Početak > Hrana, Putovanja > Babuš i druge drangulije

Babuš i druge drangulije

15. decembra 2011. Ostavite komentar Go to comments

Da li ste nekada jeli nešto što niste ni mogli pomisliti da će te ikada probati.

Naravno!

I ja sam.

Kao mlad sam se gadio slanine, čvaraka, pihtija, ruske salate… izbegavao sam u velikom luku ta jela, ali kako sam stario i moj osećaj za ukus se promenio i u jednom trenutku svog života sam se zarekao da ću probati sve što i drugi jedu, osim psećeg mesa. Tako je i bilo. Počeo sam da jedem „omrznuta jela“ i da konzumiram sve što mi se ponudi za stolom. Sećate se možda mog teksta o kaktusu koji sam jeo u Libiji.

Tako sam letos poslom bio u Kazablanki, u Maroku za koji kažu da je kolevka moderne kuhinje. Čim sam stigao u kuću mog prijatelja, on mi reče da se malo osvežim pa idemo na jedemo „babuš“. Šta je babuš dođavola? Babuš su mali, šareni puževi koji žive na trsci i u travi, koje seljaci skupljaju a ulični prodavci kuvaju i prodaju. Za nekoliko dirhama se dobije činija kuvanih puževa na tacni i jedna čačkalica. Velika gužva mi govori da je ovo jelo omiljeno u šetačkoj zoni mesta El Đadida.

Ovde se kuva "babuš" na ulici

Činija pužića spremna za konzumiranje

Pužići babuš se jedu čačkalicom a voda se na kraju popije

Opet s druge strane moj prijatelj me nagovorio da probamo ostrige dok smo bili na putu do plaže Essaouira (Ežura). Uvek sam se gadio toga, jer sam mislio da ću imati osećaj kao da jedem neke sline, Bože mi oprosti. Ali u skladu sa mojim načelom, pristao sa. Ostrige se izvade iz „uzgajališta“ čim ih naručite, i pripremaju se pred vama. Uz malo soli i limuna, mogu reči, zaista su ukusne, pa ako ste u prilici… ne oklevajte.

Ostrige se donose direktno iz "uzgajališta", znači sveže

Ostrige se klasifikuju i cena zavisi od veličine

Ja i moj prijatelj konzumiramo ostrige, (ja prvi put u životu)

Na svim plažama se nalazi nebrojeno mobilnih tezgi na kojima se prodaje ono što se ulovi u okeanu. Kad izaberete nešto za „krkanluk“, tu su i roštiljdžije koje vam odmah to pripreme i za pola sata sveža riba je pred vama. Na ovoj plaži je bilo dosta hladna voda, jer ipak je to okean, dok je temperatura vazduha bila nekih 38 C.

Direktno iz mora na tržnicu pored plaže. Interesantni su mi morski ježevi koji se takođe jedu.

Školjke u obliku štapića, to sam prvi put video

U samoj Kazablanki ima mnoštvo ribljih pijaca. Riba se mnogo jede, nema debelih ljudi, vidi se poneka debela žena ali retko, ne kao u Libiji. Ja obožavam ribu, pogotovo morsku, i to je za mene raj na zemlji. Nadam se da će me posao opet odvesti tamo i to na malo duže vreme.

Riblje pijace se nalaze svuda a uz njih su i restorani gde se izabrana riba sprema.

Izbor plodova mora je ogroman.

Škampi, kozice, i ostali specijaliteti na izvolte

Ako nađete vremena, napišite šta vi mislite o ovako raznovrsnoj hrani. Ljudi su čudo… sve jedu što se pojesti može.

Advertisements
  1. 15. decembra 2011. u 11:43

    prelepo! super je što voliš da puteš.
    jela sam puževe, žabe i hobotnicu, polu živu 🙂 neverovatno ukusno, ali nisam smela da gledam dok sam jela.

    • 15. decembra 2011. u 17:10

      Jassna, ja mislim da svako voli da putuje… i da je svako barem jednom u životu poželeo da obiđe ceo svet.
      Ja kad sam se zaposlio u JAT-u imao sam pravo na povlašćenu vožnju. Tada još nisu bile uvedene vize i bila je cela SFRJ, pa sam se zarekao da ću svake godine obići jednu prestonicu Evrope. Tako sam bio u Londonu, i… onda su krenuli ratovi i ostala sranja…
      Sada putujem poslovno, jer više nisam u JAT-u, i uglavnom radi posla se zadesim u tako nekim zemljama gde nisam ni mislio da ću biti.
      A o tome šta sam sve jeo… pa spisak bi bio poduži… veruj mi 🙂

      • 15. decembra 2011. u 17:14

        nikada ne znamo kuda će put da nas odvede..
        treba putovati…i osetiti sve čari druge kulture – hranu, običaje, muziku… Srećan Put! 🙂

  2. Marko - Buki blog
    15. decembra 2011. u 15:59

    Ekstra 🙂 ja ti nisam neki lik za eksperimentisanje mada morsku hranu obozavam, doduse prvi put sam ovog leta probao gambore i moram da priznam da su malo precenjeni, ali skoljke su bile ekstra 🙂
    Sto se tice egzotike meni je jaretina u mleku iz saca specijalitet i kopneni i morski 🙂

    • 15. decembra 2011. u 17:16

      Marko, tu smo istomišljenjici… i ja volim morsku hranu… premda nisam rođen na moru već na planini. Ali privlači me ta raznovrstnost.
      Uh kad reče jaretina… mnjam… pogledaj moj blog iz Libije gde sam jeo nešto slično, ali jagnjetinu ispod saća
      https://als011.wordpress.com/2010/02/13/al-muzika/

  3. 18. decembra 2011. u 13:51

    Mislim da bih i ja mogla te pužiće. Jela sam prstake, njami, njami, lignje, jastoga, škampe, razne ribe, pa ČAK i ostrige. Jedanput sam ih progala, jedva progutala, pokušavala i sestru da nagovorim ne praveći grimasu prilikom gutanja, ali, ne bih više. Nekako su mi ljigave.

    Moj otac je bio tip za isprobavanja svim mogućih vrsta jela. Govorio je da će jesti SVE što je za čoveka! 🙂

    • 19. decembra 2011. u 14:55

      Vidiš Duda da se slažemo po pitanju ukusa. Ja sam jeo hobotnicu recimo u jednom restoranu u Crnoj Gori, i bila je odvratna. Onda sam opet probao u Austriji i bila je odlična. Da sam prvi put odustao, uvek bih danas govorio da hobotnica ništa ne valja i kako ljudi mogu da je jedu.
      Vidiš tvoj otac je bio mudar čovek… a koliko vidim i ti si povukla tu crtu na njega 😉 🙂

  4. 18. decembra 2011. u 15:26

    I ja sam za to da probam, ali mislim da bih samo parcence probala, nekako mi se ne jedu ))))))))))))))))))))))))))))))))

    • 19. decembra 2011. u 14:58

      Veco, ja mislim da je sve stvar predrasude.
      Kinezi recimo se gnušaju našeg jogurta, kažu „kako možete da jedete pokvareno mleko“, a oni opet zatrpaju živo jaje u pesak i kad postane mućak, onda je to delikates za njih.

  5. 19. decembra 2011. u 18:48

    Alex, hvala ti na ovoj zanimljivoj priči, a fotografije su fenomenalne. Moram da priznam da sam šmizla i mnogo stvari mi se gadi, tako da verovatno ne bih probala ništa od toga što si naveo. Ja sam veoma razmažena što se hrane tiče, od mesa jedem samo pileći file ili neku vrstu šunke gotovo da ga i ne jedem, ali bih zato probala sve moguće biljke 🙂
    Alex, ja bih se igrala na toj pijaci sa školjkama, možda bi mi zabranili pristup 🙂

    • 19. decembra 2011. u 19:27

      To je Breskvice zato što si još mlada. Pročitala si da sam i ja takav bio. Sećam se mog ujaka, on 50 godina ja 15, on iz supe vadi goveđi loj i jede, a mene muka hvata kad vidim. Ukus se menja sa godinama, što je i dobro. Ja danas jedem i ono što pre 20 godina ne bih ni pipnuo.
      Eeee… jedino čokoladu volim i kad sam imao 5 godina i danas sa 50 😀

      • 22. decembra 2011. u 23:24

        He,he, čokolada nam je svima omiljena 🙂

  1. 15. decembra 2011. u 01:19

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: