Početak > Život > Jedan običan dan

Jedan običan dan


Petak popodne. Išao sam da pogledam za neki posao. Tražio se mehaničar.

Već dve godine vlasnik prve kuglane (bowling) u Beogradu je nesmetano radio. Bio je to rus koji je došao sa svojom kćerkom i pokrenuo biznis. Zapošljavao je 7 radnika, a mehaničar koji je održavao mašine ga je pre nekih mesec dana napustio. Naime, u međuvremenu su se otvorile još tri kuglane, pa je momak otišao da radi kod konkurencije. U doba nezaposlenosti i nije loše održavati mašine automatske kuglane.

Razgovaram sa dvojicom budućih kolega. Oboje su vojni penzioneri. Otišli su u penziju sa 45 godina života, imaju stanove, sređen život i lepa primanja. Zaslužili su valjda – branili su nas kad nam je bilo najteže. Ali, ljudi još u snazi, rade za dodatna primanja.

Pitam; „kako niste našli mehaničara za ovih mesec dana?“

– „Nema“, kažu. „Nema ljudi koji se razumeju u mašine. Ili su sve mladi bez iskustva, ili inženjeri koji ne umeju da drže alat, ili vetropiri kojima je uvek mala plata.“

– „Strašno“, mislim se, „pa koju radnu snagu misli Srbija da ponudi budućim investitorima, ako uopšte i dođu?“

Rus igra po svim pravilima igre republike Sribije. Redovno plaća dažbine državi, zakup prostora, doprinose, plate, a njemu šta ostane. Naravo, ne ostaje mu mnogo, pogotovo što se pojavila „nelojalna“ konkurencija. Razni „perači novca“ i „miljenici opštinskih vlasti“ su otvorili kuglane „preko veze“, u želji za brzom zaradom, ne izmiruju nikakve obaveze, a plate su manje nego kod rusa. Ali važno je uništiti konkurenciju…

Mislim se koliko je štrajkova po Srbiji. Nezadovoljnih ljudi, kukaju, pište, plaču, seku udove, kunu, preklinju… Svi hoće da se vrati socijalizam, da „radio ne radio, svira mi radio“. Kako se recimo tom rusu isplatilo da dođe iz Moskve, sve uredno izmiruje i još zaradi. Još interesantnije. Kako kinez dođe u Srbiju sa drugog kraja sveta, donese robu odande, otvori prodavnicu, ima fiskalnu kasu, ima najjeftiniju robu, tu izrodi deci, i još mu se sve to isplati. Koliko puta neko otvori prodavnicu u mom kraju, po ceo dan sedi ispred, puši, kafeniše, i za mesec dana je zatvori.

Čudesni su putevi sudbine. Srbija je puna ljudi sa Malte, Grčke i Kipra. Traže posao. Nezamislivo – traže posao u Srbiji…

Odradio sam taj dan i gazda je bio zadovoljan. Ne govorim ruski, ali znam engleski i dokumentacija mi je dostupna. Bilo je već 5 sati ujutru i čekao sam prvi jutarnji autobus. A ko za inat, zahladilo, razduvalo se i mrzne do kostiju. Autobusi su nam kao štenare. Hladnije unutra nego na ulici.

Dok sam sedeo tako šćućuren, na sledećoj stanici ulazi gomila klinaca od 8 do 10 godina starosti. Promrzli, crveni u licu, galame i odmah se rasporede po slobodnim stolicama. Prljavi i odrpani, putnici gledaju; neki skreću pogled a neki odmahuju glavom. Beskućnici. Deca iz šahtova i kalemegdanskih laguma. Deca koja nisu zavedena nigde i kojih se svi odriću.

Neka odmah zadremaju na svom sedištu, njima je i ovakav autobus toplo utoćište. Drugi galame i smeju se. Jedan pokazuje neku prljavu majicu na sebi. Da bi to uradio, morao je da otkopča nekih 4 jakni koje nosi. Hrane se u narodnim kuhinjama, a zabava im je „duvanje“ lepka. A lepa deca, rumena, bistra, samo im se oči cakle na prozeblom licu…

Silazim na stanici i pod udarima vetra idem polako kući. Počelo je da sviće i po neki petao se oglašava između uspavanih kuća. Čujem u daljini mog psa koji laje. Osetio me je valjda. Nadam se da će biti danas nešto da jede; valjda je ostalo nešto od ručka…

Advertisements
  1. 16. marta 2010. u 00:39

    Zaista,tekst za duboko razmisljanje ! 🙄
    Pozitivno je da si nasao posao !
    Zelim ti dobar pocetak i da budes zadovoljan ! 🙂

    • als011
      16. marta 2010. u 09:05

      Afroditta, početak je bio zadovoljavajući, i s moje i sa gazdine strane. Šta će biti dalje – videćemo.
      Mnogo me je oneraspoložilo kad sam video onu dečicu u 5 sati ujutru na -4C kako lutaju gradom. Ne znam više šta da mislim. Suviše sam sitan da bih nešto promenio… 😕

  2. 16. marta 2010. u 02:22

    Ocrtao si u kratkim crtama delic dna u kojem bauljamo kao i ta deca, uzas…
    Neka ti bude dobro na novom poslu, nasao si ga, ej :mrgreen:

    • als011
      16. marta 2010. u 09:09

      Zelenče, ti napusti nas blogere (čuj mene, pa bez tebe ja bih bio samo običan surfer 🙂 ), i pređe u twiteraše. 😉
      Posao sam našao, ali jbg tužno je što moramo mi matorci da radimo poslove naše dece, a oni rezignirani beže u inostranstvo da rade kao jeftina radna snaga. Ko će nama u starosti da zaradi penziju, ili ću u penziju ići kad napunim 100 godina. Možda je i odlazak u penziju vezan za cenu evra u Srbiji 🙂 .

      • 16. marta 2010. u 12:48

        Sve je tuzno, jebes ga…blogere i blog ne napuscam nikako, nema sansonjere, twitnem po malo, ali blogovanje je moja ljubaF, samo nemam Enspiracije nesto..

        • als011
          17. marta 2010. u 13:47

          Tako te volem – blogeri su zak(l)on!

  3. 16. marta 2010. u 09:48

    Cestitam na zaposlenju Als!
    Slazem se, malo ko ovde zna nesto korisno da radi, ali nismo mi krivi – malo prilike smo imali da naucimo… Sve se ovde odavno raspada, pa ko jos da obucava mlade radnike…..
    A ta deca – tuga.
    Nije mi jasno samo zbog cega tu decu ne daju na usvajanje i kako im dozvoljavaju da lutaju ulicama. Nahrane ih ko pse povremeno i puste da se drogiraju. Strasno.
    Nekada su ljudi hranili decu bez roditelja i ta deca su koliko – toliko bila normalna. Sad nikog vise nije briga. Bace im komad hleba da cute, dok ne pocnu da obijaju trafike, pa u zatvor…

    • als011
      17. marta 2010. u 13:46

      Da ironija bude veća u autobusu gde svako jutro ulaze ti klinci (linija broj 15) postoji reklamni bilbord; „Orka upozorava da se i prema životinjama ponašamo humano!“ 😕
      Breskvice, sada ubiremo plodove naše ekspanzionitičke politike. Vest iz Fijata je da ljudi koji rade u toj fabrici je napuštaju i vraćaju se u Zastavu. Nisu navikli da rade po svetskim normama. Kako smo se ophodili prema deci u poslednjih 20 godina, takva su nam i deca. Nisu ona kriva. 😕

  4. 16. marta 2010. u 15:08

    Blago tebi, ti si bar nešto našao! Srećno ti bilo i dugovečno! Da si ti zadovoljan i tvoj gazda, da imate pune tanjire, svaki dan i da pas ima redovan obrok. Jebena su vremena, dragi moj Als!

    O onoj jadnoj deci, šta reći, ni krivi ni dužni a izbor da dodju na ovaj svet, nije bio njihov. Strašno je sta je njih snašlo, a bogami i nas!

    • als011
      17. marta 2010. u 13:53

      He, moja Dudo, moj burazer je imao običaj da kaže; „Za budalu uvek ima posla!“
      Kaže se „u muci se poznaju junaci!“ i „lako je biti dobar u dobrome, treba biti dobar u lošim vremenima!“ Kad naiđe kriza tada vidimo da je sve što nam je potrebno tanjir tople supe. 😕 Zato rado čitam Remarka gde opisuje nemačku gospodu i dame koje svako jutro odlaze na selo i menjaju svoje bunde, zlatan nakit i escajg za nekoliko jaja ili komad šunke, a onda u povratku se kriju pored policije koja im to oduzima „u ime naroda“. Ništa novo pod kapom nebeskom. 😕
      Samo da mi ostanemo normalni… sve će već proći, ovako ili onako. 🙂

  5. 17. marta 2010. u 14:55

    Srecno na novom poslu!

    • als011
      17. marta 2010. u 16:25

      Hvala Elektra. Nije meni teško da nađem posao, teško mi je da nađem dobro plaćen posao. 😕
      I u inostranstvu je teško za zapošljavanje, a ja sam baš igrao na tu kartu. Ali ne predajem se. 🙂

  6. 17. marta 2010. u 17:04

    Pa nek ti je sa srećom! Mora da se gura napred! 🙂

    • als011
      17. marta 2010. u 21:35

      Mora školjkice. 🙂 Idemo napred pa dokle stignemo. 😉

  7. 17. marta 2010. u 20:34

    što je najgore to je samo jedan običan (uobičajan) dan u Srbiji

    • als011
      17. marta 2010. u 21:37

      E, moj druže. Šta sve ima a da mi i ne znamo. A možda i ne treba sve da znamo! Lepo reče Isus; „Ne plačite nad mojom sudbinom, plačite nad svojom sudbinom i sudbinom vaše dece!“ 😕

  8. 23. marta 2010. u 07:54

    Na žalost, došlo je do toga da nas više ništa ne može iznenaditi… na sve smo se navikli i sve nam je postalo normalno i svakodnevno.

    • als011
      23. marta 2010. u 09:04

      Vidiš druže. Vraćao sam se jedno jutro iz Crne Gore gde sam radio. Bilo je vrlo hladno jutro, sa košavom kakva samo u Beogradu može da duva. Ušao sam u tramvaj dvojku, koji ima kružnu trasu. U tom tramvaju zadnji deo je bio prepun beskućnika koji su se tu grejali, spavali, umirali… Malobrojni putnici su sa indignacijom odlazili u prednji deo tramvaja i tu sedali.
      Tada sam video da ništa više nije normalno i svakodnevno u Srbiji. Jbg. 😕

  1. 3. aprila 2010. u 12:08
  2. 9. januara 2011. u 23:49

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: