Ne ukradi!


Ne poželi kuće bližnjega svoga! Ne poželi žene bližnjega svoga; ni sluge njegova, ni sluškinje njegove, ni vola njegova, ni magarca njegova, niti išta što je bližnjega tvoga!

Deseta Božija zapovest

Razlika izmeđ lopova i parazita je velika. Lopov gleda da te pokrade, da ti otme sve što imaš, ako se odupreš i da te ubije a da zatim pobegne od tebe i ne interesuje ga šta se dalje događa. Parazit opet nema želju da te uništi. Parazit želi da ti živiš uvek da bi on mogao da se hrani tvojim trudom i plodovima tvoga rada. Najpoznatiji parazit u prirodi je imela, koja siše sokove drveta i tako se hrani, ne pružajući drvetu ništa za uzvrat.

A znate li koji je najveći društveni parazit? To je naša država u kojoj živimo.

Država živi od našeg rada a za uzvrat nam ne pruža ništa. Sve što dobijamo od nje je „šarena laža“ ili magla kojom nas obmanjuje u laži da nam je neophodna. Čak nas ubeđuje da naš život nije moguć bez nje.

Država je apstraktni pojam. Ona se sastoji iz više činilaca koji nam po pravu jačega uzimaju onoliko da taman ne crknemo od nameta, ali i da se ne izdignemo iznad same države.

Državni aparat živi od poreza. Monopol nad nekim porezima daje državi velike količine novca. Duvan, alkohol, kocka, gorivo su sve monopolistički porezi koji mnogo utiču na naš život. Sa rastom državnih činovnika raste i broj poreza, pa recimo uverenje o rođenju, smrti, državljanstvu ne sme biti starije od 6 meseci, što je jedna bezočna pljačka naroda. Konstantno menjanje formulara dokumenata, registarskih tablica, pasoša, naziva ulica, brojeva telefona itd, su perfidni nameti na građane. Drugim rečima građanin kupuje nešto što ni ne vidi, kupuje maglu.

Porezi na zemljište, upotrebnu dozvolu, angažovanu struju, zajednički vodomeri, trotarifna brojila električne struje, su čist lopovluk koji niko ne može da kontroliše.

Država ima svoju vojsku koja je štiti od neprijatelja. Koliko nas je država zaštitila znamo i sami u poslednjih 20-tak godina. Vojnici su kategorija ljudi koji se najranije penzionišu, dobijaju stanove i velike penzije, koriste najmodernija sredstva, a ništa ne privređuju. Druge države se učlanjuju u vojne saveze da bi smanjile troškove za vojsku, ali Srbija ne. Hoćemo da ostanemo neutralni, iako to košta kao đavo.

Policija takođe. Pijavice koje ne služe zaštiti građana, već podmićene pokretne babaroge željne mita. Kad je potrebno bacaj suzavac na narod koji je plaća, pleni imovinu sirotinje i štiti političku garnituru.

Crkva je takođe gomila pijavica na telu naroda. Vešto se služeći dogmom, sveštenstvo lagodno živi i preko proseka naroda koji ih plaća. Za uzvrat narod više ni ne veruje u ništa, često kaže, „plašim se Boga, ali se još više plašim onih koji propovedaju u njegovo ime!“

Kako se koja civilizacijska tekovina pojavi da olakša ljudima život, tako se pojavi gomila parazita koji žive od naplata „usluga“. Televizija, mobilni, fiksni, struja, voda, kanalizacija, dovod i odvod vode, ADSL, kablovska… sve se naplaćuje preko mere.

Na kraju ne ostaje mnogo onih koji rade i koji mogu da finansiraju sve parazite jedne države. I velika imela uguši na kraju svog domaćina. Mi smo na pragu toga. Godinu dana se priča o smanjenju administracije, ali se ništa ne dešava, samo se otpušta običan radni svet.

Kao u priči o malom mravu:

Jednom davno živeo je srećan i vredan mrav koji je svaki dan dolazio rano ujutro prvi na posao. Ceo radni dan bio je veseo i odlične volje i dok je radio pevušio je vesele pesmice. Bio je srećan dok je radio i njegovi rezultati su bili odlični.

No, radio je bez usmerenja, jer uopšte nije imao nadredjenog šefa. Zato je gospodin stršljen, direktor firme, odlučio da takva situacija ne može da potraje i zaposlio je bubamaru koja je imala veliko iskustvo sa upravljanjem.

Prva briga bubamare bila je da organizuje praćenje dolazaka i odlazaka mrava na posao/sa posla. Uspostavila je u tu svrhu i sistem prijemnih i odlaznih dokumenata. Zbog povečanog obima posla oko papira su morali zaposliti sekretaricu koja bi pripremala papire i izveštaje. Pauk, kojeg su za tu funkciju zaposlili, je odmah uspostavio sistem arhiviranja i postao je odgovoran i za preuzimanje telefonskih poziva.

U medjuvremenu je srećni i vredni mrav samo radio, radio i radio. Direktor stršljen je bio oduševljen sa izveštajima koje je dobijao od bubamare i uskoro je počeo da zahteva uporedne studije sa grafikonima, pokazateljima i analizama trendova razvoja. Zbog povećanog obima posla bilo je nužno zaposliti hrčka koji bi bio direktna pomoć direktoru i kupili su mu odmah nov računar sa štampačem.

Veoma brzo je srećni i vredni mrav počeo da se žali na svu tu papirnu vojsku sa kojom je morao po novom da se bori. Direktor je odmah video da je potrebno najhitrije reagovati. Kreirao je novo radno mesto šefa službe koji bi nadzirao srećnog i vrednog mrava.
Na novo radno mesto je zaposlio cvrčka koji je odmah po svom dolasku zamenio celokupni namestaj u svojoj kancelariji i na zahtev dobio ergonomski oblikovanu stolicu i nov računar sa ravnim LCD ekranom.

Pošto je broj računara narastao morao se kupiti i instalirati i mrežni server. Novi šef službe je shvatio da hitno treba pomoćnika (koji je uzgred bio njegov pomoćnik i u prethodnoj firmi) za pripremanje strateškog nacrta upravljanja i proračuna službe. U pozadini cele priče mrav je postajao sve manje srećan i sve manje produktivan.

Šef cvrčak je oduševljeno zaključio da mora naručiti studiju o socijalnom raspoloženju i zadovoljstvu zaposlenih u firmi. Kada je direktor stršljen pogledao cifre i na osnovu njih shvatio da firma, u kojoj je radio srećni i vredni mrav, nije više tako rentabilna kao pre, duboko se zamislio. Unajmio je najelitnijeg savetodavca, gospodju sovu kojoj je rekao da izvrši potpunu dijagnostiku firme i da predloži rešenja za poboljšanje rentabilnosti na način da firma posluje kao pre.

Gospodja sova je po tromesečnom detaljnom analiziranju odnosa u firmi direktoru predala sledeći izveštaj: “U firmi je previše zaposlenih!” Direktor stršljen je prihvatio stučnu analizu i odmah otpustio mrava“.

Mislite da preterujem. Pogledajte šta je gospodin Rajs pričao o Srbiji početkom 20-tog veka.

Сви би да буду чиновници, и младићи и девојке. Видите, млади оба пола јако добро знају да сада у вашој земљи није потребно никакво знање или способност да би неко постао чиновник, потребно је само да га погура неки посланик, министар или утицајни политичар-странчар. За све су чиновници кадрови њихове бирачке војске и свеједно им је да ли они ваљано обављају посао за који их плаћа држава. Њима је стало да они раде као њихови изборни агенти. Међутим, број чиновничких места се до крајности увећао. Природно, пошто је оптерећење државе постало превелико, она даје чиновницима смешно мале плате, недовољне за живот, који је постао врло скуп. Онда чиновници покушавају да то надокнаде стварањем оног понижавајућег обичаја подмићивања, ако већ не могу да директно узимају из касе коју им је држава поверила. А политичари- који су се побринули за та места- допуштају да се то чини, јер су купили изборног агента- чиновника том дозволом да прибавља новац свим средствима.

I za kraj. Sećate se mladih huligana koji imaju obićaj da sretnu na ulici nekog slabijeg od sebe i ponude mu da „kupi“ ciglu od njh. Ako ne date novac, ta cigla završi u vašoj glavi, šoferšajbni ili prozoru. Drugim rečima bili ste prisiljeni da kupite „maglu“. I Srbija isto radi. Večina računa je obična kupovina magle. Ako ne kupite maglu, slede sankcije.

Advertisements
  1. 14. marta 2010. u 14:52

    Dok te čitam, baš razmišljam kako svuda oko nas život postavlja „zamke“ i ponekad svi nasjednemo u kupovanju „magle“. Doista treba mudrosti da se one otkriju i zaobiđu. Tekstom podsjetio si me na jedan događaj,doista se ima što za pročitati,pozdrav 😀

    • als011
      15. marta 2010. u 12:38

      Ma naterani smo da kupujemo maglu. 99% nas ne naseda, ali ako odbije trpi sankcije. 😕
      Mudri smo mi, preživećemo znam. 🙂 Piši tvoja iskustva, pratim tvoje članke, interesuje me… 🙂

      • 15. marta 2010. u 14:19

        hoću, pisat ću samo da mi malo popusti ova gužva 🙂
        nešto sam krivo pritisnula kod sebe na blogu i izbrisala tvoj komentar, ne znam kako sam to uspjela, ali nemoj se ljutiti, moja greška, sreča je da sam spremila komentare jer, to volim, to mi dođe sad kao „zbirka“ jednog novog vremena u beskraju…kom. sam zabilježila u tekstu sa strane 🙂 pozdrav 🙂

        • als011
          15. marta 2010. u 14:56

          Ne ljutim se. 🙂 Samo napred 😉

  2. 14. marta 2010. u 16:20

    Ti si rekao sve, ja bolje da ćutim! Iz očaja, iz beznadja, iz dekintiranosti, kako se isčupati! 😦

    • als011
      15. marta 2010. u 12:33

      Ma znam Dudo. Kako ono beše „vetar laje a pas nosi…“ 🙂

  3. 17. marta 2010. u 15:00

    Kazes imamo drzavu? Ja to ne vidim i ne osecam.

    • als011
      17. marta 2010. u 16:27

      Pa, u pravu si. Ako je Država zajednica jedne grupe ljudi koja je stvorena da služi i štiti tu zajednicu, onda naša država zaista ni ne postoji. Ali, ako je Država postala neprijatelj i tlačitelj naroda koji je finansira i hrani, tada to nije država u kojoj bi javoleo da živim i kojom bi se ponosio. 🙄

  4. 20. marta 2010. u 10:07

    I mravi imaju dusu, kad svi pobegnu ili pocrkaju bas da vidimo koga ce onda da crpe

    • als011
      21. marta 2010. u 14:16

      Ja uopšte ne mogu da shvatim naše političke prvake. Uništavamo naš narod zarad nekih mitskih floskula, ili zarad nepotističkih administrativnih kadrova. Pa pogledaj koliko se stanovništvo Srbije smanjilo od odlobođenja od Turaka, koliko je muškaraca izginulo u svim tim ratovima, i činjenica da su Srbi danas najstariji narod u svetu. A najstariji su i najbliži izumiranju. 😕

  5. 27. marta 2010. u 17:32

    Als, ne vredi nam da se nerviramo, ne mozemo nista popraviti. Mozemo samo da se nadamo da ce doci bolje vreme, a da li ce, videcemo

    • als011
      27. marta 2010. u 21:54

      Ma znam da ne može šut sa rogatim, ali ne mogu ni da se pomirim sa nepravdom. 😕 Bolje može biti samo ako se sami potrudimo za sebe. 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: