleo što je toliko postala zavisna. Pošto je, sirota, živela u malom mestu sa jednim lekarem i jednom apotekom, ona dok je mogla, uzimala je Bensedin na recept, ali kada je doktorka prestala da joj prepisuje taj lek, ona je kupovala u apoteci, dok je mogla. Jedna od uredbi vlade je zabranila prodaju Bensedina bez recepta, pa je mene molila da joj nabavljam u Beogradu. Ih, šta se sve ne može kupiti „ispod ruke“.

Kad mi je majka umrla, ostalo je mnogo neotvorenih kutija Dijazepama i Bensedina. Naravno, nisam ih bacio, nameravao sam da odnesem tašti, a i moja supruga je s vremena na vreme imala terapiju da pije bensedin.

Prošlo je nekih desetak meseci kako su Bensedini bili kod mene, izdešavale su se još neke loše stvari u mom životu, i ja se počeo navikavati na novi život, bez dragih osoba. Jedne večeri nikako da zaspim, pa se setim da tamo negde u ormanu ima „čarobna pilula“ koja opušta i od koje se može lako zadremati. I tako, ajde popijem ja jednu od 5 mg. I stvarno – zaspem kao klada.

Ujutru em što nisam čuo sat i nisam ustao u uobičajeno vreme, em sam se probudio sa nekom glavoboljom, koju sam odagnao tako što sam se malo razgibao i popio kaficu. Dan sam proveo uobičajeno, ali uveče opet neće san na oči. Ajde opet jednu pilulu od 5 mg. I tako nekoliko dana za redom…

Počeo sam da budem nešto mrzovoljan… neraspoložen… kad prođem pored nekoga vidim ga u nekom lošem svetlu, pa samo nešto gunđam za njim. Ajde, prepisivao sam to krizom u društvu, porodici, svetu… nisu laka vremena, mora se priznati.

Posle desetak dana, vidim ja dolaze mi neke čudne misli… sve je crno, propalo, nema svrhe, prosto ne vidim da život ima neku perspektivu. Čak, zašto živeti kad sve muke mogu da se prekrate… samo ako hoću. Pa to je barem lako… Počele su da me zaokupljaju misli o samoubistvu i samodestrukciji.

Srećom, odoh na par dana do moje sestre u drugom gradu u posetu. Razgovarali smo, sećali se detinjstva, smejali se, šetali… i polako mi se misli razbistriše i ideje o samoubistvu mi nestaše iz glave. Spavao sam normalno i budio se bez tupe glavobolje.

I znate šta… po povratku u Beograd… prvo što sam uradio je da bacim sve one Bensedine i oslobodim se „muke“. Shvatao sam polako zašto mi je majka stalno bila „negativna“ i usamljena. Još, kako sam shvatio…

Ne znam za vaša iskustva, ali meni više tablete za spavanje i umirenje ne trebaju ni u naznakama.

Advertisements
  1. 10. septembra 2012. u 15:14

    Ima momenata kad mislim da je coveku potrebna pomoc odgovarajucih lekara i lekova i ne treba bezati od toga. Najveca snaga da se odbranimo (koliko je to moguce, a sa nekim stvarima moramo nauciti da zivimo milom ili silom) je u nama. A upotrebu lekova svesti na neku najmanju mogucu meru i po potrebi.

    • 10. septembra 2012. u 15:54

      Tatjana, izvini ali nisam primetio da je tvoj komentar „zaglavljen“ negde u filteru WordPressa 🙂
      Mogu ti reči da sam eto probao i to 😉 . I vrlo je teško razlučiti šta ustvari oblikuje misli u mojoj glavi, i da su to ustvati te hemikalije. Problem je u tome što sam ja to uzimao „na svoju ruku“ i naravno postigao kontra efekat. Ipak, lekari su tu da nam daju savet, zar ne 🙂
      ps mada i tu bih imao rezerve 😕

      • 10. septembra 2012. u 16:23

        Za komentare nisi ni najmanje kriv @ Alex. Imam taj problem, izgleda ne resiv, vec jedno pola godine i onda obavestavam narod, ko tebe sada, da me izvadite iz djubreta :D.

        Imala sam iskustvo sa medikamentima tog tipa i do odredjene granice zaista mislim da imaju pozitivan efekat u smislu stabilizacije i suocavanja sa nagomilanim problemima. Isto tako, znam da lek nije dovoljan kao ni razgovor sa lekarom vec da je to samo jedna od stepenica koju treba preci dok stignemo do one snage u nama koja ce nam pomoci da prevazidjemo mnogo sto sta u sebi, ali i oko sebe.

        Dosta ljudi prolazi kroz slicna iskustva ali je uzimanje sedativa nesto na sta se gleda sa osudom te ljudi kriju jer se osecaju stigmatizovanim. Smatram da o tome treba sto vise pricati, pisati, jer odlazak psihologu, psihijatru nije nista drugaciji od posete stomatologu, lekaru opste prakse…

        Znam decaka, sada vec odraslog momka koji od rodjenja ima odredjenih psihickih problema zbog kojih redovno uzima lekove i nije nista manje ili vise normalan od bilo koga od nas. Sasvim obican mladic sa kojim je sjajno komunicirati.

        Nazalost, cesto na vrata psihijatara/psihologa ne pokucaju oni kojima pomoc i te kako treba vec vrlo ozbiljne probleme u ponasanju iskaljuju na svojim bliznjima.

        P.S. Malo sam se zanela kao da je blog moj, izvinjavam se 😀

        • 10. septembra 2012. u 16:39

          Tanja, nekada je na mom blogu pisalo, „nemojte se izvinjavati ako ostavljate duge komentare“, i ne znam ni sam zašto sam to obrisao, zato… samo, napred, moje stranice su otvorene za sva razmišljanja i komentare 🙂
          Ma slažem se da antidepresivi i druge psihodelične supstance mogu da služe kao lek, ali šta kada postaneš zavistan od toga, kao moja majka 😕 , ili uzimaš na svoju ruku kao ja pa dobijaš neke „fiks“ ideje?
          Sve više mislim da je čoveku suđeno da bude ovisnik (da bude bolestno zavisan od nečega), pa neko je narkoman, alkoholičar, tabletoman, radoholik, bulemičar… neko igra igrice po 12 sati dnevno… neko je seksualni zavisnik…. ima li po toj definiciji uopšte neko normalan na ovom svetu 😕 😀

          • 11. septembra 2012. u 11:08

            Kad bolje razmislim, verovatno da smo svi navuceni na nesto sto nam sluzi da budemo raspolozeni, bolje izguramo dan, izborimo se sa raznim ljudima i desavanjima, da funkcionisemo prvenstveno na sopstveno zadovoljstvo, a … mozda i na tudje. I ja svasta volim, nesto mi dodje k’o ritual i ako ne uradim kao da nesto fali :D. Ima nas slicnih koliko hoces, ali uglavnom skrivenih, osim nas koji komentarisemo i pricamo o tome :D.

            • 11. septembra 2012. u 12:57

              Tanja ja bih rado menjao neke svoje „zavisnosti“ za neke druge… ali, ne ide 😀
              I u pravu si. Dylan peva „svako nekom mora da služi…“, a ti i ja kažemo, svako od nečega mora da zavisi 😉

              • 11. septembra 2012. u 20:42

                Pa u sustini i sluzimo onome o ceme zavisimo, okreni – obrni :D.

  2. 10. septembra 2012. u 22:39

    E, pa, dragi moj Alex, mogla bih knjigu da napišem o svim pilulama za lilule, tj, za spavanjac. Pijem ih već 10 godina.
    Od početka: kako sam ušla u klimavi period :D, tako je prestalo i moje noćno spavanje. To, naravno, NIKAKO nije dobro, jer ti raz*ebe koncepciju narednog dana, tj. nisi ni za šta. Mučila sam se, naravno, dok nisam skontala da mi treba „nešto“ da me uspava. Svašta sam probala, preznojavala se i noću i danju, toplo mleko, čajevi za spavanje, tablete na biljnoj bazi, ma, ništa nije pomagalo. Onda sam prešla na hemiju, od najnižih doza pa do 6 mg. I tu sam stala. Ni ovo više nije neko rešenje, zato što ne mogu da odspavam ni tri čestita sata da se ne okrenem sto puta u krevetu i pogledam na sat. Znači, hormoni su me dokrajčili. Nisam jedina, naravno, jer, u priči sa prijateljicama, isto se muče i one, samo što neće da se „navlače“ na tablete. To su obične budalaštine, jer, normalna sam i neispavana, hronično. Bensedin jeste dobar za nerve, ali, po meni, nije za spavanje.
    Njega prepisuju i kod ukočenja.
    Drago mi je ako si svoj problem rešio i ne moraš da piješ ništa, ali ja svoj neću skoro, kako mi se čini. Nije problem u tome da je teško zaspati, nego održati kontinuitet sna. Desi mi se, po nekad vikendom, da se dodatno „dopingujem“ još polovinom, da bih navukla još nekih sat, sat i po sna. Nekad uspe, uglavnom ne. Tako da maštam o spavanju u kontinuitetu od 6 sati. Maštam! Nema spavanja popodne jer san ne dolazi.
    Eto, znači, za svakog postoji odredjeni lek. Ja sam silne isprobavala i otkrila ovaj, koji, koliko – toliko pomaže!

    • 10. septembra 2012. u 23:25

      Dudo, poremećaj spavanja je strašna stvar… ko nije iskusio ne može da shvati. Imam i ja te epizode, naravno ne tako drastično kao ti, ali desi mi se da se probudim u tri – pola četri i nema više spavanja. E, onda ustanem, upalim PC pa nešto pišem ili odigram neku igricu. To mi valjda odblokira ono što blokira, pa mi se sa prvim petlima oko 6 opet prispava. 😕
      Ja recimo imam mali tablet (kao mali PC) kraj uzglavlja i uspavam se uz klasičnu muziku. Prosto sam postao zavistan od toga, ali zaspem. Namestim da se sam iskopča posle sat vremena i tako ja „lalam“ celu noć 😀
      Znaš, postoji neki Calm Radio, što bi po srpski rekli Umirujući Radio gde se pušta ta muzika. Moćna stvar 😉

  3. 11. septembra 2012. u 13:37

    Sve sam isprobala, ali je lexa još najbolji. Umirujući radio, tv, sve je to kratkog veka i iscepkan san. No, navikla sam se. Proveravam, s vremena na vreme i bez tablete, ali, ne uspeva. I duge šetnje i pivo sa grejpom, ništa ne pomaže! 😀 (ala je to ukusno i osvežavajuće, pravo otkriće za mene, koja pivo ne može da smisli)

    • 11. septembra 2012. u 13:58

      Moja keva je isto tako imala taj „iscepkani“ san, i baš se „kljukala“ Bensedinima. Jednom je njena doktorka bila na odmoru i menjao je neki doktor iz Rume. Ona je po ustaljenom rasporedu otišla kod njega na „pregled“ i da uzme lekove na recept. On je gleda, čita, razmišlja… pa, valjda da se našali… reče; „Gospođo, vama ne trebaju lekovi, nađite vi nekog rmpaliju…“ Moja keva, kakav je živac bila, prvo ga je pogledala ne verujući šta ovaj govori, a onda prasnu… „ma da ti PM, je*o te rmpalija, je sam li ja zato došla….“ uh svašta mu je rakla da su sestre posle mesecima prepričavale po ambulanti.
      E sada, ona osta tabletoman sa iscepkanim snom 😉
      To je živa istina, premda moja keva je uzimala lekove za umirenje i dok je bila u braku, prosto bila je ovisna, nema tu šta. 😕

      • 11. septembra 2012. u 20:47

        Pazi, uz zaista veliko postovanje tvoje majke i svih nas ovde, u sustini, mozda je doca delom i bio u pravu, bez obzira na brak (ili bez njega), ali kao sto nagovestismo negde gore, ni pravog rmpaliju/damu nije lako naci, a na recept ih ne prepisuju… :D. Eh, malera… 😆

        • 11. septembra 2012. u 21:14

          😆 😆 😆 No Comment 😆

          • 12. septembra 2012. u 10:02

            Mogla bih ono iznad jos slikovitije da opisem a da jos uvek budem umerena, al’ suzdrzacu se jer sam sigurna da je poenta shvacena :lol:.

  4. 15. septembra 2012. u 23:46

    Tatjana, predposlednji komentar je na mestu i potpuno se slazem sa tobom 🙂 Granatujem, a isprobano da je taj lek najbolji, najprirodniji i spavas ko jagnje 🙂 Nema klimaks i probelemi i sl 🙂

    • 16. septembra 2012. u 22:32

      Izgleda, tetka Saveta, da se danas uočava manjak tih „rmpalija“ 😉

  5. 28. decembra 2012. u 22:28

    Bas sam razmisljala o ovom tvom tekstu, jer stvarno je nezgodna stvar taj problem sa spavanjem, mislim da si nasao dobro resenje. Ja sam generalno protiv lekova i izbegavam ih sto vise mogu, uvek treba naci neku bolju alternativu ako je moguce.
    Moja baka je pila isto za spavanje… ne znam sad koliko i kako ali izgleda da je to postalo redovna pojava u nekim godinama

    • 22. januara 2013. u 13:16

      Mislim da svi sa nekim godinama moraju da imaju nešto što ih umiruje. Ko uspe da to nađe u svojoj okolini, prirodi, društvu, taj je sretan, ali većina nađe u čašici, tabletama; inače nam sleduje aritmija, čir želica, i druge bolesti nastale zbog prevelike „brige“ i „razmišljanja“. Tako barem ja rezonujem 😉

  1. 10. septembra 2012. u 14:50

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: