Početak > Društvo > Udružimo se – radi progresa

Udružimo se – radi progresa


U jednom trenutku Država više ne funkcioniše, nema kontakt sa narodom, nema idaja šta dalje raditi. Država prestaje da bude servis građana, da bude oslonac i sigurna luka, postaje neprijateljski raspoložena i počinje da urušava sopstveno postojanje.

Narod više ne veruje institucijama, ne veruje ni „narodnim“ partijama – jer su sve iste, ne veruje ni vođama, bilo državnim, crkvenim ili vojnim. Narod je razočaran i polako klizi u anarhiju. Ovaj fenomen su razvijene države još davno uočile i stvorile su mehanizam NVO ili ne vladinih organizacija. Ove organizacije građani sami iniciraju, sami organizuju između sebe, sami finansiraju i ne zavise ni od jednog uticaja Države. Zrela Država ceni mišljenje ovih organizacija i uz njihovu pomoć pronalazi put izglaska iz pat situacije.

U totalitarnim režimima, pa i u bivšoj SFRJ, se na NVO gledalo sa podozrenjem a preko novina i medija, uz pomoć tajnih službi, je na svaki način vršena kampanja kompromitovanja. Naša Srbija je krenula putem razvijenih Država, pa svojevoljno ili pod uticajem drugih Država, kod nas je vrlo jednostavno oformiti NVO. Informacije možete naći i na sledećem LINK-u.

Ko se odlučuje da osnije NVO? Pa uglavnom su to dve vrste ljudi. Prva je oni koji bi da od svega imaju neke lične, materijalne koristi. Ovakve NVO organizacije nikada ne postanu uticajne, osim ako ih ne vodi neka poznata ličnost. Setimo se Katarine Rebrače. Druga vrsta ljudi je ona koja osniva organizaciju iz potrebe. Ovi ljudi imaju pravi motiv, imaju jasan cilj i mnogo energije da se izbore sa svim problemima i pretnjama koje prate jednu ovakvu aktivnost.

Jedan javni primer osnivanja NVO smo imali prilike i sami da pratimo na ovim stranicama. Da jedna NVO neće imati uspeha odmah se može videti po ciljevima koji su postavljeni. Zatim po reakciji čelnih ljudi na komentare i kritike. I na nepoznavanje mehanizma animiranja članstva.

Ali dobro niko se nije naučen rodio, i svako ko želi da stvori „svoju“ organizaciju, lako se može informisati i edukovati, samo ako je spreman na to. Vrlo korisna knjiga koja nam objašnjava mehanizme stvaranja zajednice i neke probleme sa kojima se članovi sreću je od mog omiljenog psihoanalitičara Skot Pek-a „Drugačiji put“.

Gospodin Peck nam objašnjava da struktura udruženja može biti:

  1. Klika, gde je jedan vođa i gde on donosi odluke samostalno.
  2. Organizacija, gde je strogo ustanovljena hijerarhija članstva, kao u armiji ili kod nekih političkih partija.
  3. Zajednica, gde svi članovi skupa razmatraju koje poteze povući i kakve odluke doneti.

Da bi „zajednica“ postala zajednica, neminovno je da prođe kroz, prema Skot Peku, četiri faze.

  • Pseudozajednica
  • Haos
  • Praznina
  • Zajednica

Ja bih od ove četri faze podvukao fazu Praznina. Ovde je neophodno da svi članovi jedne zajednice isprazne svoje misli i pokušaju da prihvate razgovor o jednoj temi.

Skot Pek ide i dalje i osniva organizaciju za pomoć zajednicama u nastanku. Ova organizacija daje logističku podršku zajednicama u celom svetu. Svako se može prijaviti i postaviti pitanja u vezi svoje NVO.

Za kraj citiraću savet g.Peka iz već pomenute knjige:

„Počnite sa osnivanjem vaše lične zajednice.

To neće biti lako. Bićete uplašeni. Često ćete se osećati kao da ne znate šta radite. Biće vam ponekad teško kada budete ubeđivali ljude da vam se pridruže. Mnogi početnici neće hteti da daju zakletvu, a oni koji budu to uradili biće uplašeni toliko koliko i vi. Početak će biti frustrirajući. Postojaće haos. Mnogi će smatrati da treba da odustanu, i verovatno će to i uraditi. Ali, vi ostanite. Prođite kroz prazninu. To će biti bolno. Bićete ljuti, anksiozni, depresivni čak i očajni. Ali nastavite da koračate kroz noć. Ne stajte na pola puta. Činiće vam se kao da umirete, ali samo napred. I onda ćete se iznenada naći na svežem vazduhu na vrhu planine, i smejaćete se i plakati i osećaćete se življi nego pre – možda življi nego ikada u životu.“

Zato udružimo se, jer niko drugi neće da odradi posao za nas…

Advertisements
  1. 28. maja 2010. u 15:20

    Koliko se ja secam, mi jedino udruzeni bejasmo kada su bombe padale, ostalo je misaona imenica za nas.

    • Alex
      29. maja 2010. u 06:03

      Potpuno si u pravu Zelena. I istina je da se ljudi u nevolji najlakše povežu, i o tome je pisao Skot Pek u svojoj knjizi, ali čim nevolja prođe ljudi se opet vrate na staro. Šteta što naša generacija nema taj osećaj za povezivanje iz interesa, to nam je ubijeno u doba socijalizma. Nadam se da će neki mlađi to umeti da iskoriste. 😕

  2. verkic
    28. maja 2010. u 19:53

    Veliko poštovanje gospodine Als. Zaista ne razumem zašto ste se okomili na nas. Ako sam Vas dobro shvatila Vi naše udruženje koje je tek osnovano stavljate kao loš primer i to nečega što ne može uspeti. Ako je to tačno pitam se samo sa kojim pravom. Ako nečiji rad treba da se komentariše onda se bar sačeka da se vide bilo kakvi rezultati pa tek tada se nešto govori. Ovako unapred zaista je neumesno. Toliko ima novoosnovanih udruženja i ja zaista nikom nikad ne bi u samom startu rekla: – ne može Vam to uspeti. Jednostavno sebi to ne bi dozvolila. Ovako javno prozivanje može po nas imati negativne efekte i zato Vas molim da drugi put pre nego nešto kritikujete prvo sačekate da vidite da li ima uopšte šta da se kritikuje.
    Iskren pozdrav.

    • Alex
      29. maja 2010. u 06:17

      Još veće poštovanje gospođo Venero,
      Evo da ukratko odgovorim na vaš komentar.
      1. Vaš NVO je dobar primer jer smo oboje na WordPress blogu i obraćamo se čitaocima tog bloga. A, uostalom i sami ste javno pisali o nastanku vaše NVO. Uostalom ko se bavi javnim radom mora biti spreman i na pominjanje u medijima.
      2. Ja ne komentarišem vaš rad, već ga samo upoređujem sa obrascem koji je izneo gospodin Pek, a koji se tom tematikom bavio ceo svoj životni vek, tj nije laik u toj oblasti. Ne bi bilo zgoreg da pročitate knjigu, ako imate vremena.
      3. Interesantno je da ste NVO osnovali baš vi kao aktivni član i, moglo bi se reći, funkcioner lokalne somborske Demokratske Stranke. Ako je NVO, Nevladina Organizacija, onda je indikativno da član Demokratske Stranke, koja je u vlasti u skoro celoj Srbiji, osniva nevladinu organizaciju. Ako to nije previd, ili neznanje, tada možemo pomisliti da DS pokušava da uspostavi kontrolu i u ovom sektoru (NVO), kao što ima kontrolu u svim sektorima našeg društva, a vidimo sa kakvim posledicama.
      http://www.facebook.com/album.php?aid=2023671&id=1574060223&op=6
      http://www.facebook.com/album.php?aid=2024896&id=1574060223&op=6
      Nadam se da sam vam pojasnio svoje citiranje vašeg rada, koji je nesumnjivo veliki.
      Iskren pozdrav, takođe

  3. 28. maja 2010. u 23:08

    Ko ima potrebu da se udružuje u NVO, samo napred i sa srećom! Ja sam penzoš! 😉

    • Alex
      29. maja 2010. u 06:06

      Pa baš zato Dudo. Vi penzoši imate iskustva i vremena za NVO. Recimo NVO „Anti – Brka“ 😉

  4. 29. maja 2010. u 11:03

    Ne bih da se uplicem u tvoj „dijalog“ sa Verkicem, a nisam imala prilike da sama vidim kako funkcionisu NVO.
    One bi trebale da budu oslonac gradjana, ali moje je misljenje da mi u Srbiji jos nismo dovoljno „civilizovani“ za tako nesto.
    Pa do skoro smo bili Turcima „sirotinja raja“ a od nas se sad ocekuje da budemo „gradjani“.
    Ipak, treba da ucimo, treba da se trudimo.

    Mada se u ovoj zemlji previse manipulatora i foliranata gura u politiku i u sve ostale oblasti… od njih nema mesta za pametne… Zbog toga nam je i ovako kako nam je.

    • Alex
      29. maja 2010. u 14:54

      Meni je vrlo upečatljiv primer jedne NVO sa Animal Planet gde u Filadelfiji reguliše problem pasa lutalica i zlostavljanje nad životinjama. To je pravi primer jedne NVO, gde su svi zadovoljni i društvo ima korist od toga.
      Vlast u Srbiji želi da sve drži pod kontrolom i naravno tada smo svi samo posmatrači, a ne akteri. Kao posmatrači, koji ne možemo ništa promeniti, mi smo veoma frustrirani. Time vlast na dužu stazu sama sebi kopa jamu. Rasteretni ventil animuziteta prema autoritativnoj vlasti je često nacionalizam i izazivanje konflikta u susedstvu, čime se narod zabavlja temama koje su mnogo „ozbiljnije“, ali i to na duže staze urušava samu državu, kao što se sada vidi na primeru Srbije.
      Moje mišljenje je da jedna NVO treba da se bavi usko fokusiranim problemom, recimo karcinom ili baš problem životinja. Ako želimo da menjamo ceo sistem, tada to nije NVO, već politička partija.
      Pozdrav i drago mi je da tako razmišljaš… 🙂

  5. 29. maja 2010. u 14:50

    Ne treba meni NVO da sredim „brku“. Dovoljna sam mu ja sama! 😉 A što se tiče vremena, nikada ga manje nisam imala, veruj mi. Sada mogu, konačno, da se bavim stvarima KOJE VOLIM, koje me ispunjavaju, a ako želim NE MORAM ničim da se bavim. KAKO JE DIVNO BITI U PENZIJI, ZDRAVO VOLEM!

    I opet kažem, ko god želi neka se aktivira u čemu god hoće, neka formira ko šta želi, ja, JOK! 🙂

    • Alex
      29. maja 2010. u 14:56

      🙂 ako Dudo, baš zato si ti nama draga osoba. 🙂

  6. 30. maja 2010. u 10:46

    „Put kojim se ređe ide“ je jedna od mojih omiljenih knjiga. Čitao sam još nekoliko knjiga od Skota Peka (dalje putem kojim se ređe ide, ljudi laži… ) ali jedino je „put kojim se ređe ide“ ostavilo jak utisak na mene

    Što se tiče tvog posta lako se može povezati sa mojim postom: http://exxxperiment.wordpress.com/2010/05/30/sektaska-propaganda/

    ja sam čak protiv bilo kakve kolektivizacije jer smatram da se u kolektivizmu gubi individualizam ali ne može se opsati kao jednika već kao grupa…

    • Alex
      30. maja 2010. u 12:50

      I moja Exxx, i moja. Od Peka imam sve knjige i Ljudi laži su ostavile najveći utisak na mene, dok Put kojim se ređe ide mi je najčitanija. Drugačiji put je jedna jako teška knjiga i sigurno desetak puta sam počinjao da je čitam, dok se najzad nisam zainatio. Znači knjiga govori o zajednici, tj o udruživanju ljudi u zajednice, ne o organizacijama ili klikama, već o zajednici. Pročitaj ako budeš imao vremena.
      Imam svoje mišljenje o sektama, ali kao što rekoh u komentaru kod tebe, napisaću svoj blog da ne bih gušio druge tamo, ali ću linkovati na tvoj tekst kao neki nastavak…
      Nisam protiv individualizma, ali nisam ni za. Prvo u prirodi ljudi je da se okupljaju u čopore, što ima pozitivne ali i negativne konotacije. Ali to je instikt, ili priroda i teško se suzbija. Drugo da bi čovek stupio u neku zajednicu on mora da se odrekne dela nekog svog suvereniteta. Kad je čovek jak i snažan on nema potrebe za tim, ali pri prvoj nevolji on je spreman da se odrekne dela sebe da bi se udružio sa drugima. Kako reče Zelena, tokom bombardovanja smo se najviše družili – to je ta nevolja koja nas je zbližila. Danas je kriza, ne želimo da kukamo, nećemo u partije, nemožemo preko, šta ostaje… da nađemo istomišljenike i zajedno poradimo na tome kako da prebrodimo krizu. Ne vidim ništa loše u tome.
      Pozdrav Exxx, baš dobro što si ostavio ovakav komentar koji inspiriše na razgovor 🙂

  7. 30. maja 2010. u 16:42

    Možda na mene knjiga „Ljudi laži“ nije ostavila utisak jer sam je čitao prošle godine a na temu koju ista obrađuje čitao sam mnogo toga i gledao mnogo toga tako da sam sve to u globalu već znao… sigurno bi sve bilo drugačije da sam je pročitao pre 10 godina…

    • Alex
      30. maja 2010. u 17:01

      Sigurno…
      Ne znam gde sam pročitao, ali neko reče da se iznenadio kako je posmatrao jednu knjigu danas a kako pre 20 godina. I ja isto tako. Remarka sam čitao 200 puta, ali drugačije sa 20 godina a drugačije sa 50. Isto i u muzici ili u ishrani. Tako je to… 🙂

  8. 4. juna 2010. u 15:08

    Prepoznala sam se u tvom tekstu koji se ozbiljno bavi načinima za identifikaciju problema u državi-zajednici i mehanizama čije je postojanje neophodno za promenu istih . Spadam u grupu onih koji su pre 3 god.osnovali NVO iz potrebe. Preke potrebe. Najpreče. Postigli smo prilično ( ako se uzme da se do našeg osnivanja nije čak javno govorilo o problemima iz te oblasti) uspostavili kontakt i imali dobru komunikaciju( uprkos različitim stavovima, dokazima i mišljenjima) sa resornim ministarstvom, učestvovali na raznim nac.i internac.skupovima i svuda govorili o toj potrebi promene…O uvodjenju procedura,reda Sve je to funkcionisalo dok nisam nagazila na minu,dirnula u atomsku centralu i mnooogo se zamerila jednom delu državnog aparata, na žalost baš onoga bez koga promena na tom polju nema(resorno min.i uvaženi ministar).Tako da šta da ti kažem situaciju u našem NVO sektoru vidim ovako:ako ideš uz dlaku nekome-uspećeš,ali gde su tu promene,a ako ne bićeš proglašen za državnog neprijatelja pa vidi od dva zla koje je manje.Ovo je zemlja Srbija.

    • Alex
      4. juna 2010. u 16:53

      Ja sam takođe mnogo puta bio aktivan u raznim udruženjima, sindikatima i NVO. Neke sam osnivao, a u nekim bio sekretar, jer to je najteži posao sređivanja papiracije. Nažalost, poznato mi je sve to što ti kažeš. Nije ovo Amerika da bi NVO bile priznate. Naravno, i u Americi nije sve idealno, ali oni su prošli kroz ovo što mi sada prolazimo, setimo se Martina Lutera Kinga i drugih aktivista koji su bili ubijeni zbog svojih ideja. Srbija je pod pritiskom EU da usvoji zakon o NVO kao uslov za članstvo, što je ona i učinila. Ali ostali su centri moći, koji drže neke pozicije i novčane tokove i koje ne žele da budu uznemiravani. Dok se NVO bavi ekologijom, sunčevim pegama i problemu u uzgoju kikirikija, svi se deklarativno slažu. Čim se takne u nečiji interes, počinje pakao. To je i normalno. Zato je člansvo u NVO jako teško. NVO treba da bude usko usmereno, sa jasnim ciljem i sa ljudima koji imaju potrebu da taj cilj dostignu. Zato NVO treba da se poveže sa slobodnim medijima, liberalnim delovima društva i naročito, istomišljenicima u inostranstvu ako misli ozbiljno da se izbori sa problemima opstrukcije društva. Tu je pomoć Pekove organizacije jako dobrodošla.
      Uostalom, sve je to vrlo kompleksno, pa možeš da mi pišeš na lični mail, ako želiš.
      Hvala i pozdrav.

  9. 4. juna 2010. u 15:10

    E, toliko sam ga zbrzala, da nisam vodila mnogo računa o pravopisu 😦 sorry

    • Alex
      4. juna 2010. u 16:39

      🙂

  10. 4. juna 2010. u 17:12

    Slobodni mediji? Ooo, da i tu imam iskustva… Lošeg na žalost, svi su slobodni samo kada jedna politička struja treba drugoj da „smesti“ ili kada se priča o sunčevim pegama ili kikirikiju kako ti reče…pare su čudo, odnekuda se moraju dobiti, a granu na kojoj sede „slobodni mediji“ ne seku baš tako lako…Imam pozitivna iskustva samo sa Tv Foxom-progovorili su kada niko drugi nije smeo,ali je i to utihnulo…jer nije bilo odjeka. Prilično sam razočarana, zato neću više da smaram 🙂

    • Alex
      4. juna 2010. u 17:22

      Ne smaraš uopšte. Naprotiv – zadovoljstvo mi je porazgovarati 🙂
      Ja nisam imao iskustva sa Fox-om, i verujem da su se promenili kako su ih Grci preuzeli, (što se vidi i po programu). Mislio sam na B92, koja sigurno 100% nije nezavisna, ali iz koje iscure neke informacije koje uzdrmaju političku scenu. Dobro, u pravu si, potpuno nezavisnih medija nema nigde u svetu, ali ako uspemo da maniulišemo sa levo i desno orjentisanim (tj pod uticajem ove ili one partije) može se postići određen uspeh. Ali ovo zahteva ogromno znanje i poznavanje političkih i društvenih prilika. Zato mislim da prava NVO ne može uspeti sa jednim liderom i u kratkom vremenskom periodu. Tada je to interesna klika. Kad se svo članstvo, pa makar i 5 čoveka, založi za cilj NVO, tada se može pričati o nekom uspehu.

  1. 12. decembra 2011. u 11:48

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: