Početak > Moja razmišljanja > Napušteni verni drug

Napušteni verni drug


Idem jutros u grad nekim poslom i na autobuskoj stanici, pored kontejnera za smeće, vidim negovanog kućnog ljubimaca. Nisam odoleo već sam ga slikao.

Pravi ljubitelji pasa, među kojima sam i ja, se mogu zgroziti i odmah obasuti drvlje i kamenje na „vlasnika“ psa koji je pustio takvu rasnu životinju na ulicu. I ja sam spreman da kritikujem, čak i prekršajno gonim takve „vlasnike“. Ali, očigledno nešto u našoj državi ne funkcionše po pitanju pasa lutalica.  Na ulicama nikad više čopora primirenih zveri. Deca se plače da idu u školu, odrasli na posao, stariji u prodavnice. Psi se slobodno razmnožavaju i napadaju prolaznike. Pisao sam nešto o tome u mom blogu Rex & Rea. Vlasti otvaraju „sigurne kuće“ za pse, ili azile, trošeći donacije stranih NVO za zaštitu životinja. Sve je to bezuspešno. Da odmah kažem nigde na zapadu nisam video toliko pasa u gradovima. Nisam video ni u Africi, premda ih ima na periferiji.

Opet s druge strane, recimo imate psa, dvorište i decu. U jednom treenutku ostajete bez posla i ceo svet vam se ruši. Dok pokušavate da rešite egzistencijalne probleme, vi takođe humano pokušavate da svog kućnog ljubimca „oslobodite muka“, jer jednostavno više ne možete da ga hranite i lečite. Tada vidite da je u Srbiji nemoguće rešiti taj problem. Šinteri ne dolaze po pse u dvorištu, (ne dolaze ni na pozive građana za lutalice, ako ćemo pravo), već vas upućuju na veterinare. Veterinar naplaćuje uspavljivanje psa. Azili za pse su uglavnom u većim gradovima pa ljudi sa periferije teško imaju prilike da odvedu psa. Ko ima pištolj ili pušku, ako puca u naseljenom mestu, dolazi pod udar zakona. A i psihički nije baš najuputnije ubiti psa koji je bio godinama veran.

Linija manjeg otpora nalaže da se pas odvede i pusti u prirodu, da se „snađe“.

Ovo nisam izmislio, mnogi prijatelji su mi priznali da su baš tako učinili sa svojim psima. Nisam ih kritikovao, verujem da im nije bilo lako.

Advertisements
  1. 8. marta 2010. u 02:29

    Sve je to tuzno, ova kuca je bas slatka, ali…jbg.
    Pisala sam i ja o psima lutalicama, jer ovo prevazilazi vise sve mere!
    Ljuta sam, besna i uplasena. Kod mene ima copor pasa, kuja koja se ostenila sa 9 kucica i ne znam ni ja koliko velikih, hrane ih iz okolnih zgrada a kada krenu kao tajfun ka nekome ja se samo ukocim, userem se bre od straha, ne mogu da ih prebrojim, pre neko vece nisam smela da izadjem iz zgrade bilo ih je jedno 10 mozda i vise ne znam i laju.
    Zvala sam sintere, doci ce i nema ih. Otrovati ih nema druge, ali se to mora izvesti da neko ne vidi inace se ode u zatvor.
    Maxi mi je u blizini i tu ih ima milion…znaci setnja po kraju koja mi je bila omiljena postaje opasna.
    Sutra cu opet zvati sintere, valjda ce jednom doci!!!!!!

    • als011
      8. marta 2010. u 08:47

      Ma jeste slatka ali ima zube, i zima je i gladna je. Najgore je kad leže u čoporu a ti moraš da prođeš kraj njih. Nikad ne znaš kad će da skoče. Mene je pas ujeo kad sam bio mali, a moju ženu ovde pre nekih tri godine. Prijavila je policiji i u dom zdravlja, i nikom ništa. Taj pas i dalje šeta ulicama. Mislio sam promeniće se nešto kad je ujedena ona poslanica, ali ništa.
      Ovo je potpuno infantilna država. Barem da nam daju da se samo-organizujemo, ali onda bi mi bili krivi i još bi morao da platim globu.
      Neznam ni čime bi ih otrovao. 😦
      Ali to nije sve rešenje. Trebalo bi malo da onaj Đilas uradi nešto, a ne da nam seće drveče po gradu. 👿 😥

  2. 8. marta 2010. u 13:54

    Vrtim telefon celo jutro, sintere, zauzeto, resila sam da probam jos jednom, a onda cu da se raspitam cime se truju, pa kako bude…jeste tuzno, ali jbg..

  3. 8. marta 2010. u 14:13

    Dobih, kazu doci ce, sterilisace ih i vratiti 😯

    • als011
      9. marta 2010. u 12:01

      Zelena razumem te potpuno. Tek da znaš kakve sam priče čuo od raznih mojih prijatelja. Nažalost, živimo u zemlji gde su službenici potpuno nezainteresovani i neobučeni. Tako su čulu da se u svetu problem rešava na taj način i odmah „i oni digli nogu da se potkuju“. Dok ima stranih donacija, tako će biti. Ali to nije rešenje. Ja znam rešenje, ali mene niko ni ne pita. 🙂

  4. 8. marta 2010. u 22:42

    Jao, kud me nadje sa ovom temom. Očajna sam kada ih vidim na ulici. Strašno je to što će nam sada opičiti zakon o tome kako moramo da vodimo pse i gde tačno treba da pišaju i ke*aju, a šta će nam oni za uzvrat pružiti. Mal ne reče šta!
    Besna sam na sve one koji tako puštaju svoje pse. Ne mogu da verujem da je to rešenje. Prvo, ko god tako postupi, ja bih ga prijavila miliciji jer pravi još jedan problem svojim komšijama i svojoj deci. Imam psa i naravno, jako mi je važno da mu obezbedim da ima obrok, makar ja jela hleva i masti. Možda ovo zvuči nenormalno, ali je jedino rešenje. Nemam love, da se razumemo, ali NIKADA, NIKADA, ne bih mogla pustiti psa na ulicu „da se snadje“. Jadni, gladni, žedni, izmučeni. Nije čudo što napadaju prolaznike, jer, kada su zajedno, oni su čopor (kao vukovi) i tada napadaju, od gladi, žedji i besa. Sve su im to napravili oni koji se zovu inteligentni stvorovi – ljudi.

    I, opet pitam, koga treba kriviti za čopore napuštenih, jadnih pasa, koji se nekontrolisano pare i gladuju?

    Imam jednog crnog, divnog psa, koji se ugnjezdio u komšiluku, u krugu gradilišta. Hrane ga i radnici a i ja mu nosim, kad god imam viška. Žao mi je što nemam uslove, inače bih ga usvojila. Bar jedna briga manje na ulici, a meni uživanje.

  5. 8. marta 2010. u 22:45

    JA VOLIM PSE, JA VOLIM PSE, JA VOLIM PSE i tvrdim DA NISU OPASNI KADA SU SITI, naravno!

    Ko god ima viška hrane, neka odnese pored kontejnera pa će videti, kako će nestati za čas!

    Jadni oni, ni krivi ni dužni! A kako prolaze u šinteraju, bolje da ne znate. Plakala sam kao dete, kada sam čula koji „tretman“ tamo imaju!

    • als011
      9. marta 2010. u 12:10

      Dudo znao sam da će tebe da „takne“ ova tema. Potpuno se slažem da su ljudi krivi za pse lutalice. Ljudi su krivi i za 99% lošeg u svetu, od seče šuma do pomora ruba u okeanu. Problem je što smo rastrzani između ljubavi prema psima i opasnosti koju oni nose kad su slobodni na ulicama. Ne samo što će ujesti nekoga, već i širenje zaraza. Kao što ti znaš kako „uništavaju“ pse u šinteraju, tako i ja znam kako ljudi pate kad dobiju parazite ili besnilo.
      Odgovor je da nismo svi isti. Recimo moj ujak je bio lovac, i kad mu neki pas više nije bio od koristi, zbog starosti ili se boji pucnja, on ga jednostavno ustreli. Ne pušta ga u prirodu jer taj pas lovi zečeve i mladunčad srndaća. Ali zato vikendaši radu puste psa u šumu „da se snađe“, jer baš ih briga i za psa i za prirodu. Opet kažem nismo svi isti. Još jedan primer. Ja recimo nikada ne bih pljunuo na ulici ili bacio plastičnu kesu ili papirić. Ali Beograd je odvratno prljav i svaki drugi stanovnik baca čikove ili pljuje po ulici. U Singapuru je oko 100 dolara kazna ako baciš papirić,a pre nekoliko godina momak iz UK je dobio kaznu 100 batina što je šarao auto sprejom.
      Znači rešenje je u zakonu, koji bi bio normalan a ne izvikan, i u kaznenoj politici i prema počiniocu i prema izvršiocu tog zakona.

  6. 11. marta 2010. u 23:11

    Toliko mi je zao lutalica da smatram neodgovornoscu da neko uzme kucnog ljubimca pa onda pusti na ulicu. Ali u pravu si. Ljudi ostaju bez posla i egzistencije i sigurno je da im nije lako. Tuga. Cela drzava nam je tuga.
    Ja imam macka pa znam koliko me kosta. Pas jos nekoliko puta vise.

    • als011
      12. marta 2010. u 12:12

      Mnogo toga je pogrešno postavljeno u ovoj našoj Srbiji. Vlast se svuda meša, a nije sposobna, i sve postane naopako. Tako i problem pasa lutalica. Plašim se da ako ovako nastavimo, da ćemo sve te pse lutalice polako pojesti, (bljak!) kao u upravo završenoj seriji Rim, ili u pričama iz II svetskog rata, ili u granatiranom Sarajevu; gde glad ne pita za skrupule.
      Srbija nam klizi u anarhiju gde će Dulići i Dinkići biti policijski zaštićeni dok nam ruše i oduzimaju imovinu jer nismo platili enorman porez.
      (Rezigniran sam – najblaže rečeno 😦 )

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: