Sve za ljubav

7. februara 2012. Ostavite komentar Go to comments

U životu sam sreo mnogo različitih ljudi, nacija, religija, sidbina… Video sam mnogo ljudi različitih vaspitanja i shvatanja života koji su se zaljubljivali jedno u drugo… Bio sam svedok erupcija strasti, očekivanja, privrženosti i nadanja… A takođe, i posle prve Amorove strele, kako dolazi do racionalnosti i uvek čvrsto ukorenjenih pitanja, „kako musliman sa hrišćankom“, „kako katolik sa pravoslavkom“, „kako jevrejin sa budiskinjom“… i naravno svaka religija „koja spaja ljude“ postaje nepremostivi zid o koji se razbijaju mnoge ljubavi.

Takođe video sam i manipulacije ljubavlju. Ne mislim tu na sporazuman brak radi dobijanja nekih benificija od strane države, kao recimo radnu dozvolu, ili državljanstvo, ili pak novčani dodatak. Takvi brakovi se sporazumno i završavaju čim benefit od njega i prestane. Mislim na svesnu manipulaciju jednog bračnog druga u odnosu na drugog, gde se ljubav i želja za zajedničkim životom koristi radi sopstvenog interesa.

Tako zapao mi je za oko jedan veoma čest obrazac muslimanskih momaka u zapadnom svetu koji tu dolaze da studiraju. Ovde podrazumevam ne samo Arape, već i crnce iz srednje Afrike. Momak stigne u neku zapadnu zemlju, ( a bogami i u Srbiju 🙂 ) i započne studije. Želja je da stekne obrazovanje i vrati se nazad, da se oženi i doprinese boljitku svoje porodice. Moramo da znamo da muslimani imaju mnogo veći osećaj za porodicu od nas i momci, da bi se oženili, moraju imati spremnu kuću i novac da „kupe“ devojku. To je često nemoguće u siromašnom okruženju odakle potiču pa je i to veliki razlog da započnu studije na zapadu.

I tako posle nekoliko godina oni se zaljubljuju u neku lokalnu devojku, pronalaze posao i počinju da stvaraju porodicu. Devojka je srećna jer je našla ljubav svog života, radan i vredan momak, posvećen porodici i uskoro stiže i dete. Ali većina ovih momaka i dalje ima usađenu „obavezu“ da se vrati kući i oženi se devojkom iz svog kraja. I oko svoje tridesete oni to i rade. Neki jednostavno napuste svoje žene i decu i nestanu; drugi opet žele da povedu i njih u svoju postojbinu (jer kao muslimani oni imaju pravo na 4 žene ako mogu da ih izdržavaju), što mali procenat žena prihvati ali većina izabere razvod i da ostanu samohrane majke; dok mali broj ovih muškaraca raskine svaku vezu sa starom postojbinom i starom religijom i nastavi da živi u braku sa lokalnom ženom.

Ja sam sreo mnogo takvih ljudi u Libiji, Maroku, ali i u Srbiji. U Srbiji je jedan moj kolega iz JAT-a bio sin takvog „studenta“, a i u komšiluku imamo jednog „sudanca“ kojega je otac napustio. Ova pojava je veoma raširena i za neverovati je koliko u Srbiji ima dece koja su nastala u braku naših žena i muslimana iz Arapskih i Afričkih zemalja.

Da ne bi rekli kako su samo muškarci „đubrad“ i žene se radi interesa, navešću i drugi primer.

Posle pada Sovjestskog Saveza, žene u mnogim bivšim republikama ove velike „imperije“, su ostale same i bez prihoda. Mnoge mlade su krenule put toplijih krajeva da se „udaju“ i dobiju papire za bolju život. Tako su i Ukrainke, Beloruskinje, Rumunke pa i Ruskinje završile u Srbiji i udale se za naše momke. Naravno one ne žele ljubav i porodicu, žele samo da dovoljno dugo prožive u braku i steknu papire za dalji život, a to često znači odlazak u neku zapadnu zemlju. Naši momci su mislili da su pronašli ljubav svog života, a mnogi se neprijatno otrezne kad ta ljubav naprasno nestane jednog dana i ode dalje za svojom srećom.

Sretao sam mnogo ovih devojaka i žena u Crnoj Gori, a moglo bi se reći Budva je puna takvih egzilanata.

Pitam se da li ljubav i brak mladih iz različitih delova sveta neminovno krije zamku „braka iz računa“. Verovatno ne, ali se u većini slučajeva dese baš ovakve prikrivene želje i jednog i drugog pola, a time nanose veliku nesreću onom drugome koji im je dao srce „na tacni“.

Advertisements
  1. 31. januara 2012. u 22:43

    Ima svega, dakako. Ljudi su primorani na neki način, da se „spasu“, pa čine i ovakve stvari.
    I moj sestrić je učinio isto radi papira, pa ga je ova „drugarica“ ojadila na kartici, vijao je, vijao, ona menjala adrese, jedva je uspeo da je se reši, a dug mu nikada vratila nije. Izvinjavala se, ali, love nije imala.
    Često se tako završava sve to, što je na prečas uradjeno, no, svesni smo da i brakovi iz velike ljubavi, traju po godinu ili dve. Svaki peti brak se razvede. Baš je tužno!

    • 7. februara 2012. u 10:49

      Dudo, svega ima u životu, svakakvih zamki jer drugi nekada gledaju samo svoje „više“ interese i gaze preko tuđih osećanja. Ali, život je to… niko nije rekao da je lako i da je posut ružama. 😉
      Oh, koliko ja puta preispitam sebe i kaže, „mogao si to i bolje, ovako ili onako“, pa opet šta da radim. Šta sam uradio – uradio 🙂

  2. 10. februara 2012. u 17:19

    Možda nije Sve za ljubav…
    nego Sve za svoj interes…
    kakav god da je on…

    • 10. februara 2012. u 17:22

      Branko, tako je… sve za „ljubav“ 😉

  3. 10. februara 2012. u 21:48

    Tragika je u tome što se ljubav najbolje i najviše prodaje 🙂

    • 11. februara 2012. u 01:07

      Pa jeste Breskvice… ali ovde nije jasno izražena ta „ekonomska“ strana ljubavi. Ovde je najobičnija prevara, igranje sa tuđim emocijama, pa i čitavim životom neke osobe – a radi svojih sebičnih interesa.
      Svega ima, ali ovo su skoro pravila koja se ponavljaju 🙂

  4. 11. februara 2012. u 13:24

    Na jednom porodičnom okupljanju jedan naš gost prišao je mom ocu sa sledećim pitanjem:

    – Ja sam se skoro razveo. To znaš. Sad gledam tebe. Ti si uspešan domaćin, imaš dve orasle normalne ćerke i imaš harmoničan brak traje već preko 40 godina. Voleo bih da me posavetuješ, da mi kažeš kako si ti to uspeo?

    Moj otac se zamisli par sekundi pa mu odgovori nešto što u prvom trnutku nisam razumela ali kako vreme ide sve mi je jasnije na šta je mislio.

    – Ne znam prijatelju šta da ti kažem. Moja filozofija ti je bila prosta kada sam birao ženu. Ja mislim da je važno kad neko bira svog životnog saputnika da odabre ili osobu koja potiče iz istog kraja i praktikuje istu veru, sličnog je godišta, istog kulturnog i obrazovnog miljea ili da bude skroz različta, ali NIKAKO SLIČNA. Na primer, pre će se dobro slagati osoba budističke veroispovesti iz Koreje sa Srbinom pravoslavne veroispovesti nego Srbin sa muslimankom iz Bosne ili Hrvaticim ili Ruskinjom ili Grkinjom. Te situacije u kojima je sve skoro isto ali postoje male (ali bitne) razlike najviše ubijaju međuljudske odnose. Malo ljudi zna da nema sličnije religije hrišćanstvu od muslimanske vere. A toliko ratova i krvi je proliveno upravo izmedju te dve grupe. Nikad nisi čuo da su hrišćani ili mislimani ratovali sa budistima. Ali si zato čuo da je bilo mnogo ratova izmedju različitih grupa hrišćana (pavoslavci i katolici, katolici i protestanti .. itd.) Isto je i sa obrazovanjem. Bolje je da neko od vas dvoje ima samo osnovnu školu a onaj drugi fakutet od toga da jedno ima fakultet a drugo doktorat. Takođe, bolje je da oboje budete iz istog grada ili da ti budeš iz nekog grada u Srbiji a ona iz nekog grada u Kini nego da ti budeš iz Beograda a ona iz Ljubljane ili iz Novog Sada. Mislim da ti ništa posebno nisi pogrešio, samo su vas ubile te male razlike. Krupne stavari se uvek brzo reše ili se prihvate kao ne rešive pa čovek nekako navikne sa njima da živi ali sitne stavari uvek tinjaju. Ljudi smatraju da nisu dovoljno krupne da bi se sa njima ozbiljno pozabavili dok ne bude preksno. Čovek može da se udavi sa vrćom sitnih kamenčića isto kao i sa jednim velikim kamenenom samo što se kamen vidi miljama daleko a kameničići se ponekad ne primetno samo nakupe.

    • 12. februara 2012. u 00:01

      Vidiš Milice kako je tvoj otac bio mudar čovek 🙂
      Treba slušati starije jer iz njih govori iskustvo, ali mladost često to ne ume i ne želi, a tek kasnije, kad starih nestane, kajemo se i vajkamo da smo toliko toga imali reči a nismo…
      Hvala što si podelila ovu priču sa nama 🙂

      • 12. februara 2012. u 01:09

        Bilo mi je zadovoljstvo. I u parvu si. Moj otac jeste veoma mudar čovek 🙂

  5. 12. februara 2012. u 22:20

    Jedan komentar iznad podsetio me je na izreku moje bake: uzmi i vraga, al’ iz svoga grada… Svakom dalje ostavljam da tumaci kako mu je volja il’ iz iskustva. Svog ili tudjeg … :think: 🙂

    • 13. februara 2012. u 17:54

      Ha, ha, dobra ti je ova uzrečica tvoje bake… baš mi se dopada 🙂

      • 13. februara 2012. u 20:18

        Volim narodne izreke, a neki krajevi (kao, na pr, jug Srbije) bas imaju i mudrih i duhovitih opaski 😀

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: