Početak > Društvo, Porodica > Šareni papirići

Šareni papirići

24. februara 2011. Ostavite komentar Go to comments

Sećam se jednog vica od pre neku deceniju koji ide otprilike ovako.

U nekom studiju punom gledalaca, voditelj pita stariju ženu koja je tu sedela sa suprugom.

– Kada bih vam dao 5.000 dolara, da li bi ste se svukli pred svima nama, upita voditelj ženu.

– Šta vam pada na pamet. Pa naravno da ne!, brecnu se žena.

– A da vam dam 50.000 dolara, da bi ste to učinili tada?

– Nikako, odgovara žena.

– A za 500.000 dolara?

– Ma ne dolazi u obzir…

Tada skoči njen muž pored nje.

– Ma šta nećeš, skidaj se…

Vic ili ne, ali postoji mišljenje da svako ima svoju cenu. Ja dodajem za određenu sumu novca, svako bi uradio i nešto što mu normalo ne pada na pamet.

Tatini anđeli

Tragom vesti na Deutsche Welle o trgovini decom i organima, gde beba može da se kupi za 15.000 evra, sećam se jedne epizode iz mog života kad su mi se rodile bliznakinje. Deca su bila zdrava, lepa, ješna, jednom rečju – normalne bebe. Jednog dana, kad su imale nekih 4 meseca života, jedna je počela da kašljuca, pa smo je odveli u bolnicu Olga Dedijer na Karaburmi. Doktoru je nešto bilo sumnjivo pa je bebu zadržao. Sutra dan nam je javio da dete ima problema sa plućima i srcem i da mora ostati na lečenju još koji dan. Pošto je i druga bliznakinja počela da kašljuca, sa punim poverenjem smo odneli i nju u bolnicu da bude pored sestre. Sutra dan doktor javlja da obe imaju srčane probleme, sumnja na najgore i da im daje kardio tonike (lekove za jačanje srčanog mišića). Bili smo očajni kao roditelji. Srećom moja rođena sestra reče da joj je to nešto sumnjivo pa je preporučila da decu odvedemo u Tiršovu na pregled. Kad smo pitali na recepciji da uzmemo decu, doktor je bio izričito protiv toga.

16-ti rođendan

Bio je petak pa smo se pokunjeno vratili kući i ja sam uveće javio svojoj sestri da doktor ne da da deca izađu iz bolnice. U subotu ujutru smo otišli u bolnicu i ja sam rekao da moraju da mi daju decu, i posle mnogo ubeđivanja, potpisao sam neki dokument i uzeo bliznakinje, stavio njih i ženu u auto i pravac Tiršova gde ih je dočekala moja sestra. Posle celodnevnog pregleda, ustanovljeno je da su deca savršeno zdrava, nikakvi lekovi nisu bili potrebni i umirili su nas da je sve u najboljem redu.

I šta sada. Da su ostale još koji dan u bolnici, možda bi bile proglašene mrtvim i bile prodate nekom i negde. Šta ima veze, ionako imaju još 3 deteta kući, šta će im još i ova dva – verovatno je bila filozofija doktora.

Šta uraditi. Ubiti skota, razbiti ga od batina, pretiti… Naravno nismo nikad mogli ni da ga vidimo ni čujemo – on je bio uvređen što smo odveli decu na silu. Hvala Bogu, samo našom budnošću smo spasili naše devojčice. Danas su to dve lepotice od 16 godina i „kidaju mi živce“ svojim pubertetskim „ludorijama“.

Kad su Španci stupili na tlo Amerike oni su opčinjeni bogastvima tamošnjih plemena počeli da trguju sa njima. I dorodoci su trgovali sa Špancima. Uzimali su alatke, semenje, oružije, ogledalca, perlice itd… a za uzvrat su davali dijamante, zlato, srebro… sve su davali, osim hrane i svojih žena. Pametni su bili domoroci. Zlato se ne jede a srebro ne pravi potomstvo. A bez jednog i drugog nema opstanka.

Šareni papirići ili Moderno ropstvo

Mi smo danas postali moderni robovi. Robujemo kojekakvim šarenim papirićima, koje izdaju države i vlade i sa kojima manipulišu svojim narodom. Papirići, zvani novac, akcije, bonovi, markice, akcize, računi, obveznice… sve su naši okovi koji nam daju neku lažnu sigurnost.

Vidimo danas da sa 1.000 dinara više ništa ne možemo da kupimo u prodavnici. Pojesti taj papirić ne možemo, a da bi ga zaradili često treba raditi i puna dva dana. Kad imamo papiriće u rukama, (pogledajte samo šarenilo švajcarskog franka), osećamo se moćnim… hej kupićemo TV plazma, komp, videti piramide… potrošićemo, a tada smo već navučeni na „drogu“ i postali zavisni.

Zato je paradoks da su moje devojčice mogle biti zamenjene za neke šarene papiriće koje bi doktor u bolnici Olga Dedijer potrošio za novi auto ili renoviranje stana.

Ali ako nisu moje devojčice… čije su?

 

Advertisements
  1. 24. februara 2011. u 21:50

    Strašne li svakodnevnice….Kada čitamo o takvim pričama mislimo da se događaju „tamo negde“, „nekom drugom“..odbijamo da verujemo da smo i mi „tamo negde“ i „ti neko drugi“..
    Nek su one žive i zdrave i nek ih trese pubertet sad kad treba :)))

    • Alex
      24. februara 2011. u 23:52

      Ma dobro to, Tangolina, što se dešava drugom ili nama… ali roditelji sami prodaju svoju decu… to ne shvatam. Za šaku šarenih papirića otkidaju svoje meso i daju u prostituciju ili za usvajanje ili čak za organe. Šta je to sa ljudskom rasom… to mi je neshvatljivo. 😕
      Hvala na savetu za pubertetlije… nekad puknem na njihove ludorije… a onda opet kažem „kao da sam ja bio bolji“, pa snizim tenziju. 🙂

  2. 24. februara 2011. u 22:09

    Da, poznata mi je (nažalost) baš ta priča. Slušala sam je više puta, ali ne u vezi te bolnice. I uvek su u pitanju blizanci, i uvek jave da imaju srčane probleme. Znam još dvoje očeva koji su, srećom, oteli svoju decu na vreme. Ista priča. Ostaje da se pitamo koliko njih je verovalo lopovima i da se pitamo kakvi su to monstrumi koji to mogu da urade.

    • Alex
      24. februara 2011. u 23:56

      Tačno Breskvice, bilo je i na TV-u o tome. Mogu samo da zamislim kroz šta prolaze roditelji kojima se to desilo. A kako je tek roditeljima danas… u moje vreme još i bilo neke sigurnosti (ha,ha,ha al sam sad slagao), pa ja sam pravio i odgajao decu kroz 90-te i 2000-te u najgore vreme skorije Srpske istorije 🙂

  3. 24. februara 2011. u 22:11

    Lepe su ti ćerke, neka im je srećan rođendan i sve najbolje!!!

    • Alex
      24. februara 2011. u 23:57

      Hvala Breskvice… rođendani su mi već „na nos“ izašli. Šest rođendana u razmaku od mesec i po dana, pa toliko torti, pa toliko žurki… hvala Bogu prošlo je… do sledeće zime 😉

  4. Gvozden
    24. februara 2011. u 22:57

    Odlicna tema! Hmm to svakako a pre toga… pa pustite masti na volju… Sto se stega kapitalizma tice, ta prica se vec odavno zahuktala a sistem pocinje da se urusava…

    • Alex
      24. februara 2011. u 23:59

      Urušava Gvozdene, urušava… vidimo da puca tamo gde je mladost koja jedina i može nešto da pokrene i promeni…
      Brine me malo da kad se nešto urušava, digne se velika prašina… a bude po neko i zatrpan i znječen. 😕

  5. 27. februara 2011. u 21:01

    Meni su sve te price nepojmljive. Citala sam u novinama, gledala na tv-u, sada kod tebe i nije mi jasno ali nikako kao neko moze da prodaje ljudsko bice, ne idem mi do mozga!? 😯

  6. Alex
    27. februara 2011. u 21:22

    Znam da postoji, čujem, vidim, saosećam… ali ne shvatam, ne razumem. šta je u ljudskoj glavi da to radi.
    Doktori, koji treba da pomažu ljudima, postaju dileri decom. Kriminalci ubijaju bebe da bi švercovali u njihovim telima drogu. Roditelji prodaju decu u prostituciju. Zlotvori drže zatočene žene, koje rađaju decu da bi bila prodata za organe…
    Sve što napisah postoji i „lepo“ zvuči u novinskim naslovima, ali kad se desi nama, to postaje monstruozno, neshvatljivo… a nemoćan si da se boriš i dokazuješ…
    Jbg, ne znam, ali ljudi su prodali svoju dušu đavolu, ako uopšte i imaju dušu???

  7. 1. marta 2011. u 21:44

    Milsim da nema ništa strašnije od zloupotrebe dece, ma na koji način. A sve se češće čuje baš o takvim slučajevima. Strašnooo..

  8. 2. marta 2011. u 10:44

    U najmanju ruku sam šokirana. Ne znam da li ste imali konkretne činjenice za to što vam se izdešavalo, ali indicije da je sve moglo da bude baš tako kako kažeš svakako da postoje.

    Za kako ti kažeš, „šarene papiriće“ neki, ne mogu da kažem ljudi, a i nemam adekvatan izraz za takve, monstrumi možda…ma kako samo mogu da žive posle toga? Koliko samo nenormalnog sveta ima i na šta su sve samo spremni, Bože sačuvaj?

    Nego…mesec i po dana šest rođendana. Svaka čast, dobro ste to naštimovali. 😀 Mogli su i svi istog horoskopskog znaka da budu. 😆 Srećan im rođendan svima, da su ti živi, zdravi i srećni u životu. 😀

    • Alex
      2. marta 2011. u 12:07

      Čarolijo, ne znam da li bi se desilo baš kao što sam pisao, ali sve je ukazivalo na takav scenario. Tim pre što je u to vreme to bilo „učestalo“, kao i mito ili nepotizam. Na žalost, doktori su prodali dušu đavolu… baš oni koji treba da budu oličenje ispravnosti… kao i sudije, ili policija…
      Iskreno, ne bih ni voleo da saznam da li bi se tako desilo – povukao sam potez koji sam mislio da je najispravniji, nisam kukao i plakao i čekao „savet“ s neba. Mnogo ljudi bi trebalo da razmisle malo o svom životu, lako je kritikovati i kukati, zar ne?
      Ti i ja smo dobar primer kako funkcioniše pravi život, i ljudi bi trebalo da malo dublje pročitaju i zamisle se nad tekstovima koje ti (i ja) pišeš, jer tu se nalaze odgovori.
      Što se tiče rođendana, sve su moja deca „zimska“ deca. Zelena bi mogla da da zodijački pristup profila moje dece, ali rođendani počinju od 19.novembra, pa do 16 januara. 🙂

  9. 2. marta 2011. u 16:15

    Imam i ja jednu pričicu o nemoralnim doktorima i na šta su sve spremni… nego otom potom…

    dobar text, kao i što sam očekivao 😉

  10. Alex
    2. marta 2011. u 18:30

    Exx, svi mi imamo slične priče… čekam dan kad će se to promeniti, da imamo lepe priče… tada ću biti zadovoljan, a verovatno i svi vi 🙂
    Ajde piši da vidimo 😉

  11. 3. marta 2011. u 00:21

    Hvala bogu što ste poslušali svoju intuiciju a i savet sestre i isčupali decu iz ruku zlotvora. Bože, svaki dan skoro čujem kako su doktori nekoga upropastili. Jednom rodjaku, koji je skoro umro, sestra za malo nije dala terapiju od nekog drugog pacijenta, samo zato što su se slično prezivali. Da nije bilo njegove supruge, umro bi najverovatnije još onda, a onaj siromaško ne bi dobio svoj lek.
    I tako dalje, na žalost, sve se svodi na brojke, a njima niko ništa ne može. Zaštićena vrsta koja je položila zakletvu da će pošteno raditi i POMAGATI ljudima!
    Divne devojčice, čestitam ti na bogatstvu u deci! jebeš šarene papiriće. Treba nam samo da imamo i da živimo kao normalan svet, dok je previše papiriće donelo samo jad i muku! 🙂

    • Alex
      3. marta 2011. u 00:55

      Jeste, kad lekari svojom nemarnošću nekog ubiju, to je „kolateralna šteta“, „samo brojka“, „profesionalna greška“… nema Dudo morala ni kod sveštenika, a kamoli kod lekara ili sestre.
      Ja sam svojom upornošću „spasao“ svoje curice, a šta sa drugima… jbg, život je Dudo, neko bi se i poturio za šaku para. Pa i Boga su prodali za 30 srebrnjaka. 😕

  1. 22. marta 2011. u 12:18
  2. 11. decembra 2011. u 01:50

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: