Početak > Porodica > Lepe babe…

Lepe babe…


Pozvao me moj komšija da mu pomognem oko veš mašine. Pošto sam ja neki „me’аn’ćar“ koji se u sve razume, pohitao sam i pomoć. Dok sam radio u kupatilu, vidim besprekorno čistu prostoriju, bočice poređane pod konac, veš poslagan i sređen. Vrlo uredna porodica- pomislih.

Uredni dom komšije mogaKvar je bio trivijalan, otkačila se jedna žica od reostata, pa sam brzo završio. Komšijin alat je bio poslagan u sveže okrećenoj garaži, svaki komad je imao svoje mesto a rezervne matice i šrafčiči su bili upakovani u svoje kutijice. Seli smo u baštu, naravno lepo ošišane trave, sa grupicama cvetova tu i tamo, ali sa ukusom i merom. Komšija pusti neku laganu muzikicu, mir i tišina, cvrkut ptica. Popismo pivo – čaše čiste i uparene, pa ja odoh kući.

Pošto sam „baldisao“ od umora radeći kod komšije, (barem sam tako rekao ženi 😉 ), sedoh u moje dvorište da sperem prašinu iz grla još jednim pivom, pa posmatram. Trava i korov izđikljali, neki papirići po njoj. U jednom delu dvorišta pilići, u drugom posađen paradajz, tamo negde mladi lukac… Razmišljam zašto je kod mene takav rusvaj, a kod mog komšije sve pod konac, pa me uhvati neka samokritičnost, kako sam lenj i neuredan…

Gledam one piliće. Kvočka mi je pre 10-tak dana izvela 11 komada. Odmah su se navrzle kojekakve „karakondžule“ da umanje moje oduševljenje. Prvo mi je svraka, pred mojim očima zgrabila jedno i odnela. Kad je svraka doletela, pilići su se razbežali, a ona uhvati ono najsporije i odnese. DecaPosle mi je mačka, koja se omacila u obližnjim drvima, pojela dva. Žena gleda, mačka cap, dva pileta koja su nedovoljno brzo pobegla pod skut mame kvočke, su stradala. Ja sam posle pronašao te mačiće, pa kad sam ih uklonio, otišla je i mačka pa su pilići bezbedni. Dva su uginula sama od sebe, prehladili se jer nisu uspeli da se izbore sa svojom braćom i sestrama da zauzmu najbolje mesto pod majčinim perijem tokom noći. Tako ostalo nam je od 11 samo 6 pileta.

A onda mi je sinulo…

Pa da oni pilići koji su bili spori, neaktivni, truntavi, inertni, neborbeni… oni su i stradali. Preživeli su oni mali brzi, aktivni, borbeni, „kurčeviti“…

A onda mi je bilo jasno i zašto je kod komšije sve pod konac a kod mene nikada ništa nije na svom mestu.

Komšija nije imao decu!

DecaKažu, „gde si video lepu babu i mirnu decu“. Ajde, lepih baba i ima, (pogotovo kako se bliži vreme da ću ja postati deda), ali zaista mirne dece nema. Pa, ako uzmemo primer mojih pilića, nije ni normalno da deca budu mirna. To nije prirodno… deca moraju da budu nemirna, da svašta pipnu, da jurcaju, da galame, da se tuku, da okrvave koleno, da kradu trešnje i dobiju gliste…

Ja imam decu i sami znate, u velikim količinama, i naravno da je kod mene stalno džumbus. Nikad ništa nije na svom mestu, veša za pranje i peglanje koliko hoćeš, svađa i galama oko gluposti, nerviranje što sudovi nisu oprani… kupim sebi šolju za kafu, uzme mi neka kćerka i sutra dan je razbije… padne im foto aparat i polomi se… potuku se u školi pa „kakav ste vi roditelj… sramota“… pozove dečka u dvorište, koji preskaće kapiju, kerovi ga vijaju, a i ja sa nekim vilama, „pokvari mi dete – loše društvo“… ma Veselo Veče… svaki dan.

I dok moj komšija živi u nirvani svoga doma, ja samo poručujem, ne sputavajte svoju decu… ne mogu ona biti mirna… oni moraju da se „istutnje“ jer tako priroda nalaže. A ako neko želi mir, tišinu i urednost doma svoga – neka zaboravi na decu, jer ne mogu i „jare i pare“.

Advertisements
Kategorije:Porodica Oznake:, , , , ,
  1. 12. maja 2011. u 14:15

    Upoznala sam neke ljude, bila im u domovima. Iako imaju decu, takvi su. Mozda mu to dodje onak OKP ali sve im je pod konac, verovatno ne legnu dok sve to ne srede. Jednostavno ne umeju drugacije da funkcionisu, sto ja ne razumem, ali ako je njima lepo, meni jos lepse!

    • Alex
      12. maja 2011. u 15:00

      Naravno, slažem se, aminujem… pa nije to baš toliko povezano da gde god su deca je rusvaj, a gde nema dece je čisto do besvesti. Ali… znaš i sama kad odeš u neku kuću gde su deca… „smiiiiri se…“, „ne juuuurcaj po kući“ itd. A to je urođeno, mora tako…
      Inače ja se užasavam tih pedantnih, bilo žena bilo muškaraca, obično su to strašno dosadni perfekcionisti sa kojima je duža konverzacija potpuno nemoguća. 🙄
      A šta ti je to OKP 😉

  2. 12. maja 2011. u 16:15

    Kod mene je kako- kada. Zna da bude i rusvaj, ali malopre prokomentarisah kod Dude-nema noge da pobegne. Sačeka mi taj isti lepo bolje raspoloženje i onda ga sredim. Jes da čim se okrenem, ono opet nekako isto…Ne vredi da se čovek nervira. Mada, nije da nije-čeznem u sebi za redom i mirom ponekada,ali lepo si rekao ne idu jare i pare zajedno.. 🙂

    • Alex
      13. maja 2011. u 10:10

      Ne vredi da se čovek nervira… a opet nekad se iznerviram ko niko, ali tada pribegnem jednom triku 🙂 Setim se sebe kakav sam bio i šta sam radio kad sam bio u dobu moje dece, i brzo se smirim, čak i kažem, „ma moja decu su još i dobra, kakav sam ja bio“ 🙂

  3. 12. maja 2011. u 21:02

    Šta da ti pričam kad sve znaš. 😉 😀

    • Alex
      13. maja 2011. u 10:11

      Čarolijo, pa mi se barem razumemo 🙂 😉

  4. Marko - Buki blog
    13. maja 2011. u 15:26

    Sjajan ti je clanak, i sve si lepo opisao , analizirao i sto je najvaznije dosao do sustine stvari 🙂

    • Alex
      13. maja 2011. u 20:42

      Marko… hvala :blush: 🙂

  5. 14. maja 2011. u 10:28

    Razumem te u potpunosti. Kod mene ista situacija 😉

    • Alex
      14. maja 2011. u 10:40

      Ma vidiš Exxx… juće hoću da zalepim gumu na kariolama, nigde lepak ne mogu da pronađem… dva sata se vrtim po garaži, odem kupim drugi, završim posao… i kad se kćerka vratila kući, kaže lepila je cipelu pa joj ostao u sobi. Pa što ga ne vratiš na mesto, #*ˇ~#$ 🙂 😉

  6. 14. maja 2011. u 13:34

    hahah….
    Nikako da objasnim majci kako postoje daleko veće katastrofe od mog druženja s molerskom četkom i valjkom. Posebno se istraumira kad ne prisustvuje celoj halabuci. Ovog puta kad završim svoj posao neće mi ni najmanje naškoditi kraće druženje sa jednim stolarom i majstorom za tv, ali moraju i oni ljudi od nečeg da žive. 😀
    Ona iako je daleko neće spavati dok se sve ne završi, a ja joj lepo kažem svaki put -Spavaj bez brige, i više sam nego dobro. 🙂

    Moraću da joj prosledim tvoj tekst kako bi se uverila da je sve to deo odrastanja, i mog i njenog. 🙂

    • Alex
      14. maja 2011. u 18:59

      Ha,Šunjalice, vidiš i sama… prosledi mami tekst, neka ne brine, sve je to normalno 😉
      Još recimo kad bacim nešto svojim pilićima, oni svi polete da vide šta je to, a ono koje je najbrže i najhrabrije, ono i zgrabi i pojede. Ostali snebivljivci ostaju „kratkih rukava“. I to je normalna dečija „radioznalost“… sve je majka priroda uredila 😀

  7. 16. maja 2011. u 13:49

    Naravno, sve u svoje vreme! Misliš li da je on srećniji od tebe i tvog „nereda“. Nije, naravno, pa zato i sprema da ne misli na svoju muku! 😕

    • Alex
      16. maja 2011. u 20:23

      Pa ne znam… ali lepo izgleda kad se nađeš na nekom takvom „sterilnom“ mestu… ali brzo dosadi. 🙂 Kao da nema života, kao da samo stvari dominiraju.

  8. 16. maja 2011. u 18:50

    He,he, Alex, dobar ti je zaključak.
    Nije ni zanimljivo kad ti je baš sve „pod konac“, a deca sigurno znaju da prave haos. Ipak, isplati se i taj haos, nek su oni živi i zdravi 🙂

    • Alex
      16. maja 2011. u 20:24

      Još kako umeju da naprave haos, ali Breskvice, zar svi mi nismo bili deca 😀

  9. 16. maja 2011. u 19:38

    Mi kreiramo nase zivote po svojoj mjeri!
    Niko nije vise sretan,zato sto je sve oko njega ugladeno.
    Mozda je to neka vrsta vanjske kontrole nad nutarnjim haosom.
    Ko ce ga znati? 🙄

    • Alex
      16. maja 2011. u 20:26

      Nisam razmišljao o psihologiji ljudi koji vole da im sve bude „pod konac“, ali sam ih sretao i muške i ženske, i sa decom i bez dece… moguće je da je i tako; „vanjska kontrola nad unutrašnjim haosom“.

  10. 17. maja 2011. u 08:58

    A kakav izgovor vredi za ljude koji nemaju decu a imaju haos u kući? 😉

    • Alex
      17. maja 2011. u 09:27

      Ha, ha, ha Branko… ti mi daj odgovor. 🙂

  11. 17. januara 2012. u 13:22

    Interesantna i lepo ispricana prica al mi najvise za oko zapade ono „uklonio“ sam macice. Volim ja i pilice i decu i bastu i ljude…al’ i mace, pa bih volela da cujem da potez ipak nije bio nehuman… Nadam se… 😀

    A nereda ima u raznim domovima. Isto kao i reda. Nas je u kuci bilo dosta ali smo od malena nauceni da neurednost nije dozvoljena. Nisam maksimalno pedantna, al’ nisam ni najgrdja, a vredna i radna prilicno jesam (narocito u usporedbi sa novopecenim kadrovima) :D. Vazno mi je da imam gde da uvedem gosta i da mu ponudim ugodan smestaj i dozivljaj i sasvim mi je dovoljno da mi slicno bude uzvraceno.

    Ne volim da serviram niti da mi serviraju iz prljavog, za prljavim astalom da jedem, da pijem iz musavih casa, uzimam iz strokavih ruku, da mi zaudara iz stana u kojem sam (ili u kome zivim), da mi domacin vonja ili ja njemu, ali sam svesna da, bez obzira na decu, jako je tesko pored svih obaveza imati stan cist k’o suzu. Ali pristojan i ugodan stan i domacini – to je moguce :OK:.

    • 17. januara 2012. u 13:34

      He Tanja, pa uklonio sam ih, ali nije bilo nehumano – ne brini, volim i ja životinje 😉
      Znaš ne snađu se baš sve žene, supruge, domaćice u ulozi majke i poslovima organizovanja i sređivanja sopstvenog doma. Opet drugo je kad imaš stan a drugo kuća. Mnogo toga utiče da se čovek oseća „komotno“… ali red i „da je sve na mestu gde sam ga i ostavio“ i deca nikako ne idu zajedno.
      Hvala Bogu, i ne treba da idu zajedno 🙂

  1. 11. decembra 2011. u 01:50

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: