Početak > Moja razmišljanja > Like the club tie, and the firm handshake, a certain look in the eye and an easy smile!

Like the club tie, and the firm handshake, a certain look in the eye and an easy smile!


Kao što vidite svaka moja nova priča (razmišljanja) počinju citatom iz neke pesme iz 70 – 80 tih godina. Zašto? Pa sve se okreće u krug i ništa nije novo pod kapom nebeskom.

Sedim pod rascvetalom kajsijom u mom vrtu, svodim neki račun dug 50-tak godina i ispod crte vidim ceh. Ceh je ono šta sam uradio, šta sam mogao da uradim i šta nisam uradio za vreme navedeno na računu. Pogledam taj ceh i prenerazim se. Znao sam i sam ranije, ali nadao sam se da ceh nije baš takav. Ispod crte pisalo je – PIZDA.

Naravno pizda kao karakterna osobina, jer drugačije ne može.

Kažu pognutu glavu sablja ne seće. Ali, koliko nisko moram da pognem glavu? Koliko dugo moram da držim glavu uperenu u zemlju ne gladajući krvnika u oči? Koliko dugo traje trenutak očekujući da li će krvnik zadati udarac sabljom ili će te pomilovati po glavi? Koliko dugo… i šta je nagrada.

U školi moraš da slušaš učitelja, nastavnika, čikicu, tetkicu… ne jurcaj, ne trči, ne galami… uči, budi dobar… budi primeran… mala greška, sledi kazna, bez pogovora, manja ocena, ukor, grdnja roditelja… a drug do mene, bahat, sileđija, mangup, njega niko ne dira, jer „ne staj u govno, samo će više da zasmrdi“. I on završi školu kao i ja, ali ja sam stalno bio preplašen i gledao u zemlju pognute glave, dok se on smejao svima u lice i gledao u čisto, plavo nebo.

U vojsci primeran vojnik, uvek prvi na požarstvu, straži, pouzdan, vredan, drugar svima… moj drug se pravi lud, stavlja lažni gips da izbegne dužnosti, beži preko žice u grad i ide u posetu mlađim oficirima sa kojima igra poker, časti viskijem jer je snalažljiv… i dobija nagradno kao „primeran vojnik“. Ceo stroj se smeje, a on misli u sebi, „smej te se ovce, ja odoh kući a vi gulite stražu i dalje!“

Mlad, jak, lako sam našao posao i radio sam kao crv. Verovao sam u parolu da samo znanjem i radinošću možeš da napreduješ. Rintao sam kao magarac, učio, pohađao kurseve, naučio jezike, unapredio alate… ali posle 25 godina sam izleteo iz firme a brigadir je ostao moj kolega koji je bio jaran, bon-vivan, drugarčina… kao da nije firma već klub veseljaka, pa ko je veći veseljak brže napreduje.

Komšiluk mi je dobar, nemoj da se zameraš, budi ljubazan, komšija je kao brat, pa i bliži… ima toga, ali ima i komšija koji te zbog toga kinje, maltretiraju, prete… čuti, sagni glavu, ne zameraj se…

Nema posla, svi te gledaju popreko, moraš se učlaniti u neku stranku da bi uspeo, ali moraš još više sagnuti glavu, aminovati, služiti… ima ih koji to mogu… dobiju posao, stan, a ti… crkni od gladi, ko te pita.

Čija sablja ima oštrije sečivo?

Jeste… ceh je zaista tačan. Spisak računa je veliki, ne može se ni pomenuti sve ovde…

Vidi, vidi, kako mravi nose neko semenje po zemlji, jure, trče…. ha,baš zanimljivo…

A iznad glave mi se rascvetala kajsija predivnim ružičastim cvetovima.

Advertisements
Kategorije:Moja razmišljanja Oznake:, ,
  1. 26. marta 2012. u 23:04

    Pizda se radja, veruj mi. Sve i da si hteo da to budeš, očigledno nisi imao stomaka. Ničija ne gori večno, to je tačno, znaš i sam. Ne gledam druge, čak ni komšiju kome sam prva pružila pomoć zbog isključene struje a on me kaširao i isprostačio se, a to radi i dalje. Sveti mi se što izbacim djubre u svoj ćošak, uvezan, u dve kese spakovano samo do momenta dok ne krenem u grad (4. sprat bez lifta) tako, što mi to isto djubre stavi na otirač. Al’ me zajebo!!! Ma, može da liže kesu, djubre jedno balavo, nevaspitano.
    I, kao što rekoh, drugačije nisi mogao. Nisi ti pizda, već oni svi tamo što se g-rče po televizijama, obećavaju kule i gradove. Pa, dogoreće i njihova, a mi ćemo uvek biti tu gde smo, bez griže savesti.
    Uživaj u rascvetaloj kajsiji, jer, oni tamo, verovatno, zaboraviše odakle su ponikli, samo treba da se okrenu da vide šta im iz dupeta viri.
    Ne sekiraj se druže i uživaj u iščekivanju prvog unučeta!

    • 26. marta 2012. u 23:43

      Ma naravno Dudo, znamo se, generacija smo… ali ima istine u tome da svako nekada podvuče crtu ispod računa svog života… i retko ko je sretan ishodom…
      Zašto je to tako – nemam pojma… valjda zbog prolaznosti 🙄
      Juče mi je bila ćerka sa zetom u gostima, posle skoro tri meseca, srce mi je zaigralo u grudima od veselja… a slikali smo se baš ispred te rascvetale kajsije 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: