Početak > Religija > Kad sveci marširaju

Kad sveci marširaju

21. novembra 2010. Ostavite komentar Go to comments

Koliko puta smo otvorili crkveni kalendar i pogledali da li je danas „crveno slovo“, ustvari da li se obeležava neki svetac, i prema toj činjenici određujemo naše dalje ponašanje. Mnogi od nas imaju i svog sveca zaštitnika, ili nekog sveca koji je zadužen za određenu sferu života, recimo moreplovci, planinari, biciklisti, asmatičari, Irci, Kanađani… imaju „omiljenog“ sveca, kojemu se mole.

A šta su ustvari sveci?

Neki su se "ugurali" među svece još za života!

U ranom hrišćanstvu su svi koji su ispovedali veru Isusa Hrista, posle smrti automatski nazivani svecima. Hrišćanstvo je bila zabranjena vera i verovanje u Isusovo vaskrsnuće je smatrano kao jeres, i kazna je često bila mučenje i nemilosrdna smrt. Razumljivo je da sledbenici Hrista, svoje odvažne prethodnike nazivaju svetima.

Inače definicija sveca, prema Pravoslavnoj doktrini, je sledeća: „У Православној цркви светитељи су побожни епископи, патријарси, свештеници, обични људи итд, који су били јако побожни за време свог живота и живели по црквеним законима.“

Sličnu definicija je i u Katoličkoj Crkvi: „Svetac je osoba koju je radi načina života sasvim posvećenog Kristu neka kršćanska Crkva proglasila ili od davnine štuje kao svetu.“

Inače, kad je Hrišćanstvo postala priznata religija, bilo je apsurdno da se svi koji su se tako izjašnjavali, imenuju svecima. Tako je Crkva uzela u svoju nadležnost da imenuje svece i dodeli im jedan dan u godini kada bi se obeležavao pomen na njih. Ustanovljena je i posebna procedura, ali i dokaz da je čovek zaista bio svet za života, recimo čudesna ozdravljenja, ili ukazanja. Naravno, i Crkvu čine ljudi pa mnogi sveci umesto da spajaju ljudi oni čine tačku razdora. Tako skorašnja beatifikacija (postupak proglašenja blaženim, što je prvi korak do sveca) Alojzija Stepinca je izazvalo gnušanje kod Srba, ali isto tako i Nikolaja Velimirovića kod Hrvata.

Da ne ulazimo u politiku Crkvi, postoji jedna mala „začkoljica“ između Istočne i Zapadne doktrine. Sveci su ljudi koji se već nalaze u Raju. Mnogi naši rođaci i prijatelji su takođe sveci, ali mi to sa sigurnošću ne znamo, jer ih zvanična Crkva nije kao takve, proglasila svecima. Znači mi sa sigurnošću ne znamo je su li naši dragi pokojni u Raju i zato molimo za njihove duše,  palimo sveće i održavamo parastose, kako bi im naše molitve pomogle da što pre stignu u Raj. Takođe, ako nisu u Raju, ne znamo ni da li su u Paklu. Naime, dušama bilo u Raju, bilo u Paklu, naše molitve nisu potrebne, jer to je nepromenljivo stanje i nikakve molitve ne mogu promeniti njihov položaj. Pa gde su onda te duše?

Pravoslavna Crkva nema odgovor na to pitanje što naše molitve čini izlišnim. Katolici su se dosetili i rekli da se duše nalaze u Čistilištu, tj nekom međuprostoru gde okajavaju svoje grehe pre nego pređu u Raj. To je ta mala „začkoljica“ oko koje se ne slažu dve velike sestrinske Crkve.

Anđeo čuvar uvek bdije nad nama da nas sačuva od zla i iskušenja.

Ipak kako mi molimo za naše drage koji su na nebu, tako pretpostavljamo da oni mole i za nas da bi nam pomogli. Tako dolazimo do Sveca Zaštitnika. Svetac zaštitnik je svaki svetac koji ima posebnu naklonost prema određenoj grupi ili zajednici. Ljudi koji pripadaju toj grupi češće upućuju molitve tom svecu, nego nekom drugom jer vjeruju, da će ih on prije uslišiti i da se on brine o njima. Srbi su to najelegantnije rešili spajajući sitne slovenske bogove koje su slavili sa Hrišćanskom doktrinom i došli do Porodičnih slava gde se poštuje jedan svetac i njemu se preporučuje. To je danas jako lepa tradicija, koja spaja ljude i zbližava ih.

Sveci zaštitnici su tim činom istisnuli naše Anđele čuvare, koje Crkva pominje, ali im ne daje više tolikog značaja kao što im je davala pre 2000 godina. Naime, našim rođenjem svako dobija po jednog Anđela koji nas štiti od ovozemaljskog zla i iskušenja. I bez obzira kako se mi ponašamo, njegova dužnost je da nas zaštiti po svaku cenu. Postoje posebne molitve Anđelima čuvarima, koju vole da mole pogotovo mala deca pre spavanja. Oni ove Anđele porede sa mitskim vilama i tako ih i zamišljaju.

Šta mislite o Anđelima čuvarima ili Svecima zaštitnicima? Da li zaista postoje ili smo ipak prepušteni sami sebi na ovom svetu?

Ja recimo ne mogu da objasnim fijasko nekoliko miliona Anđela čuvara koji nisu uspeli da sačuvaju mnoge ljude od ratnih stradanja prošlog veka, a recimo Hitlerov Anđeo je bio jako revnostan kad ga je spasao nekoliko puta od sigurne smrti od atentata. Setimo se samo vučje jame i bombe koja je eksplodirala uz samu Hitlerovu nogu, a da ovaj nije bio ni povređen. Ustvari revnost tog Anđela je produžila patnje celog čovečanstva i uzrokovala smrt hiljadama ljudi.

Isto i Staljin, Kastro, Gadafi i nebrojeni drugi vlastodršci i diktatori preživljavaju sigurnu smrt i nastavljaju da kinje svoj i druge narode.

Advertisements
  1. 21. novembra 2010. u 02:53

    Hmmm Alex, mnogo pitanja da bi se na realan i naucni, pa i logican nacin shvatila religija. Dopada mi se tekst, inace, odlicno napisan, muski sto bih ja rekla 🙂
    Za duse umrlih ne znam gde su, mojih najmilijih su u meni i tu zive. To je po meni jedino objasnjenje jer niko od nas ne zna sta nas ceka posle ovozemlajskog sveta. Paljenje sveca i molitve su obicaji koje je narod prenosio s kolena na koleno i tako im je bilo lakse da sa tim cinom kao osvetljavaju put pokojniku.
    Verujem da postoji i andjeo i djavolak koji nam sedi na ramenu, i da se ovaj drugi vise igra sa svima nama i cesto pobedjuje. Tako je i Hicin djavo odradio ono sto jeste, andeli su ipak, slabiji igraci za razliku od ovog, od kojeg svi bezimo.
    I na kraju, mislim da se ponavljam, nasa molitva sama kaze; „Da bude carstvo Tvoje i na zemlji, kao i na nebu“, vrlo dobro se vidi u cijem smo sada carstvu. Nema andjela ako ga sami ne nadjemo. Djavo nas iskusava do ovozemaljske smrti.
    Tako ja misli i oduzih komentar posteno 😀

    • Alex
      21. novembra 2010. u 22:02

      Zelena, ovo što sam ja naveo u tekstu je zvanična hrišćanska (Istočna & Zapadna) doktrina. Nažalost, ona ne pominje male đavolke 🙂 Kao i sve što je čovek protumačio, i ova doktrina ima „rupe“, koje se često tumače, kao „božanskom providnošću“ koju obični smrtnici ne razumeju, ili „sveta tajna“, ili „božanska nedokučivost“. I meni je logično da, pošto imamo dva ramena, kao u filmu „Mi nismo anđeli“, imamo i anđelka i đavolka.
      Možeš li samo da zamisliš debatu, kojekakvih anđelčića, davolčića, svetaca, duhova, vila, veštica, na našim ramenima… kako smo mi važne ličnosti… strava 😀

      • 23. novembra 2010. u 13:07

        Promasila sam temu, da sednem 1? 🙄

        • Alex
          24. novembra 2010. u 12:04

          Nisi Zelena promašila temu, odgovor je baš kako treba. Zato, ustani – 5 – idemo negde na piće da razmenimo mišljenja. 🙂

  2. 21. novembra 2010. u 17:21

    Nešto postoji Alex, sigurna sam. A, šta je to, ili kako se to zove, ili zašto to, ne znam….Ali, nešto postoji.

    • Alex
      21. novembra 2010. u 22:06

      Perlice, naravno da ima nečega, mi to znamo zar ne? Pisao sam na http://wp.me/pytB6-g2 o tome. Ali ovde govorim o kontradiktosti zvanične dogme. 🙂

  3. 22. novembra 2010. u 17:37

    Retko dobar tekst sa vrlo zanimljivom temom. Odavno nisam pročitao nešto slično i tako dobro napisano.
    O tome u šta ja verujem ne mogu ovde, jer bih ti uzurpirao ceo blog. Ali ipak ću reći da verujem… Ko ne veruje gubi smisao života…

    • Alex
      22. novembra 2010. u 19:49

      Hvala Arči,

      Religija me je uvek interesovala kao nešto što ljudi uzimaju zdravo za gotovo, a što je često toliko suprotno zdravom razumu. Baš zbog predrasuda, i lenjosti ljudi da misle svojom glavom i promene mišljenje okoline, religija opstaje takva – kava je. Drugo je verovanje. Čovek je verujuće biće, jer bez te osobine ne bi bilo ni ljudi ovakvi kakvi smo. I ja verujem… to nije sramota… zato Arči, živeli u to ime… ima još nade za nas 🙂

  4. 22. novembra 2010. u 23:30

    Nada poslednja umire, Alex.

  5. 23. novembra 2010. u 23:39

    Ja sam Svece uvek smatrala ljudima koji su se uzdigli iznad običnih ljudi zbog svojih vrlina i postignutog duhovnog razvoja.
    Ne mislim da postoje neki čuvari koji nas nadgledaju, ali ako poštuješ nekog sveca, moliš se ti samim tim pomažeš sam sebi da u sebi nađeš snagu, da se suočiš sa nevoljama, da istraješ… Ipak smo mi sami sebi anđeli i djavoli…

    • Alex
      24. novembra 2010. u 12:10

      Bravo. Odgovor baš po mojoj meri. Delimo isto mišljenje, Breskvice. Važno je u sebi naći tu snagu, a da li ćemo u tom nastojanju „kontaktirati“ svece ili anđele, nije toliko ni bitno.

      • 25. novembra 2010. u 00:27

        Moje je mišljenje da su oni pravi „sveci“, duhovnici i isposnici ostali nepoznati nama običnim ljudima jer su se povukli u svojoj skromnosti i pronašli mir i duhovno ispunjenje daleko od očiju javnosti.
        Crkva je opet prepoznala neke svete ljude i zvanično ih „priznala“, ali mislim da ima mnogo više pravih istinskih „ličnosti“ i veličina koji su ostali nezapaženi. Takvi treba da budu primer, ali malo ko se zanima danas za duhovni razvoj 😉

        • Alex
          25. novembra 2010. u 06:35

          To je i moje mišljenje. Sveci su svi naši dragi pokojni koji su živeli kako treba i za koje znamo da su bili dobri prema nama i prema drugima. Crkva je izvukla svoje i stavila na neku listu. Tu su se nažalost provukli i neki koji to ne zaslužuju. 😕
          I da… nije vrlina ako ceo dan sediš u svojoj ćeliji i non-stop moliš. To sigurno nije. Vrlina je kad pomažeš svom bližnjem. Šta ima onaj koji je 2 godina sedeo na stubu i molio se Bogu. A recimo postoje ljudi koji odlaze među gubavce i kužne da bi pomagali. Prvi je svetac a za druge se i ne zna. Ali, zna Bog… 🙂

          • 26. novembra 2010. u 18:55

            Eh, Als, sad mi je jasno što se mi tako dobro razumemo, videh kod Zelene da si i ti lav u horoskopu 😉 🙂

            • Alex
              27. novembra 2010. u 21:57

              Ha, Breskvice, sad znaš 😉

  1. 24. novembra 2010. u 01:28

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: