Početak > Moja razmišljanja, Život > Sindrom belog patuljka

Sindrom belog patuljka


Beli patuljak je astronomski objekat koji nastaje kada zvezda male ili srednje mase završi svoj život… …beli patuljci su kao vrsta prilično uobičajeni.

Umiranje zvezde (NASA)

Počeo sam ovaj blog pričom o belom patuljku, zvezdi koja je izgubila svoju energiju, urušila se u samu sebe, postala crnom rupom ne dozvoljavajući ničemu da izađe iz nje i na kraju nestala sa zvezdane mape. Počeo sam svoj blog tako jer me to veoma podseća na državu u kojoj sam rođen, na Srbiju.

Pokušću da objasnim zašto imam takvo sumorno mišljenje.

Najdepresiviniji podatak je demografija. Ne treba biti specijalno pametan pa shvatiti da izumiremo kao nacija. Tačnije Srbi izumiru kao nacija. Ne nisam nacionalno ostrašćen, ali bih mnogo voleo da to nisu ni naši političari, popovi, pisci i akademici. Za primer bih samo preporučio tekst u novinama od pre nekoliko dana <LINK>.

Nije više izuzetak da se u porodilištu u 24 sata ne rodi nijedna beba, nije iznenađenje ni da je prosečna Srpkinja već ušla u petu deceniju… …Sa negativnim prirodnim priraštajem suočavaju se svi okruzi u Srbiji osim Raškog, gde je većinsko muslimansko, i Pčinjskog, gde je veliki udeo albanskog stanovništva… …Poslednja (procena) je da ćemo do kraja veka imati upola manje stanovništva nego danas.

Ovo je samo fragment teksta. Za razliku od političara i ostalih nacionalnih vođa, narod je mnogo realniji i svestan problema, a kao i uvek, prednjače žene.

“U ovoj se borbi, u jedan front, moraju ujediniti patriotizam, politika i kapital” …
Pa „ujedinjeni patriotizam, politika i kapital“ su i doveli do ovakve demografske slike. I možda novac zaista nije presudan, ali imati dete u ovakvoj Srbiji je zaista vrlo, vrlo hrabro. Predsednik Tadić nas, prilikom svojih izjava o tzv. izboru između Kosova i EU, svaki dan podseća na to.
(
View, 28. mart 2010 15:35)

U ovoj zemlji ne zive samo Srpkinje, niti su one ista bolje od Romkinja, Albanki, Bosnjakinja, Madjarica ili kojih god drugih majki, tako da je krajnje neukusno pozivati se na etnicitet u drzavi koja se izdaje za multietnicku. S druge strane, napraviti dete u Srbiji je svojevrstan zlocin prema istom tom detetu pa nije ni cudo sto se mnogi ne odlucuju za takav korak. I trece, ova planeta je debelo prenaseljena – par miliona gore-dole, ne cini nikakvu razliku. Ljudska vrsta je sve samo ne pred izumiranjem, a kao i sve u prirodi grupacije unutar iste nesposobne za prilagodjavanje novonastalim okolnostima i trebaju izumreti…
(
Aleksandar, 28. mart 2010 14:36)

Ko je imao imalo mozga i minimum uslova – pobegao je do sada iz toga sto se zove Srbija. Od 1990. do ovog monenta, u Srbiji je sustinski identican rezim – samo malo formalne razlike ima, tj. „demokratske sminke“. Naravno, ekonomija je ili pred kolapsom ili u njemu. Od koga normalnog vi ocekujete da pravi decu??? Cemu? Prvo, nema uslova. Drugo, kakav je to zivot za tog buduceg coveka?
Moj savet vam je, ako vec niste, da bezite odatle kako znate i umete. Ja sam vec deset godina u Americi, imam dvoje dece – drzavljani Amerike svi – i SRECNI SMO! To je poenta. U Srbiji to nikada ne bi bili. Iskreno mi vas je zao.
(
Pozdrav, 28. mart 2010 09:55)

Novac nije problem!
Egoizam kao nacin zivljenja je mnogo veci…
Deca znace odricanje, od nocnog provoda, komplikovanija letovanja i zimovanja (mnogo manje skijanja, shmrc), dodatne obaveze x5…
I naravno cine coveka potpunim i srecnim, ali ‘egoizam’ to ne kapira…
To je socioloski problem i nema veze sa novcem…
A sa druge strane nervira me i glupavo kvazipravoslavno naklapanje ‘srpska majka mora da radja po sedmoro’ kao u 19. veku
(
Ivana, 28. mart 2010 01:07)

Ovo su neki od komentara čitalaca. Vlada opšte razočarenje i potpuno nepoverenje da će biti bolje u budućnosti.

Nije više Karlobag - Ogulin - Virovitica. Za sada!

Srpska elita se još nije odrekla ratne opcije. Ona je samo gurnuta u fioku i čeka bolja vremena, da Srpkinje rode buduće vojnike i da Rusi ili neko drugi da dobre kredite za novo oružje. Pogledajte samo metereološku mapu „svih srpskih zemalja“ recimo iz jednih dnevnih novina.

U Srbiji pre raspada SFRJ su radile određene etničke manjine na slabije plaćenim poslovima, pa se svi sećamo čuvenih „vukovaca“, koji su jeli jednu paštetu za ceo dan i radili sve što se od njih traži. To su bili Albanci, koji su danas persone-non-grata u Srbiji. Nema više ni Rumuna, jer je Rumunija u EU. Ostali su Romi koji se uglavnom bave sekundarnim sirovinama i nisu vični teškim fizičkim poslovima. A i politika nekih gradskih čelnika, koja više dolikuje nekom SS-lagerfireru, diskredituje ovu nacionalnu manjinu. Nažalost ni stručnjaci iz bivšij SFRJ republika više ne dolaze u Srbiju da pomognu, već da odnesu.

U SFRJ su bile male plate, ali velike povlastice u obliku besplatnog školstva, zdravstva, sindikalne brige i penzionog fonda. Raspadom, plate su ostale male a povlastice su se istopile. U svojoj trci da što pre prigrabe kontrolu nad ovim resursima, političari su potpuno izgubili iz vida narod. Danas se država u sve meša, od naziva ulica do kursa dinara, i naravno u ovoj strogo dirigovanoj zemlji narod ne može da dođe do mogućnosti da pokuša da preživi, jer jednostavno nema prostora za delovanje. Dijaspora je promenila svoju strukturu i ne šalje više novac u domovinu, što je bio dobar izvor prihoda ranijih godina. Kredita više nema jer smo prokockali poverenje stranih kreditora. Ovde su dizani razni Avalski tornjevi, crkve, hramovi, Hilandari, trošeni krediti na spomenike umesto na žive ljude, i stranci neće više da daju novac. Mi kupujemo luku Bar, Telekom Srpske, širimo naše carstvo na „srpske zemlje“ tuđim novce. Poverenje je uništeno, pa se i Rusi i Kinezi snebivaju da nam daju kredit. I gas koji smo dobili kao donaciju, prosledili smo Srbima u Bosni. Ne Bosanskom narodu, već samo jednoj manjini, a to bode oči ma koliko se mi pravdali da vodimo račina o svome narodu. Pa vodite računa o svome narodu, ali ne sa našim parama.

Kad su ukinute vize jedini turisti su bili oni koje su Palma i Đelić vodili na ekskurziju. Zato iz svih evropskih zemalja najviše političkih azilanata je iz Srbije i Kosova.

Lokalni političari zajedno sa lokalnim popovima nam već podižu krstače dajući nam time do znanja kakvu budućnost vide za Srbiju. Da li smo mi već živi mrtvaci, zombiji koji bez emocija i intelekta koji treba da služe kao gorivo za umirućeg belog patuljka.

Ima li izlaza? Pa naravno, uvek ima izlaza. Treba samo konsultovati najveću učiteljicu života – istoriju. Koje su države spremno dočekale svetsku ekonomsku krizu? U kojim državama nema štrjkova? Gde su razmišljali u napred da neće uvek teči med i mleko?

Pa u onim koje su pretrpele najveća razaranja u II svetskom ratu i koje su izgubile taj rat. To su one države koje su morale da uzmu lihvarske kredite od pobednika da bi uzdigle svoje razrušene ekonomije iz pepela. Iste one koje su morale da plate reparaciju drugim državame koje su htele da okupiraju. To su države koje su prošle kroz pakao svog sopstvenog nacionalnog ludila i velikog poniženja kad su izgubile ratnu opciju. Srbija je očigledno večiti pobednik…

Advertisements
  1. 18. aprila 2010. u 16:45

    Nisam dovoljno pametna da bilo šta kažem. Uostalom, ti si rekao sve. Strašno je to što ćemo izumreti, ako ovako nastavimo, a još je strašnije to kako sada živimo i kako uopšte živimo poslednjih dvadesetak godina. Umesto da nam bude sve bolje i bolje, mi sve više tonemo u glib, a iz njega se teško iščupati. U božiju mater, ne znam šta još da ti kažem. Očajna sam! Uhvatim moje kuče, pa u šetnju, na kej. Tamo uživamo i ne mislimo na tugu!

    • Alex
      18. aprila 2010. u 17:10

      Dudo, stvarno je crno, ali još je crnje kad neko napiše o tome i otkrije „da je car go“! Ja slušam Peščanik i tekstovi odišu baš istom atmosferom. Ne mogu jednostavno da zatvorim oči i pretvaram se da je sve u redu. Ali i od kukanja nema ništa. 😕
      Naš problem kao države je što se nismo razvili kao društvo. Živimo u nekom 18-tom veku, sa svom ksenofobijom i klerikalizmom. Takve nezrele i infantilne onda koriste druge nacije, a najviše Rusi, što nama izgleda neverovatno, lažući nas da smo nabolji a koristeći nas za svoje ciljeve. Dokle god političare tipa Đinđić ubijaju na ulici, nema nama napretka, pa ma koliko novca imali i ma koliko bogati bili.

  2. 18. aprila 2010. u 23:30

    Nije čudo što te izumrla zvezda podseća na Srbiju. Mi smo nebeski narod 😉

    • Alex
      18. aprila 2010. u 23:57

      A nije loše ni biti u crnoj rupi. Još kad je topla i vlažna 😉

  3. 19. aprila 2010. u 00:45

    E ovoga puta pored stomaka proradi mi i cevovod iz oketa oba.

    • Alex
      20. aprila 2010. u 13:10

      Uh Zelena, pa kod mene u kraju su ionako već prolećne poplave. Nemoj još i ti 🙂

  4. 19. aprila 2010. u 16:36

    Uuuuuh…Hoćeš li mi poverovati ako ti kažem da sam ovog trenutka dok se spremam da napišem komentar bacila pogled u desno kroz prozor i znaš šta sam videla? Ženu koja sa belom maramom na glavi i u šarenim dimijama za ruke vodi decu u čizmama, negde idu.

    Srbija će za još par godina biti takva, da će sve više biti onih u dimijama i sa belim maramama na glavi i sa decom koja i kad treba i kad ne treba nose čizme. Živim u jednoj od najvećih beogradskih opština i pogled kroz prozor me razoružava.

    Najveći problem Srbije je što u Srbiji možeš da budeš šta god poželiš. Jehovini svedoci su pre par meseci registrovani i priznati kao verska zajednica, imaju čak i svoju crkvu. U ovoj Srbiji svi koji dođu odakle god, imaju veća prava od nas koji smo rođeni ovde. Srbija se svima uvlači u dupe.

    ( … )

    U Srbiji nije ni zločin, ni kazna, ni herojstvo rađati decu. Deca se rađaju iz ljubavi, a mi smo ljudi koji znaju da se vole.

    Ko zna koji put želim da naglasim da nisam pripadnik nijedne partije, nijedne organizacije, svoja sam i ovo je moje mišljenje. Samo je u Srbiji nacionalizam zločin. Iznervirala sam se i nisam ni rekla sve što hoću, izgleda da uskoro opet moram i sama da pišem o Srbiji.

  5. Alex
    20. aprila 2010. u 05:54

    ( …removed by author… )

  6. 20. aprila 2010. u 13:15

    Nisi me razumeo, ovo je samo bio primer. Sada je već toliko kasno, da ništa ne vredi i ne može da pomogne. Srbija je prodata još mnogo pre nego li smo je stvarno prodali. Srbija nikada nije bila samo za Srbe i pravoslavce, daleko od toga.

    U Kraljevu posle bombardovanja, odem na zavod za zapošljavanje, davali su novčanu pomoć za samostalno započinjanje posla. Predam dokumenta, ispunjavam sve uslove, imam dobru ideju, plan, sve je pod konac i nadam se da će prihvatiti moju molbu ili da će je bar uzeti u obzir za neko buduće vreme. Posle nedelju, dve istakli su listu onih koji su dobili novčanu pomoć: Enis, Amela, Mustafa, Rezo…i tako u nedogled.

    Sada se u Kraljevu na pijaci ne prodaje krastavac, nego krastavIca. Ne mrzim nikoga, gledam svoja posla i način da što pre pokupim ovu svoju nejač i odem negde u svet, kao i tvoja ćerka, kao i 4 000 000 onih koji u svojoj zemlji nisu mogli da budu ono što jesu i da imaju bilo kakva normalna prava, sem da glasaju kad treba, za lopurde i prevarante.

    Kad budeš imao vremena pročitaj šta je moja Srbija. http://www.charolija.com/svasta-nesto/a-sta-je-moja-srbija/

    • Alex
      20. aprila 2010. u 13:30

      Izvini Charolijo, malopre sam komentarisao impuslivno i možda napisao i ono što nisam hteo.
      Razumem tvoju rezignaciju, imam je i ja, možda i veću nego što pokazujem. Opet ne mislim da su krivi ti Mujo, Haso, Ibro… Mislim da je najveći krivac naša vlast koja ne razmišlja dovoljno duboko. Najlakše je doći na vlast, ali svaki potez prate mnoge posledice koje se kasnije ispoljavaju. Zbog grabeži naših političara oni jednostavno nemaju vremena da razmisle o posledicama svojih odluka. A posledice su ovo danas. A kad su posledice strašne, tada nam oni kažu krivi su ovi i oni. Ne, kako kaže Balašević, „krivi smo mi!“
      Moja kćerka i njen muž (Srbin & Pravoslavac) idu u Novi Zeland ne zbog Janeza, Josipa ili Ibrahima, već zbog Miloševića, Šešelja, Tadića itd. To je činjenica. Ali kažem, ne mogu sad da osuđujem, sedim i plačem. Neka idu. Pa i iz Irske, Holandije, Španije itd su odlazili mladi u Ameriku, Australiju… a danas su te zemlje poželjne za pridošlice iz drugih naroda. Nadam se da će i moja Srbija (koje ne želim da se odreknem iako trenutno ništa ne valja) sutra biti bolja i da će nam se deca vraćati i biti ponosna što su poreklom odavde. A to neće samo od sebe, već opet uz pomoć svih nas… Tako i naša rasprava i naše priče i naši blogovi mogu da doprinesu tom cilju.
      Drago mi je što imam sagovornika kao što si ti. 🙂

  7. 20. aprila 2010. u 13:38

    Nemaš mi se za šta izvinjivati. Puknem i ja tako ponekad, pa napišem svašta, a ne obrazložim, pa se može i pogrešno razumeti. Drago mi je da se bar mi razumemo, jer sve je manje onih koji misle svojom glavom. 😉

  8. 24. aprila 2010. u 17:54

    Teska tema kao crna zemlja. A svi ostali su vec rekli mnogo toga sto bih ja rekla…
    Mozda nemam pravo da pricam o tome jer ni sama nemam decu… Ali ne bih nikome ni da sudim jer nece da radja.

    • Alex
      24. aprila 2010. u 20:02

      Breskvice, niko nikom ne treba da sudi. Svako ima pravo da izabere svoj životni put bez pravdanja nekom zašto je tako izabrao. Ali, ako je država nekom majka a nekom maćeha onda dolazi do tenzija. Kao i uvek država ima veliku odgovornost. 😕

  1. 28. aprila 2010. u 12:40
  2. 10. decembra 2011. u 17:16

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: