Početak > Društvo, Mitologija > Krvna osveta

Krvna osveta


Poslednji put sam godinu dana boravio u Libiji. Za tih godinu dana sam upoznao mnogo njihovih običaja. Naučio sam arapsko pismo i nešto njihovih reči da bih se lakše sporazumevao u prodavnici ili na pijaci. Bio sam i u gostima kod nekih ljudi, i proputovao gradove na obali Sredozemnog mora.

Crkva u Bengaziju u plamenu

U Libiji postoje dve vrste praznika. Jedni obeležavaju religiozne događaje, nešto slično našem Uskrsu i Božiću. Drugi opet obeležavaju dan oslobođenja od strane okupacije. Tako, libijci svaki čas nešto proslavljaju i obeležavaju. Dan oslobađanja od Italijana, dan sećanja na genocid od Turaka, dan kad su oterali argesore Engleze, dan kad ih je napala Američka avijacija, dan kada su zemljom harali Francuzi; prosto se više ne zna broja agresorima i nepravdi koja je nanesena Libijcima. Tako se svakodnevno podgreva strah prema strancima koji su eto svi isti i koji su dolazili u Libiju samo da pljačkaju i ubijaju. Baš kad dam ja bio tamo, pojavile su se karikature proroka Muhameda u jednim Danskim novinama. Cela nacija se digla na noge i od dve katoličke crkve do temelja je spaljena ona u Bengaziju, premda Danci uopšte nisu Katolici već Protestanti. Tih dana nisam išao u grad jer, otkud znam, šta nekoj budali može da padne na pamet.

Koliko vam je ovo poznato?

Koliko je ova priča slična ponašanju političke elite u Srbiji. Ima li neke nacije na svetu da se nije zamerila Srbima? Svaki drugi dan se sećamo kako su nas proganjali ovi ili oni, bombardovali ovi ili oni, klali ovi, ubijali oni, silovali neki treći, izvršili genocid opet četvrti. Kad zagusti, od dve istorijske džamije mi spalimo onu u Nišu. Nećemo ništa da radimo, nećemo ni sa kim da se mirimo, samo čekamo mig sa TV ekrana da kukamo i kunemo one koji su nas zlostavljali.

U 18 i 19 veku su žene u crnini ispred svoje porodice, pre ručka, pronosile krvave košulje. To su bile košulje ubijenih sinova i muževa koje su ubile komšije. Ovim su te žene opominjale svoje žive muške članove porodice da moraju da osvete svoju braću i ubiju komšijskog muškog člana porodice. Nema veze što su svi živeli u strahu, i što se zaboravilo zašto je i počela ova strašna krvna osveta, važno je bilo ubiti i naneti zlo drugome i tako ispraviti istorijsku nepravdu.

Krvna osveta je danas skoro iskorenjena, osim još na Kosovu i negde na Siciliji, ali zato naš „javni servis“ nas svakodnevno podseća koga treba mrzeti i zašto. Naš „javni servis“ nam svakodnevno iznosi „krvave košulje“ naših nesrećnih sugrađana. I u takvoj atmosferi ne treba da se čudimo što je jedan nevini dečko ubijen na ulicama Beograda, samo zato što je Francuz i što se zvao Bris Taton.

Spaljena džamija u Nišu

Mi jednostavno ne želimo da ostavimo prošlost istoriji i istoričarima. Mi želimo da se hranimo našom patnjom iz prošlosti i da je koristimo da ne dozvolimo strancima da se uvuku u naš narod i oduzmu nam identitet (??!!). Mi želimo da naše mitove uveličavamo dok ne dostignu nebeske visine. Mi moramo da mrzimo druge jer jednostavno ne možemo da prihvatimo da nam se loše stvari dešavaju zbog toga što nismo bili mudri, nismo bili pametni i nismo bili vredni. I kad nam neki stranac da savet ili preporuku, ako nam se to ne svidi, uvek možemo izvući neku „krvavu košulju“ iz prošlosti da tom strancu natrljamo nos.

Ali, kao što se vidi sa početka ovog teksta, nije to svojstveno samo nama. Postoji mnoštvo ksenofobije u svetu i potrebno je mnogo vremena da bi ljudi shvatili da se svet menja i da ljudska rasa može da napreduje samo ako je ujedinjena.

Dobro je što su globalni trendovi okrenuti u tom smeru…

Advertisements
  1. 12. maja 2010. u 22:32

    Sva sreća što jesu…

    I moj brat je radio u Libiji, ali u pustinji, provlačili su neke kablove, najjednostavnije rečeno i selili se po potrebi. Ne znam da li je i on znao za ovo, obzirom da su slabo kontaktirali sa ostalim svetom. Ne mogu da ga pitam, jer mu sledeće subote dajemo godinu dana kako nije sa nama. 😦

    • Alex
      12. maja 2010. u 23:47

      Verujem da tvom bratu nije nimalo bilo ugodno da radi u Libijskoj pustinji. Gadno je to okruženje. Inače, Libija je jedna od najsigurnijih Arapskih zemalja, i sve te „pobune“ se dešavaju pod uticajem vlasti. Kao i kod nas…

  2. 13. maja 2010. u 13:33

    Vezano za Libiju i mog brata, hteo je da me uda za tamo nekog, koji je imao krdo kamila, što se smatra bogatstvom. E, onda mi je poslao sliku, kao tog tipa, pa je i brat na fotki sa kolegama iz „kampa“. Kada sam videla ovog šmokljana, pitala sam ga da li on mene smatra ratnim zločincem kada mi je namenio takvog, musavog isprdka, koji nema ni ramena, a zume ima kao kamila! Upiškila sam se od smeha. Sa njim je uvek bilo jako zanimljivo, a uspomena iz Libije, gomila! 🙂

    • Alex
      14. maja 2010. u 22:25

      Izvini Dudo na zakasnelom odgovoru, ali bio sam odsutan juče i danas.
      Mislim da te je tvoj brat začikavao u vezi ženidbe za Arapina. Ne naravno jer Arapin ne bi voleo da te oženi, ili da nisi dovoljno atraktivna za njih, već mislim da je tvoj brat znao da bi tada morala da promeniš veru i, malte ne, postaneš njegov rob. 🙂
      Šteta za tvog brata, verujem da bi sa njim imao da podelim dosetke i sećanja iz Libije. Jbg 😕
      Pisao sam o tome na http://wp.me/pytB6-85

  3. 13. maja 2010. u 13:37

    Uf, ispravka, posle ramena, „a zube ima kao kamila“!

    • Alex
      14. maja 2010. u 22:26

      😆

  4. 15. maja 2010. u 17:54

    Ha,ha, nasmeja me Duda sa ovim opisom Arapina!!
    Posle tvog teskog teksta, prosto me Duda razdrmala 🙂

    Naravno da ne treba podsticati mrznju, osvetu i sve negativno u coveku. Ubijanja, ratovi, sve sto nam se desavalo treba da zaboravimo… Mada pomalo mogu da razumem ogorcenost zena koje su izgubile decu u ratu ili nekog svog dragog. Nekada ta bol preraste u mrznju i tu se ne moze pomoci…

    • Alex
      15. maja 2010. u 19:02

      Govorio sam o našoj politici i „javnom servisu“, koji jašu na ljudskim emocijama i ljudskom bolu a radi sitnih interesa. Niko ne spori da je strašno izgubiti nekog dragog i bliskog, ali mislim da niko ne ubija dete čoveka koji je pregazio vašeg rođaka na ulici ? Po meni je racionalno ponašanje ožalošćenih koji su izgubili svoje mile u bombardovanju NATO-a TV Srbije. Koliko god im sva politička elita sugerisala da treba da mrze sve države NATO-a, oni znaju da su krivci u Beogradu i non-stop fokusiraju svoju srđbu na njih.
      A Duda umalo da postane Fatima 🙂

  5. JA
    1. juna 2011. u 20:51

    E AJ NE SERI
    LEPO JE SPALJIVATI EVROPLJANE

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: