Početak > Moja razmišljanja > Filosofija na +35C

Filosofija na +35C


Nešto razmišljam, da li se materija može uništiti? Koliko se sećam sa časova fizike, materija samo menja oblik i ne može biti uništena. Ona samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Tako i čovek. Stara izreka kaže; „čovek je ono što pojede!“. A kad taj isti čovek umre, tada on postaje hrana kojekakvim crvima i životinjicama ispod zemlje. Naravno ako nije kremiran, tada opet postaje gomilica pepela i mnoštvo gasova koji se otisnu u atmosferu. Da li crvići koji se najedu nekog pokojnika postaju „čovekoliki crvići“? Pa naravno da ne, samo čovek je svoje naslage sala, mišića, tetiva, organa – koje je tako pažljivo negovao, gomilao i skladištio za svog života – posle svoje smrti lepo rasporedio na obližnje drveće i biljke, mikrobe, crviće, gliste i ko zna gde još. Znači materija se ne uništava, samo prelazi iz jednog oblika u drugi.

Takođe svi znamo da zakon fizike kaže da je energija neuništiva. I ona, kao i materija, samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Električna u toplotnu; toplotna u kinetičku; kinetička u nuklearnu itd, što bi rekli „isto sranje samo drugo pakovanje!“. Pod određenim poticajima sa strane energija menja oblik, ali ne i suštinu. Ime je ime – energija je energija – samo su atributi drugačiji.

Da li je tako i sa čovečijom dušom? Ako, ovo što sam naveo, a koliko naučnici znaju, ne može da se uništi, već stalno cirkuliše – da li i naša duša takođe ne može da nestane posle naše smrti? Je su li popovi u pravu kad kažu da postoji život posle smrti? Da li se, kao u taoizmu, naša duša ponovo rađa i rađa, samo što se svega toga mi ne sećamo?

Uzmimo na primer putešestvije nekog atoma, koji naravno ne može biti uništen već samo prelazi iz jednog oblika u drugi. Recimo taj naš atom je prvo bio deo sedefne ljušture neke školjke pre nekoliko miliona godina. Kad je školjka uginula, sa njenim ostacima se nahranila neka džinovska riba i naš atom postaje deo skeleta te ribe. Posle smrti ribe, atom je možda postao deo neke amebe, ili komad peraja ogromne kornjače, ili deo živčanog sistema velikog guštera, ili deo silikonskog umetka Pamele Anderson… i tako taj naš atom već milenijumima stalno umire i ponovo se rađa kao deo nekog organizma koji ima svoj životi vek.

Pomislimo da je taj atom u stvari naša duša. Ako je i duša neuništiva, možda će se ona opet pojaviti kod nekog bića kao deo njegove ličnosti… i tako u krug kroz celu vaseljenu.

Uh, al’ sam se zaglibio u metafizici, odoh na hladno pivce pa ću sa jaranima pred radnjom da razmotrim tu filosofiju podrobno. Već ću vas obavestiti ako dođemo do nekog konkretnog zaključka!

Advertisements
  1. 22. jula 2010. u 21:04

    E…ziveli bre, *ebes filoSofiju 😉

  2. Alex
    22. jula 2010. u 21:53

    Ma izgiboh od ove sparine, vručine i komaraca… hoću da napišem nešto pametno, ali sem „pive“ ništa mi ne pada na um… 😕

    • 22. jula 2010. u 22:14

      Isto, s tim sto sam ja napisala jos vecu budalastinu, al` se bar smejem 😀

  3. 22. jula 2010. u 23:55

    Nesto razmisljam o vodi i njenom konstantnom kruzenju…
    🙄

    • Alex
      23. jula 2010. u 10:35

      Eto Afrodittta, trik je u neprekidnom kretanju i neuništivosti onoga što je „Tvorac“ već stvorio. Valjda tako i naše duše se vrte u krug tamo-vamo… 😉

  4. 23. jula 2010. u 01:26

    Na ovoj vrućini samo uživam, nema šanse ništa da mislim. 😀

    • Alex
      23. jula 2010. u 10:33

      Joj, čarolijo, u čemu uživaš? Otkrij nam tajnu (osim ako nisi negde na moru!)

  5. 24. jula 2010. u 17:35

    Als bas su nedostajala ova tvoja razmisljanja!!
    Mogu ti reci da bih volela da verujem… da je dusa vecna… To nama ljudima daje neku nadu da nije sve ovo uzalud i da postoji neki smisao u ovom svetu naizgled haoticnom…
    Mozda cemo jednoga dana spoznati tu istinu, sada nam ostaje da mastamo o tome sta cemo biti u sledecem zivotu… ili sta smo bili u prethodnom!
    Mozes popiti i za mene neko pivce 🙂

    • Alex
      24. jula 2010. u 18:27

      Hvala ti Breskvice, premda sam i ja nešto „zaribao“…
      A za pivce… ne brini… već je naručeno 🙂

  6. 24. jula 2010. u 23:39

    Verujem da duša prelazi u neki drugi oblik. Ja bih volela da moja duša predje u: pticu, psa ili drvo!
    Ali, isto tako verujem da postoji život i posle ovozemaljskog. U to sam počela da verujem kada su mi „otišli“ roditelji! Volim da ih zamišljam da su negde srećni i da im je zaista lepo. Toliko lepo da bih im se rado priključila, kada za to dodje vreme, naravno! 🙂

    Ajd, uživaj u pivi a osveženje nam je došlo, k’o kec na jedanaest! 😉

    • Alex
      26. jula 2010. u 10:48

      Pa Dudo, veru ti niko ne može oduzeti, nadam se da si u pravu za svoje roditelje.
      Dudoooo! Ti ovo zoveš osveženje??!! Pa sa +35C je palo na +15C, za samo jedan dan. Ovo je više nego – osveženje.

  7. 25. jula 2010. u 10:03

    Da li ste postigli konesezus ? Sada je pivce sigurno postalo beo vas :mrgreen:

    • Alex
      26. jula 2010. u 10:45

      Radi se još na tome, Exxx. A pivce, je za sada samo protrčalo kroz nas, malo promenilo boju i verovatno ukus, ali idemo dalje… 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: