Početak > Zdravlje > Kad doktor zapreti

Kad doktor zapreti

14. decembra 2010. Ostavite komentar Go to comments

Ušavši u svoju četvrtu deceniju života počele su da mi otkazuju neke telesne funkcije koje sam nekada prihvatao zdravo za gotovo. Prvo stradaju zubi, zatim je i vid počeo da mi slabi. Kao mlad čovek imao sam fantastičan vid – mislio sam da nikada neću morati da nosim naočare – pa kad sam počeo da čkiljim i ruke su mi „okraćale“, bio sam više zbunjen nego zabrinut. Pošto je moja rođena sestra medicinski radnik, ona mi reče; „dođi kod mene na kliniku da ti uradim kompletnu krvnu sliku jer iz nje se može videti 90% potencionalnih bolesti u organizmu“.

Rečeno učinjeno.

Naravno krvna slika mi je bila očajna. Uglavnom povišeni trigliceridi i holesterol. „Vidiš“ – kaza mi sestra – „mastan si. Zbog visokih masnoća u krvi, stradaju sitni krvni sudovi i vid ti je oslabio“. Doktorka mi je prepisala Boluzin koji sam redovno pio i, zaista kroz desetak dana vid mi se popravio i video sam kao i do tada. Neverovatno – mislio sam – kako je sve to povezano. Od tada sam strogo pazio, i kad je vid počeo da mi se „muti“, odmah sam prelazio na neku vrstu dijete i tako uspevao da korigujem.

Ja sam inače nepušač i antialkoholičar. Zato volim slatko; 100 grama čokolade je bilo normalno da „smažem“, na putu od posla do kuće, a Coca-Cole i drugi napici su bili svakodnevno na mom stolu. Takođe fast food (junk food) je bio dosta zastupljen. Drugim rečima hranio sam se nezdravo. Dobro, ima i onoga da dobra i zdrava ishrana zahteva deblji novčanik, a moj šlajpik nije baš nešto bio pozamašan.

Ovih dana, na ulasku u petu deceniju života, opet mi se vid zamutio, i ja ne čekam već kod doktorke. I naravno opet masnoće, ali i mokraćna kiselina i glukoza. „Ako ovako nastavite, postoji velika verovatnoća da dobijete giht i dijabetes“ – zbori doktorka ozbiljnim glasom – „vi ste u godinama kada nam muškaci padaju na ulicama, umiru mladi ili postaju invalidi od infarkta ili šloga. Naše je da pokušamo da to sprečimo, zato morate me poslušati i promeniti životne navike.“

– „Gight je veoma bolna upala zglobova zbog taloženja mokraćne kiseline u njima, i može se sprečiti samo dijetom“ – edukovala me je strpljiva doktorka – „a dijabetes može da vam donese velike probleme i da primate insulin celoga života. Za sada daću vam samo dijetu, jer ste i gojazni (ovo se zove obesitis, kao da asocira na obest), to obično pomogne u vašem uzrastu, a za tri meseca se vidimo na kontroli.“

Preporuka za dijetu protiv mosnoća u krvi (klik za veću sliku)

Tako mene doktorka „isprepada“ i ja se vrlo orno bacih na preporučenu dijetu. Ustvari sve sam ja to i ranije znao, ali mi je trebao neki „okidač“ da bih se pridržavao osnovnih pravila. Uz kretanje ne smem da jedem slatko, kabasto i masno. „Joj, kako mi fali slatki kapućino sa šlagom ujutru, tabla čokolade između obroka, činija čvaraka kad žena topi mast, pohovani bataci od domaćih, masnih koka…“ – mislio sam prva dva – tri dana. „Jebeš život kad ništa ne smeš da jedeš što voli. Nema šanse da ja izguram ovu torturu…“

Savet za ishranu bolesnika sa gihtom (klik za veću sliku)

Ali posle pet – šest dana na salati, pahuljicama i voću, osetih se nekako „laganim“. Kad se popnem uz stepenice, ne dahćem. Vid mi je naravno odmah bio mnogo bolji. Počeo sam bolje i da pamtim, i lakše da razmišljam, pa ako ćemo pravo, i društvene i porodične krize mi nisu više tako mračne i nepremostive. Vidim ja dobro je to, i polako već i zaboravih kako izgleda kad se preždereš bureka ili šiš-ćevapa.

Od početka moje dijete prošlo je nekih 20 dana, skinuo sam 4 kilograma i osećam se kao dečačić. (Počeo sam opet da kibicujem komšinice kad prolaze ulicom 🙂 ). Čak šta više video sam da u laganoj hrani ima mnogo više ukusa i mirisa nego u onoj teškoj i masnoj. Zainatio sam se da istrajem…

I hrana je samo navika, kao i pušenje, ili alkohol, ili droga… kad doktor zaplaši, ako imamo imalo svesti, vrlo je lako odreći se loših navika. Sada znam kako je moj otac ostavio cigarete posle 40 godina „ćurenja“, kad je dobio mali infarkt i posetio doktora.

Advertisements
  1. 14. decembra 2010. u 02:18

    A sto ja coravim a nisam debeljuca? 🙄
    Krvnicka slika mi je u redu…al` pusim k`o Turaci 😀

    • Alex
      14. decembra 2010. u 09:27

      Pa Zelena… možda mnogo namigivaš na momke 😉

      Šalim se, ali vid normalno slabi tokom godina, a pušenje mu mnogo pomaže, kao i drugi faktori. Meni se vid menjao u toku dana i to obavezno posle nekog obroka. Sad i ja nosim đozluke kad čitam, ali nemam oscilacije u pogledima…

      Uhhh, bre, ko „mudri“ starac sa Kavkaza sam… neću… hoću da budem mlad ko nekad 😦

  2. 14. decembra 2010. u 02:39

    Mislim da nije baš tačno da je zdrava hrana skuplja od nezdrave, tako da nema opravdanja da se vraćaš na staro. Važno je da odmah primećuješ da ti je bolje, što i zdravstveno stanje potvrđuje. 🙂 Meni još uvek ništa ne fali, ali doduše i ne idem kod doktora, jer ako krenem ko zna kako me sve može zaplašiti. Bolje ovako dok još mogu da se provlačim. 😉 Hvala za baner.

    • Alex
      14. decembra 2010. u 09:22

      Čarolija, ma to su sve neka pravdanja. Naravno da je zdrava hrana možda i jeftinija, ali je ovu drugu lakše kupiti i „lepša“ je na ukus. Sve je stvar navike. Mislim da je to u pitanju sa hranom važna raznovrsnost i umerenost, i posle nema problema. 🙂 Moj savet tebi je, ako sam uopšte kompetentan, samo osluškuj svoj organizam jer i doktori mogu da pogreše, a organizam neće. 😉

      Baner je tu od kad smo se upoznali preko bloga 🙂

  3. lidijabera
    14. decembra 2010. u 02:48

    Istraj! I javi nam, s vremena na vreme, rezultate… 🙂

    • Alex
      14. decembra 2010. u 09:22

      Lidija, hoću, naravno… pa ipak se to najviše mene tiče, zar ne… 😉

  4. 14. decembra 2010. u 10:17

    Sve su ti rekle ove naše mudre devojke 😀
    Drago mi je da te je isprepadala ali još mi je draže da si poslušao doktorku. Šta bih ja dala da me čuju oni koji su u lošem stanju! Upravo ti ljudi, kojima je život ugrožen se tvrdoglavo drže onoga što znaju i traže izgovore za sve i svašta. Ili jednostavno ne žele da im bude bolje.

    Svaka čast na upornosti i kad se navikneš na zdravu hranu (koja i te kako ume da bude ukusna) ono što si do sada jeo će ti jednostavno biti sve istog ukusa – otužno i preslatko 🙂

    BTW, evo nudim se dobrovoljno da te snabdevam zdravim receptima a da su ukusni 🙂

    • Alex
      14. decembra 2010. u 17:23

      Mmmm, Marouk, prihvatam ponudu drage volje, premda i kod naše Jasne ima dosta lepih recepata ( http://jasninkuvar.wordpress.com/ ). 🙂
      Vidiš čovek je čudna sorta, možeš da pričaš koliko hoćeš, dok jezik ne istupiš, ali ako se ne desi „okidač“, kao kod mene u mom slučaju tetka doktorka, koja lepo pripreti, niko se na priče ni ne obazire.
      (Uh, šta sam sad hteo da kažem 🙄 )

  5. 14. decembra 2010. u 13:55

    Ti pišeš takve tekstove da ne stignem da gledam „okolo“, pa sam baner tek sada videla. 🙂 Meni moje telo kaže da treba da odmaram, odmaram, odmaram….ali nikako to nije izvodljivo, tako da trošim zadnje atome snage, a i živaca boga mi. Treba mi remont. 😀

    • Alex
      14. decembra 2010. u 17:25

      Ovo shvatam kao kompliment – hvala ti 🙂
      A ne bih da držim pridike nikome, kad ni sam ne mogu da živim kako bi trebalo, ali zaista ponekad treba prikočiti, malo promeniti sredinu, bez muža, dece, roditelja, nekoliko dana potuno sam… pomaže zaista. 🙂

  6. 14. decembra 2010. u 16:37

    Srećna okolonost je i to što se, makar u mom slučaju, s godinama menjaju i afiniteti. Koka Kolu odavno ne konzumiram,kao ni ostale slatke napitke, a umesto masnog i mesa mnogo više uživam u ukusu povrća i voća. Ono što škodi i ne traži mi se. Ipak, svako od nas ima svoju „drogu“, s kojima mora da se obračuna, u mom slučaju kafa i cigarete 🙂

    • Alex
      14. decembra 2010. u 17:30

      Dobro je to, druže, što konzumiraš zdravu hranu. Ja kažem nikada nisam pušio, i ne znam kakav je to uopšte osećaj, ali mi jaaaaako smeta kad neko zadimi u mojoj blizini, naročito ako smo zajedno za nekim ručkom. 😕
      Slažem sa tvojom konstatacijom da svako ima neku svoju „drogu“ kojoj robuje. A zašto je to tako… nemam pojma… 🙄 🙂

  7. 14. decembra 2010. u 20:00

    Mogu ti reći da ti se divim. Moj otac je imao giht, pa znam kroz kakve je bolove prolazio. Počinje od bolova u palcu na nozi, pa onda koleno. I to su bili strašni bolovi, mada je moj otac bio neko ko je mogao da izdrži strahovite bolove. No, nije mu to došlo glave, već saobraćajka. Tako da, mogu ti reći, vodi računa, jer je užasno neprijatno. A i „ćoravitis“ ti se popravio, što je vrlo važno. Znaš kako je divno živeti sa dvoje cvikera (je za one 2 u 1, nemam love, skupe su kao merdža 😉 ). Jedne mi stalno na očima a druge vise oko vrata. Uf!

    A moj zet je imao dve operacije. Prva – 4 baj pasa, pa posle samo 8 godina, druga. I to su jedva pristali da ga ponovo operišu, i opet 3 baj pasa. A nije ostavio cigarete, užasno se nervira i radi SVE ono što ne bi smeo. A i lav je horoskopu! Jel ti to sve poznato? 😀 😀 😀
    Istraj druže, vidiš da ima efekta, što je jako pozitivno!

    • Alex
      14. decembra 2010. u 22:39

      U vezi gihta mi je nešto slično i doktorka rekla. To je jako bolno, pa bolje da sprečite nego da kasnije lečite. Inače leka i nema osim dijete 😕
      Mi smo Dudo kao nacija jako nedisciplinovani po mnogo čemu, a naročito po svom zdravlju. Takvi su i Rusi recimo i tamo muškarci umiru sa već 45 godina. Ali, ja se sigurno neću predati. Iskoristiću svoj lavovski inat da predupredim eventualnu bolest.
      Nećete se mene tako lako rešiti, vi blogeri 🙂 🙂 🙂

  8. 14. decembra 2010. u 20:34

    Ako te stisne kriza, pa bi nešto slatko, a ti pomisli na komšinice i ono očijukanje i biće ti lakše! 🙂 🙂 🙂

    • Alex
      14. decembra 2010. u 22:41

      Mmmm, Školjkice, dobro zboriš 🙂 Samo da te ne čuje moja lepša polovina 😉

  9. 17. decembra 2010. u 00:32

    Drago mi je Alex što si rešio da ostaneš sa nama, boljeg vida i zdravlja! Napred NAŠI! Ko kaže da mi ne poslušamo kad prigusti! 😉

    • Alex
      17. decembra 2010. u 08:47

      Pa jeste, generecijo, mi još uvek znamo i da poslušamo i posavetujemo. Ostajem tu, jer nema ništa od odlaska u inostranstvo za rad, (a više mi se ni ne ide, pravo da ti kažem), i moja kćerka kreće stopama tvoje kćerke, pa ću i ja verovatno biti neki „direktor“ 😉

  10. 18. decembra 2010. u 22:31

    Eh, svi šta je zdravo od hrane, ali uporno se prežderavamo sve dok ne upropastimo zdravlje. Moram da priznam da su i meni slatkiši fatalni. Sigurno si u pravu da je sve stvar navike, ali ja ih ne izbacujem, sve dok mogu …

    • Alex
      19. decembra 2010. u 09:42

      Breskvice, naši stari kažu (a ja kao mlad 🙂 prenosim), „do svoje 30-te čovek muštra svoj stomak, a posle 30-te stomak muštra čoveka!“, i u pravu su. Ali kako odoleti kad možeš… iskušenje je to… pa još kad počnu reklame za sve one čokoladice, soseve, pečenja, pice… strava 😕
      Zato uzdignuti prst doktorke, uz reči „no, no“, čine čuda. 🙂

  11. 19. decembra 2010. u 07:43

    Bravo, Alex 🙂 Navijam za cvrstu volju. Kod nas u kuci se mahom zdravo jede, najvise zbog Baklavceta, pa ja nemam izbora 🙂 . Samo sad, za praznike, malo zabusavam 🙂 🙂 :-). Zdrava hrana je skuplja u slucaju da covek potpuno prelazi na BIO produkte, ali opet: tada shvati da je ranije konzumirao nepotrebne kolicine, pa sve dodje nekako na svoje.

    • Alex
      19. decembra 2010. u 09:47

      Baklavice, sve je tačno što si napisala. Za zdravu hranu zaista treba više novca… (ustvari treba više vremena oko nabavke i spremanja, a mi smo lenji pa odmah nađemo razlog protiv 😉 ), ali kad pogledaš, brza hrana ispadne na kraju priče skuplja. Naročito ako je platimo svojim zdravljem 😕

  1. 11. decembra 2011. u 01:12

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: