Početak > Život > Just another sad old man, all alone and dying…

Just another sad old man, all alone and dying…


Posle porodične tragedije koja me je zadesila, imam neku potrebu da nešto napišem na ovom „mom“ blogu i da se nekako „ispraznim“. Ali nikako mi ne ide. Dan za danom proleze od tog „bolnog Uskrsa“, a meni mozak kao da je stao.

A onda sam  na sajtu „Mudre misli“ naišao na reči Džordž Karlina koje je napisao nakon smrti svoje supruge.

Možda sve izgleda kao kliše, ali vredi se zamisliti nad ovim rečima. Naročito kada se nađete u situaciji u kojoj se on našao dok je pisao te reči.

Paradoks našeg vremena je da imamo veće zgrade,
ali kraće živce; šire puteve, ali uže vidike;
trošimo više, a imamo manje;
kupujemo više – uživamo manje;

Imamo veće kuće, a manje porodice;
više udobnosti, a manje vremena;
imamo više diploma, ali manje razuma;
više znanja, a manje rasuđivanja;
više stručnjaka, a još više problema;
više znanja u medicini, a sve manje zdravlja.
Pijemo previše, pušimo previše,
trošimo nepromišljeno, smijemo se premalo,
vozimo prebrzo, olako se ljutimo,
prekasno liježemo, ustajemo umorni,
čitamo nedovoljno, gledamo TV suviše.
Molimo se rijetko.
Uvećali smo naše posjede,
ali smo umanjili naše vrijednosti.
Previše pričamo, premalo volimo,
prečesto mrzimo.
Naučili smo kako da preživljavamo,
ali ne i kako da živimo.
Dodajemo godine životu, ali ne i život godinama.

Putovali smo na mjesec, a problem nam je otići preko ulice i
upoznati novog susjeda. Zagospodarili smo vanjskim prostorom,
ali ne i unutrašnjim. Napravili smo velike, ali ne i bolje stvari.

Očistili smo vazduh, a zagadili dušu.
Razbili smo atom, ali ne i naše predrasude.

Pišemo više, ali učimo manje.
Planiramo više, ali postižemo manje.
Naučili smo žuriti, ali ne i čekati.
Imamo višu zaradu, ali i niži moral.

Imamo sve više hrane, a sve smo više nezahvalni.
Gradimo jače kompjutere sa većom memorijom,
ali mi razgovaramo sve manje i manje.
Težimo više kvantitetu, a zaboravljamo na kvalitet.

Ovo su vremena brze prehrane i spore probave;
velikih ljudi, a malih karaktera; brzih zarada i površnih odnosa.
Ovo je vrijeme mira u svijetu, a rata u kući.
Vrijeme mnogo dokolice, a malo uživanja.
Vrijeme raznovrsne hrane i loše ishrane.

Sve je manje finansijskih problema u braku, a sve više razvoda;
sve je više luksuznijih kuća, ali i podijeljenih domova;
ovo su dani brzih putovanja, oskudne odjeće i niskog morala;
sve debljih ljudi, i tableta koje mogu sve – da te oraspolože, otupe ili ubiju.

ZAPAMTITE! Provedite što više vremena s vašim voljenima, jer oni neće biti vječno pored vas. Recite poneku ljubaznu riječ onome ko vas odozdo gleda sa strahopoštovanjem, jer će ta mala osoba uskoro odrasti i otići. Sjetite se dati topao zagrljaj onome kraj vas, jer je to jedino blago koje možete dati svojim srcem, a ne košta vas ništa. Sjetite se reći “Volim te” vašem partneru i vašim voljenima, no najviše od svega iskreno mislite tako. Poljubac i zagrljaj će izliječiti svaku povredu ako dolaze duboko iz srca. Sjetite se držati se za ruke i cijeniti trenutke kada ste zajedno, jer jednoga dana te osobe neće biti tu.

Nađite vremena da volite, nađite vremena da razgovarate, i nađite vremena da podijelite vaše dragocjene misli sa drugima.

Smijte se često, dugo i iskreno. Smijte se dok ne izgubite dah. Suze se događaju. Izdržite, odbolujte, preživite. Recite ljudima koje volite da ih volite, u svakoj prilici, jer život se ne mjeri brojem udisaja koje udahnemo, nego trenucima koji nam oduzmu dah.
Advertisements
  1. 13. aprila 2012. u 22:00

    Mudro je zborio Džordž Karlina!
    Vrlo rado bih ti rekla nešto pametno, ali, nemam reči. Bol je ogromna, to znam.
    Hvala ti na savetima, bilo je vredno pročitati ih i dobro se razmisliti.
    Opet sam nema i sve što bih mogla da ti kažem je da mi je jako, jako žao. Budi jak, prijatelju moj, nisi sam, imaš decu, oni imaju SAMO tebe, i divne uspomene na svoju majku.
    Volite se i tešite se!
    Mislim na vas!

    • 14. aprila 2012. u 12:56

      Hvala Dudo, prvo na pročitanom tekstu, jer svaka reč ovog komičara (gle paradoksa) je za duboko razmišljanje.
      Hvala i na tvojim rečima koje dopiru iz dubine tvog srca.
      Život ide dalje, a mi svi mislimo da smo neki veliki faktori koji mogu mnogo da utiču na sve. Jedino na šta možemo da utičemo smo mi sami.
      Neka ti je veselo ovo Uskršnje doba…

  2. 14. aprila 2012. u 13:02

    Hvala ti Aleks, volela bih da mogu i tebi to isto da poželim! Čuvajte se svi zajedno!

  3. Anonimni
    14. aprila 2012. u 23:09

    Da kazem ZAO MI JE isuvise je blago,u stvari ne postoje reci koje bi ti ublazile bol.Tu istu bol sam i ja osetila i znam sta znaci ta praznina u srcu MNOGO BOLI. Zivot je to,.. procice vreme a bol ce i dalje ostati,samo se nadam da ce bar MANJE BOLETI. LJUBIM VAS
    Lidija

    • 15. aprila 2012. u 09:27

      Da, Lidija, sve je upravo tako kako si napisala…
      Hvala ti što čitaš moj blog, ovo je mesto gde sam sreo mnoge prijatelje, mnoge vredne sagovornike, i mnoge ljude koje cenim. Takođe, ovo je mesto, gde mogu da kažem šta hoću a da me drugi ne „poklope“ nekom „svojom mudrošću“.
      Počni i ti da pišeš, videćeš…. lekovito je…

  1. 13. aprila 2012. u 10:56

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: