Kudravi

27. septembra 2010. Ostavite komentar Go to comments

Kada sam radio u JAT-u kao mehaničar, imao sam organizovani prevoz iz kraja Beograda u kojem sam živeo do aerodroma gde sam radio. Autobusi su se tako slivali sa svih strana dovozeći radnike-proletere u jednu veliku kompaniju socijalističkog rada. Tako je sa Karaburme saobraćao autobus broj 3, svako jutro u 7:10 i popodne u 15:24.

Autobus broj 3 je vozio jedan simpatičan čovečuljak, uvek nasmejan i spreman za razgovor sa putnicima. Pošto smo svi uglavnom dremali na svojim sedištima, on je čavrljao sa ženama koje su zauzimale prva mesta. Zvali smo ga jednostavno Kudravi, jer iako je bio proćelav, verovatno je dobio taj nadimak baš od nekog ironičnog spadala.

– De si Kudravi? Šta ima? Jel bilo nešto noćas? Opet te nisu išle karte? Šta ti kaže snajka što si zaginuo celu noć? – bili su uobičajeni pozdravi kad bi ulazili u autobus.

I tako me je Kudravi vozio svakoga dana na posao i sa posla skoro 3 godine…

Prošlo je 10 godina od kako nisam više u JAT-u i posle nekog vremena nađem ja neki posao u Budvi kao poslovođa jedne fabrike armature. Brzo sam se sprijateljio sa ondašnjim ljudima, pa sam tako za jedan Uskrs bio pozvan na ručak kod gazde pansiona gde sam stanovao.

Pored njeguške pršute, sira i vina, bilo je mnogo gostiju, kako samo crnogorci to umeju da organizuju. Sedim tako i pijuckam vino, kad me gazda priupita;

– Jel poznaješ ovog oveka, i on je nekada radio u JAT-u?

– Ma poznato mi je lice, ali nikako da se setim…

– Ja sam vozio autobus na liniji broj 3…

– Kudravi?

– Baš tako!

Kudravi više nije vozač, barem ne vozač autobusa. Naputio je JAT otprilike kad i ja, pa je vozio autobus u Parizu nekih 2 godine, ali se brzo vratio odande i skrasio se u Crnoj Gori odakle je i poreklom. Uskoro je primetio da Rusi besomučno kupuju zemlju u crnogorskom primorju, pa je prodao svoju dedovinu. Danas ima oko 2 miliona evra.

Naravno, Kudravi je kao i svi crnogorci, odmah kupio džipa, i to Renoa vrednog 270.000 evra. Razvija do 350 kilometara na sat, ali samo jednom je vozio preko 250 na autoputu i video da ne može da izdrži. Ne auto – već Kudravi. Kaže fokus vidokruga se tako suzi da je nemoguće pratiti put. Ja mu verujem jer bio je profesionalni vozač.

Kudravi još uvek ima veliku strast iz mladosti – kocku, i većinu novca polako krcka za to zadovoljstvo. Žali se na bolove u leđima od silnog sedenja, ali neće da promeni način života.

Kudravi je običan tip kojeg srećemo na ulici. Osim tog džipa on drugo ništa ni nema, niti išta želi. Ne interesuju ga putovanja, biznis ili provodi. Kaže, voli bilijar, da baci koju kartu i to je sve…

Eh, mislim se, 2.ooo.ooo €… juče sluga, danas car.

Život je zaista nepredvidiv ako se dopusti da on vodi nas. Ako mi stalno pokušavamo da ukrotimo život, on postaje dosadan i učmao.

Advertisements
  1. 27. septembra 2010. u 15:19

    Mislim se sada ja nešto. 🙄 Imam neku zemlju, poveće parče, tamo negde oko Stare Planine, možda je skočila cena, pa možda mogu da se obogatim ko Kudravi? 😆 Samo što ne bih kao on. Baš ništa ne bih kupila, sem avionske karte, dobro nekoliko avionskih karata, ima nas dosta, za recimo Kubu, pa sa Kube na Jamajku, pa sa Jamajke u Brazil i tako…dok mi ne dosadi, a onda bih kupila svoj avion i vratila se na Jarak da skačem. 😀

    • Alex
      27. septembra 2010. u 16:40

      Iskreno, moj bivši kolega je iskoristio priliku i dobro naplatio svoju zemlju… danas više se sigurno ne može prodati kao pre 3-4 godine, Rusi su oprali svoj novac i nema više miliona da se rasipaju. A da ja prodam slučajno nešto… uhhh, verovatno bih kao i ti… naputovao bih se širom sveta… a deci dao da malo osete šta je bezbrižan život… a kad se svega nasitim, došao bih u taj Jarak da uživam u tvojim vratolomijama u vazduhu 🙂

  2. 27. septembra 2010. u 15:23

    Nisam bila vozač autobusa, ali sam vozila na autoputu u Madjarskoj brže od 250 km na h. Zapravo, 270. I ništa mi vidokrug nije bio manji. Čitav doživljaj je bio extra! Eh, beše pravo zadovoljstvo voziti taj avion od auta:-)
    A što se dedovine tiče, nije da nemam šta bih prodala, ali mi žao 🙂
    Lepa priča o novokomponovanim bogatašima.Ima ih i onakvih i ovakvih 🙂

    • Alex
      27. septembra 2010. u 16:41

      Perlice, ja verujem mom kolegi. Znam da sam i ja tako jednom opalio na autoputu; auto se trese, motor urla, volan podrhtava… mene već panika hvata kako da se izborim sa ljutom mašinom… fokus se suzio… i morao sam da smanjim brzinu jer moja Lada je „jurila“ nekih 90 kilometara na sat. Ipak ovo nije priča, ovo je istina o tome kako je svet mali i kako je život nepredvidljiv. Džaba meni i škole i znanje, kad nemam zemlju koju bih prodao. Evo pitaj Dinkića ili Tadića, prodadoše zemlju i vrlo lepo žive i još nam pričaju bajke…

  3. veshtichanstvena
    27. septembra 2010. u 17:59

    Odlična i istinita priča Alex…Ipak , zaslužio je Kudravi da malo uživa, siromašak 😉

    • Alex
      27. septembra 2010. u 20:38

      Veco… MALO… šta bi ja radio kad bih isto tako malo uživao 🙂 Šalim se, mi se znamo odavno i znamo da nismo materijalisti… a i moj kolega, ostao je isti, čak ista odela i nosi, i sem tog džipa nikada ne bih rekao da je milioner 🙂

  4. 27. septembra 2010. u 18:55

    E, blago Kudravom, baš ga hoće gospodjica Sreća!!
    Onaj završetak baš mi se dopao, život je zaista čudo!

    • Alex
      27. septembra 2010. u 20:40

      Život je zaista čudo, i ne možemo ni verovati kakve priče on ume da ispriča. 🙂

  5. Dudaelixir
    28. septembra 2010. u 16:38

    Misliš bolje i car na kratko, nego sluga celog života? Očigledno je da on car dugo neće biti, ako nastavi sa kockom, a sem toga, kada ga raja provali da ima love, hm, ne znam… ne sluti na dobro.

    A što se onog džipa tiče, klasična varijanta. Kada imaš „viška“ love, odmah za najskuplja kola.

    Opalila ga je lova, nema šta, ali, da li je to „sreća“? No, njegov izbor!

    • Alex
      30. septembra 2010. u 22:52

      Dudo, Kudravi se nije promenio uopste, a mislim da je dzipa kupio jer je ceo zivot vozio autobus i druge, pa je time hteo da zadovolji neki svoj ego. Ali nisam ja dugo sa njim pricao, sreli smo se na kratko na to Uskrsu, ali sam se zamislio kako zivot moze biti interesantan. Neka mu je sa srecom… meni ni iz dzepa ni u dzep.

  1. 11. decembra 2011. u 01:34

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: