Početak > Moja razmišljanja, Pravoslavlje, Religija > Dva brata do sunovrata

Dva brata do sunovrata

15. januara 2010. Ostavite komentar Go to comments

Knjiga Postanka iz Starog Zaveta nam daje priču o Kainu i Avelju, dva brata naših „praroditelja“ Adama i Eve. Kain je bio zemljoradnik, dok je Avelj bio stočar. Oboje su dali žrtvu Bogu, ali se Bog obradovao samo Aveljovoj žrtvi, dok Kainov trud nije ni pogledao. Kain je potpuno izgubio živce i ubio je svog brata, na šta se Bog opet razljutio.

Kain vodi Avelja u smrt

Neki bukvalisti, koji doslovno tumače Bibliju, sada mogu postaviti neka interesantna pitanja. Ako su Adam i Eva prvi i jedini ljudi na Zemlji, i imali su dva sina, a verovatno i više dece, onda je neminovno bilo da dođe do incesta, tj do razmnožavanja u krvnom srodstvu. Taj Kain je morao sa nekim da nastavi čovečanstvo, a to su mogli biti samo njegova majka ili sestra. Kain je ubica, i to najgori; ubio je svog brata. Očigledno je taj tip bio nervno labilan kad se odlučio na taj čin. Znači čovečanstvo potiče od bolesnika i kriminalca i nastalo je u najgorem incestu.

Opet Bog, koji je u Bibliji Bog dobrote, pravednosti, mudrosti i još ko zna čega, po ovim pričama ispada potpuno konfuzna i tmurna ličnost. Nije mu bilo dovoljno što je isterao Adama i Evu iz Raja, već je uspeo da zavadi dva brata, načinivši jednog od njih ubicom. Iz ove priče razumni ljudi treba da izvuku pouku da ne treba takvom Bogu prinositi žrtvu, jer ćeš proći kao jedan od braće. Može se i pomisliti da Bog definitivno nije bio vegetarijanac, već je voleo mrsno. Kasnije je ljudima sve ovo zabranio nateravši ih da poste, da se ne žene u bliskom srodstvu, da ne ubiju već ljube bližnjeg svoga… itd.

Ali dobro, ako ostavimo takve bukvaliste na miru, možemo reči da je Biblija puna priča iz kojih se može izvući neki koristan zaključak. To što su Biblijski pisci pisali u parabolama, može biti prednost jer su tako prostim ljudima približili pouku priče, ali i mana jer onda takvu priču mogu mnogi da tumače kako hoće.

Šta nam govori priča o Adamu i Evi i o njihova dva sina? Govori nam o tome da u ljudskim genima postoji kod, koji nalaže da između mirovanja i kretanja, biramo kretanje. Znamo da mirovanje znači stagnaciju i smrt. Kretanje je prvo pravilo Evolucije, a i Adam i Kain su izabrali da ne poslušaju Boga i izaberu kretanje iz uljuljkanosti. Obično takva neposlušnost dovodi do lošijeg života onoga što nije poslušao, što su iskusili i Adam i Kain. Pa iako ljudi ovo znaju, oni opet biraju promenu, što donosi do pogoršanja njihovog života. Da li je Bog kriv, ili ljudska vrsta?

Znamo da mladi odlaze iz roditeljskog doma, iz utočišta gde su odrasli i bili maženi i paženi. Odlaze jer im je to u genima, iako novi život donosi mnoštvo problema i mučenja.

Znamo da kad u nekom društvenom sistemu, gde sve funkcioniše dobro, ubrzo na vlast dolaze partije krajnje desnice, koje ljudima nude ideje destrukcije, rasizma, nacionalizma, isključivosti, rata… Znamo da je to u novijoj istoriji bilo u Nemačkoj, Španiji i  Italiji, što je rezultiralo još jednim svetskim sukobom. Takođe i politika Slobodana Miloševića je vratila Srbiju pola veka u nazad u društvo najnerazvijenijih i najkorumpiranijih država sveta. Takođe vidimo po najnovijim izborima na Voždovcu da opet dolaze na vlast Radikali i Socijalisti, partije koje su rukovodile masakrima po bivšoj SFRJ. Narodu nije važan uspeh neke partije koja vodi državu tek godinu i po dana, skidanje viza, sankcija, liberalizacija trgovinskog sporazuma, itd… narodu je važno da se odupre zdravom razumu (Bogu) i, mada na svoju štetu, da krene iz stanja mirovanja u juriš, pa makar i po cenu samouništenja.

Advertisements
  1. 16. januara 2010. u 03:22

    Natjerao si me na razmisljanje ! 🙄 😉
    Mirovanje i kretanje….
    Potrebno je i jedno i drugo ! Potrebna je ravnoteza !
    Kao Ying i Yang ,suprotnosti,a ipak su jedno.
    Da,kretanje je neophodno jer spada pod aktivitet(produktivnot,stvaranje… )
    U prirodi je pasivno stanje samo na izgled pasivno.I ako znamo da priroda zimi miruje,pod zemljom se ipak odvijaju odredene aktivnosti.Priroda se odmara ali i priprema za novi ciklus.Tako je i sa nama dok spavamo.Na izgled je tijelo u pasivnom stanju,ali celije ,probavni sistem,srce….itd,su u konstantnoj aktivnosti (regeneracija ).Tako da se ponovo vracam na Ying i Yang. Nista nije apsolutno,kao sto i u svemu postoji suprotnost koja daje cjelinu.
    Tako da su po meni aktivnost I mirovanje dvije strane jedne kovanice. (pasivnost YIN – aktivnost YANG )

    Problem nastaje kada aktivnost prede u strasti,u zeju za posjedovanjem,moci,kao sto i mirovanje ima svoju konsekvencu, ako nije mirovanje iz prirodne potrebe za regenerisanjem.Ako stanje mirovanja zaposjedne apatija,odustajanje i predaja,takode se gubi ravnoteza.Najveci problemi danasnjice postoje, zbog pomanjkanja osjecaja za ravnotezu ! Problemi nastaju jer je previse krajnosti,a malo volje i zelje za bilo kakvom vrstom obuzdanosti.
    Covjecanstvo je izgubilo kompas ! Na srecu priroda nije ! 🙂

    Posto sam kliknula i na link ( mirovanje i kretanje ), naravno da su oba tvoja clanka uticala bas na ovakav odgovor.Mozda nije u potpunosti u skladu sa tvojim danasnjim iznosenjem,ali u mojoj glavi ima smisao.Pa ti sad vidi ! :mrgreen: 😉 🙂

    • als011
      16. januara 2010. u 12:01

      Sjajno razmišljanje.
      I sama si došla do zaključka da se sve kreće, pa i u vreme kad spavamo, ili kad priroda zimi „odmara“. Smisao mog razmišljanja je da je kretanje potrebno da bi se život razvijao i išao napred. Znamo da se i atomi kreću, nisu statični, kao i cela vaseljena. Možemo to kretanje podeliti na „pasivno“ i „aktivno“ kretanje, ali sve je to kretanje. Priroda (Bog) nam stalno daje podsticaje da se krećemo, jer zna da samo tako možemo da idemo napred u našoj evoluciji.
      Kineska filozofija o Yin i Yang-u više govori o prožimanju dve suprotnosti; dobro i zlo, zdravlje i bolest, ljubav i mržnja; i neodvojivosti jednog od drugog. Ima povezanosti i sa mojim razmišljanjima o kretanju kao uslovu za život.
      Drugi deo tvog komentara je vrlo interesantan i vrlo mi je dragocen. Tu postavljaš pitanje, „dobro ako je prestanak kretanja – smrt, šta je onda previše kretanja?“ Sjajno pitanje? Haos, ili destrukcija. Opet Yin i Yang.
      Lep post za subotnje jutro. 🙂

  2. Archibald57
    17. januara 2010. u 14:26

    Konačno sam te pronašao. Dolazio sam na tvoj blog preko Veštice, ali ovako mi je lakše, i svidelo mi se mnogo tvojih razmišljanja, kao i ovo o kome si pisao u ovom postu. Ja sm jedan od onih koji su postavljali baš takva pitanja kakva si ti pretpostavio na početku. Ali nisam jedan od površnjaka, koji se ne udubljuju u materiju. Radi znanja i ravnanja, kako kaže naš narod, reći ću da dugo proučavam religije, od onih prvih, paganskih pa do ovih današnjih, kako ih zovemo „velikih“. Bibliju sam proučavao nekoliko godina. Shvatam sve, kako ih ti nazivaš „parabole“, metafore i ostale „stilske figure“ kojima su se pisci služili da bi jasno postalo nejasno za laike. U svakoj religiji (sada govorim o velikim religijama) ima mnogo toga poučnog. Biblija kao sveta knjiga naše hrišćanske religije je dvodelna. Stari zavet je na neki način pola istorija, pola religija, ali je mnogo realniji i primereniji od Novog zaveta, koji je za mene čista propaganda, EPP za Isusa Hrista. Možda je prejaka i preteška ova definicija, ali za mene je takva. Ako ćemo da budemo objektivni i realni, najviše zla se na ovom svetu i dešavalo u ime baš te ideološko-propagandne religije i u ime njenog glavnog junaka Isusa Hrista. Počev od progona Hrišćana u Starom Rimu, preko krstaških ratova, mnogih ratova na tlu Zapadne Evrope (najviše na tlu V. Britanije) zbog odvajanja raznih podreligija i religijskih sekti od Rimokatoličke crkve, pa do najnovijih dva svetska rata i poslednjih čisto religijskih ratova. Naravno da su u tome učšća uzele i ostale religije, naročito Islam. Ja sam malo globalizovao problem koji si ti ograničio na čoveka kao jedinku. Ali iz semena raste i korov i ruža. Šta sam zapravo hteo da kažem. Hteo sam da kažem da je religija postala sredstvo politike zlih i da to više nema nikakve veze sa verovanjem u Boga i sa onim što ti nazovaš „zdravim razumom, poistovećjući ga sa Bogom). Tu se slažemo. Ljudi su napustili Boga da bi primili religiju. Mnogi vernici znaju sve o crkvenim i religijskim običajima, ali ne znaju ništa o Bogu, pa na kraju krajeva ni o tom Isusu Hristru. Sve što zanju je „valja se ili ne valja se“, a i to samo onda kada im zatreba, kada zapadnu u očaj ili o praznicima.
    I tako u nedogled bi mogao da raspredam priču o ovoj temi, ali ne mogu više da ti oduzimam mesta i vremena, treba biti parlamentaran, pa dati reč i drugima da kažu šta misle.

    • als011
      18. januara 2010. u 02:23

      Pravo da ti kažem i meni je drago „da si me pronašao“ jer volim da razmenjujem mišljenja sa svakim, pa i sa onima sa kojima se ne slažem ako me ne veđaju ili nipodaštavaju, (naravno ovde u tvom primeru to nije slučaj). Hvala ti što ti se dopada ono što napišem, premda ja za sebe mislim da i nisam neki „reprezentativni“ pisac za određene teme. Ali, ponekad dođe, pa to i napišem.
      Pravo da ti kažem da do pre 15-tak godina nisam ništa znao o Bogu, religiji ili spiritualnosti. Znaš, roditelji klasični proleteri, mi deca Titovi pioniri, beležili su se Uskrs i Božić, ali to je bilo sve. Zahvaljujući Miloševiću i haosu hiperinflacije koju je prouzrokovao, nešto sam morao raditi i decu hraniti, pa sam prihvatio da sviram orgulje (dobro – harmonijum) u obližnjoj katoličkoj crkvi, jer se toga niko nije hteo prihvatiti. Nemam ni jednog jedinog sekunda neke muzičke škole, ali uspeo sam, naučio da slušam puk i sviram pesme kroz misnu godinu. U onoj pauzi kada se nije pevalo, slušao sam šta je sveštenik pričao sa oltara. Malo po malo, sve me zainteresovalo, a 13 punih godina sviranja mi je podarilo zaista veliko „obrazovanje“ što se tiče katoličkog učenja.
      Dva puta sam radio u Libiji, i ko o čemu, mi o religiji. Nisam se „kurčio“ (sorry) već sam slušao šta oni pričaju o Alahu i Muhamedu i Kuranu. Tako sam opet shvatio neke stvari koje mi čuče negde u malom mozgu.
      Mogu puno da pričam o onome šta sam doživeo u svom životu a što se tiče religije, ali vreme – taj vragolan što nam uvek nedostaje i stalno beži.
      Inače, drago mi je da shvataš i razumeš sve ovo bolje od mene, jer ću kroz naše, nadam se, buduće razgovore i ja naučiti dosta toga što sada postoji kao rupe u mojem shvatanju Boga.
      Čitamo se Arči 🙂

  3. Archibald57
    18. januara 2010. u 11:55

    O religijama se može mnogo toga napričati. Rekoh već da sam mnogo toga isčitao i upoređivao. Čitao sam i one anti religijske knjige, da vidim šta o tome kaže i druga strana. U svemu tome izvlačio sam svoje zaključke i na kraju postao zadrti ateista. Ali poštujem religiju, svaku, poštujem ljude koji veruju, običaje, obrede i sve što uz religiju ide. Čak mislim da je neophodna za mase, za ljude koji moraju u nešto da veruju i koji se religiji najčešće obraćaju kada su u teškoj situaciji i očajni.
    Ali čitajući sve te knjige i upoređujući sve što sam pročitao, došao sam do zaključka da su sve religije zasnovane na istom strahu i na istom verovanju. Strah je od smrti, a verovanje je u zagrobni život. To je iskonska osnova svih religija od kada postoje. I druga zajednička crta je večna borba dobra i zla. To su dve osnovne crte svake religije. Savremene religije se temelje na prethodnim. Većina su monoteističke, a one najveće su sve takve. Međutim te savremene religije su, iako sebe predstavljaju kao sasvim nove, zapravo samo prepakovane stare paganske religije iz kojih su zadržani mnogi običaji i obredi.
    Kada je Hrišćanstvo u pitanju, ono se polako širilo od Bliskog Istoka i Grčeke na teritoriju Velikog Rimskog Carstva, a kasnije Vizantije i ka zapadu i severu Evrope. Kako je koji narod prihvatao Hrišćanstvo, svaki je u njega (više ili manje)utkao neke svje paganske običaje, prilagodio ih Hrišćanskoj misli i nastavio dalje da ih obreduje. To se najbolje vidi upravo kod Srba. Srbi su poslednji prihvatili Hrišćanstvo (prihvatao ga je od VII do IX veka) i Hrišćanski propovednici i misionari su sa njima imali najviše muke da ih privole da ga prihvate. Na kraju su, da bi ih odobrovoljili dopustili da zadrže mnoge običaje iz svojih paganskih verovanja. Zato danas jedino Srbi slave slavu i to baš po paganskim običajima i ritualima (prinošenje žrtve naprimer). U svoje slavske svece uvrstili su i Hrišćanske likove, ali mnogi su ostali i iz vremena paganstva. Na zapadu su Nemci bili tvrd orah. Ali oni su postupili drugačije. Zvanično su prihvatili Hrišćanstvo, ali su svoja tradicionalna verovanja pretvorili u tajna društva koja su tajno sprovodila tredicionalne obrede. To je tako i danas u Nemačkoj, ali se o tome malo zna. Hitler je ta tajna religijska društva koristio jako puno u svojoj nacionalističkoj propagandi. Treba reći i to da su sva ta tradicionalna verovanja zasnovana na večitoj ideji da su Germani, odnosno nemačka nacija posebna, arijevska rasa i božanski narod. Svako od tih tradicionalnih verovanja ima svog junaka, germana, arijevca, od nekog boga odabranog, koji, boreći se protiv sila zla, koje su neretko drugi narodi, pobeđuje zlo, spašava svoj narod i vodi ga put uzvišenosti nad drugim narodima. Na taj način taj junak postaje polubog koga obožavaju na svojim svetkovinama.
    Uh, baš sam se zahuktao. Nadamse da te nisam ugušio ovom pričom, ali retko imam prilike da o ovome govorim, pa sam se malo zaneo. U svakom slučaju, ako ne koristi neće biti ni štetno.

    • als011
      18. januara 2010. u 13:13

      Neka si se zahuktao. Uživao sam u tvom komentaru. Je si li razmišljao, (ili si to već uradio) da napišeš neki serijal blogova sa svojim mišljenjem o svemu ovome?
      Juče je na II programu TV Srbije bio vrlo dobra emisija o tajnim društvima (naravno strane proizvodnje, kasno sam se uključio, ali mislim da je BBC), gde se pričalo o Masonima, Iluminatima, Lobanja i Kosti i slično, a to upravo govori o tvojoj priči o Nemačkim društvima.

      RTS 2
      nedelja, 17. januar 2010.
      22:51 Mistika: Tajna društva

  4. Archibald57
    18. januara 2010. u 18:05

    Nisam razmišljao da pišem o tome. Razlog je što o tome ima mnogo literature i ko želi da čita može da nađe adekvatnu i opširniju literaturu od mojih postova. Ako misliš na moja mišljenja i zaključke o onome što sam pročitao, rađe ih zadržavam za sebe i delim samo sa prijateljima koje to zanima. Jedan od načina je i stavljanje komentara na tvoje postove, jer znam da će to čitati samo onaj koga zanima, a pre svega ti. Vidim da si neko koga takve stvari interesuju, zato sam i pisao pomalo o svemu. Ako želiš da vodimo diskusiju i pričamo o tome javi mi se na meil, pa ćemo tamo nastaviti priču.

    • als011
      18. januara 2010. u 19:35

      Znam da ima puno literature. Ja, zahvaljujući mojim kontaktima povodom već pomenutog sviranja u crkvi, imam pristup i biblioteci pa mogu da čitam šta želim. Mnoge knjige skinem sa sajta Bane Prevoz ( http://www.baneprevoz.com/bane/bok/index.php ), ali teško mi da čitam na Lap Top-u.
      OK, interesuje me tvoje razmišljanje, tako, budi siguran da ću te kontaktirati ako naiđem na neku nedoumicu. Poziv je uzajaman.
      Pozzz

  5. Gojko-m@yahoo.com
    6. januara 2011. u 23:25

    „Svet ovaj isti za sve, nije stvorio nijedan bog i nijedan čovek, nego je uvek bio, jeste i biće, vatra večno živa, koja se s merom pali i merom gasi.“

    Aristotel je dakle Heraklitovu tezu mere, razvio do teorije „zlatne sredine“,
    Sada možemo konstatovati da je to ravnoteža ili balans.
    Balans suprotstavljenih moći ili energija, koje su komplementarne.

    Moguće je, da je jedini apsolut „postojanje u kretanju“,
    Opet dakle silogizam ili paradoks ili kontradiktornost.

    Ako je postojanje=mirovanje;
    Ako je kretanje=odsustvo mirovanja;
    Sledi da postojanje u kretanje nije moguće.
    Tome nas uči disciplina što Logika se zove?

    Zakoni logike kao ni zakoni fizike, nikada ne deluju u laboratorijskim uslovima, tako da će ipak biti da je jedino postojanje i moguće u stalnom kretanju, ili pak, u večitim promenama.

    Ako je razlog, ili impuls ili podsticaj kretanja, postizanje ravnotežnog položaja, ako se već ne može postići položaj mirovanja, onda bismo ovaj razlog ili impuls ili podsticaj kretanja mogli razumeti, kao indukovano ili izazvano kretanje kroz ravnotežu ka stanju mirovanja.

    Ovaj razlog ili impuls ili podsticaj kretanja je dakle nečim izazvano stanje nemira.

    Nemir je dakle razlog kretnja.
    Kreće se od nemira ka mirovanju.
    Svaki put izazvan je dakle nemirom. Cilj mu je mir.

    A, kao što znamo da „Smrt je kraj, ali nije i cilj života“, tako znamo da se ni kretanje ne može završiti sa apsolutnim mirom.

    Čak i u pretpostavljenoj situaciji da je to moguće, verovatno bi tako postignut apsolutni mir, verovatno bi ogroman podsticaj energiji kretanja da ga prekine, pa bi se to verovatno i desilo dramatično, baš kao veliki prasak.

    A u međuvremenu se sve „sa merom pali i sa merom gasi“.

    Sa merom simpatije ili privlačnosti protivrečnosti ili suprotnosti.

    Svaki put isto, po istom zakonu-logosu-reči.

    Na malo pomerenom nivou istih.

    • Alex
      7. januara 2011. u 00:24

      Lepo receno, Gojko. Dopada mi se ovo sto si napisao 🙂

  6. Gojko-m@yahoo.com
    7. januara 2011. u 16:38

    Beskrajno tražim odgovor na pitanje:

    Ako je:

    Pokret = kretanje = energija (energije shvaćene kao prfinjenog ili višeg pojavnog oblika -fenomena- materije, tj. njenog kvalitativnog skoka) = život;

    Mir = mirovanje = odsustvo kretanja = materija (materija shvaćen kao niži pojavni oblika -fenomen- energije, tj njenog kvalitativnog pada) = smrt.

    Gde je i šta tu: „mera simpatije (ljubavi) ili privlačnosti protivrečnosti (ili suprotnosti)“?

    Da li je, ako je tako, „simpatija“ = ljubav, ili je = udvaranje (zavođenje, pa i zavođenje za Goleš planinu)?

    Odnosno, odakle znamo da „Smrt je kraj, ali nije i cilj života“?

    A znamo to.

    Odakle nam oba ova znanja?
    Kako da ih pomirimo?

    Da nas to neko ne zavodi, i gde i zarad čega?

    Odgovor moramo tražiti i naći mi.
    Moramo se bar ka njemu približavati.

    Za početak sticanje prava građanstva pitanju da bude postavljeno je značajan napredak ka odgovoru.

    A, da li i za sticanje prava građanstva pitanju da bude postavljeno sledi pad od nekuda ili iz nečega.?

    • Alex
      7. januara 2011. u 20:22

      Ić te ne razumem, prijatelju…
      Ali, lepo zboriš… 🙂

  7. 11. septembra 2014. u 09:44

    Nice answer back in return of this issue with solid arguments and describing
    the whole thing about that.

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: