Početak > Hrana > Bode, al’ se jede…

Bode, al’ se jede…

10. februara 2011. Ostavite komentar Go to comments

Nešto slabo pišem na ovom našem blogu; uhvatio me od Nove Godine neki manjak vremena – da izvinete, ni u WC ne mogu da odem kako treba, sve nešto navrat nanos…

Ipak čitam moje omiljene blogere, prokomentarišem nešto – pa tako videh da se našoj Dudi jede nešto slatko, kako kaže „Već danima imam bolesnu potrebu za slatkišima“, pa šta bi drugo vojvođanka nego štrudlu. Mislim se šta sam sve jeo u svom životu, kakve sve kuhinje probao, u kojim gradovima bio u restoranima, sa svakakvim nacijama večeravao…

Bodljikavi plod kaktusa spreman za "obradu"

Interesantno je da sam kod svog burazera na Fruškoj Gori probao neka jela što verovatno niko nije jeo. On je lovac i prirodnjak i ume da spremi sve što vidi na svom putu kroz šumu. Dobro, puževe, žablje batake i razne vrste pečuraka ste svi već probali, ali meso lisice, jazavca, trkunice ne verujem da ste jeli… Sećam se kad me poslao na livadu da sa kofom punom vode „isterujem“ trkunice iz njihovih rupa, pa kad se nakupilo 10-tak komada, eto ga kotlić da prste poližeš.

 

Drugi put sam bio u kući nekog Sika. On je bio stručnjak za air-conditioning, živeo je sa ženom i dvoje dece i, kasnije sam saznao, bio lokalni sveštenik. Ja sam često toj dečici davao bombone kad sam se vraćao sa posla i nekako smo se brzo sprijateljili. Jedne večeri me on pozva na večeru. Siki su oni tipovi iz Indije sa turbanima, koji ne seku kosu i ne briju se. Svi se uglavnom prezivaju Sing, pa tako i ovaj moj. Večera je bila zaista neobična, jer oni su vegetarijanci i sva jela spremaju sa tolikom raznovrsnošću začina, za koje večinu nikada nisam ni znao da postoje. Ne piju alkohol, pa smo pili sok od dve vrste pomoradži, žute i crvene… jer i pomorandži ima više vrsta, kao kod nas jabuka. Na kraju sam otišao do susedne sobe da vidim njihov „oltar“, ali sam morao da stavim turban, jer se pred njihovog Boga ne izlazi raspuštene kose. Interesantno je da i oni veruju u Isusa kao proroka. Samo, kad sam se video u ogledalu bilo mi je toliko smešno da sam se jedva suzdržao od smeha da ne uvredim domaćine.

Na žalost nemam slike da dokumentujem sve ove dogodovštine, ali sam poslednji put u Libiji jeo plod kaktusa. Da, to se prodaje u gajbicama pored puta i jako je ukusno, iako je naša kuvarica bila nezadovoljna jer je trebalo očistiti ovo bodljikavo voće. Stalno je govorila „šuk, šuk“,što znači „bode, bode“. Ima ukus naše breskve (ne kuvarica već kaktus), i ako vas nekada put nanese u Severnu Afriku – probajte.

Jeste li i vi imali takva neobična iskustva što se tiče hrane. Ja ću probati sve što drugi jede, pa ako mi se svidi – svidi. Samo meso kera nikada ne bih probao.

– – –

 

Ovi plodovi prvo mora da se operu...

 

– – –

 

... ali mora se paziti da se ne izbodete.

 

– – –

 

Kad se oljušti ima zlatnožutu boju...

 

– – –

 

...vrlo je ukusno, jede se sveže, i ima mnoštvo sitnih koštica u sebi...

 

– – –

 

... ali ni jedna domaćica ne voli da to sprema jer - bode.

Advertisements
Kategorije:Hrana Oznake:, , ,
  1. 10. februara 2011. u 00:57

    Moracu da skoknem do etno pijace da vidim ima li da se kupi.Pitas se mozda sto je zovem etno? Izbor je znatno veci negu na regularnim pijacama i piljarama.I tamo nadem interesantnog voca i povrca,koje klasicne pijace i piljare ne uvoze. Tamo nabavim i ponesto iz nasih krajeva kada se pozelim domacih proizvoda.:)

    • Alex
      11. februara 2011. u 11:51

      Afroditta, javi da li si uspela da pronađeš taj plod kaktusa na pijaci. Vidiš kako je to tamo lepo organizovano… etno-pijaca… baš mi se dopada. 🙂

  2. 10. februara 2011. u 02:17

    Ooooooo jako zanimljivo, svidja mi se na oko, a za ukus ti verujem!
    Ne bih se bas usudila svasta da jedem, posebno nesto mrdavo, ljigavo…ne mozem bre 😀
    Ostalo i da probam pa neka se i… 😀
    Jesi li ti ikada imao stomacnih problema posle jela tih raznih djakonija?

    • Alex
      11. februara 2011. u 11:55

      Zelena, svašta sam probao i… interesantno nisam nikada imao stomačnih problema… verovatno imam „jak“ stomak.
      Bilo je tipova koji bi došli u Libiju i posle tri dana dobili grčeve u stomaku i temperaturu… neki su imali toliko tegoba da su morali da se vrate nazad. Ja – nikada.
      Inače obožavam da probam nova jela… dobro ne baš da mi nešto gmiže po tanjiru… ali ako taj entitet jede to kao normalni rućak.. zašto da ne 🙂

  3. 10. februara 2011. u 17:54

    I ja sam prilični probirač Alex, bar što se tiče slanih stvari. Za slatke, šta da ti kažem, samo da nije slatki sir i kisela pavlaka. Ostalo SVE može!
    Sećam se svog prvog i poslednjeg susreta sa ostrigama! Jao, majko moja! Ja sam svoju uspela nekako da progutam, pa sam, onako pokvareno, želela i sestru da navučem, ali mi nije uspelo. E, to ne mogu, baš nikako! Puževe, žabe i sve one živuljke što si pobrojao, nisam probala, jer nisam imala prilike. Bih, zašto da ne, ali samo da ne mrda.
    Kaktus bih, sigurno i verujem ti da je ukusan!
    Setih se i prvih crnih maslina koje sam probala na bračnom putovanju, 1977. godine. Inače, moj otac je tamanio masline a ja nisam mogla ni da ih pogledam. No, tada, dobismo uz doručak i par crnih maslina u tanjiru. Uzeh jednu, pa za malo ne bacih peglu, a nisam mogla da je progutam, jer nam konobar nije doneo sokove. Jao, muke moje. Sve su mi suze udarale niz lice i progutah je, nekako. Zelene sam zavolela i rado ih njupam! Odvratnu hranu sam jela u Americi, onu njihovu pravu, sa šljiskavcima. Odnosno, nisam je jela, samo sam probala. Budi bog s nama. Meksičku jesam, japansku i još neke tamo, koje su ok. Izvini, pitao si, a ja se raspisala! 🙂 Srećno na poslu! 🙂

    • Alex
      11. februara 2011. u 12:01

      Dudo, ti si uvek puna interesantnih iskustava… 🙂
      I ja sam jednom jeo žive dagnje (to su one crne morske školjke), koje ribari samo posole i gutaju onako ljigave i balave. Isto kao i ti sa ostrigama… užas nikako da progutam i od tada ne volim te školjke 🙄
      Inače, interesantno je kako mi se menjao ukus sa godinama… kao mlad nisam voleo rusku salatu, pihtije, čvarke… a danas, sasvim drugi čovek.
      Za Američku hranu ti verujem – sve instant… nisam probao, nisam bio u Americi, ali verujem da je tako.
      A posao… ide polako, ali naporno… pisaću o tome samo da dođem do vremena. Hala ti 🙂

  4. 12. februara 2011. u 00:20

    Jako zanimljivo, a deluje i ukusno tako žućkasto servirano 🙂
    Ja ti baš i ne volem da eksperimentišem sa hranom, ali volim da probam sve vrste slatkiša i kolača. Probala sam neke u indijskom restoranu i nisu mi se svideli 🙂

    • Alex
      12. februara 2011. u 02:11

      Pa vidis kako ti kaktusi, kad se oljuste, lice na nase breskve, a imaju slican ukus 🙂
      A i ja sam jeo neke palacinke u kineskom restoranu i nisu mi bile lepe… ali sam zato u Budvi u takodje kineskom restoranu jeo flambirani sladoled… i mogu ti reci… super je. Zamisli sladoled pa jos flambiran (gori plamen oko njega). 😕

      • 12. februara 2011. u 23:59

        He,he, ako su kao breskve, mora da su slatki 🙂 🙂 🙂
        Baš bih volela da probam taj zapaljeni sladoled !

  5. 15. februara 2011. u 17:51

    Volim da probam sve i svasta. Nisam supela zive skoljke da pojedem,a li termicki obradjeno nije problem. Isto vazi za vocke i povrcke: probam pa ili jedem dalje ili stavim na crnu listu 🙂 .

    • Alex
      15. februara 2011. u 22:20

      Vidiš, imamo isti stav po pitanju hrane Baklavice… 🙂

  6. 15. februara 2011. u 20:32

    Mislim da bih mogla da pojedem sve što jedu i drugi ljudi, pa nema veze šta da je, sem kerova, što kažeš. Mada ko zna šta sve pojedini stavljaju u ove naše pljeskavice, tako da… 🙄 možda smo kera već probali? 😀

    Rado bih probala ove kaktuse, a i liče na uštipke ovako u činiji. 🙂

    • Alex
      15. februara 2011. u 22:23

      Pa i to što kažeš 😀 , ko zna šta sve pojedemo u viršlama i salamama, a da i ne znamo… 🙂 A ovamo se mrštimo na zečetinu ili divljač, kao moja tašta.

  7. 17. februara 2011. u 21:00

    Ne jedite pljeskavice ako ih ne napravite sami! Nema šanse da ću pojesti negde to mleveno! Viršle i salame ne jedem, samo slaninu i čvarke, a divljač volim, pogotovo ako poznajem lovca! 😉

    • Alex
      18. februara 2011. u 11:02

      Dudo, džaba saveti… moja deca se uvek prvo hvataju za fast food, salame i viršle… na žalost sada i debljina novčanika diktira da jedemo „smeće“ od hrane.
      Lepo kaže Zelena u svom blogu, nema više Nedelja našega detinjstva, nema više ni hrane naših majki… uskoro neće više biti ni nas i naših priča o starim danima, koje Breskvica toliko voli da čita. 😉

  8. 22. maja 2012. u 00:14

    Ljudi probala sam mnogo stvari,mogu vam reci da je pas mozda i bolji od praseta,podseca na srnetinu,finu mekanu.Nisam probala majmuna,zabu,vevericu,pacova i coveka ako se i nase meso racuna.Ove bockalice znam jer gajim kaktuse.

    • 22. maja 2012. u 08:56

      Saga, psa ne bih mogao da jedem iz etičkih razloga. To bi bilo kao da jedem nekog svog prijatelja. Inače, volim sve da probam, što jedu i drugi, zašto da ne!
      Sa tvog spiska jeo sa žabe, a vevericu nisam, zato sam jeo tekunice. 😉

  1. 11. decembra 2011. u 01:50
  2. 15. decembra 2011. u 00:27

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: