Početak > Društvo > Keva Rusija, ćale Gadafi, čika Voja

Keva Rusija, ćale Gadafi, čika Voja


Ceo svet je u nekom previranju. Svedoci smo sveg ovog dešavanja ovih dana na Bliskom Istoku i Severu Afrike. Nama koji smo tek svrgli jednu budalu, jednog diktatora nije baš najjasnije šta se to dešava oko nas. Nije nam ni najjasnije šta se to dešava kod nas – ako ćemo pravo. Odličan članak jedne mlade osobe, Shunjalice („Nije mi zbog svega toga, nego što su uspeli da ubiju i nju koja poslednja umire. Ubili su nadu, pre nego što smo prestali da dišemo.„), kao i serijal clanaka Mediapraxis bloga („To je kao kada bi ste sa potpuno nepoznatim ljudima gradili zajedničku kuću kako bi ste se zaštitili od kiše, snega i vetra i tek usled života pod zajedničkim krovom utvrdili da je kuća postala brod ludaka iz koga ne možete izaći.“), koji kroz prizmu Afričkih dešavanja ukazuje na propuste naše svakodnevnice – sve me to tera na razmišljanje da li je kod nas u Srbiji baš toliko loše, ili smo silno razočarani u našim očekivanjima od 5. oktobra 2000-te, ili smo toliko lenji da se pokrenemo i uradimo nešto sa našim životom, da li smo toliko uplašeni pred nekulturom lokalnih kabadahija koji se muvaju po Srbiji ovih dana.

Pravo da vam kažem i sam sam uplašen. Da, dobro ste pročitali, ja se bojim ove zemlje. Ja se plašim za svoj život i život svoje dece. Preko 20 godina sam živeo u inflaciji, ratovima, krizi, mobingu, nacionalizmu, kriminalu, korupciji… ali danas, kad je u Srbiji mir i demokratija, ja sam počeo da se strašno bojim. Do sada je zlo koje je pretilo mojoj porodici imalo neki oblik, neki naziv, neki lik… danas je zlo prisutno, ali ga ne vidim, a to je ono što me mnogo plaši. Šunjalica kaže; otići iz ove zemlje je rešenje… jeste, ali da li sam više u stanju da odem i da li mogu da odem. Možda sam zaglavljen u živom blatu Srpske svakodnevnice gde samo mlataram rukama dok su mi noge duboko zaglibljene i nepokretne. I kao što glava poslednja potone u to blato, tako i ja samo mogu da „laprdam“, dok me niko ni ne sluša…

Dok nas niko ni ne sluša!

Ježe mi se dlake na leđima od komentara na Internetu, da će nama pomoći naša „Keva Rusija“, da dolazi Putin u goste, da nam daju kredite. Pa poslednji put kad je Putin bio u Srbiji ubijen je Đinđić i Srbija je stala na 10 godina i poklonila Rusima naftnu industriju. Sada kad treba da se malo pokrenemo, evo ga opet baćuška da čika Voji malo da uputstva kako sjebati i ovo malo dobroga u Srbiji. Da li je moguće da smo mi takvi debili, da ne vidimo da smo u poslednjih 10 godina propali materijalno, i što je još gore moralno. Pa 80% Srba podržava jednog diktatora u Libiji uzvicima „Izdrži pukovniče, Srbija je uz tebe“. Bole njih za narod u Libiji, što sam juče čuo da je jedan moj prijatelj ubijen u Tripoliju snajperskim hicem, važno je da oni mrze Amerikance, zato je Gadafi „ćale“. Važno je da oni mrze…

Kako kaže Mediapraksis, ovo je kuća ludaka. U toj kući ti ne smeš da imaš svoje mišljenje. Moraš biti protiv ovoga ili onoga, moraš da mrziš ovoga ili onoga, moraš biti određene vere, seksualnog opredeljenja, političke linije… inače si prokužen, neprijatelj, budala, ko zna šta sve… nikada krenuti napred, stalno pogled u prošlost i strah, strah od svega i svačega.

Srbija je mnogo lepa zemlja, raznolika, bogata, multinacionalna i multireligiozna, na lepom mestu sa bogatom istorijom. Sve ovo umesto da koristimo kao našu prednost, mi koristimo da nabijamo na nos jedno drugome neke budalaštine iz prošlosti, stvarne ili izmišljene, svi sve znamo a ni ne primećujemo koliko smo postali zatucani, glupi, primitivni… toliko primitivni i dosadni da niko više neće ni da se druži sa nama.

I opet kažem Srbija je postala zemlja, moja zemlja gde sam rođen, jedna zemlja koje se plašim. Život u strahu nije normalan život. Dovodi do psihoza ako se ne promeni. Mnogi oko mene su već psihotični… a šta ja još čekam? Da počenma da uzvikujem „Keva Rusija, ćale Gadafi…“ i gledam svoju decu kako propadaju? Da moja deca postanu huligani sa stadiona, neonacisti sa kukastim krstovima, samoubice razočarane u društvo i porodicu, klerofašisti kojima su bradonje uzor a đenerali idoli… Ili postoji alternativa?

Advertisements
Kategorije:Društvo Oznake:, , ,
  1. 9. marta 2011. u 14:57

    E moj Alex, šta da ti kažem kad sve znaš. To zlo o kom govoriš se prosto oseća u vazduhu i kao da sve više steže obruč oko svih nas. Ne može se ni disati, ni živeti.

    Komentare ispod novinarskih članaka prosto ne smem da čitam, a sve ređe i članke.

    • Alex
      9. marta 2011. u 15:54

      Čarolijo, znam da me razumeš. Ovo što sam napisao izronilo je neplanirano, dosadno je i svi već sve znaju 😦 , ali kad podvučem crtu, bojim se da ljudi mnogo lutaju, malo se obrazuju i olako shvataju slobodu i demokratiju.
      Indikativno je da Brankica Stanković i Aida iz Novog Pazara i dan danas imaju policijsku pratnju jer su rekle istinu, a lica koja prete slobodno idu ulicom, i budu zatvoreni samo u Italiji kad naprave ispad.
      Ipak, sada su uhapšeni neki neonacisti pa videćemo, možda se nešto i menja… 🙂

  2. 9. marta 2011. u 16:27

    Realnost nam je nažalost takva kakva jeste a mi pojedinci ne možemo je promeniti ma koliko se trudili. Kad pogledam strahote po Svetu ja pomislim – dobro je! a posle samo par minuta – šta je to ustvari dobro? Istina je da smo previše očekivali od 5. oktobra, ako se i to može nazvati “ previše “ jer smo želeli opet bolji život za svoju decu i sebe. Sada nam je zemčja zadužena toliko da ni naši praunuci neće ćiveti dobro već grcati u dugovima.
    Bilo kako bilo pokleknem, padnem, izgubim volju ali nadu ne smem!Moramo naći načina da se izborimo i živimo makar pristojno ako ne dobro. Šta nam sem nade još preostaje?

    • Alex
      9. marta 2011. u 16:47

      Neno, iskreno mislim da Srbija i nije tako loše mesto za život, ali ne znam zašto mi koji živimo u ovoj zemlji sve činimo da nam bude sve lošije. Lepo neko reče, nismo trebali da se 2000 borimo za bolje sutra već za bolje danas. 🙂

  3. 9. marta 2011. u 16:28

    Alex, kad sam počela s blogovanjem bila sam ubeđena da politika i crna strana svakodnevice neće biti prisutne na mojim stranicama, ali omaklo mi se, iako je već izlizana priča ili baš zato što je već izlizana priča. Čovek ne može da se prestane pitati šta mu je činiti??
    Odavno dobro više ne pobeđuje ni u filmovima, ali glavu, ruke i noge još uvek imamo zato borba ne prestaje, bar ne borba za sebe. 🙂

    • Alex
      9. marta 2011. u 16:44

      Šunjalice,pa nije to politika, to je život… Ne možemo nabiti glavu u pesak i praviti se da je sve OK. Kad budem živeo u Zemlji Dembeliji, pisaću o kolačima koji se tamo jedu 🙂
      Volim tvoj stav, „život je borba“ i slažem se… i od prvog udaha vazduha do poslednjeg izdaha život je borba i što pre shvatimo to ćemo lakše ići kroz život. 😕

      • 10. marta 2011. u 15:21

        Alex, u sledećem životu ima da se rodim kao noj i živim na plaži sa belim peskom, rešila sam! 😀

        • Alex
          10. marta 2011. u 17:11

          Ja hoću u ovom životu da živim na plaži sa belim peskom na nekom toplom moru 🙂
          Imam još fore, možda mi se i ispuni želja 🙂

          • 10. marta 2011. u 23:19

            U ovom je već rešeno da ćemo živeti kao ljudi, pa gde god nas ta ‘ljudskost’ zadesila, a u sledećem životu biram malo da danem dušom od ljudi. Biću prizemna ptica na plaži. 🙂

            • Alex
              11. marta 2011. u 10:14

              😀

  4. 9. marta 2011. u 23:50

    Ja se ne bojim života u SVOJOJ zemlji. Vidim kako je u drugim državama isto sranje, pa onda, bolje je i ovde jesti govna, medju svojima, nego tamo negde sam i prepušten samom sebi.
    Ruže i dalje cvetaju, drveće će da olista, trava će biti zelena, radićemo ono što možemo, nadati se boljim danima, ali, može biti bolje samo ako nas neko povede u bolje „danas“, kao ti reče!
    Moja deca TRENUTNO rade. Daj bože da to i potraje. Bore se, putuju, „ratuju“ za robu i sa cenama, posao je „povuci potegni“, ali, bar ga ima. Verujem ti da si zabrinut za svoju decu, pa, dokle god ih imamo (hvala bogu), brige neće nedostajati.
    Rekao si da ćeš biti pozitivniji u ovoj godini. Ne posustaj, druže! 🙂

    • Alex
      10. marta 2011. u 11:09

      Žao mi je Dudo, ali dok je zlo imalo neki lik, tada sam i video koliko je i kako da se izborim sa njim. Sada je zlo tu, ali je pritajeno… Nema to veze sa poslom, parama, zdravljem… to je okruženje oko nas.
      Prošlo je dvadeset godina od Slobnih „sranja“, i sada su izrasla neka nova deca koja misle da je sve dozvoljeno i koja su beskrajno razočarana. Dovoljna je samo mala varnica da počne krvoproliće. Voleo bih da grešim, ali nažalost retko grešim u takvim procenama…
      Citiraću samo reči oca Sergeja Trifunovića,
      „Tomislav, otac Sergeja Trifunovića, ogorčen je novinskim napisima o skandalu koji je njegov sin prouzrokovao, a na pitanje da li strahuje za život svog sina, kaže:
      – Strahujem za svoj život u ovoj državi, a ne za njegov!“

  5. 10. marta 2011. u 15:47

    I ja svakoga dana očekujem da će se čuti samo obično “ bum “ i da nam je tu kraj. Narod ogorčen, svako po svakome pljuje a naša država, tačnije funkcioneri, sem što prodaju sve što se prodati može još i uzimaju kredite ko god da ponudi. Bojim se, neću lagati ali ne želim više da živim u strahu i grču! Od detinjstva i vremena kada sam trebala živeti nisam imala mogućnosti. Prvo sankcije, potom rat … Pokušavam da ne mislim o tome već da se “ pretvaram “ kao da se nište ne dešava, bar pred decom, jer ono što Duda kaže opet si ovde nekako među svojima ma kako to zvučalo smešno u određenom trenutku.
    Sin mi je jasno stavio do znanja da ne želi ići nigde van svoje zemlje a zarvšava sedmi razred. Šta onda ja da radim? I kada pomislim na neku drugu soluciju deca se ne slažu sa tim, prema tome loše je ali kako svima – tako i nama.

    • Alex
      10. marta 2011. u 17:07

      Neno biće bolje i ne treba bežati… ja sam se od svoje 30-te do svoje 50-te borio kao lav… i?
      Opet su se pojavili neki novi klinci koji govore kao i oni od pre 20 godina. (Kako kaže Balašević, evo ih novi fašisti)
      Zašto? Šta smo uradili i naučili sve ove godine? Zar je moguće da se ništa nije promenilo?
      Ja više nemam energije da se borim isto kao i pre 20 godina, a svojoj deci ne želim da protraće isto to vreme u borbama protiv vetrenjača.
      Nismo demontirali ludake i sumanute u državnom aparatu pre 10 godina i sad su oni opet tu, podgojeni, nadobudni, besni, namrgođeni, hoće da tuku, da biju…
      Jbg, aman dosta ako Boga znate…

  6. 10. marta 2011. u 22:28

    Mnoge stvari koje te muče i plaše, plaše i mene, kao i mnoge ljude u Srbiji jer smnogi vide kuda to vodi. Na žalost mnogi i ne vide niti shvataju šta se dešava pa svojim ponašanjem samo još više otežavaju situaciju

    • Alex
      11. marta 2011. u 10:13

      Zašto Exxx radimo uvek jednu istu grešku… kakav je to usud?
      Jedna generacija se „opeče“, a već sledeća uradi to isto kao i ona prethodna. Šta mi tu decu učimo, nije mi jasno!

  7. 11. marta 2011. u 22:46

    Sve znam i osećam, ali, šta je MENI ili TEBI, činiti? Na mladima svet ostaje, rekoh ja, a i ti tako misliš.

    Oni treba da se bore za bolje sutra, a nas da gurnu u prve redove, naravno! Neka krenu, mi ćemo ih podržati, naravno.

    Ni moja deca nisu želela da se odu iz ove zemlje, bez obzira što im je svašta,nešto, falilo.

    Sestrina deca su bila napolju. Ćerka se vratila, nije mogla u Italiji. Radila po 12 sati dnevno, dadilja joj othranjivala dete. Ona ga je videla samo kada ga je uspavljivala. Duša joj se kidala. Propustila je njegove tri godine i odlučila da se vrati kući. Otac malog je ostao tamo, zasnovao drugu porodicu. Ona je ovde, mali ima baku i deku, ima nas, ima tetke, a ujaka vidja jednaput godišnje, jer je ostao u Americi. Kakav život ima tamo? Rmpa, rmpa, rmpa! Eto, tako živi bez života!

    I opet kažem, bolje je i ovde medju svojima, nego napolju, gde te niko ne ferma za suvu šljivu! Prepušten si sam sebi. Ovde smo medju svojima i razumemo se i svi smo u istim sranjima! Neću da mislim na zlo, hoću da mislim na dobro i bolje, jer takve misli mogu da mi pomognu. ZAISTA tako mislim i bolje se osećam.

    • Alex
      12. marta 2011. u 09:55

      Dudo, ja i ti ko „gluvi telefoni“ 😉
      Uopšte u mom tekstu ne govorim o odlasku iz Srbije, samo sam pomenuo jednu mladu osobu Šunjalicu koja je to rekla na svom blogu. Pa naravno, imaš potpuno pravo… gde da idem sada u ovim godinama. Prvo ja nisam kao što sam nekad bio, sad sam mator i nisam više u toku sa znanjem potrebnim za „preživeti“ tamo negde; a drugo i svet više nije isti kao pre 20-30 godina, vidiš previranja na sve strane od Arapskog sveta do neoliberalnog kapitalizma.
      Znači ne govorim o odlasku iz Srbije 🙂
      Ono što moj tekst kaže je da se opet u našem društvu nadvilo zlo, pritajeno, nevidljivo, koje izbije tu i tamo… recimo premlaćivanje onog malog cige u Beogradu, ali i demoliranje tokom Parade ponosa, demoliranje u Đenovi, govor mržnje na forumima… to sve rade mladi ljudi. Najgore je što rade ono isto što su radili mladi nacionalisti pre 20 godina, a ovi danas tada nisu bili ni rođeni. To me plaši da se za 20 godina nisu promenile one zle sile u Srbiji koje su indoktrinirale mlade i dovela do rata sa svim ex republikama i na kraju sa celim svetom. Tada smo kao generatora zla imali Miloševića (s pravom ili ne), ali danas to zlo ne možemo da imenujemo. A deca su ili pritajeno destruktivna prema drugima, ili prema sebi. Baš me pogodilo što je devojka od 19 godina skočila s mosta u smrt. Koje probleme ona može da ima da bi sebi oduzela život. A ja imam decu u tim godinama i svi su razočarani…
      Nije meni Dudo pao optimizam 🙂 ja samo brinem za ovu omladinu koja ne vidi ništa od budućnosti… a kad pričam o nećemu drugom oni me gledaju kao budalu.
      Spremio sam par „pozitivnih“ tekstova, ali nešto nemam vremena, tako da idu od ponedeljka.
      Super su oni labudovi, ne znam ko te slagao da labudovi ne lete, ali ti si dokazala da su tu. Kod mene ima roda, ne sada već na proleće, i to je nešto najlepše jer blizu su baruštine i rode se gnezde na banderama i ugašenim dimnjacima.
      Prijatan vikend 🙂

  8. 13. marta 2011. u 23:05

    Kada bi svako preuzeo odgovornost za svoj život ne bi čekao od drugoga da ga spašava i da mu pomaže… Niko ti neće pomoći bez nekog razloga ako ti samom sebi ne pomogneš… I ako nemaš svoje ja… onda se kriješ iza nekog drugog. To je obično nacionalizam, tim, muzički pravac… itd itd…

  9. 14. marta 2011. u 15:24

    Naravno, druge ne možemo da menjamo… ali sebe možemo. Što nije loše za početak. 🙂

    • Alex
      15. marta 2011. u 13:42

      Ja Branko pokušavam da se promenim već 10 godina…
      Evo hoću da skinem stomak i smanjim kilažu, ali ne ide pa to ti je… 😕

  10. 14. marta 2011. u 19:44

    Uzasno su mi smetale slike dok sam citala brutalno iskren tekst.
    Ja nisam iz Srbije sa tih slika, samo se jezim od njih!

    • Alex
      15. marta 2011. u 13:44

      Ma to mi je prvo izašlo na Google kad sam upisao „Srbija i patriotizam“. Zašto to a ne oni tipovi koji spašavaju ljude iz bujica i požara… ne znam?

  11. 20. marta 2011. u 00:53

    Glavu gore Als. Na ovim prostorima skoro nikada nije bilo „dobro“ običnom čoveku“. Uvek su tu bili ratovi, nemaština, inflacija… Kad bolje razmisliš – mi smo uvek nezadovoljni i ne znamo da zahvalimo Bogu za to što imamo, nego samo tražimo više.
    Ova država ide u propast, ali misliš li da je bolje bilo našim dedama u vreme prvog i drugog svetskog rata, ili pradedama u vreme Turaka, pa su opet proživeli svoj život i svoju decu izveli na pravi put. Uvek ima mulja i taloga, ali treba opstati. U tome smo najbolji.

    • Alex
      20. marta 2011. u 10:33

      Tačno tako, Breskvice, nikad nam nije bilo dobro u prošlosti, a za 99% smo mi sami krivi. I pokojni Đinđić je to govorio, ali jednostavno neće narod da sluša, svi misle da sve znaju. Vidim i po ovim događajima u Libiji, kakvih sve komentara i razmišljanja, da se čovek naježi 😕
      Ne slažem se sa tobom da smo najbolji u opstajanju… pogledaj Japance pa uporedi… 😕 Ali da smo najbolji u samohvalisanju – e tu jesmo 😉

  1. 11. decembra 2011. u 01:52

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: