Početak > Društvo > Rado Srbin ide u vojnike!

Rado Srbin ide u vojnike!

5. decembra 2010. Ostavite komentar Go to comments

Ovih dana je aktuelna reforma vojske, gde se ukida obavezni vojni rok, regrutna procedura za mladiće i uvodi se profesionalna, tj plaćena vojska. Dosta se piše o ovome, pa evo da i ja malo prorazmislim i dam svoj „doprinos“ onima koji su za i protiv.

Služenje vojnog roka u Srbiji ima veliku tradiciju u epskim pričama i pesmama, gde se veliča hrabrost, junaštvo, čestitost, drugarstvo i sve ono što krasi jednog mladog momka koji sa osmehom na usnima, u zagrljaju sa svojim drugovima odlazi da provede godinu, dve, pa i tri u nekoj kasarni. Ovo veličanje ima smisla u nekim turbulentnim vremenima kada vlast želi da da do znanja okolnim zemljama da je ozbiljna na političkom planu, ili upozori opoziciju u zemlji da se ne šali u prekomernom kritikovanju vlasti. Na žalost prekomerno junačenje i podržavanje vojske može dovesti do dva scenarija, koja pogubno deluju na tu istu vlast i narod države, a to su da dođe do vojnog udara, kao u Grčkoj, Turskoj, Libiji, pa i kod nas pod maršalom Titom; a drugi je da silno zveckanje oružjem mora da kulmunira u neki lokalni sukob, kao što se i desilo 90-tih u Jugoslaviji. Ipak promene u načinu ratovanja, situacija u naoružanju, pogotovo visoko sofisticiranom, koje nije dostupno većini zemalja, traže da se zemlje ujedinjuju u saveze, što ništa nije novo, bilo je takvih saveza i ranije; ali oni koji danas ostaju bez učešća u neki savez praktično ostaju i bez zaštite.

Ne želim da ovde pričam o oficirima koji su proveli nekoliko godina u školskim i akademskim klupama da bi postali oficiri,  jer to je njihovo životno opredeljenje i njihova volja da budu vojnici celoga života, sa svim privilegijama i obavezama koje takva jedna odluka nosi.  Mene interesuje zašto se u narodu kaže, „rado Srbin ide u vojnike!“, i da li je to tačno.

Po mom mišljenju to je savršeno tačno. I ne samo Srbin, svaki stanovnik bilo koje države rado ide u vojnike ako ima prilike i uslova za to. A uslovi u Srbiji su se upravo stekli najnovijim zakonom o profesionalizaciji vojske.

Znači ko želi da ide dobrovoljno u vojsku, niko mu ne brani. Tako može da pravi famozne ispračaje, da se pije i loče tri dana i tri noći, da se pevaju junačke pesme, da se puva kako je stasao u junačinu, ratnika, nekoga ko je spreman da zaštiti državu i svoju porodicu sutra. Takvi „vojnici-manekeni“, izguraju tri do šest meseci u nekoj kasarni, boraveći više kod kuće, ali imaju zabeleženo da su služili vojsku i imaju šlagvort za priče uz čašicu sa svojim vršnjacima.

Drugi koji se prijavljuju za služenje vojske su manje upadljivi. Oni potpisuju ugovor na godinu, dve, odlaze u vojsku kao na radno mesto i za to primaju platu. E, pa to je i suština „zašto Srbin rado ide u vojnike!“. Danas je jako teško dobiti radno mesto kod nekog privatnog preduzeća, plate su neredovne i sve je nesigurno. Rad u vojci nas oslobađa mnogih problema. Plata redovno stiže, i visina plate je često veća od proseka države. Ne razmišlja se o stanarini, grejanju, izdacima za hranu, izdacima za odeći u obuću, o mnogim stvarima koje mora da razmišlja običan proleter ovih dana. Profesionalni vojnik ne mora da razmišlja ni šta će da uradi da bi „prevario“ krizu, drugi o tome razmišljaju i daju mu direktna naređenja. Zar to ne zvuči primamljivo. Još ako profesionalni vojnik ima ugovor na desetak godina, tada je i dobar brak zagarantovan, jer i „rado se Srpkinje udaju za vojnike!“. Nisu žene lude za uniformom, već su žene pragmatične i znaju da ta uniforma obezbeđuje finansijsku sigurnost u budućem braku. A znamo da se brakovi najčešće raspadaju kad dođe do krize, i počne prebacivanje ko je više „zaradio“ a ko je samo „trošio“.

Po istom principu funkcioniše i zaposlenje kao činovnik u nekoj državnoj ustanovi, kao i policajac u državnom aparatu. Zato ove institucije bujaju od zaposlenih i „rado Srbin ide u državnu službu, jer malo radi, ima koliko toliko neku moć nad običnim smrtnicima, i finansijski je obezbeđen“. Ali, kad se nakupi previše činovnika, policajaca i vojnika, tada i plate postaju manje, korupcija počne da cveta i ta masa nezadovoljnika postaje ona snaga koja može da sruši režim. To ne mogu penzioneri, radnici i drugi „jadnici“.

Nažalost, kad većina naroda počne da radi za državu, a pošto su to neprofitabilne delatnosti, tj sve te službe ne proizvode ništa već samo troše tuđe, tada obični „jadnici“, pošto ne mogu da promene ništa, pakuju kofere i odlaze, ili počnu da varaju svoju državu ne plaćajući porez i ostale dažbine. I država cedi suvu drenovinu, a drenovina ne želi više da pusti ni kap soka, i krug se zatvara.

E to je stanje u našoj Srbiji trenutno, i teško će se promeniti, pa ni 2020 kako nam obećava naš predsednik Tadić.

– – –

Advertisements
  1. 5. decembra 2010. u 15:15

    Ne bih se slozila sa svim navedenim jer znam druge podatke. Sestra mi radi pri vojsci, brat i snaja u policiji, jedna drugarica u sudu, druga u skoli, treca u posti, kuma na fakultetu, drugarica kao stomatolog…drzavne firme, redovne plate to stoji, ali su u proseku sa ostalima u drzavi. Imaju tu sigurnost ali su plate vece kod privatnika.
    Ja bih pre onu Borinu;
    ‘Rado ide Srbin u vojnike, tri ga tuku a dvojica vuku’ 🙂

    • Alex
      5. decembra 2010. u 20:13

      Zelena, tvoj komentar zlata vredi. 🙂
      Ako pogledamo današnju strukturu zaposlenosti u Srbiji, došli smo do toga da jedan zaposleni izdržava jednog penzionera. A iz tvog odgovora vidimo kakva je struktura tih zaposlenih. Ni jedna jedina proizvodna delatnost. Pa kako misliš da taj koji nešto proizvede i izveze, namiri od njegove dobiti i penzionere i sve te državne službenike. Pa logično je da su im male plate i da su male penzije, zar ne?
      Ovu pesmu sam stavio jer Rade Jorović je veliki „zajebant“ i pesma mu je baš dobra, a oslikava temu mog teksta. 😉

      • 5. decembra 2010. u 20:25

        Iskreno mislim da je sramota za penzionere. Tokom njihovog radnog veka im je odvajano od plate za penzionoosiguranje, sami su ga zaradili i niko im to nije poklonio. Ko je njihov novac potrosio i odredio koliko ce dobiti sada kada vise ne rade, je drugi padez. Po meni je to uvreda za postenog radnog coveka u penziji. Sami su zaradili ne daje im drzava nista!

        • Alex
          5. decembra 2010. u 20:38

          Pa naravno da je sramota… sramota do neba. Sramota je i za njih i za sve druge. Najgluplje je da vojska prebacuje krivicu na penzionere, ovi na lekare, ovi na inženjere, ovi na privatnike… a državu vode političari. Zašto se došlo do toga da jedan koji nešto napravi i izveze, mora da odvoji 80 i više procenata na druge strukture društva.
          Uostalom, kad bolje razmislim, ako pročitamo famoznog Arčibalda Rajsa, razmišljanje raje se ništa nije promenilo za poslednjih 100 godina. Zašto je to najizraženije u Srbiji, to je pravo pitanje 😕 🙄

    • Alex
      5. decembra 2010. u 20:48

      Hej Zelena, sad tek vidim novi avatar 🙂

  2. 5. decembra 2010. u 15:27

    Nerado pričam o vojsci, iako sam u njoj proveo više od 30 godina. Ne bih ni ovaj tvoj osvrt komentarisao, da nisam u njemu uočio ono što većina onih koji su/nisu služili vojni rok misli o toj profesiji. Osvrćem se samo na profesionalni kadar, onaj koji za taj posao prima „velike plate“. Nekako se oduvek verovalo da oni koji rade u vojsci imaju velike plate i velike privilegije. Gledano sa strane i samo taj deo vojničkog života, to deluje tačno. A ljudi uglavnom to samo i vide. I ne sporim da su plate bile solidne, a danas i više od toga, u odnosu na obične „jadnike“, kako si nazvao sve one koji se muče da nađu posao i zarade neku crkavicu. Malo ko vidi drugu stranu medalje. A sa druge strane je jedna druga realnost. Prvo, svi oficire ravnaju sa radnicima i seljacima. Ne znam zašto. Oficiri su visokoobrazovani, akademski građani, u rangu inžinjera, lekara, profesora. Nikada, osim možda sada u nekim smutnim vremenima, oficiri nisu imali veće plate od ovih profesija. U moje vreme plate oficira su bile duplo, pa i više manje od njihovih. „Zlatna vremena“ privilegija za oficire bila su šezdesete i sedamdesete godine. Tada je izgrađeno i podeljeno dosta stanova za oficire: Danas u tim stanovima žive uglavnom njihova deca. U moje vreme (a to je od 1975. godine) preko 50% oficira je bilo bez stana, a kada je krenuo egzodus iz bivših republika SFRJ, taj procenat je bio veći od 70%. Malo je bilo onih koji su mogli u mestu službovanja da se oslone na nekoga od rodbine, jer je ta rodbina bila daleko, i uglavnom je brzo zaboravljala da ima nekog tamo u dalekom svetu. Prema tome , ništa nije bilo obezbeđeno, a kamo li sve ono što si ti nabrojao, (grejanje, hrana idr). Za tu „veliku platu“ radilo se i danju i noću, i to i po nekoliko meseci neprekidno. Nema radnog vremena, nema neću i ne mogu, nema bolovanja. Ako milsiš da je to posebno plaćano, jeste, ali samo u posebnim uslovima, a to je bilo retko, naročito u poslednje vreme. Od svog vremena provedenog van radnog vremena (a to je često podrazumevalo po nekoliko nedelje, pa do nekoliko meseci) nije se plaćalo ništa jer je svaki komandant „zloupotrebljavao“ pravo neprikosnovenosti izvršenja naređenja i bukvalno naređivao da se mora raditi i prekovremeno, pa i noću. Neću da pominjem uslove pod kojima se živelo na terenima, bez ikakvih higijenskih, a da ne pominjem ostale uslove. Da je glava svaki dan u torbi, isto ne želim da pominjem, jer je tehnika i naoružane bila na isteku svih resursa održavanja, neispravna i vrlo opasna za rukovanje. Ginulo se svakodnevno, samo se o tome nije govorilo u javnosti. Svaka prekomanda nosila je sa sobom velika oštećenja nameštaja i stvari, koja je trebalo sanirati, da bi se normalno živelo. Na sve to treba dodati i stalni psihički stres i napetost, što zbog opasnosti posla, što zbog nezadovoljstva uslovima, što zbog velike odgovornosti za ljude, tehniku i stalnog demoklovog mača nad glavom, jer si u vojsci odgovoran za sve što se desi tvojim podčinjenima. Ljudi su odlazili u zatvore zato što je njegov podčinjeni povređen ili poginuo isključivo zbog svoje lude glave.
    I napisah post na post, ali stalo mi je do toga da se shvati da oficir nije = samo velika plata i privilegije. Za duplo veću platu tamo neki inžinjer sedi u svom birou i uz kaficu crtka, ili lekar… o njima neću ni da govorim, svi znamo kako rade… (čast izuzecima). Ali njih niko ne proziva. A žene, to je posebna priča. Navešću samo jedan primer. Ako Perina žena vara muža, onda je to samo Perina žena. Ako žena Pere oficira vara muža, onda je to oficirka, a to znači sve su takve. To se odnosi i na kupljenu bundu ili skupe čizmice, kao i na sve ostalo.
    I ne ide više Srbin rado u vojnike. Ta vremena su odavno prošla. Ako ide, ide na silu, bilo zakonsku, bilo što je to jedini način za bilo kakvu sigurnost. Ali nije vojska kriva i odgovorna za nesigurnost ostalih „jadnika“ u ovoj državi. Koa što nije vojska ta koja vodi ratove. Zna se ko sve to zakuva i na kraju pije iz iste čaše sa onima sa kojima je do juče ratovala, ne misleći na grobove onih koji su taj rat najmanje želeli – na vojnike.
    Izvini što sam se raspričao, ali mnogo toga sma se naživeo i nagledao u toj vojsci. Zato ne pričam o njoj, jer malo je onih koji će da shvate, osim onih koji to znaju kao i ja.

    • Alex
      5. decembra 2010. u 20:28

      Arči, neizmerno ti hvala što si napisao „blog u blogu“. Odličan komentar – naravno, nisam drugačije ni očekivao od tebe 🙂 .
      Iz tvojih reči vidim da provejava samoprekor, ili neka vrsta kajanja što je Titova vojska bila veoma povlašćena u Jugoslaviji, a nije uradila ono za šta je stvorena, da sačuva Jugoslaviju i zaštiti sve građane te države. Naravno vojska nije kriva, osim možda nekoliko najviših oficira, ali to ljude „ždere“ iznutra. I danas mnogi imaju penziju dobijenu sa 45 godina, (ja ću je možda doživeti u 65-toj), naravno imaju stanove, (većina ih ipak ima – moraš priznati), i imaju životnu energiju da rade i preko svoje penzije, još su i dobro došli kod privatnika, jer očivani su, obučeni, a on ne plaća za njih pun iznos doprinosa.
      Ali, Arči, sve što si naveo za vojna lica može se reči i za neke druge profesije. I ja sam 20 godina živeo u stresu jer je od mog mehaničarskog znanja zavisio život putnika u avionu. Naravno da je vojna služba specifična, ali to je izbor svakog vojnog lica, niko nikoga nije naterao da bude oficir, zar ne?
      Mene više interesuje pitanje, ako je neki vojni pilot ili oficir drugog roda vojske i poginuo, to bi se moglo okarakterisati kao nesreća na poslu. Ali ginuli su i vojnici koji su naterani da idu u vojsku, a to je velika razlika. Zato kažem šta je to u Srpskom biću da „rado ide u vojnike“. Mislim da je to samo mit i da niko rado ne ide u vojnike. Moj stric je služio u mornarici 3 godine. Hej, 3 godine života, mladosti mu je oduzeto… a zašto?
      Ali, stojim iza svake moje reči u tekstu; potpuno razumem svako slovo koje si napisao; ništa se promeniti neće – ali je dobro da se pročita. Po ovome pitanju bi zaista mogla knjiga da se napiše, što će možda nekada i biti.
      Budi mi pozdravljen i molim te ne pokreći ovu temu ako se nađemo u kuglani 😉

      • 6. decembra 2010. u 00:14

        Malo sam se nasmejao tvojoj poslednjoj rečenici, ali ne tebi već sebi, jer sam se video kako polemišem sa tobom po ovoj temi u kuglani i bi mi smešna ta scena. Rekoh već da ne pričam ni sa kim po toj i političkim temama, jer imam pogan jezik. Samo poštovanje prema tebi me je nekako suzdržalo te poganosti, ne prema tvom tekstu, već prema samoj temi. U pravu si, ogorčen sam do granica izdržljivosti, iako sam jedan od onih koji je osetio i te privilegije u vojsci i, kao ppukovnik te vojske imao ih u nekim sferama, ali u okviru te vojske. Imao bih po toj temi da napišem, ne knjigu, nego sabrana dela. Sudbina me je namestila da budem sve vreme slušbovanja na i oko Kosova, a tu su se lomila sva koplja celog sranja koje se kasnije osulo. Bio sam nemi svedok mnogih događanja i moram da kažem da me priče koje slušam, slične tvojoj, dovode u iskušenje. I dalje tvrdim da su ta mišljenja produkt velike propagande i da nemaju mnogo veze sa onim što se u vojsci dešavalo, da je svak onaj ko nije bio u vojsci kao profesionalac, dakle civil, stekao vrlo iskrivljenu sliku o mnogim stvarima u vojsci, kako dobrim tako i lošim. Ono što je bilo dobro u vojsci izvrgnuto je ruglu. Ono što nije valjalo skrivalo se i ne zna se. Tako se dobija efekat holograma o toj temi. Možda ću ti na meil poslati celu sliku, ako želiš, jer mi je stalo da znaš ono što te interesuje, a imaš samo sliku koju ti je dala propaganda.
        Nadam se da nećeš pogrešno, shvatiti ovaj komentar.

        • Alex
          6. decembra 2010. u 09:30

          Sve mi je razumljivo što si napisao, Arči. Naravno ja sam samo civil koji se susreo sa vojskom preko vojnog roka i kroz priče drugih ljudi. Ti kao aktivno vojno lice znaš naravno šta se sve dešavalo iznutra. I normalno je da ti znaš više i imaš kompletniju sliku svega.
          Iskreno ni ja ne volim da pričam o Titovom vremenu, jer sve je postalo izokrenuto i neka deca mi pričaju da ono što znam da je bilo dobro, da nije bilo dobro i sve je bila prevara.
          Zbog svega toga sam se bazirao samo na profesionalne vojnike, tj one koji nisu završili vojnu školu, već vojnike koji potpisuju ugovor sa Vojskom.
          (Malo me je poneo tekst ipak, pa sam potkačio i profesionalce, priznajem 😕 )
          Arči, budi pozdravljen, vreme i događaje ne možemo vratiti to znamo. Iskreno mislim da je ova nova profi- vojska bolja od JNA, i svrstavanje uz NATO je bolje od Nesvrstanih. Opet kažem to je moje lično subjektivno mišljenje.

  3. 6. decembra 2010. u 13:53

    Sve ovo što se trenutno dešava u vojsci i oko vojske mi se ni malo ne sviđa i protiv sam ukidanja vojnog roka, svaka zemlja koja ima vojsku ima i državu. To što će sada postojati samo „profesionalni“ vojnici, nema veze s vezom, jer svaki momak koji ne bude uspeo da ustanovi šta će sa svojim životim ići će u vojsku, baš iz razloga o kom pričaš, stalni posao, stalna plata, pa koliko toliko, ne kažem da je to neki veliki novac, ali takvi će sutra da nas brane. Iz istog razloga su nam ulice pune priučenih pandura šestomesečnih kursista.

    I ako to naravno nije moja želja, mišljenja sam da će ratova u Srbiji i vezano za Srbiju uvek biti, dok je sveta i veka, sa malim pauzama, pa makar te pauze bile i po pola veka i pitam se ko će onda da ratuje za Srbiju? Sve što je moglo da se proda prodato je, Srbija je prodata, Srbi su prodati, vojska je rasprodata, samo narod ostao, a i narod se lagano rasipa po svetu.

    Sada će neko da kaže, „pa zar nije dosta ratovanja?“, naravno da jeste, ali mnogi zaboravljaju da Srbija u Hrvatskoj i Bosni nije napadala, već branila svoj narod. Ko će da brani narod, neki drugi put. Sve što je posle toga rečeno o nama je režirala politika i političari, prodane duše.

    Gosn’ predsedik ide u Vukovar da se izvinjava, a ne zna da je ta zemlja plaćena srpskim zlatom. Neću o istoriji, možda neki drugi put. Da nije bilo redovne vojske i rezervnog sastava jedan jedini Srbin ne bi živ ostao u Vukovaru, Borovom Naselju, Borovom Selu, Markovcu, Mirkovcima…da li je to tajna ili je neko lud??? Srpski narod je lud, jer pristaje na sve što mu serviraju i brzo zaboravlja.

    Da li treba nešto reći i o Kosovu? Da nismo i tu nekoga napadali? Zašto se srpska vojska povukla sa Kosova, zašto smo ga prodali? Za čije babe zdravlje? Da bi prestali da nas bombarduju oni sa kojima sada pošto poto hoćemo da uđemo u savez?

    Šta će biti u Novom Pazaru i okolini, čija će to zemlja da bude na kraju? Hoće li da nam uzmu sve do Raške ili dalje do Kraljeva???

    Hoćemo da pokažemo svetu da smo spremni za ulazak u Evropu. Da priznamo sve i što jesmo i što nismo uradili. Da damo sve što nam traže i poštujemo ono što traže od nas. „Ukidaj vojsku!“…“Razumem gospodine „generale“!“.

    Neki naši piloti sa pukovničkim činom su godinama živeli u vojnim hotelima sa svojim porodicama u dve sobe, sa zajedničkim tušem i WC-om. Je l’ i to tajna??? Nekim našim oficirima je ova sadašnja vlast oduzela pravo na penziju, jer su se u trenutku odvajanja Crne Gore zatekli tamo. „Tamo si dočekao penziju, neka ti je oni i daju sada.“ A to što je čovek u CG bio samo 6 meseci, nema veze. Dug i komplikovan slučaj, da ne objašnjavam detalje. Koliko takvih i sličnih slučajeva ima???

    Verovatno sam daleko otišla od teme, možda se suština onoga što sam htela da kažem nazire, možda i ne? Iznerviram se tako i onda hoću sve odjednom da kažem, a to zahteva ceo post, jer na svako pitanje koje sam postavila imam i odgovor.

    • Alex
      6. decembra 2010. u 14:20

      Ma Čarolijo, volim da čitam tvoje komentare kad „padneš u vatru“, jer tad kažeš baš ono što misliš, sviđalo se to nekome ili ne 🙂
      Za razliku od tebe, rekoh, moje je mišljenje da je plaćena vojska, za ovako siromašnu zemlju, bolje rešenje od Jugoslovenske Narodne Armije, kako je do sada bilo. Mnogo novca se utroši na regrutaciju, na smeštaj, na ishranu glomazne vojske koja ništa ne radi. Razumem da je posle II svetskog rata neko morao da zida zemlju, a JNA je sve to „besplatno“ radila, ali danas vojska ne radi više takve stvari. Takođe JNA je posle II svetskog rata imala i obrazovnu ulogu u zemlji gde su izginule stotine hiljada ljudi. Mnogo momaka je dobilo diplome bravara, vozača, električara, itd sa kojima je mogao raditi u civilstvu. Sve ovo naravno ne znači da će u slučaju ratnog stanja zemlju braniti samo plaćeni vojnici i oficiri profesionalci. Biće sprovedena opšta mobilizacija i to je i u Americi i svuda gde je Vojska plaćena. Ipak, ako vidimo kako smo prošli pri poslednjem napadu NATO-a, da neprijatelja nismo ni videli, shvatamo da glomazna vojska nema svrhu, već obučena i plaćena, tj motivisana vojska. I ulazak u neki savez koji bi nas koliko toliko podržavao.
      Ovo je moje lično mišljenje, koje ne mora biti tačno naravno, ali razgovaramo… zar ne!
      Na žalost što se tiče naše demografske slike tu si potpuno u pravu i bojim se da je ovo suton Srpskog naroda, bićemo samo crtica u nekoj istorijskoj čitanci, kao Maje i Asteci.

  4. 6. decembra 2010. u 15:02

    Baš tako Alex. To zaboravih da kažem, i ako dođe do nekog rata, nećemo se sami braniti, jer nećemo imati ni sa čim, a i neće imati ko da ratuje, pa će onda neko da nam se prišljamči, da nam uništi ovo malo jada što nam je ostalo od zemlje, da nas zaduži u smislu „mi smo vas oslobodili“, pa onda potpuno da nas orobi. Kao što su Amerikanci u Avganistanu u stvari branioci naroda, a jok agresor. :mrgreen:

    Crno nam se piše u svakom slučaju.

    • Alex
      6. decembra 2010. u 15:40

      Shvatam, Čarolijo, i slažem se sa tobom. Nadam se da nije sve tako crno i sve izgubljeno. Naš narod nije tako loš kao što neko želi da prikaže, ali nažalost imamo loše ljude koji ih vode. Uvek kroz istoriju, a svi ti loši su proglašavani velikim državnicima, kraljevima, vojskovođama, svecima… i sutra su primer kako treba dalje, a ustvari samo se nastavlja loš put kojim su krenuli.
      Nadam se da će narod prihvatiti nekog pametnog i progresivnog državnika, a ne da se takvi ubijaju u atentatima, kojih je srpka istorija puna.
      Moramo verovati da će biti bolje, inače zaista ćemo propasti 😦

  5. 6. decembra 2010. u 21:16

    Alex, sve je isfušerisano maksimalno na žalost, pa i vojska. I nju prej..aše! Al nekako zvuči bre kad neko kaže da je oficir, ako ništa drugo. 🙂

    • Alex
      7. decembra 2010. u 10:12

      Školjkice, prej..aše nam državu, a Vojska je deo države. Niko nije zadovoljan izašao iz svega… ne gledam prošlost… interesuje me budućnost.

      A, ipak, biti „gospođa oficirka“ lepo zvuči he, he, he 😉

  6. 7. decembra 2010. u 21:21

    Meni je drago što ukidaju obavezni vojni rok, sad je pao kamen sa srca svim mojim drugarima koji su se krili „pod krevetom“ i upisivali „fakutltete“ samo da bi se oslobodili te nemile obaveze.
    Nisu svi za „ratovanje“, a oni koji jesu neka se slobodno prijave dobrovoljno.
    Dosta su majke kukale i kršile ruke nad dečacima koje su kao glinene golubove slali na bojna polja… ko zna gde i ko zna zašto

    • Alex
      8. decembra 2010. u 00:46

      I mom sinu je drago jer od Nove godine on ne mora više da razmišlja da li će ga zvati na regrutaciju ili ne. 😉

  7. 8. decembra 2010. u 05:11

    Ovde je to ucinjeno odavno. I pozdravljam. Drugacija su vremena, nema tu vise fronta u klasicnom smislu. Stisnu dugme i cao, brale. Sto da se deci koja to ne zele uzima godina (ili vise) zivota? Zasto da se neko na njima izivljava, tzv ih celici? Mislim, ako bi i bilo totalnog rata – tu izbora nema, idu svi. U ostalim uslovima: nek nosi uniformu onaj ko to odabere kao profesiju. I zasto da ginu slucajno zatecena deca u kasarni, kojoj se bas u nezgodnom istorijskom trenutku zalomio vojni rok?

    Ako cemo o odbrani: zar nije 1999 pokazala sta regularna klasicna vojska moze ili ne moze? U te svrhe profesionalna vojska je sasvim dovoljna. Sto se nekadasnjih privilegija tice: ma neka su imali. Pasji zivot, cergarski je to. Ili odvojen od porodice ili stalno seljakanje. Svi smo imali decu vojnih lica u razredima, nije tu nikome bas bilo lako.

    • Alex
      8. decembra 2010. u 13:46

      Odličan komentar Baklavice. Nisu ista vremena od 1946 i danas. Mislim da je Ministar Vojni odradio vrlo dobro svoj posao.

  8. 8. decembra 2010. u 19:32

    I meni se dopada što nema više vojske. Da je država kao što je bila Juga, „ogromna“, onda je ok da imamo vojsku. Ovakve, kolicni smo, može da prepiša ko god želi. Ali, zato, kada ovi „plaćeni“ izpozavršavaju „plaćenu“ obuku, moći ćemo mirno da spavamo.
    Drago mi je što si se vratio! 🙂

    • Alex
      8. decembra 2010. u 21:46

      Svako vreme ima svoje običaje. Vremena se menjaju, a sa njim i običaji. Danas je ovakva vojska u trendu.
      Dudo hvala na dobrodošlici i…. bolje te našao 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: