Početak > Društvo, Moja razmišljanja > Kad bajka postane horor

Kad bajka postane horor


Ivica i Marica (Hänsel und Gretel) je jedna lepa bajka Braće Grim koja govori o teškom životu i gladi kroz koju je prolazilo mnogo ljudi Evrope 19-tog veka. Zbog konstantne gladi, nije bilo neuobičajeno da se deca odvode u šumu i tamo prepuste smrti od gladovanja ili gde bi ih rastrgle divlje zveri. (Slično kao u arapskim pustinjama, zakopavanje žive dece u pesak, jer roditelji nisu mogli da ih hrane). Pored ove poruke tadašnjog srednjoj klasi, Braća Grim su ovom bajkom dali još jednu poruku, koja će se desiti u budućnosti, tj sadašnjim vremenima.

Ivica je bio zatočen u odaji i mogao je da provuće samo prst da bi zla veštica videla da li se dovoljno ugojio da bi bio pojeden. Za to vreme Marica je vredno radila po kući. Ivica je bio hranjen svim mogućim đakonijama, kolačima, čokoladom, tortama, samo da bi što pre dobio na težini. Marica je rintala kao mrav i hranila se mrvicama sa stola i onim što je ostajalo od Ivice. Ivica je postao debeo, lenji trut koji je samo jeo, jadikovao, nesposoban da učini bilo šta za svoj spas… da razvali vrata, pobegne kroz prozor, prokopa tunel… a i zašto bi, bilo je previše lepo biti zatočen i hranjen najlepšim kolačima koji se mogu zamisliti. Zamislimo da je unitra bilo više Ivica, pa oni bi se međusobno tukli ko bi više pojeo, iako je to nekontrolisano ždranje značilo njihovu sigurnu smrt od strane zle veštice.

I na kraju je Marici prekipelo i na prevaru uspela da ugura zlu vešticu u rernu gde se ispekla, a tim činom spasi svog brata Ivicu.

Pitam se da li je Marica „uništila“ zlu vešticu zbog brata Ivice ili zbog toga što je rintala kao marva za mrvice sa stola. I da li je Ivica uopšte bio zahvalan Marici što je bio spasen, ili ju je mrzeo do kraja života što mu je oduzela uživanje u đakonijama i lenstvovanju. Ne znam šta vi mislite, ali ja mislim da smo mi danas u jednoj sličnoj situaciji. Naravno, ekonomskoj.

Moja generacija je živela u socijalizmu u Titovoj Jugoslaviji, to nije sporno. Mi smo živeli kao Ivica. Ustvari mi smo živeli kao 6 Ivica u jednom „zlatnom kavezu“. Zapad je pumpao kredite u to vreme i naših 6 Ivica jednostavno nije moralo mnogo da se trudi da bi zaradilo za „kolače“… sve je stizalo od „zle veštice“. „Zla veštica“ je tovila Ivicu, ne da bi ga pojela, već da bi pokazala drugoj zloj veštici da je ona bolja veštica i da može brzo da utovi Ivicu i da ga žrtvuje, ako zatreba. I dok su krediti pumpani, 6 Ivica se svađalo ko će više uzeti, uvek je bilo malo, daj još… đabe je… daj. Za to vreme su Marice u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Poljskoj, itd. morale da rintaju za mrvice sa stola.

I onda su se „zle veštice“ pomirile, došlo je do promena, i naših 6 Ivica nisu više bili interesantni. Bez „kolača“ počeli su da se svađaju, pa su se i potukli i na kraju razišli – mrzeći jedne druge. Kako su naučili da samo leže i žderu kolaće, oni nisu naučili da rade, kao Marica, pa je bilo lakše ukrasti, prodati svoje odelo, prostituisati se… neki idu okolo i svađaju se sa drugima, praveći im sitne pakosti jer je dobrota u njima nestala, jer znamo da je lenjost – zlo. Radišna Marica se brzo uklopila i, već pomenute zemlje, su ušle u Evropsku uniju, onako mršave i izgladnele. Na žalost naših 6 republikica, podgojenih trutova su naučili da se samo svađaju i ne rade ništa i nalaze se tu gde se i nalaze. Problematične, nadobudne, bogate ali nesposobne…

…SFRJ bajka se pretvorila u horor.

Ne znam zašto sam ovo napisao, i zašto mi je sve ovo palo na pamet, ali pozdrav svima vama od Ivice… ups, izvinjavam se… od Aleksa.

Advertisements
  1. 16. maja 2011. u 11:51

    pozdrav Ivici, ovaj Aleksu, od lepe Mare, ovaj Shunje. 🙂

    • Alex
      16. maja 2011. u 12:04

      Pozdrav prihvaćen lepa Maro 😀 , sada još samo da me izbaviš od „zle veštice“… 😆

      • 16. maja 2011. u 13:54

        mogao bi ti to i sam, samo kad bi hteo… 😉

        • Alex
          16. maja 2011. u 14:03

          Važi…

  2. bokisingl
    16. maja 2011. u 13:15

    Raspadom SFRJ 6 Ivica se ubrzo transformisalo u 6 zlih veštica, koje su za svoje izdržavanje, svaka na svoj način ukinule ljudska prava i umesto toga nametnule harače svojim jadnim podanicima. Kod nas je zla veštica postavila „Ivicu“ da uz pomoć „Marice“ hvata gladne podanike pre prelaska granice, kako ne bi bežanjem od domaće zle veštice tražili azil kod neke strane zle veštice, jer bi se tako pokazalo da je naša zla veštica najgora od svih ostalih zlih veštica u svetu.

    • Alex
      16. maja 2011. u 13:54

      😆 ha, ha, ha, može i tako, Boki… ako mislimo na tog Ivicu 🙂
      Jel vidiš kako narod trči kod „zlih veštica“ za šaku kolača… na kraju će ovde ostati samo marljive i ćutljive Marice… dok i njima ne dopiz**. 😕

  3. 16. maja 2011. u 13:52

    … na žalost ili radost, ko bi ga znao. Gde bismo dogurali da smo ostali svi zajedno? Meni žao, jebeš ga! No, navikla sam se i na to da smo ostali sami. U stvari, sreća je što smo mi takav narod, prilagodljiv, a da li smo svi BAŠŠŠŠ normalni, ne znam. Valja pitati druge? Kako je s tobom? U koju kategoriju spadaš, po sopstvenom mišljenju? 😉
    Ja mislim da nisam baš sva svoja! 🙂

  4. Alex
    16. maja 2011. u 14:02

    Ne znam Dudo, ni sam. Vaspitavan sam na jedan način, a došla su druga vremena… Pokušavam da se prilagodim ali godine izgleda da ne dozvoljavaju. Sve više u sebi vidim Ivicu, mrzi me da radim a navikao sam na neki način života.
    Znam samo da su veliki pisci, mislioci, slikari… stvarali tako kada su se u poznim godinama povuku u neki miran kraj, gde nema uticaja spoljašni svet na njih. Možda je vreme da se i ja povučem negde na selo i blogujem odande. 😕

  5. 16. maja 2011. u 16:36

    Odlicno poredjenje i bajka vredna secanja u oba oblika!

    • Alex
      16. maja 2011. u 20:15

      Hvala Zeleni druže, ipak je sve to bila bajka… premda kad bolje razmislim, možda mi i danas živimo u nekoj vrsti bajke. 🙄

  6. 16. maja 2011. u 18:43

    Alex, mnogo ti lepo ovo poređenje sa bajkom o Ivici. Nama je još u sećanju kuća od čokolade, pa krcka ko koliko može. He,he, dobra ti ideja da se povučeš na selo, kao lik iz ruskih romana 🙂 Blogovanje je obavezno 🙂

    • Alex
      16. maja 2011. u 20:17

      Breskvice, mi lavovi dok možemo mi gazimo sve pred sobom, ali mi smo i samo male mace koje vole da predu kad su ušuškane kraj toplog kamina… 🙂

  7. 16. maja 2011. u 19:52

    Bajke,bajke!
    Voljeli su da nam pricaju bajke! 😆

    • Alex
      16. maja 2011. u 20:19

      Afroditta, pričaju nam i dan danas… ali ja izgleda moram da pazim šta govorim za politiku… zato biram bajke 😉

  8. 16. maja 2011. u 23:20

    Ja imam utisak da se nalazim u drugoj bajci „Alisa u zemlji čuda“ 😉

    • Alex
      16. maja 2011. u 23:26

      Moj Exxx, izgleda da je vreme za bajke odavno prošlo…
      …kad si se već javio jel možeš u tri reči na moju ličnu adresu da mi objasniš kako si otvorio sopstvenu adresu za blog?

  9. 17. maja 2011. u 09:03

    Dobro si ti to opisao. Nisam znao da su ostavljali decu u šumi… A da smo mi nekako zaglavili u šumi… i to u našim glavama… to sam nekako ukapirao 🙂

    • Alex
      17. maja 2011. u 09:25

      Branko, Srbija sama po zemlji je mesto iz bajke, samo što je nekome princeza a nekome zla maćeha. 😦

  1. 11. decembra 2011. u 01:51

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: