Početak > Društvo, Život > Sila Boga ne moli…

Sila Boga ne moli…

18. decembra 2010. Ostavite komentar Go to comments

Sve što želimo je jedan život, miran, tih…

Želimo da završimo školu, da diplomiramo na fakultetu, putujemo; da imamo dobar posao ili otvorimo svoj biznis; da se oženimo / udamo, imamo decu, unuke; da se radujemo zajedno sa njima, da im prenosimo svoja iskustva i da budemo zadovoljni članovi jedne prosperitetne države.

Ali, naše želje se ne obistine, jer uvek se nađe neki „siledžija“ da nas kinji, pokrade, „ubije u pojam“, natera da bežimo što dalje…

Već sam rekao da je najveći „siledžija“ u ovoj našoj Srbiji, baš država Srbija. Ovde svako, ko god ima malo vlasti, može da te maltretira, sitno, perfidno da te muštra, dok ne poklekneš, ili poludiš, ili pobegneš. Zato u Srbiji danas nema mladih, ono što je ostalo je na ivici nervnog rastrojstva, a njihovi roditelji su beskrajno razočarani i kao takvi potpuno nesposobni da se bave svojim potomstvom.

Najveće „siledžije“ su upravo političke partije, jedna klasa „ološa u kravatama“ koja ne radi svoju ulogu da vodi društvo uz uvažavanje glasa naroda i uz nove ideje. Oni su postali legalni hajduci, otimači, secikese… Kako drugačije protumačiti rast tolikih poreza i nameta, dok štednje u redovima partijskih nameštenika uopšte nema. U sred zime povećali su porez na južno voće, a „u inat“ bilbordu na aerodromu Nikola Tesla – „Srbija, zemlja tehnologije“ – povećali su porez na kompjutere. Nemaju više odakle da iscede novac za svoje halave živote, stranci ne daju kredite, nemaju šta da prodaju, uništili su svakoga ko je uopšte hteo da nešto radi u ovoj zemlji. Sada cede sirotinju do apsurda – kaže jedan rezignirani; „još samo da uvedu namet u krvi“; i u pravu je.

Pokušajte da samo nađete pravdu na sudu. Nema šanse. Ročišta traju preko 10 godina i sve na kraju zastari. Ako imate saobraćajku, dok naplatite odštetu često sve postaje besmisleno. Zašto? Pa osiguravajuće kuče sve rade, potplaćuju sudije da razvuku predmete u beskraj i da odšteta bude što niža. Bole njih za vašu patnju i duševnu bol. A tu duševnu „patnju“ mogu da naplate samo biznismeni, političari, estradne „zvezde“ i drugi ološ kojima predmeti budu završavani u najkraćem mogućem roku.

Uostalom sve ovo već znamo i teško mi je da se ponavljam, ali svaka čaša ima svoju ivicu…

Uz sve moguće probisvete i haračlije, pojavio se novi sloj vucibatina, bezobzirnih huligana, koji misle da mogu uraditi sve što im na pamet padne. Navešću dva primera iz novije štampe.

Uđu piju, jedu, ne plate a pobegnu. Šta gazda da radu u takvom slučaju? Evo dva primera:

„Četvorica mladića, među kojima je bio i Nikola, oko 3 sata posle ponoći ušli su u radnju u Cetinjskoj 2, uzeli pivo i rekli prodavcu da će doći za dva, tri dana da plate. Kada je prodavac rekao da to ne može tako, mladići su ga opsovali i izašli iz radnje. Bobić je zatim stavio nož u džep i izašao za brojčano nadmoćnijim mladićima u vidno pijanom stanju. Kamere prodavnice zabeležile su njihovu prepirku u kojoj je prodavac mirno zahtevao da mu plate, a međusobno razmenjivanje psovki zatim se otrglo kontroli nakon čega su mladići nasrnuli na njega. U tuči koja je potom počela, radnik je potom potegao nož na agresivne mladiće, od kojih je jednog posekao po ruci, a Nikolu ubo u grudi.“

Više pročitajte ovde

„Osumnjičeni Požar je rekao da je kada su petorica mladića došla u lokal bili on, još jedan konobar i noćni čuvar. Naveo je da su šestorica mladića prvo naručila sedam piva, a zatim po viljamovku. Prema njegovoj tvrdnji, nisu hteli da plate, već je Nikola Stanišić prvi izašao iz lokala da bi automobil pripremio za bekstvo. Za njim je krenuo brat Pavle, a zatim i ostali mladići“

Više pročitajte ovde

Opet, siledžije mogu biti toliko bezobzirne da se ne obaziru ni na šta, pa ni na policijska upozorenja. Pogledajte…

„Šest godina živim u paklu jer me taj muškarac progoni. Stoji ispred moje kuće, zove me, uznemirava. Dva puta sam se i selila. Nigde ne idem bez pratnje komšija, prijatelja, rođaka, jer ne znam da li će nasrnuti na mene i povrediti me, kao što je već činio, kaže u razgovoru za “Blic” četrdesetogodišnja Beograđanka A. P., koju godinama proganja bivši mladić.“

Više pročitajte ovde

Ja nisam dovoljno pametan da bih znao šta raditi u takvim slučajevima. Trepti proganjanje i muštranje, ili se braniti. U svakom slučaju – nadrljaš. A, ako odbrana bude jača, završiš u zatvoru i još moraš da obeštetiš nasilnika.

Ko je ovde lud, a ko pametan – ne znam, ali da ne valja – ne valja!

Advertisements
  1. 18. decembra 2010. u 22:29

    To je žalosno, ali je baš tako. Bezobzirni i bezobrazni ljudi uvek su dominantni. Kako kažu „dodju divlji, oteraju pitome“.

    • Alex
      19. decembra 2010. u 09:53

      Breskvice, svi mi od malih nogu imamo neke kontakte sa nasilnicima. Počev od osnovne škole pa sve do staračkog doma. Najveći nasilnik je država gde gomila lezilebovića živi na našoj grbači, niko neće da se prihvati nekog posla i pre će svi propasti, a i mi sa njima, nego da se promene. Na žalost takvi ljudi čine državu, pa nije ni čudo što je ovako…

      • 23. decembra 2010. u 22:57

        Als, izgleda da nije samo kod nas tako, čini mi se da nam propada i ova civilizacija… Ko zna kada će sve da se sruši,ali verujem da smo blizu.

        • Alex
          23. decembra 2010. u 23:18

          Moguće, sve je moguće. Ja kad bih znao odgovor ne bih bio Alex, već Bog… 😕 , istina je da ovoliko sveta nikada nije bilo na Zemlji i da ovoliko njih nije radilo već samo trange-frange… 😦

  2. 18. decembra 2010. u 23:28

    A najstrašnije od sve ga je to što u ovoj „državi“ nema ko da te zaštiti. Miliciji su vezane ruke. To sam čula od njih. Samo ako se desi direktno na javnom mestu, tuča ili pucnjava, imaju pravo da intervenišu. U stanu, ništa!

    Mislim da je batina iz raja izašla. Svaki od navedenih iz tvoja tri slučaja, da je dobio batina da ne može da piša i hoda, još kako bi razmišljao da li da se tako ponaša i sledeći put. Ili im seckati prst po prst, za svko učinjeno „zlodelo“. Ma, strašno je, zaista, a da uzmeš pravdu u svoje ruke, ne smeš! Dakle, da smo u govnima, jesmo, do brade i zato, ne talasajmo, jer…

    • Alex
      19. decembra 2010. u 10:05

      Ova vlast, da bi zaštitila svoje interese, Dudo je svima nama vezala ruke. Pa i policiji, i tu si u pravu 100%. Mladi su prosto „podivljali“, jer nema uzora. Džabe roditelji tupe jezik i smaraju, kad i sami ne mogu da pokažu prstom na neki uzor u društvu. Slave se samo pevaljke i tajkuni na televiziji, razna realiti sranja, i besramni političari…
      Sećam se doba kad sam od Pionira postajao Omladinac. I tada su mladi momci – pubertetlije eksperimentisali sa svojim životom, pa je bilo krađe jogurta ispred radnje pa i obijanje trafika. Društvo u kojem sam se ja kretao je baš obijalo trafike u to vreme, ali ja to nisam znao. Jedno jutro su došli po mene dva pandura, jer sam im bio najbliži, pa u stanicu. Jedan ličanin od 2 sa 2 me ispituje, a drugi kordunaš od 140 kila stade iza leđa. Da se usereš od straha, ja 16 godina, a oni grmalji. „Pričaj“ – kaže likota. Ma pričam i što znam i što ne znam. Još sam odležao u samici bez wc-a i vode dok sve nisu pohvatali, i dok ovi nisu rekli da ja nemam veze sa tim.
      Kad su me dovezli nazad kući, keva samo što nije umrla. Kažu, razbiće ti bubrege, nećeš na ništa da ličiš… jedva sam je ubedio da nisam ništa kriv.
      Tako je bilo u Titovo vreme… a da li je to bilo dobro – bem li ga… 😕

  3. 19. decembra 2010. u 07:48

    Hmmmm, blagodeti demokratije. Nije samo tu tako, i sire po svetu je. A da je gadno – gadno je. Covek treba da bude jako mudar i stalozen da bi uspeo da se zastiti. Samo sto mene vec odavno uzasava saznanje koliko psihopata slobodno seta, bez lekova, terapija isl. I ucim dete da ne ulece u kavge, da bude pametno i ume da drzi odstojanje. Zlatno pravilo pre svega. u se i u svoje kljuse ali ne usijane glave :-(.

    • Alex
      19. decembra 2010. u 10:17

      Verujem da je tako i drugde. Ali ti tamo su nekako krenuli da se bore protiv toga. To sam se uverio u Zapadnoj Evropi gde jednostavno ako imaš novčanicu od 200 evra, niko neće da je razmeni ili primi, jer šta će tebi tako krupne banknote. Time se izbija adut lopovima da te odžepare ili orobe. 😕
      Jako je sve to teško, kad ti na tvoju muku zakucaju poreznici, lokalne kabadahije, reketaši a sada i huligani… kako ostati bistre glave… ne znam ni ja kako bih se ponašao u takvim slučajevima 🙄

  4. 22. decembra 2010. u 14:10

    Ne daju nam više ni kućne ljubimce da volimo, čuvamo i imamo, bez da platimo. Sada mora taksa da se plaća i za kuče. 🙄

    Inače imam problem sa svojim temperamentom, jer me nepravda i lopovluk izluđuju, pa sam spremna da svašta kažem i uradim kada vidim nepravdu, a u današnje vreme to nikako nije mudro. To rešavam tako što se sklanjam, izbegavam sve moguće situacije gde postoji mogućnost da mi neko stane na žulj. S obzirom da smo okruženi lopovima sa svih strana, stvarno mi nije lako uvek da se sklonim i obuzdam, a prosto moram, jer mi se živi, a danas može o čas posla svaki nadrkani klinac da te izbuši nožem.

    Kažu neki pametniji od mene, „ako hoćeš nešto da promeniš prvo kreni od sebe“, ali zaista ne vidim baš nijedan izlaz iz svega ovoga u čemu se ova zemlja nalazi, pa mogu ja da se menjam na bolje do besvesti.

    • Alex
      23. decembra 2010. u 20:42

      Ma ko Čarolijo danas nema „problema“ sa temperamentom 🙄 , kad živimo među klasičnim lopurdama na vlasti. Čak se više ni ne kriju, nego otimaju li otimaju jer narod čuti kao omađijan. Ako nešto i neko kaže, bace mu kosku u vidu neke fingirane vesti i narod o tome naglaba dok se oni smeju u skupštinskom restoranu i zbijaju šale.
      Hej, premlatili profesorku na parkingu, bacili navijača sa stepenica, pucaju, bodu se, prebijaju… pa šta je ovo, Divlji Zapad. 😦
      I u pravu si, šta više da menjam na sebi… jedino da postanem zombi 😕

  5. 22. decembra 2010. u 14:11

    Baš mi nije jasno šta sam zabrkljačila, gde god napišem komentar on nestane.

    • Alex
      23. decembra 2010. u 20:18

      Ne znam šta se dešava, ali evo ispravljam.
      Mislim da je nešto kod njih 😉 . Kad sam bio mali pa nestane slika na crno-belom televizoru na jedinom kanalu i pojavi se „sneg“, moj otac je imao običaj da kaže; „nije kod nas kvar – to je kod njih!“. Ja sam uvek mislio da to neko u komšiluku nama kvari program 🙂 . Tako i sada kažem; „to je kod njih!“ 🙂

  1. 12. decembra 2011. u 13:34

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: