Početak > Moja razmišljanja > Misliš da neko pita za nas, kao da ne postojimo

Misliš da neko pita za nas, kao da ne postojimo


Spusti svetla, oduzmi gas, smešnih stvari se bojimo
Misliš da neko pita za nas, kao da ne postojimo
Stavi misli u prazan hod, stresi zvezde k’o dudove
I polako nasuči brod na te plišane sprudove
I sanjaj!
-Balašević-

Razmišljam nešto koliko je tanka ta crta između dobra i zla, između hrabrosti i kukavičluka, između ljubavi i mržnje, između radosti i tuge…

Uzmimo primer izreke „lud i hrabar su braća“. Zgrada u plamenu, čovek uleće unutra i spašava ugrožene, hrabar čovek, ne žali svoj život radi drugog. Ali koliko je taj čovek uopšte svestan kolika je opasnost uleteti u zgradu punu dima. I on sam bi se ugušio za nepuih 15 sekundi. Da li je on svestan te činjenice, ili je samo instiktivno poleteo da pomogne.

Sećamo se mladića Željka Milivojevića koji je potrčao za kurdskim teroristima u Beogradu koji su ubili turskog ambasadora. Jedan od terorista se okrenuo, pucao i ubio ga. Je li taj momak bio hrabar? Ili jednostavno nije bio svestan opasnosti? Kažu; groblje u ratu je puno hrabrih, a mudri čuvaju unučiće.

Takođe ako nas neko miluje po kosi, to nam pričinjava zadovoljstvo, ali ako je samo malo grublji u toj pažnji, počinjemo da osećamo bol. Ako dete golicamo po slabinama, ono se smeje od radosti, ali ako nastavimo ono može i umreti od prevelikih nadražaja.

Gde je granica? Kako da znamo gde je ta tanka nit gde drugima pomažemo, činimo ih srećnim i pokazujemo simpatije. Često umemo da se našalimo i svi se smejemo toj šali, ali dovoljo je da samo izmenimo jednu reč, pa da se neko uvredi i pamti nam to „do kraja života“.

U komšiluku se pravi roštilj, i sa leve strane i sa desne se vije dim i miris pečenog mesa. I tamo i vamo je puno sveta, ragovaraju, piju pivo i belo vino, deca trče, stari ćaskaju…

Ali kuća s leva slavi prvi rođendan svoje unuke…

Kuća s desna obelažava godišnjicu smrti svog člana porodice…

Ta tanka nit između tuge i veselja sam ja i moj pogled na svet.

Valja ponekad gledati i ulevo, ali i udesno. To je život. Ako gledamo samo u jednom pravcu… tada nešto debelo nije u redu sa nama.

(Očigledno starim, kako kaže Balašević u prethodnoj pesmi, čim počinjem da razmišljam i na ove teme 🙂 )

Advertisements
  1. 10. maja 2012. u 12:45

    Slažem se u potpunosti. Tanka je granica izmedju gore navedenog. Mnogo tanka. Ponekad nismo ni svesni da je predjemo…

    • 12. maja 2012. u 22:36

      Milice, drago mi je da nam se podudaraju mišljenja…
      Onaj ko ume da levitira po toj tankoj niti života, može se reči da je vrlo mudar, uspešan, pametan, itd… čovek

  2. 12. maja 2012. u 20:43

    Razumem tvoja osećanja. Sada, kada trpite veliki bol zbog gubitka drage osobe, posebno ste osetljivi, a komšiluk k’o komšiluk, ne zna ni sam kako da reaguje. Da vas zovu na slavlje, nema smisla, a da vas zovu zbog tuge, ona već stanuje u vašoj kući. Sigurno vas nisu zaboravili, ali je teško se snaći u ulozi drugog. Znam to sve, jer, znaš, i meni se desila velika tuga, dvostruka, ali, ni jednog momenta nisam dozvolila da iko vidi koliko mi je teško. I zbog dece sam se ponašala sasvim normalno, kao i društvu. Skupljali smo svet oko sebe, pravili se da nam nije ništa, a kada bismo se osamile (sestra i ja), prepričavale smo ono zbog čega smo patile.
    Eto, i od tvog (vašeg) ponašanja zavisi kako će se drugi ponašati prema vama. Puno te pozdravljam, čuvaj se, čuvaj decu i jedva čekam lepe vesti od tebe. Mislim da sada već blizu unuče, kao i kod mene! 🙂

    • 12. maja 2012. u 22:41

      Dudo, tvoj komentar je kao i uvek pun iskrenih misli i pažnje. Hvala ti na tome.
      Ovde sam pisao kako se sve može posmatrati i ovako i onako, i kako je tanka ta nit da procenimo da li je to baš ovako ili onako.
      Ne brini, generacijo, jak sam ti ja, iako nisam bačvanin kao ti, već samo „običan“ sremac, istog smo mi kova – trpi i teraj dalje 😉

  3. 12. maja 2012. u 23:02

    Hvala ti Alex. Znam na šta si mislio i to je istina, ali, pretpostavljam da ti je prošlo kroz glavu i ono iz naslova. Situacija u tvojoj porodici je teška, prvo vama, pa onda i svima ostalima.
    Sremče moj, nema ti druge, trpi i teraj dalje. Život brzo prolazi! 🙂

  4. 13. maja 2012. u 21:26

    Čestitam deko na unuci! U životu se smenjuju tužna i srećna dešavanja. DIvno je što će vas beba sve okupirati! Neka je živa i zdrava! 😀

    • 14. maja 2012. u 04:25

      Divno Dudo, nego šta 🙂
      Sada čekamo vesti sa tvoje strane 😀

  5. 14. maja 2012. u 11:31

    Čim stigne prinova, javljam! Do termina ima još 3 nedelje! Uživajte! 😉

  1. 10. maja 2012. u 02:38

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: