Početak > Fotografije, Život > Ponovo videh Mostar

Ponovo videh Mostar

4. februara 2010. Ostavite komentar Go to comments

Na pisanje ovog bloga me je potakao tekst jedne naše blogerke koja govori o svojoj drugarici – izbeglici iz Mostara. Tekst se zove Bivša Mostarka i vrlo je potresan i lep. Ja sam igrom slučaja u decembru 2008 bio vodič nekim ruskim turistima iz Crne Gore koji su želeli da pogledaju Mostar. Nisam bio u Mostaru nekih 20 godina i ovo mi je bila prilika da ponovo pogledam grad koji sam voleo. Ovo je „pictorial“, ili slikovnica mesta kojeg smo obišli, a to je Mostar – Vrelo reke Bune – Medjugorje – vodopad Kravica kraj Ljubuškog. Nažalost, mnoge lepe slike sam morao izbaciti jer se na njima nalaze baš ti ruski turisti, a nemam njihovu dozvolu da ih postavim na blog.

Nadam se da će oni koji nisu dugo bili u Mostaru, a voleli su ovaj grad i Stari Most, evocirati svoje uspomene kako je bilo nekada i pogledati kako je danas.

Ako kliknete na sliku ona će se otvoriti u punoj veličini. Moj predlog je koristite desni klik i opciju otvaranja u novom prozoru (tab-u).

– – –

Mostar

Mostar - pogled na muslimanski deo

Mostar - pogled na hrvatski deo

Mostar - centar grada

Mostar - posledice rata

Mostar - ruina

Mostar - religija i rat

Mostar - ipak se obnavlja

Mostar - novo i staro

Mostar - ja na Starom Mostu

Vrelo reke Bune

Vrelo Bune je jedinstveni prirodni fenomen

Na samom izvoru Bune se nalaze brojni restorani sa izvanrednom pastrmkom

Buna izvire iz stene - tu se nalazi muslimanska škola madresa

Međugorje – katoličko svetilište

Medjugorje - pogled na crkvu

Medjugorje - mesto ukazanja Device marije

Medjugorje - Turizam i preduzetnistvo cveta

Medjugorje - Italijanski centar za odvikavanje od droge.

Vodopad Kravica pored Ljubuškog

Kravica - poged odozgo

Kravica - pogled odozdo

Kravica - ja na verandi obližnjeg restorana

Advertisements
  1. 5. februara 2010. u 01:32

    Nisam nikada bila u Mostaru, i hvala ti za ove slike.

    • als011
      5. februara 2010. u 09:57

      Zelena, Mostar je bio jedno predivno mesto za provod i rad. Ja sam se nosio mišlju da idem tamo da radim u Soko, gde su pravili neke delove za avione, i to kad sam imao 22 godine. Danas je Mostar sušta suprotnost, tako da kad bi danas otišla prvi put, pitala bi se šta ljudi vide u tom Mostaru. Vide sećanja, nažalost.

  2. 5. februara 2010. u 08:16

    Eh,Mostar ! Kako da se ne sjecam ! Prelijep grad je bio ! Posebno atmosvera,kada smo se vozili uz Neretvu prema njemu.A kad stignemo,osjecala se toplina, mirisi Mediterana,kao siguran znak da je more blizu.
    A tek skokovi sa starog mosta,taj predivni cin slavljenja mladosti i ponosa na svoj grad. Uvijek sam sa velikim interesovanjem pratila emitovanja.Na zalost,skokovima nikad nisam prisustvovala uzivo,a voljela bih ! 🙂

    Prelijepe fotografije si napravio ! Nadam se da si imao lijep provod ? 🙂

    • als011
      5. februara 2010. u 09:54

      Afroditta, žao mi je što nisam prikazao slike starog grada, jer na njemu su ti ruski turisti, ali on se jedini nije promenio. Još su tu mali dućani sa suvenirima. Jedino što je sada umesto turista, preplavljen prosjacima i invalidima. Grad je vidljivo podeljen na dva dela, stari most je bio srušen ali se njegova rekonstrukcija ne može primetiti. Nažalost, nisam imao lep provod. Bio sam na jedan dan, vozač i vodič, a razočarao sam se jer je i meni Mostar baš u onakvom sećanju kako si ga ti opisala. 😉

  3. 7. februara 2010. u 20:47

    Als, divne slike, hvala ti sto si i nama pokazao Mostar. Nikada nisam bila, ali sam cula price o njemu. Verujem da je rat mnogo toga unistio.

    • als011
      7. februara 2010. u 21:14

      Breskvice, nažalost potpuno si u pravu. U Mostaru je osim zgrada uništen i njegov duh, ali i moje sećanja na taj grad od pre 20 godina. 😦

  4. electrasdreams
    14. februara 2010. u 00:22

    Ne bih volela sada da ga vidim. Bilo bi bolno. Volim da ga se secam onako kako sam ga zapamtila i uz „Mostarsku Kujundzusu“ prozivela prelepe trenutke.
    „Kujundzusa“ je belo vino.

    • als011
      14. februara 2010. u 00:47

      U pravu si, ali čudesni su putevi Gospodnji, pa sam se eto igrom slučaja posle 20-tak godina opet obreo u tom gradu. Mogu samo zamisliti na šta je izgledao kad je bio srušen Stari Most 😦
      ps Pio sam i ja vina, ali uglavnom blatinu. Ovoga se ne sećam da sam pio 🙄

  5. 14. februara 2010. u 01:07

    Evo i mene. Nisam nikada bila u Mostaru ali, verovaću vam svima na reč da je bio divan grad. I moja Mostarka je „zakopala“ sve uspomene na njega. Odlazi tamo samo zato što u istoj kući još živi njena majka, ali ima strah od „onih“ i „onih“. Njihova kuća je tamo negde u prvoj slici! Tako im zapalo. Žive sa svima u miru, bez obzira što pripadaju nekolicini Srba koji su ostali tamo. 🙂

    • als011
      14. februara 2010. u 13:19

      Teško je sve to… ja sam samo poznavao taj grad pa sam tužan, a šta misliš ona što je tu odrasla, školovala se, imala svoje ljubavi… 😦

  6. 14. februara 2010. u 01:07

    A Kravica me je oborila sa nogu, kao i vrelo Bune! Neverovatno, a boja reke? 😉

    • als011
      14. februara 2010. u 13:26

      Vrelo Bune je svetski poznato. U restoranu gde sam bio na samoj obali Bune, konobar je rekao da često doaze američki turisti iz Dubrovnika na pastrmku.
      A Kravica ne znaš je li lepša leti ili zimi. Boja vode je bistro zelena, a restoran je isto sojenica nad samom vodom.
      Iskreno, mogli bi malo da naučimo i od katoličke crkve. Umesto da plaćamo 7.000 evra za ambasadorku u Parizu i samo plačemo o našim manastirima, uradimo nešto konkretno. Evo Gospa „se ukazala“, a danas godišnje taj kraj ima oko 8 miliona turista. Pa kad su već tu, onda da vide i Vrelo Bune, i Stari Most, a sad propagiraju i Vodopad Kravica.

  7. Mostar
    5. marta 2010. u 13:50

    Dragi moji/nasi Srbijanci

    Lijepo je vidjeti ove slike i citati kako se prisjecate i divite nasem hercegovackom biseru. Istina je da se grad jos uvijek dijeli na „one“ i „ove“ i da se nacionalna netrpeljivost osjeti na svakom koraku. Ali ko navrati na dan ili par dana, sjedne na kafu uz „novi“ Stari Most i ozari zdravi, hercegovackim suncem i uz to poprica koju sa lokalnim stanovnistvom, osjetice jos uvijek postojecu ljepotu Mostara.

    Sretno vam i dobro nam dosli! I ne zaboravite da je Mostar najljepsi na proljece kada probehara… A proljece nam sve blize i blize… 🙂
    Pozdrav iz Mostara

    • als011
      6. marta 2010. u 13:21

      Dragi moj hercegovački prijatelju,
      Mene lično ne moraš da zoveš u posetu, doći ću ja i sam. 🙂 Dolazio sam u Mostar svake godine barem jedanput do raspada SFRJ. Onda pauza od nekih 20 godina pa ponovo susret sa tim divnim gradom.
      Evo i ja pozivam svoje sugrađane da posete Mostar. Ljudi su i dalje dobri domaćini kao što su i bili, rane rata su vidljive ali mislim da će još koji prilećni behar polako zaceliti te rane.
      Drago mi je da si svratio na moj blog, gde ugošćujem samo prave prijatelje širokog srca. 🙂

  8. plavusa
    15. februara 2011. u 18:50

    lepo 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: