Vapaj egoizma
– Jel možeš kćerko da mi pomogneš oko ručka…???
– Sto puta sam ti rekla da ja nisam tvoja kćerka. Imam ja i oca i majku. Zar ne vidiš da sam još slaba. Pa rodila sam sina. To je i tvoje unuče…
– Prošlo je već više od dva meseca kako si se porodila. Zašto me izbegavaš? Pa, prihvatila sam te kao svoju kćer…
– Sad mi još i dane brojiš… Pa nisam ja kobila da ne gledam svoje dete… Ono je meni sve na svetu…. Zar ti ko da nisi nikada rodila pa da ne znaš…
– Rađala sam i ja i bez anestezije i bez bolnice. Jedno po jedno, hvala Bogu, i svi su živi i zdravi… Pa opet sam pomagala u kući…
– Ma baš me briga… Tvoj problem… Moje dete, moja briga… Da ga ne bi slučajno ostavila da bude samo dok ja rintam po kuhinji???
– Ženo, zašto si se danas svađala sa mojom majkom?
– Tvoja majka je histerična. Neće ona da mi govori šta da radim i kako da gajim svoje dete. Neka mi malo sjaše sa kičme! Pa nisu mene otac i majka školovali i hranili da bih slušala neku džangrizavu babetinu… jao… stoko jedna… zašto si me ošamario…??!! đubre prokleto… idi… samo idi… to jedino i znaš… da se iživljavaš i okreneš leđa kad imaš problem… Zašto si se ženio, stoko??? Ahh…
– Zašto pakuješ svoje stvari, dete moje?
– Slušajte svekre! Da ste malo bolje držali na uzdi svoju ženu, možda bi i vaš razmaženi sin bio bolji čovek. Zar me ni vi ne shvatate? Pa rodila sam vam unuče a svi ste protiv mene…
– Ali dete, i moja žena je rodila petoro i sada već imam troje unučadi. Ne vidim razlog…
– Moje dete više nećete videti… i zaboravite na njega…
– I šta kažete na moj predlog?
– Ma kakvo savetovanje i izmirenje… Hoću razvod odmah. Ne mogu da živim više sa tom ludom porodicom i mužem koji me po ceo dan tuče…
– Dobro. Sud donosi odluku da se brak razvodi i dete dodeljuje majci!
– Mamice, a zašto ja nemam tatu kao što ga moj drug Miloš ima?
– Sine tebe je mama našla u kupusu da budeš mamino zlato.
– Kevo, nisam više malo dete. Kakav kupus? Znam kako se deca rađaju. Miloš sa ocem sutra ide na pecanje! Ko je moj ćale?
– Zlato mamino, tvoj otac je mrtav za nas. On je obična propalica, pijandura, neradnik. Nemoj da misliš o njemu. I ne bi trebalo da se mnogo družiš sa tim Milošem, srećice moja…
– Ne zovi me više srećice… pa imam skoro 16 godina…
– Matora, juče sam bio sa svojim starim. Nikad mi nisi rekla da imam dve sestre po ocu. Nije mi jasno kako jedna propalica i neradnik živi lepo sa onom ženom u onako velikoj kući??!!
– Sine moj, jadna je ta njegova žena. Samo ona zna koliko pati sa njim. Ti si moj sinčić i ne treba da se viđaš više sa tim zlotvorom…
– Ma idi matora dođavola…
– Nemoj sine da piješ više, znaš koliko me to žalosti kad si pijan…
– Gospođo, moram da vas opomenem da vaš sin ima 4 jedinice iz mog predmeta.
– Nemoguće! Moj sin je dobro dete. I pametno dete! Kad kod kuće razgovaramo i kad ga propitujem – sve zna. Ne verujem vam. Vi ste loš profesor. Hoću da vidim direktora…
– Ali gospođo, opet vam kažem da nema potrebe da vaš sin operiše krajnike…
– Pa ja valjda znam najbolje šta je mom detetu. Ja znam kad je bolestan a kad ne. Ne može mene jedna balavica da uči kako lečiti moje rođeno dete, Pa ma koliko bila doktor…
– Sa vojskom se nije šaliti! Dug prema domovini se mora odužiti!
– Kako možete samohranoj majci da oduzimate jedino dete. Koji ste vi zlotvor. Neka vojsku služe sinovi majki koje imaju više dece. Pa on je tako slabašan i nežan… Civilna služba!!! Pa dobro, samo ako mogu da ga redovno obilazim i viđam…
– Ovde gradska policijska uprava. Gospođo vaš sin je uhvaćen kako preprodaje narkotike!
– Ma nemojte! Toliko kriminalaca i lopova i vi ste našli jedno nevino dete da hapsite. Odmah dolazim… Nemojte da mu zafali jedna dlaka sa glave… krvi ću vam se napiti…
– U ime naroda, presuda je 5 godina strogog zatvora…
– Ijao… pa zar mog jedinca… Ni mrava ne bi zgazio. Kako možete…
– Pa možemo i da se nagodimo!
– Koliko?
– 15.000 evra za uslovnu kaznu…
– Dobro!
– Komšinice, nisam videla vašeg malog već duže vreme!!??
– Eto, otišao je u Kanadu. Oženio se i dobio odlično plaćen posao. Zlato mamino. Šta ćete kad ova država ne gleda svoju omladinu… Morao je da ide da radi u tuđini. Ovde uspevaju samo razmaženi mamini sinovi… Da, čekam da me pozove da dođem i ja tamo…
Sine moj jedini, diko moja, najmilije moje zlato. Pišem ti već 4-to pismo bez tvog odgovora. Zašto se ne javiš majci koja te je od kilo mesa odgojila da budeš čovek. Ne znam zašto sam zaslužila da mi se ne javiš… teško mi je… sama sam i niko me ne obilazi. Obolela sam i nemam novaca… Ali zlato moje, samo da si ti meni dobro…
Leave a reply to Archibald57 Odustani od odgovora
Posetioci
Nebojša Katić
- Komentari 2024
- KAKO „UKRASITI“ ISTOČNI ZID GROBLJA PER LAŠEZ
- PATRIOTIZAM, NACIONALIZAM ILI, MOŽDA, BUDALIZAM
- DA LI JE PREDSEDNIK BAJDEN DAR OD BOGA
- Navaljni i Karađorđevići
- OD DOS-A DO SNS-A, STVARNOST I MITOVI O SRPSKOJ EKONOMIJI – objavljeno u „Le Monde Diplomatique“ (srpsko izdanje, februar 2024)
- NEMCI, JEVREJI I SLOVENI
- BRITANCI I SRBI KAO BRAĆA ROĐENA
- BRITANSKI MANIRI … NEKADA
- ЈОВАН Б. ДУШАНИЋ СВОМЕ ОТАЧЕСТВУ
Stare slike
- 1930 Milanov Vrh – Moški, ženska in otroci
- 1956 Rakek – Razred na tovornjaku
- 1945 Rakek – Vračilo inventarja dr. Barage
- 1962 Rakek – Ramparji in hlodovina
- 1950 Stari trg – Telovadni dogodek
- Begunje 1976/77 – Mala šola
- 1937 Rakek – Spomenik kralju Aleksandru
- 1971 Planina – Grad Hošperk in Ravbarjev stolp.
- 1921 Ljubljana-Rakek – Slavnostni vlak razmejitvene komisije, 26. februar 1921
- 1932 Unec – Umor in dva samomora
Filozofski Tekstovi
- Piter Singer – Zašto je ubijanje loše?
- Portret – Štefica Galić
- Giovanni Pico della Mirandola – Izvod iz dela (Govor o dostojanstvu čovjekovu)
- Lino Veljak – O takozvanom principu manjeg zla
- Delia Steinberg Guzmán – Filozofi i sofisti
- Pitirim Sorokin – Uzrok nadritma ideacijske, idealističke i osjetilne faze u grčko – rimskom i zapadnom kulturnom nadsustavu
- Redžep Handan – Al – Mas’udi – Arapski Herodot
- Andreas Matthias – Roboti za seks i rat zgodne su teme, no prava opasnost je drugdje
- Ričard Rorti – Očuvanje čistote filozofije: Esej o Vitgenštajnu;
- Ka filozofiji I (Antička filozofija); zbirka filozofskih tekstova.
Alex Schuster Blog 
Ko nije gresan neka prvi baci kamen.
😕 😕 😕
Uh, ko visoko leti, nisko pada! Traili ste gledajte! Strašna priča, a trebalo je da se samo malo potrudi „pametnica“!
Malo je simplifikovano, ali žena stvarno živi u mom starom komšiluku. I čujem da voli da popije 😕
„Kako seješ, tako žanješ.“
Uvek bilo 😕
Uh, kako majke naprave od dece monstrume, neverovatno! Od čega pije, kada para nema, baš me interesuje! Tako pijana će i umreti! 🙂
Eh, Dudo, takvih priča ima u našem komšiluku koliko hoćeš. Dovoljno je samo malo sesti sa nekim i slušati šta on priča, a onda pročitati između redova 😕 I naravno videti rezultate njegovog života. 🙄
Mislim da se njen sin izvukao, i to na način da je morao pobeći od sopstvene majke, prekinuti svaki kontakt sa njom da ne bi bio odvučen na dno. Žalosno je što ona to ne vidi, već uvek krivi druge, jer tako je najlakše. Ali i njemu nije lako, majka je to, ma kakva da je… A i njoj nije lako, inače ne bi pila i bežala od stvarnosti. A od čega pije? Pa Dudo, žena je nekih 55 godina i ima „prijatelje“, ako znaš na šta mislim.
Ali ko sam ja da bacim prvi kamen, kao što reče Zelena. 😕
To se zove netolerancija, sa svih strana. Kad gledas samo svoje interese a drugi te ne zanimaju. Svi su krivi na svoj nacin.
Netolerancija, argancija, samodovoljnost… šta li je, ko zna, ali ne valja 😉 .
Moja ex svekrva svog jedinca brani i kad on dete mlati i kaze „dete krivo, nervira ga“. Mnogo je takvih roditelja, na obe strane, na zalost 😦 Vidjala sma i majke sto sinovima casu u ruku guraju, jer zna se, musko treba da ume da popije. A to da se izvukao je diskutabilno. Obicno „nauce“ od roditelja da su im za sve probleme krivi drugi i to tako ide dalje. Koliko tuznih generacija se tu nanize 😦
Svestan sam ja svega toga, Baklavice, i ja sam odrastao u Srbiji sa ovim narodom. Ali, mislim da to nije samo u Srbiji. 😕
Meni je interesantna samo jedna pojava, koju kao mantru ponavlja hor nekih žena na ovim blogovima, i zbog kojih sam prestao da čitam iste. A to je da se svaka žena bori oko kontrole nad nekim muškarcem, toliko da su u stanju da jedna drugoj oči iskopaju, a reči mržnje vrcaju na sve strane. Pa sve te svekrve i tašte su u isto vreme i majke, i sestre, i jetrve, i zaove, i bake, i strine, i tetke… Ne mogu da verujem da su sve svekrve zlotvori, a sve snajke anđeli. Ili sve tašte mrze zetove jer tuku njihove kćerke, a sve te kćerke su predivne domaćice… itd. Nisam još pročitao ni jednu samokritičnu reč od neke žene na ovom blogu. Ni jedna nije rekla, „pa dobro i ja sam donekle kriva za … „. Možda nisam u pravu, ali prosto baš mi ide na živce toliko jadikovanje.
O dečku koji je završio u Kanadi mogu samo da kažem da se izvukao majčinog uticaja. 😕
Ah da, zaboravih. Upravo sam po drugi put pročitao knjigu „Sorel i sin“ od Warwick Deeping-a, gde opisuje borbu jednog oca da odškoluje sina za lekara i na kraju umire od raka a sin nije u stanju da mu pomogne. Majka se naravno tri puta udavala i stekla veliki novac od nasledsva, i kad je sin postao lekar, ona se setila da ima dete. Vrlo interesantna knjiga…
To je delimicno ono pitanje koje sam ja sebi postavila nebrojeno puta: zasto zene tako egoisticki gaje sinove. Mene su roditelji ucili: ako vidimo da si ti srecna, drzacemo kao malo vode na dlanu coveka koji za to bude zasluzan. I umeli su taj stav da ispostuju, nije bio samo poza. Ja polazim od toga da je buduca zena mog deteta necije dete, neko je voli i zeli da bude srecna. I dace Bog da usreci moje dete. pa otkud onda meni pravo da se petljam.
Iskreno receno, egoizam balkanskih majki je neverovatan. Ne kazem da nema toga i na drugim geografskim sirinama, medjutim umerenije je, vec i zahvaljujuci tome sto zajednice nisu tako cesta pojava i sto roditelji zive i svoje zivote, a ne samo zivote svoje dece. Losih primera roditeljstva ima na obe strane, samo, bez ljutnje, ocevi stvarno prednjace. A vaspitanje na Balkanu je bilo takvo da se par samara smatralo normalnim i „po zasluzi“ .
Ja se na svekrvu nisam zalila dok mi se nije, iz krajnje egoisticnih razloga, uselila u kucu, petljala mi se u brak, pokusavala da mi preotme dete. A i tada sam sela i otvoreno joj rekla da mi unistava brak i da sam detetu majka ja, pa ce morati da se pomiri s tim da cu ga ja vaspitavati a ne ona.
Moja majka je svoju svekrvu volela i postovala. Baka je bila mudra zena velikog srca, iako (ili bas zato) nepismena. Ali, nisu zivele zajedno. Moj otac je vrlo postovao tastu iako baba bas nije bila medena, ali umeo je s njom. I nisu ziveli zajedno. A baba je njega bas volela.
Kod mene radi jedna starija zena, sada vec svekrva i baka. Ne slaze se s gomilom stvari koje snajka radi (pre svega mislim na podizanje deteta), ali joj je snajka rekla „to je moje dete i zelim da bude kako ja kazem. Bilo bi mi jako zao da se vidjate retko, zato sto nisi spremna da to respektujes“ . I nema nikakvih problema. I radi kako snajka misli da treba, sleze ramenima i kaze „ma to nije ni vazno, dete je zdravo, majka mu je jako posvecena, brine i voli ga, pa sta bih ja htela“. Tako bi trebalo da bude, zar ne, a ne isterivati svoje. Ne moze roditelj detetu u braku da gazduje, to je nebuloza. I najbolji nacin da mu se upropasti zivot. I ne samo njemu 😦
Osim toga, preterano pridavanje na znacaju radjanju deteta kao dara familiji. To ovde ne vidjam. Ali, moja svekrva je znala starijem unuku da govori: „ti si prvenac, to je nesto posebno, naslednik“. Hej, halo!!!!!! Kakva nebuloza. Cega naslednik??? Porodicnog ludila? Da nije tog stava, ne bi bilo ni stava snaje: „rodila sam vam dete, unuce“. Meni svekrva dosla teatralno: „Kad rodis dobices zlatnu ogrlicu“. Gledala sam je sablaznjeno. Kod nas u porodici dete je bilo radost, svako dete. A vidim d aje to u mnogim familijama predmet trgovine. Snajka time kupuje sebi mesto u kuci. Nije ni cudo sto se posle toga grcevito drzi.
Uh, izvini, raspisah se, ali me pogadja jako tema. Ruzno je to sto se deci radi, pa onda to deca rade svojoj deci i tako u nedogled. A jedino sto je potrebno je priznati im pravo na sopstveni zivot. Ne podizemo ih da budu nasi klonovi i da zivimo jos jedan zivot kroz njih, vec da ih gledamo kako postaju svoji ljudi, sa svojim zeljama, potrebama, emocijama, porodicama, uspesima, radostima.
Inace, nekriticnost balkanskih roditelja je jako velika. Ovde dolazi jos vise do izrazaja, ejr oduddara od sredine. Stav „moje dete je dobro i pametno, ali ste vi glupi i ne znate s njim“ je vrlo zastupljem, a ocevi su jako glasni u zastupanju istog 😦
Baklavice, pa ti znaš da na mojim stranicama možeš da pišeš koliko hoćeš, jer ja to i cenim i to baš i želim. 🙂
Oh, znam da očevi mogu biti velika đubrad, naravno, i to je zato što je ovo „svet muškaraca“ i žene dižu glavu tek u poslednjem veku. Ali, to opet ne znači da ni žene nemaju udela u kompletnom ludilu oko rađanja i vaspitavanja dece. Mnogo korisnog i pametnog si rekla u tvom komentaru. Dobro je što je to došlo iz pera jedne žene, i to žene koja zna šta priča.
Meni se opet moja tašta mnogo meša u život. Nije floskula 🙂 , već zaista. Kad smo se ja i žena uzeli, moja majka je rekla; „sine ti nikada nećeš moći biti domaćin kraj svog oca, i tvoja žena nikada neće biti domaćica kraj mene“ i podelili smo stan na dva mala i počeli da živimo zasebno. Pomagali su nas i novčano i kad je trebalo, ali onoliko koliko su mogli i kad smo im pomoć zatražili. Moja žena se posle braka odmah posvađala sa svojom majkom i više nije htela da komunicira sa njom. Ja sam ih pomirio, jer „majka je“. Napravio sam veliku gešku, jer žena je jedva čekala da se oslobodi uticaja svoje majke. Tašta se do dana današnjeg meša u sve i svašta u našem životu. Ja prebacujem svojoj ženi, jer njena je majka, a ova ne može da izađe na kraj. Tada sam i ja morao reči, kao tvoja koleginica, i uceniti taštu. I, nije htela da se promeni. Radije je prestala da dolazi, da ne viđa svoje unuke, i laje po komšiluku kako zet i kćerka ništa ne valjaju – nego da se sama promeni. Meni takav status odgovara, jer s njom živi sin, jadnik, koji komunicira sa majkom preko policije i koji nije dozvolio da mu majka uopšte vidi unuče, koje se nedavno rodilo.
Ne znam da li ima neke veze, ali moji su poreklom iz Mađarske, a ženini iz Pirota. Moji su jedne religije, a ženini druge, (premda nismo nešto aktivni u crkvi). Mislim da ima veze.
Morala sam jos jednom da se vratim. Licno mislim da je dosta veliki problem u merilima uspesnosti u zivotu. zena koja je bila na primer nezadovoljna brakom ne moze sebi da dozvoli luxuz da se jos smatra i promasenom majkom, tako da dete mora da bude dobro a ostatak sveta los. S druge strane , za muskarca je dete jos jedan trofej, tako da s epodrazumeva da je dobro, jer je njegovo, a on je najbolji, te se druga opciija ne dopusta. Logican zakljucak: ostatak sveta je los. Ego, ego, ego. Sujeta. Da se moze s tim stagod uciniti, svet bi bio mnogo prijatnije mesto za zivot.
Jeste. I još nešto. Čim upoznaš nekoga, čim kreneš u život sa svojim stavovima i idejama – odmah se stvori gomila ljudi koji žele da te kontrolišu, da upravljaju tobom i savetuju šta da radiš. Čovek nije ostrvo i ostati svoj na svome je jako teško, jer ovi „kontrolori“ su jako perfidni. Koliko puta i na ovom blogu, neko ko te zna kroz samo dve ili tri rečenice, odmah ti daje savet kako treba da živiš, kada da budeš veseo i koje teme treba da pišeš a koje ne. Retki su sagovornici koji te saslušaju (pročitaju) i na tvoje iskustvo se nadovežu nekim svojim iskustvom. Ali najgori su mi oni koji odmah prokomentarišu; „jadna tvoja žena (deca, majka, pas, drvo… ) sa takvim tvojim razmišljanjem.“ 😕 😦
Ali dobro, nismo svi isti, i mogućnost izbora postoji 🙂
Eto, tvoja majka je mudro zborila. Meni je totalno sizofren taj zivot u trigeneracijskim zajendicama. I kako deca da postuju roditelje kad gledaju kako im njihovi roditelji udaraju packe i ne dozvoljavaju im da odrastu. Ali, taj osecaj moci, drzanja kontrole mnogi ne zele lako da izgube.
Nego se nesto mislim: zadovoljne zene su, verovatno, i dobre svekrve i taste. Zene koje su u kuci bile pod doktaturom jedva docekaju teren za ispoljavanje, gde ce konacno imati osecaj moci i leciti sopstvene frustracije.
Inace, za sada sam ponosna na sebe, zato sto umem svom 7-mogodisnjem sinu da kazem: „Sine, izvini, mama nije bila u pravu“. Umem da priznam svoju gresku, umem da prihvatim njegov predlog. Umem da cujem njegova osecanja i dozivljavanja odredjenih situacija. Pokusavam da ga ucim da i on osluskuje druge. Videcu da li cu uspeti, vreme ce pokazati.
A ljudi retko cuju sustinu, cesto u trku projektuju sebe u tudje price i pricaju o sebi kad daju savete. Vise ni ne zameram, nego sam naucila da cenim one izuzetke koji cuju, osete, dozive, shvate. To sto ce mi neko ko ne zna nista o meni olako dati savet ili zalepiti neku etiketu me vise ic ne uzbudjuje. Ruzno mi je to „jadno drvo, kuce, dete, zena“, primitivno, ali nije iznenadjujuce. pa svesni smo koliko ima primitivizma svuda oko nas 🙂
Mislim da to što roditelj u Srbiji ne želi da mu dete odraste ima uzrok u nezrelosti našeg društva. Nekada su deca se rađala da bi pomagala roditeljima oko njive, pa su se u mušku decu investirali novci u obrazovanje, dok su se ženska gledala kao balast koji će otići u drugu kuću i tamo raditi. Što više muške dece, to više pomoći oko zemlje i stoke. Zato je bilo po 10-toro dece. Danas se u decu ulaže da bi imala bolje radno mesto i roditelju takvo dete nije više potrebno na zemlji i njivi. Dovoljno je danas i jedno dete da bi ono bilo uspešno, a školovanje i košta pa više dece se teško odškoluje. Ali u svesti nekih majki, pa i očeva, je ostalo da se dete školuje radi njih a ne radi deteta. Mi smo negde između bliskog istoka i industrijskog zapada, pa su nam i porodice „sluđene“. 🙂
Ovo tvoje ponašanje prema sinu je pravi put za uzajamno poverenje. Ne treba tvoj sin da u tebi vidi druga, da se sa njim igraš u parku, ili da ga braniš od jačih; on će sve to već sam naći među svojim vršnjacima. Ali, neko kome može da se poveri i podeli misli, to je pravi roditelj. Ti to dobro radiš, ali 99,99% roditelja to ne ume. Ne umem ni ja, premda znam šta treba. (Ustvari, sve ono što znam da je pogrešno, ja često i učinim, iako znam – toliki je uticaj okoline).
Pa, kao što si rekla, imamo puno godina da bi se obazirali na svakog ko nam nešto kaže. Ali recimo, postoji jedna blogerka koja piše jako dobre i pametne tekstove, ali kad želim da prokomentarišem, kao da sam joj gurnuo prst u oko, toliko to shvata sve lično, a posle jedne rečenice počne etiketiranje. Šteta. Osećam se kao da vodim ljubav sa bogomoljkom. Ako kažem samo jednu pogrešnu reč, momentalno ću biti proždran. Eto, nekada se sretneš i sa nekim koga želiš da saslušaš, ali zbog njegovog stava to postaje jako teško 😦
Alex, svi gresimo. Puno puta sam se jela u sebi i zelela da vratim postupke i reci. A onda mi je psiholog rekla: „Prestrogi ste prema sebi. Pa i vi ste samo ljudsko bice“. I tako sad umem d aoprostim sebi kad izgubim zivce i reagujem apsolutno nepedagoski 🙂
Davno sam prestala da zelim da me vole svi koji su meni simpaticni. Tamo gde me ne zele, ne zelim ni ja da budem, ne osecam se lepo. I – cuda se desavaju, jer kad se postavim tako, posle nekog vremena sami se sete, pa menjaju pristup. samo sto cesto, u medjuvremenu, ja izgubim interesovanje 🙂 Moje detence je extra-trapavo u medjuljudskim odnosima. I uporno pokusava da ga zavole oni koji se odnose rpema njemu s oholoscu i prezirom. Ucim ga uporno da ne gubi vreme na njih, pokusavajuci da im izmami osmeh i naklonost. Time sebe lisava divnog vremena provedeneog sa onima koji ga vole i prihvataju 🙂
Ostale stvari ce se menjati kad ljudi prestanu da kopiraju obrasce ponete iz primarnih porodica i posvete se malo radu na sebi, kad prestanu da s eboje promena u pristupu. Kad pobede sami sebe, sopstvenu samodopadljivost i odluce da se menjaju – u korist svoje dece. I prestanu da koriste recenicu: „ovo ce stajati tu zato sto sam u ovoj kuci ja gazda“. To je demonstracija sile, ne argumentacija, zar ne 🙂
Mnogo lepog si rekla Baklavice, tako da, iako imam 100 godina, spoznam stvari koje sam samo naslućivao ili u koje nisam bio siguran 🙂 .
Ovo sve što si rekla je veoma tačno, ali do progresa se može doći samo sitnim koracima. Pa i onda smo spremni da se „strmoglavimo“ nazad u nekom trenutnom ludilu, pa opet krećemo ispočetka. Ovo važi za porodice, ali i države i nacije. Pametan roditelj će uvek težiti da njegovo dete bude pametnije od njega. Ne samo po edukaciji, već i po životnoj filozofiji. Mnogi pak tako sputavaju decu da od njih prave socijalne bogalje. Ta deca su često bogata, pametna, obrazovana… ali potpuno neupotrebljiva kao socijalna tj društvena ličnost. Takav u braku postaje monstrum, na poslu postaje tiranin, itd…
Deca kad su mala smatraju svoje roditelje bogovima. Nekim roditeljima se to toliko svidi, da kad dete uđe u pubertet, i počne da se otiskuje u sopstveno saznanje, i vidi da su roditelji samo ljudi sa mnoštvom mana – tada ti roditelji unište svaku želju deteta da postanu samostalni i da misle svojom glavom, i što je najgore ni fizički im ne dozvoljavaju da se otisnu u život. Nažalost ovde prednjače majke, ne zato što su majke više posesivne, (možda i jesu jer su ipak one rađale decu i više fizički bile uz njih), već zbog toga što majke duže žive od očeva.
Ja sam svojevremeno napravio tu analogiju sa Adamom i Evom 🙂 See http://wp.me/pytB6-3j
Ne delim misljenje sa vecinom. Nekada je „zajednica“ bila teska, ali se znalo da zene nisu imale ista prava kao i muskarci, i moglo je da se „postuje“ i da se „zna red“. Danas kada je to sve manje-vise izjednaceno, mislim da zajednica ubija svakog. Generaciski jaz nije lako prevazici ni na ulici, ni u autobusu (vise se ne zna da li starijem treba ustati ili ne) a jadno ti u kuci u jednoj porodici. Zato mislim da bi mladi ljudi UPRKOS krizi i nemastini para trebalo da krenu da zive SAMOSTALNO (dva sa dva) ako treba ali onda ne bi dolazilo do ovakvih „situacija“.
Najteze je tom liku koji je samarom probao da „urazumi“ zenu.. Da razjasnim: nisam za batine, niti mislim da se time moze nesto postici, ali nisma ni za to da „muza“ treba razapeti izmedju majke i supruge. To je glupost nad glupostima.. Jer jedna ga je rodila, druga mu je sina podarila.. a ljubavi su razlicite. Nema „nju volim vise“ ..
A isto tako ne mislim da je MAJKA kriva za takvo vaspitanje sina, ja bih pitala gde je tu OTAC bio sve i da je sud dodelio sina majci.. Ako ste napravili dete ono mora imati i OCA I MAJKU sve i da se oni ne slazu.. tako daje krivica i oceva tu.
Sve u svemu – zajednica nikako.
Pa, Luna, mislim da iz naših prethodnih kometara proizilazi da smo svi za odvojeni život mladih parova u odnosu na stare. Ja sam baš i naveo šta su uradili moji roditelji. Tako da se slažem sa tvojim mišljenjem da mladi treba da idu samostalno u životu. Ali, kao što to obično biva, mladi nemaju snage da krenu sami, a stari ih ne podstiču dovoljno da to učine. U prirodi je drugačije, znamo svi, gde majka sama otera svoje mlade da bi se snalazili.
Ako misliš o onom momku iz moje priče, vidiš da je on i išao kod oca kad je malo odrastao. Do tada nije mogao jer mu majka nije ni dozvoljavala. Tada je video da ga je majka lagala u vezi njegovog oca i pokušao da sve reši alkoholom, ali se najzad trgao i „pobegao“ u Kanadu. Jedino je atipična ova priča (inače istinita), zbog toga što je ovde majka glavni krivac za raspad i njenog i sinovljevog života u mladosti. Obično su to očevi, to je nesporno, premda mislim da se i to polako menja, pogotovo u Beogradu.
I ja mislim da je zajednica između više generacija manje zdrava od samostalnog živta mladog bračnog para, ali šta da se radi kad je veliki uticaj tradicije, kulture i materijalnog. A i sami ljudi su inertni i više veruju da će se nešto samo od sebe promeniti. A nikad se ne promeni 😦 😕
Ako misliš o onom momku iz moje priče, vidiš da je on i išao kod oca kad je malo odrastao. Do tada nije mogao jer mu majka nije ni dozvoljavala.- super je sve ovo i sve ja to „razumem“ ali pitam te gde je bio OTAC za to vreme da pridje sinu uprkos zabranama? Gde je bio otac tog deteta u njegovom vaspitanju i gde se on tu borio za svoje dete? NIGDE… E tu je glavna greska.. Jer da se razumemo, danas jedna majka ne moze sama da odgaja dete (ne zato sto ne ume) vec zato sto posao ako radi ce svakako oduzeti mnogo toga, a ostaviti malo vremena za dete. Tako da OTAC treba da je tu, i da brine za ono sto je napravio.. Tako da zao mi je Alex, ali ovde je i muski rod kriv ma koliko ga ti branio 🙂
Gde je bio – ne znam. To bi trebalo njega pitati! 🙂
Uvek nešto zaboravim 🙂
Iako imam gomilu dece i relativno dobar brak, mislim da nije po svaku cenu neophodno da dete ima oba roditelja. Ponekad jedan roditelj može mnogo lakše da ide kroz život i mnogo bolje omogući tom detetu normalan razvoj. To, naravno, ne znači da treba da mrzi onog drugog roditelja, samo svi troje treba da uvide da je tako kako je i da uvažavaju jedno drugog. (Utopija zar ne?).
Za koji dan pišem tekst o mojoj poznanici iz Moskve. Interesantna životna priča, videćeš.
mislim da nije po svaku cenu neophodno da dete ima oba roditelja. Ponekad jedan roditelj može mnogo lakše da ide kroz život i mnogo bolje omogući tom detetu normalan razvoj.. -Sa ovim se definitivno ne slazem iz vise razloga:
1. samo oba roditelja mogu da daju sigurnost detetu i da se ne oseca ‘drugacije’ od ostale dece, sto kasnije moze da prouzrokuje ozbiljne traume..
2. samo oba roditelja sve i da nisu zajedno mogu da ga nauce necemu (jedan ili nece imati vremena za sve to ili nece imati dovoljno snage ili nece znati kako ili nece moci.. i dete ce svakako trpeti) a dve glave su uvek pametnije nego jedna.
3. Mislim da ni jedan samohrani roditelj (ni otac ni majka) ne mogu lakse kroz zivot SAMI, za zivot i sve je ipak potrebno DVOJE..
Priznajem nisam ocekviala ovako misljenje od nekoga ko ima gomilu dece iza sebe i relativno dobar brak, ali misljenja su razlicita, ovo je moje i iza njega stojim.
S postovanjem Luna
Pa dobro. Evo, neka neko drugi da komentar na ovo tvoje mišljenje.
Ja sam rekao svoje mišljenje jer sam se sretao sa takvim ljudima, a ne iz mog iskustva. I shvatio sam da, iako sve to stoji što si ti navela, ipak je bolje da dete odraste uz jednog roditelja, nego da ima oba po svaku cenu. 😕
Dakle, slazem se sa oboje. Cinjenica je da je bolje da dete ima dva roditelja koji ga vole, vaspitavaju, brinu o njemu, uce ga. Ali je isto tako cinjenica da ne treba oba roditelja juriti po svaku cenum, tek da bi neki od njih fizicki postojao. Moze biti vise stete nego koristi.
A stavljam se u red samohranih roditelja kojima je lakse da funkcionisu tako nego da sam ostala sa s-ex. Mislim da ce dete biti bolje vaspitano, jer ne gleda agresivnost, ne slusa prostakluke i vredjanja. Mirnije je i srecnije, jer nema onog napetog iscekivanja punog straha: sta ce po zlu da krene pa da se tata opet naljuti. Nema nikoga da mi tera inat kontra vaspitavanjem.
Da, volela bih da moj sin ima tatu koji ga voli i brine o njemu, deo je njegovog zivota, zanima se za njegovu skolu, probleme, uspehe, neuspehe, vodi ga na sport. Nemamo takvog na lageru. Ovoga sto je upisan u krstenici strucnjaci smatraju nepozeljnim po dete, dakle – bolje je nekada da bude: ne po svaku cenu.
Pa naravno da sam mislio na nekog roditelja koji je nenormalan u mentalnom ili socijalnom ponašanju, kao alkoholičar, pedofil, promiskuiteta, mentalno bolestan itd, i normalno da je bez takvog ovom drugom daleko lakše da ide kroz život sam sa detetom.
Nisam mislio na roditelje koji tendenciozno žele da budu „samohrani“ jer imaju dovoljno materijalnih dobara za lagodan život i neće da se „zamaraju“ sa nekim, pri tom zaboravljajući na dete. Nešto o tome sam pisao i ovde http://wp.me/pytB6-7l 🙂
Ali ovo su dve krajnosti 😦 . Često dete i jedan roditelj trpe sitno, svakodnevno maltretiranje, koje ometa normalan život ali nije dovoljan okidač za pokretanje razvoda.
Ma nekad se , Alex, i razvedu, ali ne bude dobrobit deteta na prvom mestu, nego isterivanje ko zna cega i cesto tu o roditeljskoj britzi tesko moze biti reci, jer padne u senu 😦
Ovde nema komentara. Na žalost ovo je već postala masovna pojava. Muškarci su od praiskonskog lovca i ratnika postali psihopate i nezrele ličnosti, zahvaljujući isključivo „brizi“ svojih majki. Poslednjih petnaestak godina nagledao sam se te masovne pojave upravo u vojsci. Stravičan je pogled na mladog čoveka koji gladuje, jer ne ume sam da odseče parče hleba.
Nesmotreno je biti tako iskljuciv. Lepo se Luna zapitala sta rade ti silni ocevi dok im zene vaspitavaju sinove? Rekla bih: glume ludilo, prst u uvo i vozi, Misko, bitno da je on sincinu napravio. Da ne pricam o tome da i medju mladjima vidjam tendenciju oceva da se pobune ako je zena prestroga prema njegovom velicanstvu SINU. Pa onda ocevi koji ZABRANJUJU da im se sinovi igraju igrackama za devojcice. Pazi, majku mu, bice manje muskarac ako ume da isprzi jaje ili sta? Mozda misle da im se sa svakim skuvanim obrokom ili sklonjenom stvari iza sebe smanjuje ona extra znacajna stvar medju nogama.
Moj s-ex kaze – stajao mu otac nad glavom u njegovih 26 i kontrolisao da li je popio dovoljno mleka. Ne volim jednostrano upiranje prstom. Cinjenica je da je pristup drustva takav kakav je, jos uvek neke stvari imaju prodju. Na tim mladim ljudima, koji odrastaju u ljude je da se samoobrazuju i menjaju sebe. Da se dograde tamo gde su roditelji preskocili, da teze da budu bolji partneri i roditelji nego sto je bila prethodna generacija.
A ja se jos pitam zasto se taj muski lovacki nagon svodi na to da moraju da budu najbolji, najjaci, da imaju najbrzi auto i da maznu zensku koju bas naume. I – kraj. Kad ostanu bez posla padnu u depresiju, jer eto, nisu u mogucnosti da ispune svoj iskonski zadatak, i vegetiraju u samosazaljenju, umesto da im tada prorade instikti, da se late prvog posla koji naleti i potrude se da zarade nesto. Onda, posto im nagriza sujetu sto, recimo, zaradjuje zena (pa jos ako je ne daj Boze uspesna) sav napor usmere da je unize, spuste, da ne misli sad da je ona neka riba. I gde su tad ti ocevi da im kazu: „Cekaj, sinko, malo, ne ide to tako“.
Rekla bih, zacaran krug i samo svest svakog pojedinca moze doneti pomake, od krivljenja jedne ili druge strane slaba korist.
Baklavice, nije sve crno – belo u životu. Još kako očevi mogu da budu posesivni, ali, ustaljeno je mišljenje da je to prema kćerkama. Ja mislim da i majke i očevi, podjednako mogu biti posesivni i prema sinovim i kćerkama. Imam iskustvo nekih ljudi, ali neću da pišem o tome jer su mi blizak rod. 😕
Arči nam je rekao svoje iskustvo iz vojske, gde zaista dolaze takva deca, i bez obzira ko je kriv za njihovu „amputiranost“ uvek se kaže „mamin sin“ ili „mamina maza“. Tako je, šta ćeš!
Eto sama si navela tipično ponašanje muškaraca 🙂 , ajde daj nam tvoj odgovor zašto je to tako. Već sam rekao svoje mišljenje da se ta svest može menjati ali jako sitnim koracima, s tim da se uvek vrlo lako vrati u nazad pa opet ispočetka. Sve što se menja brzo, obično ispadne loše. Ipak, zar se ne slažeš, da, iako ja branim muškarce 😆 (po Luni), ipak je došlo do nekog pomaka na bolje u muško-ženskim odnosima u poslednjih 100-200 godina. Ne preterujmo, nije baš sve tako crno.
Sa pravom si me „oplela“. Ono što imam da kažem u svoju odbranu je samo to da sam se ograničio na majke zbog priče onakve kakva je. Apsolutno se slažem sa svim što si napisala u svom komentaru. Jedino bih pojasnio pojam „lovac“. Ja pod tim podrazumevam muškarca koji se brine da porodica koju je stvorio ima sve što joj je potrebno, kako bi se žena mogla posvetiti svom prirodnom nagonu, kući i potomstvu. Napominjem da su ovo iskonske i primitivne podele na muške i ženske poslove. Nemam ništa protiv uspešnih žena, sve dok u njima ima dovoljno ženstvenosti. Na žalost ima i onih kojima je emancipacija promenila, ne samo svest nego i pol. Ali extreme ćemo zanemariti, slažeš se?
Ma bilo bi divno kad bi ti instikti zaista tako funkcionisali, ali nesto je trulo u drzavi Danskoj 😦 . Ja nemam nista protiv tog lovca. Moj tata je bio covek koji je zbrinjavao porodicu. I umeo da bude podrska, i glas razuma, a i da spremi naj-palacinke u kraju 🙂
Ja ne razumem sta se desilo s nagonom lovca, koji unistava svoje potomstvo. Napusta ili unistava. Imam oko sebe par zena, koje su bile posvecene porodici u punom smislu te reci, tj nisu radile nego servisirale, razvozile, dovozile, organizovale. Ostale su napustene sa 40 i kusur i van sebe, jer ne znaju nista da rade a oni im jos nabijaju na nos kako su, eto, zaradjivali, te su one dosta zivele u svili, treba sad malo d aosete sta je zivot.
Odakle to zlo? Odakle ta potreba da se unisti? Mene bivsi pokusava da unisti na svakom polju, evo pune 3 godine. I zabole ga sto dete nece imati sta da jede i gde da stanuje ako mu to uspe. I bas ga boli cose sta ce sve mali pretrpeti i kakve stresove zbog nejga dozivljava? Gde su tu lovacki nagoni? Ja vidim samo destrukciju, zlo 😦 . Kaze, sve sto mu ne predam – ukrala sma mu 🙂 . Ok, znam ja da je on psihopata, ali gde je nestao nagon, nagon da se stiti mladunce, a ne da se zrtvuje.
Muskarci prisiljavaju zene na emancipaciju, Da imam cerku, ne bih smela da je posavetujem da se posveti porodici, da ima troje dece i sl, iako sam sama bila spremna na to i smatram to dosta prirodnim. One moraju da rade da ne bi postale komad namestaja, i da ne bi sutra ostale bez hleba, kad njega drmne kriza srednjih godina. Mora da ima karijeru ili karijericu i kad joj se nece, da on ne bi zakljucio kako napreduje, a ona vise nije dorasla da ga prati.
Sve je naopako. Muskost se dokazuje lupanjem sakom o sto ili kroz par samara. Nema tu nigde ni P od postovanja, od nekog normalnog argumentovanog (i vrlo pozeljnog) autoriteta. Ma bas mi sve nekako dodje zalosno 😦
A majke nikako da shvate da je greh da, zahvaljujuci njima, sutra neke devojcice, zene pate kao sto su one nekad patile. Steta 😦
Vidiš Arči, žene nikada neće moći da razumeju neka muška iskustva, baš kao što ni mi muškarci nikada nećemo razumeti neka ženska. A to da se većina majki stvarno preterano zaštitnički ophodi prema svojoj deci, pogotovo sinovima, pogotovo jedincima, zaista ume da napravi socijalne bogalje od te dece.
Jbg, šta da ti pričam kad i sam znaš. 😕
Ja razumem taj majčinski instikt. Ali mislim da su ga mnoge majke pretvorile u posesivnost. Slažem se sa „Plavom“ da su muškarci prilično odgovorni za to, jer ih uglavnom „nema“ tamo gde im je mesto, pa su majke preuzele i njihovu ulogu, ali na svoj način. Malo surovosti nikad ne škodi, tera na razmišljanje. U životinjskom svetu je to najvidljivije. Životinje su najnježnije i najbrižnije majke, ali samo dok je to potrebno. Mi, ljudi, prilično preterujemo u tome, pa o deci brinemo i kada postanu tridesetogodišnjaci, pa i kasnije.
Moguće 😕
Majke su po prirodi posesivne i to je tako uređeno prirodnim zakonom. Ali ta posesivnost se proteže sve do majčine smrti, ugrožavajući opstanak i samog potomka. Otac, to je danas nepožaljno biće, jer majka često može i materijalno da obezbedi potomstvo. Tako, očevi da bi ostali u porodici, postaju „majke“. Misle kao one i ponašaju se kao one. Ovim se potomak duplo brže i duplo efikasnije upropašćuje. Očevi koji neće da budu „majke“, postaju prokuženi od strane žena i, naravno, dežurni krivci za sve, od sunčevih pega do propasti svetosavlja.
Ovo sve su zapadne „demokratije“ prošle, pa bolje da pogledamo njihovu evoluciju, nego da mnogo pametujemo. Tu mislim na sebe. 😕
Alex, ne verujes bas ni tis am u ovo sto si napisao, zar ne? 🙂 kakav klasican muski izgovor: otac je nepozeljan, jer sad i zena moze da zaradi. Dakle, da li to protumaciti kao: ako zena zavisi od muskarca, on je po definiciji silan i mkocan i moze mu se sta mu se hoce, a onda su zle zene naucile da mogu da budu finansijski nezavisne, pa su sad krive sto muskarac nije u stanju da bude otac?
Izvini, ali stvarno ….. Sasvim bi bilo dovoljno da se ocevi ponasaju kao ocevi, tj da svojoj deci posvecuju vreme i paznju, da ucestvuju u njihovom podizanju i vaspitavanju, u ucenju, u igri, u zadovoljstvima. Pa nisu deca ukras na polici, s kog se povremeno obrise prasina.
Vrlo malo oceva znam kojima nije tesko da se pobrinu za dete kad je to potrebno i stvarno ih postujem. Svi ostali su u kuku-lele fazonu i samao love majku (babu), tetku, bilo koga ko ce da se pobrine za decu, a oni ec da ulete s vremena na vreme u velikom stilu i da nekom glupavom idejom „oduseve“ dete, pa opet egoisticno otperjaju dalje, u stilu „ala sam frajer“.
Ovde postoji cak i navika da ocevi pokupe klince i odu samo m uskarci s decom na par dana nekud. To su tate. Ostalo su etikete, a zena servis koji treba da decu nauci da se otac voli zato sto postoji ili sta?????
To ne znaci ni biti majka, ni biti zenski petko, niáti bilo sta od slicnih glupavih etiketa, nego biti stvarno tata. Samo za to treba prevazici vlastiti egoizam i komformizam i potruditis e da se udje ud ecji svet i da dete bude prioritet 🙂
Pa zašto da ne, ima sve atribute dobre teorije 🙂
Udri brigu na veselje, šta drugo da kažem. Ne možemo mi ništa promeniti preko komentara, (koje verovatno niko ni ne čita, tako da samo ubeđujemo jedno drugo 🙂 ).
Smišljam novu temu, pa napuni baterije… 🙂 😉
Svasta sam nesto napisala, pa obrisala. Tema me bas gadja u zicu. Ali jedno pitanje se inace namece samo po sebi: a sta je to u ljudskom bicu da ne oseca potrebu, kad mu se ugadja, da to uzvrati i po istom obrascu se tako ophodi i prema drugim ljuidma? Pretezno sad imam opet na umu muskarce, naravno 🙂
E ne znam, ali kad sam pročitao tvoje pitanje pala mi je na pamet neuzvraćena ljubav. Kad jedno voli drugo, (bez obzira da li muško ili žensko) a ono drugo ono prvo uopšte ne voli, još ga i ismeva, tada ono prvo mnogo pati i očajava i u ekstemnom slučaju može doći i do samoubistva. Možda je to to? Možda je mehanizam nešto dublji pa obuhvata i neuzvraćenu ljubav kao i neuzvraćenu pažnju? 😕
Neuzvracena ljubav izmedju roditelja id eteta (na primer)? Nisam imala na umu smao musko-zenski odnos, nego sam bas razmisljala o tome da ispada neobicno da dete, koje je mazeno, pazeno, ugadjano mu je u stvari cesto postaje susta suprotnost. Ne samo da nema tendenciju da uzvraca i da se na isti takav nacin i samo ophodi prema drugima, nego njegova arogancija prema ostatku sveta raste, uporedo sa porastom egoizma.
Opet se nekako vise odnosi na musku nego na zensku decu, valjda zato sto je priroda uredila da je zenski egoizam osetno manji, zbog uloge majke, koja joj je dodeljena.
Kako izgleda pocetak neke veze, muvanja? On nju fascinira necime, sto je negde pokupio da u fazi lova zenke treba da radi. Na zalost, rok trajnosti je kratak, jer cim posluzi svrsi – to ponasanje obicno nestane. Ona se obicno trudi da mu ugadja, da bude mila, da pokaze da ume da bude recimo dobra domacica isl. Njeno ugadjanje kod njega ne izaziva potrebu da uzvrati, a njoj to ostaje kao vise-manje dozivotni zadatak, koji se apsolutno podrazumeva.
E tek to ne znam. Zaita, zašto je to tako? Zašto deca postaju sušta suprotnost? Inat ili želja da se razlikuje?
Na mušku decu se više odnosi jer možda ima veze sa ratničko-lovačkim instiktom muškarca koji je Arči pomenuo 🙂 .
Egoizam, na primer? Slabo ukljucivanje razuma? „Razmisljanje“ nagonima? Muskarci mahom, kad krene kriza u braku, odbijaju psihologa, odbijaju da se preispitaju, krizu najcesce resavaju novom partnerkom , novim lovom i osvajanjem. Kad bi taj napor ulozili da ozive svoje brakove, gde bi ovom svetu bio kraj 😦
Pa u redu. Kad je sve tako sa muškarcima i kad je sve poznato kako se ponašaju, zašto žene ne preduprede da do neželjenog ponašanja ne dođe i time do neželjenih posledica? Gde je tada ženska pronicljivost? Ili ih više muškarac ni ne interesuje, jer dobile su šta su želele, a to je „dete“ kojemu se posvećuju 100% svog vremena? A kad dete kroz 15 godina želi da se osamostali, nastaje panika jer muškarac je postao „stranac“, ako je uopšte još tu. Tada se sve čini da se to dete zadrži jer ko će biti uz majku? Moja čuvena spoznaja, razočaranost decom i udarci iz „teške artiljerije“ na dečiji osećaj krivice, „ja sam te rodila, odhranila, a ti sad želiš da odeš“.
Mislim Baklavice da se samo vrtimo u krug. Sve vuče jedno drugo. 🙄
Evo, slučajno nađoh takst koji može biti intereantan 😉 http://wp.me/pAqJD-Rc
Ma da, bolje da popijemo dobar presso ili neki lepi caj za relax i – nek´ ide zivot 🙂 Vidi, sve o cemu pricamo ja sasvim lepo znam, samo sto je recimo tesko predvideti sta ce sve znaciti muska kriza srednjih godina (neverovatna pojava, gledam oko sebe i ne verujem), ponizavajuce je tretirati ga kao maloumnika kojem treba igrati odredjenu pipirevku celog zivota ne bi li bio izmanipulisan, jer sam se nekih stvari nikad nece setiti (ja takvog muskarca ic ne mogu da postujem). Uopste necu o teretu koji zene nose tokom slavnog porodicnog zivota (cast mudrim izuzecima), i od kog bivaju prilicno potrosene.
Muskarac postaje stranac i pre deteta, jer mu je zenska rec mahom dosadno zujanje muve oko glave, ap ni ne cuje smisao. Posebno ga smara kad, i posle vencanja, trazi da bude nezan, romantican, kao u vreme kad su se muvali ili bar nesto priblizno. Uopste necu d apricam o ponizavajucem: doterati sa za njega, biti vesela za njega itd. Alex, to vredja ljudsko dostojanstvo i inteligenciju. Mislim, da li stvarno muskarci cveruju da su uradili ne znam sta ako su neku zenu ozenili i napravili joj dete/decu? I da ona treba da puzi od zahvalnosti zbog te milosti NJEGA VELIKOG ostatak zivota?
A paniku koju pominjes sam videla mnogo vise kod oceva nego kod majki, jer kome ce sad taj otac da komanduje? Svi su muskarcima u zivotu rivali koje treba pokoriti: drugi muskarci, kolege na poslu, zena (posebno ako nije apsolutni zavisnik od njegove malenkosti), dete kad se rodi, pas (u oba slucaja sam milion puta cula vrlo ozbiljno izrecene ljubomorne izjave), dete istog pola u smislu kalsicnog rivaliteta – ceo zivot je utakmica, dokazivanje necega. Kako zamorno i tuzno 😦 I kako biha ja bila srecna da uspem da vaspitam sina koji ce biti u stanju da misli glavom ……
Meni je zao tih zena koje se uplkase odlaska deteta, jer gube mnogo lepih stvari u zivotu. Ali verujem u njihovu (cesto) iskrenu ljubav i mnoge od njih nisu uopste bile losi roditelji. Kad bi samo shvatile da ce im dete samo dolaziti ako ga puste da ide – koliko bi tu bilo srecnijih ljudi. Posebno kad je u pitanju musko dete, po definiciji sa manje obzira, emocija i vise egoizma. Da su opustene, prijateljske, vesele, dobile bi u snaji jos jedno dete, daleko privrzenije, kako to ipak samo zensko dete ume da bude. I – tako. Steta, velika steta ……
Al´, hajd´ bolje da popijemo kafu, coskasta sam danas a zeznuta je i neperspektivna tema
Ma sigurno, a ovde još i neka kiša pada ceo dan. Ništa mi nećemo promeniti našom pričom, ali barem smo se ispričali. 🙂
Jos nesto mislim: da te zene prozive smisleniji zivot, sa vise postovanja, licnih sadrzaja, manje bi imale potrebe da se fokusiraju na dete ili zagorcavanje zivota snajki ili svojatanje unucica. Ja tu vidim jedan zalosni grc da se prozivi nedozivljeno, nadoknadi neka pustos koja ostade u zivotu, kao posledica neodzivljenih snova.
Nije opravdanje, svaka patologija je ruzna i teska, ali dok se neke stvari ne promene, bice jos mnogo unistenih decjih zivota preteranom posesivnoscu roditelja.
Dobar epilog celoj priči 🙂
To je cinjenica, ali njihove sanse nisu bas velike, zar ne. Ako krenemo od svih klasicnih muskih postavki, a posebno od one: sto si se udavala i radjala decu, ako ti je tesko da sve sama oko njih radis. Zena treba da dobije prostor za sebe. Moj ex je zeleo za sebe muzicku sobu, ali ja nisam imala prava ni na hobi-cosak. Sta su zene? Bica nizeg reda? Mozes u pozoriste, kad sredis kucu, namiris muza, decu, skuvas za sutra itd….itžd…ma nije nego.
Koji drugi sadrzaja im je uopste omoguceno da imaju? Tamo gde zene mogu da zive i malo za sebe i porodicni odnosi drugacije izgledaju 🙂
Ba sam video sada jedan blog, zove se Majke. Pogledaj http://wp.me/pRvKD-cM
Jao, necu vise, obecavam 🙂 🙂 🙂 Tacka, pojela macka 🙂
Zasto ovde nikome nije palo napamet da je zena tesko podnosila to da joj je sin isao redovno da se vidja i lepo druzi sa ocem i njegovom sadasnjom“novom porodicom“ a govorio i stalno se inatio mmajci koja ga je gajila i odgajila,koja ga nije ostavila nego se brinula o njemu?
Mlim te pročitaj tekst podrobno, pa tada komentariši o ulizi detetat, oca i majke. Ovako je komentar potpuno promašen.