Početak > Hrana, Kriza > Kad anđeli zažmure

Kad anđeli zažmure


Kosmička žalost… Zvezde kaplju kao zlatne suze… Sam Bog jeca zato što je tako rđavo stvorio svet… Jesenji vetar svira na harfi rekvijem kao pratnju…

…ponekad se razbesni, šalje munje i gromove, kišu, poplave, zemljotrese… hoće da uništi delo lika svoga koje je stvorio, ali se u poslednjem trenutku trgne i seti Nojevog zaveta i duge i sedne, i stari mudrac, sačeka da se stvari same srede dole među decom njegovom…

Kako se osećate kada čujete da je momka od 23 godine udario auto? Verovatno samo konstatujete tu vest i nastavite dalje da živite svoj život.

A kako se osećate kada čujete da je sina od 23 godine vašeg komšije iz kuće od preko puta udario auto? Zaprepašćeni ste i iznenađeni. Pa do skoro ste ga videli da je normalno išao ulicom i zbijao šale sa svojim vršnjacima.

Sledeće pitanje bi logično bilo, kako se osećate kada pred vašim očima, na 5 metara od vas, momka od 23 godine udari auto i teško ga povredi. Verovatno bi ste pretrnuli od stresa, doživeli nervni šok, možda bi vam i pozlilo…

Nešto slično se i meni dogodilo pre neki dan kad sam išao na posao. Dobro nije bila u pitanju saobraćana nesreća, niko nije fizički povređen, a ovaj primer sam uzeo samo kao paradigmu da bih potakao vašu pažnju.

Znamo da je velika kriza u svetu i još veća kriza u Srbiji i da ima puno gladnih ljudi na ulicama i to konstatujemo kao vest i živimo dalje.

Znamo da je naš komšija ostao bez posla, žena bolesna, decu još školuje. Nije nam lako kad ih sretnemo, možda gladuju da bi platili struju ili vodu, ali i mi sami imamo problema, pa kakao da pomognemo…

Stojim ja na Zelenom Vencu (to je deo Beograda – centar grada – odakle polaze autobusi na razne strane) i čekam 15-ticu. Ispred mene prolazi dečko od nekih 23 godine i pretura po kantama za smeće. Ne po kontejnerima, već po kantama za smeće raspoređenim među putnicima i stajalištima. Mislim, traži neke sekundarne sirovine da preproda… šta ja znam…

Pretura on, pa kako pronađe neku nepojedenu picu, kiflu ili pogačicu, tako je trpa u usta. Ne gleda ni da li je prljavo, da li je upljuvano… važno da je hrana i da se može pojesti. Stojim tako i prosto sam šokiran. Na mogu da verujem svojim očima, pa zar se ovo dešava u mom Beogradu u samom  centru grada?

Otišao sam na posao, i iz autobusa vidim da momak i dalje vadi otpatke i trpa u usta. Kakav gorak ukus sam poneo tog dana sa sobom…

Pa prokleti bili i platani… i Gazela… i Delta… i kontroli po autobusima… i 5.000 pomoći administraciji… i sve u vražiju mater… gradonačelniče… političaru… stoko… strvino…

…kad ti se narod hrani po kantama za smeće…

Advertisements
  1. 26. jula 2010. u 22:32

    Uh…
    Samo to mogu da kažem 😦

    • Alex
      27. jula 2010. u 10:59

      Ma Perlice, rekao sam sam sebi da neću da se više uzbuđujem oko nečega što ne mogu da promenim, ali šta mogu kad se sve ovo dešava oko mene. Kao što me pogodilo kad sam video one klince u 5 ujutru na -10C kako lutaju gradom; kao što me pogodilo što viđam ljude koji spavaju pod šatorima od plastičnih kesa u gradskim parkovima – tako me i ovo pogodilo. Reći će neki, pa to je mladić od 23 godine, ko ga jbe, što ne radi nešto… ali, ne verujem da on kopa po kantama iz besa, iz zajebancije, iz hira… već ga je sigurno muka naterala.
      Ma, treba da se uzbudi neko drugi, a ne ja, ali taj neko je na nekom letovanju…

  2. 27. jula 2010. u 19:31

    Teško siromaštvo, jad i beda čeka Srbiju 😦

    • Alex
      27. jula 2010. u 22:30

      Koliko ljudi to shvata, moj dragi Exxx, koliko ljudi???

  3. 31. jula 2010. u 12:06

    Ni ja ne mogu da ostanem ravnodušna kada čujem da je uopšte neko poginuo u saobraćajci, a kamoli kada je to neko koga život tek čeka. Užasno se potresem a koliko to utiče na mene? Pa, toliko, da više nemam živaca ni za šta. Ne mogu da prebolim kućnog ljubimca, eto, toliko sam odlepila. Kako pomislim na njega, tako mislim da će me rodjeno grlo ugušiti a suze kreću, bez da me pitaju za mišljenje.
    U šta nam se pretvorio život! Strahota jedna. I ljudi koji su nekada radili po dobrim firmama su redovni posetioci kontejnera. Sa prozora (IV sprat) gledam u pet kontejnera koje redovno posećuju isti ljudi. Ma, užas jedan! I dobro si skresao onima tamo što udeljuju administraciji 5000 i 3000 penzionerima, koji su i inače trn u oku svima.

    Alex, ne rekoh ja sebi „nemoj se nervirati ili boli me dupe“, jer znam da ne mogu. Zato ću prolupati i završiti u ludari. Briga ludake za sve oko sebe. Čuj, nije to uopšte loše! Jedino što rodbina trpi! Ja ću napisati pismo mojoj deci, dok sam zdrave pameti, da me obavezno strpaju negde u pizdu materinu i da me ne gledaju, jer, ni za di sam, nisam! 😦

  4. Alex
    31. jula 2010. u 13:55

    Nećeš ti Dudo u ludaru… ti nama blogerima trebaš, zato ne dozvoljavamo… i tačka. 😉 Pa vidi koliko mladih devojaka traži odgovore i postavlja pitanja po blogovima… ko će da ih posavetuje, zato čuti i budi takva – kakva si 🙂
    Ovih dana sam pročitao dve knjige. To je „Princeza Sultana“ od Džin Sason i „Mati“ od Perl Bak. Dve potpuno dijametralne knjige. Prva pliva u zlatu ali nema slobodu. Druga ima slobodu ali je siromašna do abnormalnosti. Tako ja Dudo pobegnem od „prizora“ iz moje države i mog grada, a koje ne mogu da promenim.
    Ne mogu ni sebe da promenim a kamoli državu 😦

  5. 31. jula 2010. u 20:00

    To je slika Srbije!
    Ako ovako nastave, nece ni u kontejnerima nicega biti.
    U ovoj drzavi vlada totalna nepravda, kad gledam kako zaradjuju ljudi koji su se nekom srecom zadesili na nekim mestima… a ostali rmbace od jutra do sutra da bi platili racune.

    • Alex
      31. jula 2010. u 21:14

      Breskvice, ima toga svuda u svetu, osim možda u KSA i sličnim bogatim zemljama. Ali, ja se nerviram kad vidim da se od onakve države pretvara ovo danas. Mladi to ne mogu da shvate, ali meni to mnogo teško pada. Nije ni tada bilo svakog dana mesa na tanjiru, ali smo svi delili jednako, a danas, kako ti kažeš, postali smo jedan drugom – vuk.

  6. 31. jula 2010. u 21:23

    Breskvice, možda je to više zbog političkog opredeljenja nego sreće? Alex, izvinjavam se na upadu 🙂 ali, nemoj biti strog prema vukovima, oni love kada su gladni samo…a poneki ljudi su jednostavno neljudi, žao mi da kaljam životinje sa poredjenjem…

    • Alex
      31. jula 2010. u 21:36

      Ma nisam strog prema vukovima… znaš ti mene… ali tako ide neka narodna izreka 🙂
      I opet, ne izvinjavaj se za komentare… welcome all…

    • 4. avgusta 2010. u 09:48

      Perlice najvise zbog politickog opredeljenja, ali ima tu i rodbinskih veza, zemljackih usluga itd…
      Sve u svemu, nekom upadne kasika u med pa uziva i provodi se a neko jedva krpi rupe…

  7. 31. jula 2010. u 21:47

    Znam.Ti si jedna dobra duša 🙂

  1. 2. avgusta 2010. u 13:12

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: