Početak > Kriza > E, moj Ljubiša – Srbine!

E, moj Ljubiša – Srbine!


Čamci alasa su se leno ljuljuškali na relativno mirnoj reci. Ribari su bacali svoje mreže, zadubljeni u svoj posao, pokušavajući da iz velike reke izvuku koju lovinu radi prodaje obližnjim restoranima. U podsvesti ih je mučila najnovija odluka vlade da se ovaj njihov težak posao oporezuje, ali preplanuli i ogrubeli oni su ipak pazili da li će plovci potonuti i tako dati naznaku da se neka neoprezna riba uplela u oka mreže.

Ljubiša je sa sredine mosta posmatrao ove ljude u svojim čamcima, koji su kao orahove ljuske bili razastruti po površini Dunava. Reka je bila načičkana šlepovima koji su čekali na utovar peska u obližnjem iskopištu. Na nekim su se ljudi lenjo sunčali čekajući svoj red, a na jednom je neki stari barba pravio riblju čorbu na svom plinskom štednjaku.

Ljubiši se činilo da je svet stao. Premda su iza njega tutnjali automobili, ispred njega se protezao jedan miran krajolik sa žalosnim vrbama i pticama močvaricama koje su obletale oko starih alasa puštajući neke čudne krike kao da žele da ih podsete da su se ušunjali na njihovu teritoriju i kradu njihovu ribu. U daljini su se nazirali soliteri Zemuna, oni isti gde su se Marija i Boba ljubili u prvom delu „Žikine dinastije“, dok se još nije ni pretpostavilo da će sve prerasti u dinastiju. Srbija – sve same dinastije, pa zašto ne i Žikina.

Eh, pomisli Ljubiša na Bobu i Mariju i Žiku, pa se pope na ogradu mosta i skoči u Dunav. Bio je odličan plivač, ali ovoga puta skočio je na noge, skvrčio se da što dublje potone i duboko udahnuo par puta da bi što pre napunio svoja pluća vodom. Uskoro je utonuo u mrak, ali je zadržao osmeh na usnama… ili je to bio grč nemoći… sada više nije bilo ni važno, rečna struja ga je zahvatila i počela da igra svoju smrtonosnu igru sa njim.

Alasi su se trgli. Nije prvi put da neko skoči sa mosta. Zapravo, u poslednje vreme se taj broj učestao. Već su znali šta treba da rade. Najstariji Mile je odmah pozvao policiju, dok su drugi okrenuli svoje čamce u potrazi za samoubicom. Ali, bezuspešno… Ljubišu su pronašli tek posle tri dana nekoh 2 kilometra nizvodno.

– „Jednostavno nije hteo da bude spašen – hteo je da bude siguran da će se udaviti!“ – prokomentarisa iskusni kriminalistički inspektor koji se nagledao ovakvih davljenika u svom životu.

Ljubišina pater cedulja je stajala na obližnjoj banderi. Na slici ispod crnog pravoslavnog krsta bio je nasmejan, podmlađen, pun života… ožalošćeni su zauzeli svoja mesta na dnu. Majka, otac, supruga, kćerka, brat, strinke, tetke, bratanci i druga rodbina koja nije stala na spisak jer i cedulja ipak ima svoju veličinu i ograničenje. U kući, najlepšoj i najvećoj u ulici se više nije čula muzika, ali ni dečiji žagor… svi su tugovali; šta učini crni Ljubiša!

Pripekla zvezda, vuku se dvoje komšija ka putu do obližnje prodavnice na hladno pivo, pa posmatraju Ljubišu onako kako im se smeši sa bandere kraj koje su prolazili.

– „Ne mogu da verujem da se Ljubiša ubio“, reče jedan ne mogavši da izdrži pogled sa cedulje, „jebem ga (kakav je to Srbin ako ne opsuje!), pa taj je barem sve imao, pogledaj kuću, auto i on i žena, svake godine na more Egipat, Tunis, Španija, a biznis, savijao je gvožđe za armiranje i gradnju. Ne mogu da shvatim, šta je njega nateralo na tako nešto“.

– „Mnogo je brzo sve to stekao“, odgovara drugi, „pa i sam znaš da do pre dve godine nije imao novaca ni fasadu da završi. A pogledaj sada, digao dva sprata i sve popločao veštačkim mermerom!“

– „Pa jes’. Kako to? Odakle mu novci?“ zamisli se stari vukući nogu pred nogu, „nije valjda krao?“

– „Ma nije krao. Za radionicu je uzeo kredit od banke. Sa grejs periodom na godinu dana, kad se razradi posao da polako vraća. Auto je na lizing, zaradiće – vratiće. Za letovanje opet krediti, imao je obećanja da će mu željezo biti otkupljeno po najboljojoj ceni. Uzeo, naš Ljubiša kredite, pa potrošio na provod i u zidove. Nije mislio da uloži da se što više proizvede, da se pare oplode… mislo valjda neko će mu sve oprostiti…“

– „E, jebi ga, pa gde mu je bila pamet… nego… šta misliš je li Jela stavila pivo da se hladi? Znaš da smo prošli put pili mlako…“

I dok su žedne komšije zamicale za okuku, pored našeg Ljubiše žurno prođoše otac i kćerka na putu za školu.

– „Tata, vidi, čika Ljubiša! Šta mu se to desilo?“

– „Imao je dugove sine, uzajmio je pare, pa nije mogao da vrati. Sada su došli da mu uzmu kuću i kola i radionicu i sve… pa nije mogao da izdrži.“

Dete pametno, razmišlja, pa reče.

– „A kako sam samo zavidela njegovoj kćerki što ima tako lepa kola i svake godine idu na more…“ a zatim ozbiljnim glasom upita oca, „ A jel’ to tata isto kao što i naša Srbija uzima kredite od svakoga i podiže krstove i tornjeve, deli među sobom i ništa ne ulaže u proizvodnju…“

Otac je pogleda…

– „Jeste dete moje, jeste..“

– „Pa tata, a sa kog mosta će Srbija da skoći kad dođu da joj traže pare…“

Tata se nasmeja, -„Pa sa najvećeg na Balkanu – onog što nam ga zidaju kinezi sine…“, a zatim se uozbilji, „nego je si li ti naučila veronauku što si imala…?  Nemoj da ja crvenim kod popa Ilije zbog tebe!“

Advertisements
Kategorije:Kriza Oznake:, , , , , ,
  1. 17. jula 2010. u 23:24

    Teško onima koji su ostali posle njega 😦 ne znam šta drugo da kažem, osim nek im je Bog u pomoći…

    • Alex
      18. jula 2010. u 00:01

      Perlice, priča je fikcija, ali vrlo realna fikcija. Mnogo naših je uzimalo kredite – vratićemo kad zaradimo, a onda naiđe kriza i cvrc. Hteo sam da napravim analogiju sa našom državom gde je sve najveće i najlepše i gde smo svi lideri, a pučičemo kao Grčka, (ali bih ipak voleo da se to ne dogodi).
      Eto vidiš o čemu mi matorci razmišljamo, dok vi omladina o ljubavnim jadima, mi o ekonomiji i hladnom pivu. 🙂
      ps ne razlikujem „č“ i „ć“ i namućuh se da napišem reč „pučićemo“.

  2. 18. jula 2010. u 00:24

    O, sad mi lakše 🙂
    Dva ć u jednoj reči i jes mnogo,a kanda je bilo malko više piva, no ekonomije večeras? 😉 Paa, nije ni čudo, nećeš valjda piti mleko na ovu vrućinu?
    Mogla bih Alex, ruku na srce da pišem o mnogim drugim stvarima osim o ljubavnim jadima, al mi se nešto neće, a i podnaslov bloga je Arsamandi- umeće ljubavi, pa em mi se neće, em mi glupo da kvarim,a i mrzi me da budem opet Staatsfeind Nr 1 😉

    • Alex
      19. jula 2010. u 01:11

      Ja zaista ne razlikujem Ć i Č; imam 300 godina i sve pišem napamet, uopšte namam taj osećaj. 😦 A što se tiče piva, ja uopšte ne pijem pivo; ne podnosim miris piva i imam žestoku reakciju posle samo jedne čaše 😕 Zato pijuckam neke druge osvežavajuće napitke, ali izbegavam alkohol. (Toliko o tipičnim muškarcima sa TV reklama).
      Volim ja da čitam o ljubavi, još kako… zato se unapred radujem tvojim tekstovima 🙂

  3. 18. jula 2010. u 02:50

    Ja cu opet da ponovim sto jedan drug rece;
    Rodjen sam u Srbiji od toga cu i da umrem.
    Kapito? 😉
    A pametno to dete vala 😀

  4. 18. jula 2010. u 23:33

    Siroma Ljubiša, ali, nije on jedini koji je tako prošao, na žalost. Ubila ga politika! 🙂

    • Alex
      19. jula 2010. u 01:17

      Znaš Dudo, ponovo posle 2.000 puta sam pročitao Crni Obelisk od Remarka, pa mi padnu na pamet takve misli. Kad spojim istoriju i sadašnjost dolazimo do Ljubiše, koji, na žalost može biti svako od nas, sve zavisi koliki smo kredit uzeli, i da li u evrima i koliki nam je prag tolerancije. 😕 😦
      Hmm, mislim da ga nije ubila politika, pre ga je ubila naivnost. Pa gde ima da se troši nezarađeno na „dođem ti“. Toga sada više nema ni u Srbiji!

  5. 19. jula 2010. u 18:54

    Alex, svako se opekao bar jedanput. Učimo dok smo živi. Ljubiša je očigledno, bio malo naivniji i „živeo“ još u tamo nekim vremenima.
    A o kreditu mi ne pričaj. I sama sam u go*nima, do grkljana. Nikada to ne bih uradila da ZAISTA nisam morala. Došla su takva vremena da nemaš ni od koga da pozajmiš a i kako da pozajmiš, kada ne možeš da vratiš! Izem li ga! 😕

    • Alex
      19. jula 2010. u 21:25

      Dudo, ja nikada u životu nisam uzeo kredit jer „dug je zao drug“ i znam da na kraju ispadne skuplja Dara nego mera. Ali, pre nekih par meseci, nema posla, nema bre šta da se jede u kući, odem ja do banke da se raspitam. Brate, pobegao sam napolje brže bolje. Pa to je klasična otimačina. Zato, kredit – samo baš ako mora, za letovanje, kola, renoviranje, nameštaj… neka hvala!
      Opet čitam, kažu ceo svet je u kreditima, jer je na tome počivala ekonomija u poslednjih 50 godina da bi se srušio komunizam. Sad, recimo Grćka će prodati neko ostrvo, Hrvatska Brione, Portugalija, Španija… a Srbija? Analitičar kaže, nema šta, moraćemo dati Đavolju Varoš ili kanjon Uvca. Pa ti Dudo sada vidi dokle sve to seže…
      Lako ćemo mi sa Ljubišom, on se barem nauživao dok je imao, letovanje, kola, kuća, gazda bio…, a šta ćemo mi dalje 😦 😕

  6. 19. jula 2010. u 21:00

    Svako od nas poznaje po nekog Ljubišu, na žalost…

    • Alex
      19. jula 2010. u 21:27

      Misliš, poznavao je po nekog Ljubišu…
      Ma Exxx, samo da mi ne postanemo Ljubiša jednog dana, pu, pu, pu…

  7. 20. jula 2010. u 23:39

    Sve je tačno što si napisao, medjutim, kada ti dogore do pete, onda se hvataš i za slamku. Očigledno si mogao svoj problem da rešiš na neki „mirniji“ način. Ja nisam, pa sada iskijavam i iskijavaću još par godina.
    Biće bolje u sledećem životu, gotovo sam sigurna! Ljubiša se sigurno negde baškari! 🙂

  8. 24. jula 2010. u 17:44

    Bas si to dobro napisao, prica je tako zivotna i tuzna… A Srbija.
    Nisam od onih koji se daju isprovocirati ali ovaj tvoj tekst je stvarno da stanes i zamislis se.
    Vecina njih koje znam imaju kredite… pa dokle cemo tako, Bog zna…

    • Alex
      24. jula 2010. u 18:24

      Narod se zaista zaleteo… uzeo kredite za sve i svašta… ali finansijska politika u Srbiji se promenila i nema više inflacije i partijske kasice prasice za pokrivanje grešaka…
      Ne bi me čudila uskoro naselja od plastičnih šatora pored puta od ljudi kojima su uzeli kuće jer nisu imali da vrate kredite… toga ima po celom svetu… sad je red i na „nebeski narod“ malo… 😦

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: