Početak > Moja razmišljanja > Pioniri & Đaci

Pioniri & Đaci

11. novembra 2010. Ostavite komentar Go to comments

Does anybody here remember Vera Lynn?“ – uzvikivao je Roger Waters reči jedne od pesama sa albuma The Wall na veličanstvenom koncertu u Berlinu. Ovaj osnivač Pink Floyd rok grupe je bio ogorčen zbog besmislenog rata na Folklandima sa Argentinom koji je povela Margaret Tačer i ovom pesmom on se glasno pita zar zaista više u britanskom društvu ne postoje osobe koje bi pomagale svojim bližnjima, nesebično, požrtvovano, kao što je to činila Vera Lynn u drugom svetskom ratu.

Prednja strana knjižice - trojezično jer je škola bila u Sremu

Slično bi smo i mi danas u Srbiji mogli da zavapimo. Zar niko u Srbiji više ne mari za nikoga? Zar smo zaista mislili da će omladina koja je odrastala uz pokliče Draškovića, Šešelja, Miloševića i uz idole Mladića, Arkana i drugih, biti kulturna i obzirna kad stasa. Ne, nažalost, ta omladina je izgleda moralno nepovratno izgubljena.

Još je moj prijatelj bloger Exxx pisao u svojim tekstovima o uticaju medija na mlade dečije umove, a Devojka-koja-čeka je sa užasavanjem shvatila da oko nas žive neki mladi ljudi čija je životna filosofija – mržnja, ili „hejtovanje“, kako oni vole da kažu. Vaspitanje iz porodice dolazi, a u školu deca treba da steknu znanje i umeće zajedničkog suživota. Kako su ga stekli znamo po najpoznatijem huliganu koji je pre godinu dana pretukao svoju profesorku pred penziju, ali i po jučerašnjem događaju iz Iriga, gde su trojica učenika bacili svoju drugaricu sa školskog prozora.

I zaista, kako ne zavapiti, kao Roger Waters, ima li više ljudskosti u zemlji Srbiji?

Kopajući po nekim starim stvarima, kao naša Duda, naiđoh na đačku knjižicu mog roditelja iz 1949/50 godine. Mislio sam da može biti interesantno za mlade kako se nakada ponašalo u školi, u doba „omraženog“ socijalizma, (ako ikoga to i interesuje), ali i za starije da se podsete onog vremena.

Niže su slike ove đačke knjižice, uz moje komentare.

– – –

 

Tada smo svi bili Titovi pioniri ili omladinci. I pioniri su imali svoje "dužnosti". Pročitajte - ima li nečega lošeg u ovim dužnostima. "Da savesno uči, da se pokorava pravilima za učenike i da sluša i poštuje svoje učitelje"!

 

– – –

 

Naravno, tu se na nalazio drug maršal Tito, tada još uvek samo Ministar FNR Jugoslavije, i njegov citat obraćanja pionirima.

 

– – –

 

Knjižica je iz IV razreda osnovne škole i sadrži interesantne predmete, verujem ne toliko obimne kao u današnjim nastavnim programima, ali "Ručni rad", "Lepo pisanje" ili "Zemljopis" su neki interesantni predmeti iz tog doba.

 

– – –

 

I na kraju "Disciplinska pravila", kao uputstvo za dobro vladanje. "Za vreme časa učenici sede pravo i mirno, pažljivo slušaju predavanje učitelja..."

 

– – –

 

"... učenik prema učitelju i svim starijim osobama mora biti učtiv i skroman," inače, "biće kažnjeni od učitelja različitim vaspitnim kaznama"

Advertisements
  1. 11. novembra 2010. u 01:55

    E drug, vreme unatrag nece, nikako, a ovo unapred ne valja nikako. Previse informacija na svim stranama, previse slobode, manje vremena da roditelji budu sa decom, svega manje a trebalo bi vise..

    • Alex
      11. novembra 2010. u 09:35

      Tako je drugarice Zelena 🙂 , (kako mi sad smešno izgleda to oslovljavanje, nekada sasvim normalno).
      To sa vremenom je tek paradoks svoje vrste… 🙄

  2. 11. novembra 2010. u 19:06

    Kada se samo sjetim nasih razreda i one discipline…
    A znalo nas je biti i do 45 u jednom razredu. 🙄

    Nisam za nikakva kruta pravila,ali odredeni red treba da postoji.

    • Alex
      13. novembra 2010. u 18:27

      Afroditta, reda mora biti, to se slazemo… Komunisti su posle II svetskog rata preuzeli red od stare, predratne Jugoslavije, a narocito u Vojvodini, i naravno Hrvatskoj i Sloveniji, se red se znao jos od Austrougarske monarhije. U doba Milosevica, bilo je „sto gore – to bolje“, i tesko je danas to ispraviti. Bojim se da je srpska omladina izgubljena… nazalost sa tim se srcem skoro svakog dana. 😦

  3. 19. novembra 2010. u 19:29

    Kako ovaj tvoj post budi nostalgiju. I ja sam bila pionir, mada jedna od poslednjih generacija. Ovo deluje tako nestvarno kao da nikad nije ni bilo…

    • Alex
      20. novembra 2010. u 09:25

      Nikada ne bih rekao da si ti nosila Crvenu Maramu, pa ti si baš tako mlada da bi se sećala Pionirskih vremena. Ali „Those were the days my friend, we thought they never end…“, kako kaže jedna pesma 🙂

      • 23. novembra 2010. u 23:14

        Pa nisam ja baš tako mlada Als, iako sam dete u duši 😉

        znam da pevam „u ime svih nas iz sedamdeset… i neke u zakletvu Titu ja spevo sam stih…“ 🙂 🙂

        • Alex
          24. novembra 2010. u 12:06

          Važno je da si dete u duši, tako ostaješ večno mlada. 🙂

  4. 22. novembra 2010. u 17:21

    Pre svega, dobro nam se vratio Alex. Znam da sam zakasnio sa ovom dobrodošlicom, ali „nisam bio obavešten“ (ovo je danas moderan izraz) :).

    Koliko mogu da zaključim, ti si svetski putnik, bio si u mnogim zemljama, sa različitom kulturom i sa još mnogim razlikama. Ja nisam, osim ove godine što sam skoknuo do Švice na par nedelja. Ali i to je bilo dosta. Dosta da potvrdim ono što sam oduvek mislio, a mislio sam ovako. Nije „Zapadni“ svet „kulturan“ sam po sebi, niti smo mi „nekulturni“ sami po sebi. Pravila ponašanja su pravi razlog za to. Baš ova koja čitamo u đačkoj knjižici iz „omrženih“ nam vremena, za koja svi potajno ili javno kažemo „ah, ta stara dobra vremena“. I taj zapad je postao „kulturan“ samo zato što je sprovođen zakon prisile. Za sve prekršaje plaća se i danas visoka kazna. A baš to sam pročitao u pravilima ponašanja đaka koja su ispisana u knjižici koju si nam tako nostalgično poklonio. Nadam se da na kraju nećeš pomisliti „vidi okorele vojničine“. 🙂

    • Alex
      22. novembra 2010. u 19:49

      Arči, dragi prijatelju, hvala na tako lepom komentaru. Nisam ja baš toliki svetski putnik, ali sam putovao u različite zemlje, kako si dobro primetio, po kulturi i stepenu razvoja. Tako sam imao uvid u mnoga rešenja društvenog sistema. I naravno da ne pomišljam da te okvalifikujem „okorelom vojničinom“ već zaista mislim isto što i ti, a to je da se sve može urediti disciplinom i edukacijom. Samo mali primer Singapura gde se šaranje sprejom po zidovima kažnjava sa 50 udaraca batinom po leđima, a bacanje pikavaca, (ili pljuvanje) oko 100$. Pa ko želi, nek izvoli. Zato je Singapur jedan od bisera tog dela sveta.

      Mogao bih o kulturi mnogo da pišem, ali neću ovde, biće još tekstova na blogu. A ova knjižica je jedan primer kako je nekada bilo, za uvid nekima mlađima a podsetnik nama starijima. 🙂

  1. 11. novembra 2010. u 03:59

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: