Početak > Zanimljivosti, Život > Kreativnost bez granica

Kreativnost bez granica


Često smo zadivljeni ljudskom kreativnošću i inventivnošću. Čovek je izumeo takve aparate da je letenje danas normalna pojava, vožnja i prevoz vozilima, let na mesec, komunikacije, medicina…

Riba čekičara

Čovek je spoznao i filosofiju, slikarstvo, muziku, glumu, dramu i druge umetničke pravce. Ali čovek definitivno gubi bitku sa silom koja je i njega samoga stvorila. Priroda, ili Božanstvo, zavisi od gledišta.

Riba testeruša

Pre nego što je čovek izmislio čekič, testeru ili mač, postojale su ribe koje su bile sve to. Pre radara, sonara, infra-crvenih zraka, rendgena… u prirodi su već postojali ti izumi.

Priroda ima više boja nego čovek reči da ih opiše. Priroda ima više zvukova nego što ih čovek može čuti. Priroda ima više dimenzija nego što čovek može videti.

Čovek ima maštu koja seže u nedogled. Ali i ta mašta je samo refleksija onoga što je već viđeno u prirodi. Strip junaci, kao što je čovek-šišmiš (batman), čovek-pauk (spiderman), natčovek (superman), čovek-banana (bananaman), žena-mačka (catwoman)… sve su blede slike onoga što priroda ume da iznedri u svojoj raznolikoj i maštovitoj kreaciji.

Recimo, pogledajte neobičan film o pauk-sestrama bliznakinjama iz Indije, pa prosudite sami.

Advertisements
  1. 2. aprila 2010. u 18:03

    Da, neverovatno je šta je priroda sve u stanju da stvori.
    Videla sam najavu o ovim sestrama, ali nisam gledala sve. Videla sam i raznih drugih čudih ljudi, koji žive svoje tužne živote. E, sad, nekima može da se pomogne, a neki će se mučiti sami sa sobom i okolinom, koja teško podnosi sve ono što je drugačije! Surovo!
    Hvala ti što si pustio ovaj snimak. Svaka čast sestrama kako funkcionišu tako i što, jadne, mogu bar malo da unovče svoj izgled, jer drugačije nemaju šanse da zarade novac! Hrabre su, nema šta! 😕

  2. als011
    2. aprila 2010. u 18:53

    Ja kod kuće nemam kablovsku pa sam na poslu 😳 video reportažu o borbi ovih sestara za život. Toliko me je to impresioniralo da sam eto napisao i blog. Ne treba ih žaliti već im se diviti, kao uostalom i svim hendikepiranim ljudima. 🙂
    Inače želim ti Dudo steran Uskrs, tj Hristos Voskrese. Obećao sam Zelenoj da neću neko vreme pisati komentare na tuđe blogove, a tu pauzu ću iskoristiti da promovišem još neki moj blog. Nadam se da će ti se dopasti 🙂 .

  3. verkic
    2. aprila 2010. u 20:31

    UH. Šta reći na ovo. Priroda se zaista zna nekad „poigrati“. Tako ovde ljudi govore, mada je meni taj izraz strašan, neadekvatan.
    Ja mogu samo reći da se bezgranično divim svim ljudima sa posebnim potrebama, svima koji su rodjeni sa nekom urodjenom „manom“ ili hendikepom.
    Njima je potrebna ogromna snaga kako bi živeli u ovom našem svetu a oni je posuduju. Mnogo puta sam se u to uverila. Uz to su i predivni ljudi, ogromnog srca.

    • als011
      2. aprila 2010. u 21:22

      U pravu si Vera, i ja se divim ljudima koji su „hendikepirani“ u nekom smislu. Oni kraj svih problema koje imamo svi mi, moraju da se nose i sa svojim ličnim uskraćenjima. Ljudi su prokleti, često kažu „to je kazna Božija“ i gledaju da još više unize te ljude. U ovom slučaju vidimo da se svi bore za život i ako im ne možemo pomoću, nemojmo im barem odmagati.
      Drago mi je zbog tvog komentara – hvala ti!

  4. 2. aprila 2010. u 23:16

    Upravo to sam pomislila kada sam pre neki dan odgledala emisiju o stvaranju organa za varenje kod životinja… Kako su se evolucijom razvili preživari, sisari ili hladnokrvne zmije… Čudo!
    Sve nam izgleda tako jednostavno, a tako je savršeno. Nikada nećemo dovoljno poštovati prirodu i njena bogatstva.

    • als011
      3. aprila 2010. u 15:14

      Priroda je snalažljiva, očas posla nađe rešenje, samo da bi se život produžio. A onda na taj isti život pošalje toliko problema da se pitamo, „ko je ovde lud, a ko zbunjen!“ 🙂

  5. verkic
    2. aprila 2010. u 23:26

    Nema na čemu naravno. Hvala tebi!
    Mislim da bi se trebalo malo više pisati na ovu temu.
    Ja ne mogu za sada ma koliko bi to želela. Nemam snage. Svladaju me emocije i tada to nije….
    Neki dan je kod nas bila ćerkina prijateljica sa svojom devojčicom od 9 godina. Mala ima jednu vrstu paralize. Ne znam kako se bolest zove a nisam imala snage pitati. Neka vrsta verovatno atrofije mišića.
    Devojčica na svu sreću nije skroz nepokretna. Kreće se puzeći, koristi više ruke nego noge, a da stoji ne može ako je neko ne drži.
    Opet toliko je na njenom licu sladak osmeh, toliko ima duha, toliko zna pokazati koliko voli. Ježim se i dok pišem ovo. A tek majka, koliko ljubavi, koliko požrtvovanja, koliko je snage u njoj, koliko …….
    Kad bi malo više ljudi jedno prema drugima pokazivali, ako ništa drugo ono bar poštovanje, ovaj svet bi bio mnogo lepši.
    Pozdrav, jedva čekam i tvoje nove blogove.

    • als011
      3. aprila 2010. u 15:20

      Moji prijatelji su taođe imali devojčicu koja je patila od celebralne paralize, a koju su negovali sa puno ljubavi, ogroman trud i napor su uložili u njenu negu da bi ona umrla sa svojih 14 godina. Ovaj par je ceo život podredio toj maloj, nisu imali druge dece i na kraju su ostali sami. Nikad ih nisam čuo da hule na Boga, vraga ili ljude, nosili su svoj krst u tišini. 😕

  6. 2. aprila 2010. u 23:28

    Vaistinu Vaskrese Als! Ne znam zbog čega nećeš ostavljati komentare, nisam videla, no, to je tvoja odluka. A o drugom blogu ćeš nas obavestiti, ne?

    Ljudi sa posebnim potrebama, ko god da je smislio ovu rečenicu, nije ni pomislio da ti ljudi neće (ili vrlo malo) dobiti ono što njima zaista treba. Slabo društvo obraća pažnju na njih. Pogledajte samo zgrade. Retko koja ima prilaz invalidskim kolicima ili ako ima, uglavnom je ugao od 85 stepeni, gde se ne bi spustio ni Tomba svojim skijama a kamoli čovek u invalidskim kolicima. Drugo, moraju uvek da idu putem, zato što ne mogu da se probijaju izmedju parkiranih automobila i zgrada, razdrndanih trotoara punih rupa, ivičnjaka, preko kojih se i sama teško popnem a nisam za „posebne potrebe“. I mogla bih još svašta nabrajati, ali čemu sve to. Jednostavno, mora svako da se bori sa sebe, a naročito ljudi koji su drugačiji od nas, običnih! 🙂

    • als011
      3. aprila 2010. u 15:03

      Malo ću da pauziram, dok nešto ne proverim. Ali nema veze, hoću da napravim neke nove blogove o kojima razmišljam već duže vreme.
      Lepo se provedi Dudo za vreme uskršnjih praznika, a onda ćemo opet da „bistrimo“ ozbiljne teme. 🙂

  7. 3. aprila 2010. u 08:46

    A šta reći o zemljotresima i cunamijima što su se desili poslednjih godina ? Čovek tek tada vidi koliko je nemoćan pred prirodom. Međutim nama ni to nije dovoljno da shvatimo da prirodu treba da poštujemo i čuvamo jer na taj način čuvamo sebe

    • als011
      3. aprila 2010. u 15:09

      Exxx, čovek je čudna biljka 🙂 . Toliko krhak a opet izdrži velike nedaće koje mu život pripremi. Pisaćemo mi još o tome, a za sada lepo se provedi u ovo sunčano uskršnje vreme. Pozzz

  8. Plava Baklava
    28. aprila 2010. u 05:40

    Arogancija coveka je neverovatna. Biti drugaciji je uzasno tesko, mada, postoje sredine koje to malo bolje prihvataju i one koje razlicitost surovo kaznjavaju. A tako je malo potrebno: samo handikepirane treba prihvatati takve kakvi su. Teska mi je ova tema, jako teska 😦

    • Alex
      28. aprila 2010. u 09:09

      To je jako tačno. Biti drugačiji je užasno teško. Ne znam kako to sprečiti, to je nešto što je u čoveku, u njegovoj duši, u njegovoj srži… Da li se mi bojimo drugačijeg, ili je nešto drugo u pitanju – ne znam. Ali, eto priroda stvara raznolikost, uprkos nama i našoj sujeti 😕

  9. Plava Baklava
    28. aprila 2010. u 11:25

    Priroda nam iznova i iznova daje sansu da razlicitost naucimo da prihvatamo – pre svega, pa onda da pomognemo prema mogucnostima i na kraju da ne odmazemo ako vec ne umemo da pomognemo. A mi smo stado bandoglavo, koje nece da nauci d aje lakse i lepse biti otvoren i pozitivan nego zao iz straha od nepoznatog, drugacijeg.

    Pri tom, ti „drugaciji“ su veoma cesto daleko vredniji ljudi od onih „ispravnih“, veci borci, humaniji, ma da ne nabrajam dalje. Od njih obican covek moze puno toga da nauci, izmedju ostalog i da ceni stvari koje inace ne primecuje i prosto mu se podrazumevaju. Inace, smeta mi neki taj nagon u ljudima da brze-bolje razlicitost satru, eliminisu nego da pokusaju da shvate.

    • Alex
      29. aprila 2010. u 06:18

      Ovo si zaista mnogo lepo i istinito rekla. 🙂
      Mislim, ali nisam potpuno siguran, da se taj destruktivni gen krije u nama još od doba kad smo mislili instiktivno i kad je bio prioritet prirode, svake rase, pa i čoveka da uništi slabe jedinke da bi one jače imale više hrane da napreduje. Potiskivanjem instikata mi smo postali misleća bića koja se suprostavljaju prirodi, ali to animalno još čuči u nama i ume da se pojavi kad nam je najnepotrebnije.
      Šta ti misliš o ovoj mojoj teoriji?

  10. Plava Baklava
    29. aprila 2010. u 08:59

    Teorija je na mestu i sasvim logicna. Samo sto, upravo zato sto smi misleca bica, nemamo vise prava na to. Kakvi cemo biti prema onima kojima treba pomoc sticemo ili ne sticemo pravo da prezivimo. U svim predskazanjima i teorijama o kraju sveta je jedan zajednicki faktor: vrhunac zla medju ljudima, nasilnosti, nepostovanja prirode. Ako to ne rpestane – logicno ej da dolazi kazna.

    A surovi smo, extremno i neprirodno surovi. Pri tom postoje kulture koje razlicitost smatraju bozanskim darom i klanjaju se pred takvim jedinkama. I mahom su tu kulture za koej ce vecina sa gadjenjem reci da su primitivni. Medjutim, ja se pitam ko je tu stvarno primitivan. Ziveti u skladu s prirodom, postovati je, postovati ono sto stvori za mene je stvar visoke inteligencije, koja nema nikakve veze s civilizacijskim obrazovanjem.

    Uostalom, i obrazovanje je sporna stvar. Cesto se upravo steceno znanje pretvara u instrument ka smisljanju najvecih surovosti. I jos jedna stvar koja meni straaaaasno smeta kod nase vrste: jedini smo koji su u stanju da likvidiraju svoje maldunce umesto da ih stite. Ispade da od svega uzimamo najgore. Iz pra-peridoa nam ostade nagon d alikvidiramo slabe jedinke, a li nismo uspeli da zadrzimo nagon da stitimo mladunce 😦 Kad vidim muslimanske extremiste da gurnu decu u prve redove, vristala bih. Ali, rade to i mnogi roditelji u svakodnevnom zivotu, smao je manje upadljivo kao pojava, zato sto se slucajevi posmatraju izolovano 😦

    Uhhhh, mnogo teska i opsirna tema. Drago mi je sto zivim u drustvu koje je svesno problema i bori se protiv njega, prica o njemu otvoreno, ljudi umeju da upru prstom sami u sebe. Vec to je veliki korak napred. Samo da ne dodje osvescenje prekasno.

  11. Plava Baklava
    29. aprila 2010. u 09:01

    PS: Izvinavam se na greskama, zurila sam, a zaboravila da ovde ne mogu da ispravljam 😦

    • Alex
      29. aprila 2010. u 12:02

      Ma nema problema. Razumemo se.
      Vidiš recimo za vreme Hitlerove Nemačke, kad su došli nacisti na vlast i kad su im svake ruke bile potrebne za ratovanje ili rad, oni koji nisu mogli da rade su bili uništavani. Mnogo nemačkih građana sa mentalnim i telesnim nedostacima su bili brutalno istrebljeni. Mislim da je to čist primer onog animalnog u nama. A Nemci ipak slove za naciju koja je dala velikane u filosofiji i umetnosti i nauci.
      Voleo bih da se o tome pozabave stručnjaci, pa da vidimo šta oni misle. Ja lično nisam dovoljno „načitan“ ali pokušavam da razmišljam svojom glavom, što može biti daleko od tačnog.
      A obrazovanje u Srbiji je danas izgubila svaku smisao.

  12. Plava Baklava
    29. aprila 2010. u 13:18

    Hmmm, mali je problem sto vecina velika ima neleceni narcisodini poremecaj, a najzesci politicari cesto su psihicki obolele osobe. Medju poliíticarima sizofrenija i razne vrste psihoza nisu nikakva retkost. To objasnjava apsolutni nedostatak ljudskosti kod nekih likova iz tih sfera.

    Nedostatak empatije nije mali poremecaj, veruj mi. Da, naravno, ako prihvatimo Hitlera i njemu slicne kao psihicki obolele osobe i shvatimo da takvi likovi sve ljude oko sebe vide samo kao nuzne alatke za postizanje cilja, imamo o cemu da pricamo i jasno je poreklo zverskih ideja, jer psihicka bolest ogoli ono janize, najprljavije, najegoisticnije u coveku, lisi ga svih obzira. Sve je opravdano. Mislim, Hitler i neki masovni ubica iz USA skole verovatno imaju slicnu dijagnozu, samo sto je ovaj prvi bio inteligentniji i imao je sliku sebe velikog i izabranog pred ocima.

    Iskreno, ko od tih velikih imena moze da bude uzor? Meni tesko neko. Il su ludi, il su narkomani, ili alkoholicari. Priroda negde da a na drugoj strani uzme, pa je to i cena za svaku vrstu genijalnosti. Neka vrsta ravnoteze medju zvezdama – valjda 🙂

    • Alex
      30. aprila 2010. u 10:33

      Pošto verujem da većina političara ima neke psihosomatske bolesti, možda ne toliko izražene kao kod ljudi u mentalnim bolnicama, kako je onda moguće da ih narod izglasa i dovede na vlast. Kako je moguće da ih interesne grupe prihvate, kao što je vojska, krupni kapitalisti i crkva. Da li smo mi predodređeni da nas u budućnost vode ludaci?

  13. Plava Baklava
    30. aprila 2010. u 12:38

    Uvek bilo i bice dok je sveta i veka 🙂 🙂 🙂 Pa ko normalan bi jos tako nesto pokusavao? 🙂 🙂 🙂 Ma nije to nista, i gomila genijalaca su bili ADHD 🙂 🙂 🙂 Izuzetne stvari mogu da rade samo izuzetni mozgovi, a ti nikad nisu sasvim zdravi 🙂 🙂 🙂 Samo nek bas nisu diktatori, ostalo se da u zdravlju preziveti 🙂 🙂 🙂

    • Alex
      30. aprila 2010. u 12:50

      🙂 🙂 🙂

  1. 3. aprila 2010. u 01:05

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: