Početak > Ekonomija, Život > Lepe kuće se lepo ruše

Lepe kuće se lepo ruše


U čemu je razlika između srpskog seljaka i srpskog političara. Srpski seljak voli svoju stoku.

Ma ljudi šta je ovo došlo sa ovim prolećem. Nekakva epidemija, ali ne svinjskog gripa, već napuštanja ove zemlje nam Srbije.

Ali da krenem redom.

Jedan od srpskih ministara zadužen za egzekuciju

Dođe pre neki dan moj venčani kum kod mene u posetu. Došao je sam, što nije bio njegov običaj. Naime, nas tri školska druga, sve avio-mehaničari, smo od srednjoškolskog doba delili dobro i zlo našeg vremena. Ja sam se zaposlio u JAT-u, taj moj kum u AvioGenex-u, a treći, koji je nažalost poginuo tokom bombardovanja, u Momi Stanojlović. Interesantno je da smo oženili tri drugarice i tako se svi međusobno povezali u prijateljstvu.

Kazah već je proleće na vidiku, pa sedosmo na podnevno sunce i u dvorištu uz kaficu opletosmo razgovor.

– „Ne ide više kume ovako…“ reče mi moj drug, „ti znaš da mi je žena dobila otkaz prošle godine. Dobro nije ni imala neku platu, pa smo mislili da će barem biti u kući uz decu… Ali evo i meni sada nude otpremninu jer sam tehnološki višak. Pa, jebem mu, kakav višak kad nas je od 40 avio mehaničara ostalo samo troje.“

– „Znam da si mi pričao da svi odoše da rade po svetu, ali ti nisi hteo, verovao si da će Genex da se spoji sa JAT-om i da preuzme i avione i ljude.“

– „Kakav sam samo idiot bio. A lepo su me zvali u Nigeriju gde bih bio vođa smene, a ja verovao biće bolje, pa nova vlast, samo kad smo skinuli onog zlotvora…“

Ovde su nekada bile bespravno podignute kuće u Srbiji

Izgubi se mom kumu glas u priči, vidim stala mu neka knedla u grlu te brzo otpi gutljaj kafice da se ne primeti.

– „Moja kćerka sada studira, ova druga je u srednjoj, a sin završava osmi razred,“ nastavi sa svojom pričom pre nego što sam uspeo da išta prozborim, „ma, šta ja tebi pričam, kad i sam znaš i bolje nego ja.“

– „Pa znam kume, ja sam kroz sve to prošao. Šta ćeš sada? Ovde ti je barem burazer, a i keva ti je još živa. Moraš nešto da se snađeš.“

– „Mislio sam da otvorim neku radionicu od te otpremnine, da menjam gume na kolima, ili pravim kapije po kućama. Taman bi mi taj novac bio dovoljan da kupim mašine. Teško mi je da sa 50 godina krenem ispočetka, ali eto razmišljao sam… sve pare bih dao za te mašine… jebi ga, od čega bi živeli dok ne počnem da zarađujem…“

– „Ja sam isto tako otvorio neku radnjicu, znaš i sam, ali nije trajala duže od 6 meseci. Dok sam kupio fiskalnu kasu, platio registraciju, porez, prijavu, bankovni račun, taksu na firmu, dok sam opremio kiosk i nabavio robu, ostao sam bez para i sad još dugujem bandi to što sam morao da ugasim STR. Svu otpremninu koju mi je dala država, ona mi je i uzela kroz takse i namete.“

– „Ma znam. Razmišljao sam o tome kako si ti prošao.“

Ovo su neki od vlasnika bespravno podignutih objekata (foto by O.Dulić)

– „Zato sam se zarekao, šta god da radim u životu, ništa više neću da dam ovoj državi. Ništa. Gledaću da varam na svaki način, da radim na crno, da trgujem bez kase. Neću da se moj porez koristi za propale apetite beskorisnog političkog aparata. Neću kume i tačka…“

– „Poslednja kap je bila kad mi je došlo za legalizaciju. Živim u očevoj kući koju je dobio jer je radio na izgradnji Sava Centra, pa su ih sve privremeno raselili u privremene objekte. To privremeno je već preko 50 godina. U međuvremenu smo morali da otkupimo taj objekat, a kad smo se ja i brat oženili, i stigle porodice, dozidali smo po jednu sobu, a sada me jure da to legalizujem. Kume moj, mafija… najobičnija, smrdljiva mafija…“

Sad meni stade knedla u grlu.

– „Jeste, i meni je stiglo. Kume, ceo život nam prodaju maglu. Finansiramo bandu da njima bude dobro iza šaltera kad moram da se sagnem do zemlje da bih ih nešto pitao… u vražiju mater… a umeju da zavade narod samo tako. Dok se narod svađa oni trpaju u svoju džepove do iznemoglosti. Kad negde pomeneš o legalizaciji, ovi što imaju stanove odmah se naroguše; pa i treba da im ruše kad su zidali bespravno; pa i treba da legalizuju kad su uzeli džabe i bez plana; neka ih sruše, neka im crkne krava, neka ih sve obese na sred Terazija… Pa kume, i sam znaš da niko nije mogao da dobije dozvolu ako ne podmiti debelo, a ako podmitiš onda ti ne ostane ništa sa čim bi digao barem jedan sprat da možeš da živiš koliko toliko normalno…“

Pretorija - glavni grad Južnoafričke republike

– „E, zato kume sam rešio da odem odavde…“

U jebo te, pa zar i ti kume. Pre neki dan moja kćerka, sad kum… ma, ljudi je li ovo skrivena kamera, šta je…

– „Idem u Južnu Afriku. Tamo je Žile u jednoj kompaniji, obećao mi je da će mi pomoći oko smeštaja za prvo vreme. Neću kume da otpremninu dam za legalizaciju, takse i poreze. Uzeću pare i prvim avionom putujem…“

– „Šta kuma kaže na to?“

– „Pa, slaže se. I njoj je preselo. Muka joj je od svega. Kćerka mi je već našla i kontaktirala neki faks u Pretoriji, a staroj sam rekao neka da kuću na prodaju i nek se spakuje za mnom…“

Sunce je i dalje grejalo dok se glas mog kuma polako gubio u svojoj besedi.

Advertisements
  1. 29. marta 2010. u 23:05

    „Davno ti je vrag zaseo na prag, zemljo Srbijo
    Niko ziv se ne seca tolikih nesreca za jednog vezira
    Oko tebe komsije podizu bedeme jeda i prezira
    Tog jos nije bilo Ludama je milo Ostale je stid
    Crne hronike i harmonike Sitan rock&roll
    Bajke da na kraju ponajbolji ostaju vise ne prolaze
    S tamne strane globusa bolje se vidi da Najbolji odlaze“

    • als011
      30. marta 2010. u 13:22

      Najbolji su otišli. Sada odlaze razočarani. Najbolji će se možda i vratiti, razočarani nikada. 😕 Šteta 😦

      • 31. marta 2010. u 17:53

        Šta da se radi Als, kad ovde nema izgleda da će se išta popraviti 🙂

  2. Srboslav
    30. marta 2010. u 13:11

    Pa ide ako mu ne valja. Jajara, to nije pravi SRBIN. A kolko vidim niti.

    • als011
      30. marta 2010. u 13:24

      Pa šta ću, neko mora i da radi. A kum mi je poreklom sa Kosova, verovatno izdajnik, jer nije ostao tamo da pogine za našu stvar i za šlagvort političarima beogradskim.

  3. 30. marta 2010. u 22:44

    Tužno, zaista, nemam reči a nemam ni snage razmišljati o nekom odlasku odavde. Ne, nije mi dobro, ali sam bar na svom. Mogu pljuvati po svojoj domovini, ali, sećam se i godina kada nam je svima bilo lepo. Na žalost, kažem, to što se sećam. Samo mi pripadne muka, na šta sam sada spala. Eto, nadam se, da ću dočekati i to neko bolje vreme, da će mi ćerka završiti faks ove godine i da će se zaposliti. Nadam se, nadam! 🙂

    A tvom kumu želim svu sreću ovog sveta!

    • als011
      31. marta 2010. u 00:01

      Hvala Dudo. Ja sam zaista hteo da odem još 1993 i predao sam u Kanadsku ambasadu papire, kad su od 50 mehaničara iz sektora u Kanadu otišla 20. Ali nije mi se dalo. Tada sam rekao ostaću ovde, pa šta bilo da bilo. A izdešavalo se i sama znaš. A, jebeš sve kad svi samo živimo da bi ugrabili prvi voz koji ide iz Srbije. I moj kum ide pod uticajem svojih kćerki, to znam, i neće mu biti lako. A baš me iznenadio, uvek je bio inertan i nije ga to zanimalo. 😕
      Ja svakodnevno razgovaram sa ljudima iz Britanije, Maroka, Libije, Holandije… Nigde nije dobro, veruj mi. To moj kum ne zna, a ne veruje mi na reč, (ni moje rođeno dete mi ne veruje na reč), pa se bojim da će potrošiti pare na put, a zatečiće isto sranje kao i ovde.
      A mi generacijo, ma preživećemo, šta se bojiš. Od tvrda smo mi materijala satkani. 🙂 Ne daj se. 🙂

  4. 31. marta 2010. u 22:07

    Znam Als, nigde nije lako. Mnogi se vraćaju, ali mnogi i odlaze. Svako mora da prodje svoje iskustvo.
    Znam jednu familiju koja je ovde imala sve, bukvalno. Medjutim, Madjari su, pa se ukakali da neko i njih ne protera odavde, rasprodali sve (divnu veliku kuću), otišli za Kanadu, najviše zbog dece. Nisu izdržali. Vratili se nazad, kupili ponovo kuću u istom kraju, muž i sin su povremeno odlazili da rade tamo, ona nastavila ovde sa frizerajem. Eto, to je jedna od povratničkih priča.
    Videćemo. Mislim da mladi mogu da uspeju, ali u našim godinama, teško je menjati sve, baš sve.
    Teško mi je da odem da spavam na vikendicu kod drugarice a ne da menjam zemlju.
    Ma, više se i ne bojim, dokle god imam šta da prodam! Jebi ga, valda ćemo dočekati i bolje sutra! 😕

    • als011
      1. aprila 2010. u 08:01

      Možda si u pravu Dudo. Možda se moj kum i vrati jednog dana. Možda, kao i tvoje komšije mađari, želi samo da vidi da li će mu se deca tamo snaći, pa će se vratiti. Roditelj je to. Evo čitam na drugim blogovima kako treba nekim ljudima zabraniti da imaju decu, mislim da neka deca treba da budu ponosna što imaju takve roditelje. 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: