Početak > Moja razmišljanja, Porodica > Velika „srećna“ porodica

Velika „srećna“ porodica


Već sam pisao o problemu nataliteta u Srbiji, o takozvanoj „beloj kugi“, i o opasnosti da nestanemo kao nacija. Hteo bih da se malo dublje udubim u čitav problem, da vidim da li ima rešenja i da li ćemo zaista za vek ili dva nestati.

Šta je interes Prirode u vezi nataliteta? Njen interes je da u okviru jedne rase, u ovom slučaju ljudske, obezbedi dovoljan broj jedinki za opstanak. Naravno, ne bilo kakvih jedinki već najzdravijih i najsnalažljivijih. Jedino ove jedinke mogu tu rasu voditi napred u dalji razvoj. Sve slabe, inertne, nesnalažljive, neotporne, moraju propasti.

Da bi obezbedila da se neka rasa razvija u skladu tog prirodnog zakona, ona nam šalje  sve moguće nevolje, gde bi došao do izražaja naš nagon za prezivljavanjem. Bolesti, predatori i prirodne katastrofe su  nam stalno za petama, i ako stanemo u evoluciji, pokosiće nas kao vatra suvu travu.

Ljudska rasa je jedna od retkih zajednica gde nije potrebno da prethodni potomak odraste da bi se rodio sledeći. To je jedan od mehanizama kako da preživimo surovu prirodnu utakmicu. Na ovah način jedan ljudski par može istovremeno odgajiti i do 15 dece u isto vreme, pomažući jedan drugom u okviru čopora, društva ili zajednice. Toliki broj dece je imao smisla, jer su mnoga podlegala raznim bolestima i povredama u međuljudskim sukobima ili radu za zajednicu. Takođe, sa prelaska sa nomadskog na poljoprivredni način života, a radi obezbeđenja više sigurne hrane za zajednicu, bilo je potrebno više „ruku“ za rad, odbranu i negu drugih članova.

Krivci za uspešan "razvoj" Srbije

Da bi sve olakšali ljudi su počeli da razmišljaju, pokušavajući da predvide prirodu i olakšaju sebi život. Tako nisu više čekali vatru sa neba, već su je sami pravili. Nisu više čekali da padne neka voćka, već su je sami brali uz pomoć alata… i tako dalje. Čovek je pobedio i zarazne bolesti, stvorio oružja protiv velikih predatora, i napravio društva gde se nije ratovalo radi hrane, (ovo je najteže sprovesti, ali u slučaju UN vidimo da se i to može).

Što je više tehnološki napredovao, čovek je bivao sve bogatiji, sigurniji i sve duže živeo. Potomci više ne umiru zbog neonatalnih bolesti i preživljavaju i oni koji bi nestali po svim prirodnim zakonima. Danas se i bebama u utrobi majke operiše srčana urođena mana, što daje dobre šanse da dete preživi.

Tako u visoko razvijenim društvima ne postoji više potreba za mnoštvom dece, već jedno ili dvoje je sasvim dovoljno da se obezbedi razvoj tog društva u tehnološkom smislu, i da se roditeljima da dovoljno prostora da se posvete i drugim aktivnostima, osim odgajanja dece. Zbog svega ovoga u naprednim državama ni jedna akcija propagiranja više rađanja neće doneti uspeha.

Industrijske zemlje koje izvoze znanje, se tako suočavaju sa problemom starenja stanovništva. Mnogo pametnih staraca živi u tim zemljama, ali nema mladih koji bi radili fizičke poslove. Da bi takve zemlje ratovale za robovima koji bi radili u proizvodnji, opet su potrebni mladi ljudi. Starci ne ratuju. Vidimo kako je prošao ratni napor Nemačke da dođe do resursa i ljudskog i u sirovinama. Ove zemlje zato „uvoze“ radnu snagu iz drugih zemalja, nudeći malo veće novčane prihode. To su uglavnom zemlje Zapada, kao i Amerika i Australija.

Zemlje „u razvoju“ ne izvoze nikakvo znanje, i jedino što mogu da ponude onim prvim zemljama je baš ta radna snaga. U tim zemljama porodice imaju 5 i više dece, koja kad odrastu odlaze u pečalbu da rade. Ta radna snaga je uglavnom srednje školske spreme, doboljna da zna čitanje i pisanje i rad na prostijim mašinama, stručnjaci već postoje u zemljama izvoznicama. Ovo su uglavnom zemlje Afrike i Istočne Evrope.

Grobari Srbije drže opelo pokojniku

Treće zemlje, kao Indija, Kina ili Južna Amerika, imaju i dovoljno mladih, tj radne snage i dovoljno znanja za proizvode koje bi izvozili. Zato su ove države najbezbolnije prošle krizu.

Gde se nalazi Srbija. Već vidite i sami – nigde. Niti smo zemlja izvoznica, niti imamo dovoljno mladih za rad u industrijskim zemljama. Tehnološki smo jako nisko i nismo ni bogati. Zato je Srbija zemlja sa starim stanovništvom. Srbija nema svoje prihode ili industriju da privuče radnu snagu iz trećeg sveta.

U svetlu svega ovoga srpsko nacionalno ludilo je dovelo do raspada SFRJ, države gde je bilo i dovoljno radne snage, (već rekoh „vukovci“, šiptari, rumuni i muslimani). Takođe, Srbija je iz svog nedra oterala baš one mlade koji treba da obezbede opstanak države. Više od 4 miliona u dijaspori je vrlo rečito. Srbija zaista liči na umirućeg „belog patuljka“, koji se urušava u samog sebe.

Srbija danas u svojoj agoniji živi od tuđeg novca i od prodaje svojih resursa. Pa ko je doveo do ovakvog stanja. Srpski Savet Staraca. Nije to ni Zapad, ni Vatikan, ni Kominterna, ni „braća“. Srpska elita u vidu akademika, pisaca, političara, tajnih službi, popova, je dovela do propasti države. Uvek je važniji neki mit, bilo kosovski ili prekodrinski, nego budućnost.

Da li postoji mogućnost da žene Srbije rađaju više dece. Odgovor je – ne. Nikakva novčana nadoknada neće dovesti da se više dece rađa u Srbiji. Ni jedno društvo se ne vraća u nazad u srednji vek, pa neće ni srpsko. Nažalost, Srbija u ovom trenutku ne ide ni napred. Srbija stoji na vetrometini, zagledana u mit o svojoj nekadašnjoj slavi i bez jasnog pravce gde bi krenula dalje. A Priroda surovo kažnjava one koji se ne kreću, koji stagniraju, koji stoje…

Advertisements
  1. 28. aprila 2010. u 23:50

    Šta reći na ovo što si napisao, sem sve je tačno!
    Ti i tvoja supruga ste dali veliki doprinos „beloj kugi“, ali, svi mi ostali smo podbacili. E, da su bolja vremena, sve bi bilo drugačije. Pogledaj samo šta sve treba obezbediti prvom detetu, a nema ko da pomogne. Svi siroti, do zla boga.
    Državnici su nas debelo zaje*ali, tako da ćemo, zaista, izumreti, kao narod, a izgleda da nismo bolje ni zaslužili! Sve se vraća, sve se plaća!

    Samo, uvek naderu oni što su najneviniji! 😦

    Žao mi je što ne znam od čega živi ova mnogobrojna porodica, premda, svaka im čast? Da li im država nešto pomaže oko dece, mislim da li dobijaju koju kintu ili „pakete“?

  2. Alex
    29. aprila 2010. u 06:03

    Šta da radimo Dudo. To je civilizacijska tekovina. Ja ne bih nikoga kritikovao što nema dece, ili ima jedno. Sve je stvar izbora.
    Da bi jedno društvo napredovalo potrebna je radna snaga (deca) i novac. Mi nemamo ni jedno ni drugo. Bogate zemlje „kupuju“ radnu snagu od siromašnih zemalja gde te snage ima. Mi smo toliko ksenofobični da oteramo i ono malo stranaca koji bi i došli ovde da rade. Ali, nadam se da ćemo se opametiti. 🙂
    Ovi Duggars-ovi, koje sam eto stavio kao paradigmu, mislim da žive od donacija i gostovanja na TV-u i raznim emisijama. I dok ih mnogo ljudi kritikuje, oni polako svojom snalažljivošću odgajiše 19-toro dece 🙂

  3. 29. aprila 2010. u 07:28

    Kako to da se u Srbiji ne rađaju deca ? A Kinešćići i Šiptarčići ? Njih je svakim danom sve više u Srbiji, sad nećemo da zalazimo u detalje tj u boju kože i nacionalnost 😉

    • Alex
      29. aprila 2010. u 11:55

      Bilo nekada. Sa svima smo zaratili i sve oterali. Zaratili smo i sa sopstvenom decom i njih smo oterali. Izvuci pouku iz činjenice da moja kćerka sa svojim verenikom ide na Novi Zeland, što sam do juče mislio da je nemoguće 😕

  4. 30. aprila 2010. u 00:33

    Mene, ništa više ne može da iznenadi, veruj mi! Spremna sam i na to da, ako je potrebno, moja deca i odu. Neka vide kako je „tamo negde“. Ako budu zadovoljne i srećne, svaka čast, ako ne, vratiće se, kad, tad. Mnogi su se vratili, kao što su mnogi i otišli. Kako se ko snadje!

    Znam jednu porodicu koja se iselila u Novi Zeland, odnosno, slučajno se mama potrefila kod rodjene sestra, uhvatilo je bombardovanje, pa je silom prilika, ostala dok sve nije prošlo, i tako, malo po malo, krenula da radi i ostala. Inače, doktor opšte medicine. I sada radi kao zubni tehničar. A muž, koji je ovde bio sudija, tamo vozika starkelje po staračkom domu. Eto, kažu da su zadovoljni. Koliko im je verovati, ne znam, videćemo!

    Moji kumovi su u Las Vegasu. Odlično su se snašli, rade kao i ovde, doduše on po smenama vozi autobus (ovde je vozio svoj kamion kada je hteo, živeo u svojoj kući i bilo mu je jako dobro), ona konobariše u kazinu, ima 57 godina, na poslu ne sme da stoji, bez obzira da li je sala prazna ili puna. A radiće do 62, kada odlazi u penziju, sva ižvakana. Malo sam ironična, moram, jer zaista ne znam zašto su otišli, pre 25 godina. Tada je ovde bilo odlično.

    Sve ima svojih i prednosti i mana, tako da, neka odu, srećno im!

    • Alex
      30. aprila 2010. u 10:29

      Dudo, ako hoće da odu neće oni tebe ni pitati, samo će te obavestiti 🙂
      Ne mogu da komentarišem druge, jer bi to bio subjektivno. Evo, šta mojoj deci fali. Imaju krov nad glavom, imaju posao, imaju veliku porodicu. A opet idu u nepoznato. Gledajući sa strane može se komentarisati na razne načine.
      Pravo da ti kažem i ja bih ovog trenutka otišao, iako imam ovde sve, bla, bla, bla… Jednostavno takav sam čovek, držim se one „za kamen koji se kotrlja se ne hvata mahovina“. Naravno da bih danas tražio bolje uslove za tamo gde bih otišao, ne bih baš u nepoznato kao kad sam imao 22 godine. Malo bih zrelije razmišljao.
      Pa i moj otac i majka su otišli iz Resavice za Beograd sa dvoje dece, ostavili i posao i stan i prijatelje za nepoznato. A sve da bi imali bolje uslove u budućnosti.
      Videćemo šta će biti. Čovek snuje Bog određuje. 😕

  5. 1. maja 2010. u 11:04

    Porasla im krila Alex, tako da moraju da polete, pa neka, neka idu, sazreće, gde god da budu.

    Ako ikako možeš, opusti se bar sutra ili prekosutra! 🙂

  6. 3. maja 2010. u 01:43

    Ma koliko krila da su dugacka, kamen je u srcu i on uvek vuce tamo odakle treba da poletis.. A deca su ukras sveta, pa bilo kojeg, i bilo gde…

    • Alex
      3. maja 2010. u 10:04

      Smešno mi je što mi matorci, košije, rođaci, prijatelji, poznanici… svi nešto komentarišemo i savetujemo, a deca ni ne slušaju… idu tamo gde su naumila i dovedu nas pred svršen čin. Hvala Bogu da je tako 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: