Početak > Muzika, Poezija > Suviše star za Rock’n’Roll

Suviše star za Rock’n’Roll


Naslov ovom tekstu sam dao po čuvenoj pesmi Jethro Tull, „Suviše star za Rok n Roll, suviše mlad za umiranje“. Bliži se Nova Godina. Deca se raduju jelki, poklonima, Deda Mrazu, snegu… Njihovi očevi proklinju jer se bliži plaćanje računa i poreza, izdaci za ogrev, novi nameti za neke nebuloze što im država nameće… Ja neopredeljeno sedim za stolom i prebiram po mislima. Puno je Novih Godina za mnom. Moja životna čaša se polako prazni, a sa njom i moja vedrina. Ispraćao sam svaki dan i puštao ga da ode uzalud. Otišli su a nisam ih dobro ni upoznao, niti se sprijateljio sa njima. Otišla je i ova godina, krizna, loša, ružna. Da li? Postoje li loše godine, ili smo samo mi sve stariji i stariji, a starost je tako čemerna.

Uvek kad se osećam ovako prazno pribegavam jednom triku. Povučem se u samoću i slušam muziku iz moje mladosti. Već sam pisao da sam Engleski dobro naučio zbog Rok n Roll-a. Vidim današnja omladina radije prevodi pesme, ali ja nisam pristalica toga. Muslimani kažu da je pravi Kuran samo na Arapskom jeziku. Svaki prevod uništava originalnu poruku. I ja mislim da prevod pesme nikada nije dovoljno originalan. Zato sam išao težim putem i naučio Engleski. Teži, ali korisniji, verujte mi?

Prevode popularnih Rock n Roll pesama na naš jezik možete naći na sajtu Rock Poezija.

– – –

Leonard Cohen

Volim te već dugo, dugo
I znam da je ljubav prava
Nije važno kako ode
Ne menja moja osećanja
I ne verujem da će vreme da izleći rane ove
Jer nema leka, nema leka,
za ljubav nema leka…

Bolujem za tobom dušo, ne mogu da sakrijem to
Trebam da te vidim nagu i pomirišem dušu tvoju
Kao navika od rodjenja i nikada mi dovoljno nije
Za ljubav nema, nema, Za ljubav nema leka…

– – –

Led Zeppelin

I kao što krivudamo na putu
Naše senke iznad naših duša
Tu hoda dama koju znamo svi
Koja sija belim svetlom
I želi da pokaže
Kako se sve još pretvara u zlato
I ako slušaš vrlo uporno
Ta melodija će na kraju doći do tebe
Kada smo svi za jednog
I jedan za sve
Da budemo stena
I da se ne pomeramo

I ona kupuje stepenice do neba…

– – –

Bob Dylan

Ležao sam na pesku
I gledao u nebo
Kad su deca bile bebe
Što su se igrale na plaži
Došla si iza mene
I kako prolaziš te gledao
Bila si uvek tako blizu
I da te lako potražim

Sara, Sara
Šta god da te natera da predomisliš
Sara, Sara
Tako lako te je spaziti, tako teško opisati.

– – –

This song was recorded for the motion picture „Masked And Anonymous“. This Bob Dylan track also apeared as the B-Side of the official 2003 Eurovision Song Contest Winner single „Everyway That I Can“. The song is composed with traditional Turkish instruments. (Sertab, Everyway That I Can, 2003, SonyBMG) (Masked And Anonymous OST, 2003, SonyBMG).

Advertisements
  1. 7. januara 2010. u 01:46

    Cim sam vidjela naslov tvog posta,znala sam da moram da skoknem do izvora, da vidim da li se pominje i onaj drugi dio….onaj koji nisi pomenuo u naslovu.I uvjerila sam se ! Koja divota naletiti na nekog ko je volio Jethro Tull !
    „Too old to rock ‘n’roll, too young to die“ je nezaboravna star ! Cak i u ranoj mladosti mi je izazivala knedlu u grlu,a sada se dozivljava jos intenzivnije.

    🙂

    • als011
      7. januara 2010. u 11:05

      Draga Afroditta, ko se iz našeg vremena ne seća grupe Jethro Tull i njihovog specifičnog zvuka začinjenog flautom Ian Anderson-a. Bila su neka vremena koja su bila samo naša, između hippi pokreta i nastupajuće komercijalne muzike.
      Sviđaju mi se tvoji tekstovi, redovno ću da ih čitam, ali, imam lošu osobinu da retko ostavljam komentare – bojim se da ću svojim rečima pokvariti priču koju čitam.
      Pozdrav i idem još jednanput da pogledam slike uz muziku Rapsodije u Plavom 🙂

  2. 7. januara 2010. u 16:55

    Ian Anderson posjeduje nevjerovatnu karizmu ! S vremena na vrijem skoknem na youtube da se nauzivam muzike Jethro Tull-a,kao i fantasticnog scenskog nastupa Ian Andersona- ! Svira i dusom i tijelom! A tek kad pocne da zonglira sa flautom!WoW !!! O tekstovima necu ni da govorim! 🙂
    Nadam se da necu pokvariti tvoj predivni post ako ubacim njihovu, meni veoma dragu star ! (to je ujedno i naziv albuma )

    Slusao si je sigurno,ali nije zgoreg podsjetiti se !

    E bilo je to divno vrijeme,vrijeme kad su tekstovi imali tezinu dubokoumnosti!
    A sada….,necu nista da govorim! Dovoljno se okrenuti oko sebe,i sve nam se samo kaze,zar ne ?! 🙄

    To sto je posebo i sto cini Jethro Tull prepoznatljivim i specificnim je, sto se razne teme nadovezuju jedna na drugu u jednoj pjesmi. Prelazi su fantasticni i ispolirani do savrsenstva ! I u ovoj stvari covijek nikada ne gubi interosovanje za slusanje,jer cim dode do blagog zasicenja jedne teme,dolazi nova.Za takve detalje Ian je imao uho,i uvijek je znao gdje ce napraviti zaokret i novi zaplet. Zato je on za mene nesto posebno. Veliki umjetnik sa fantasticnom kreativnoscu ! 🙂

    Odslusaj u miru ovu stvar !
    Nije kompletna,preduga je za youtube video,steta !

    Peace,my friend ! 🙂

    • als011
      8. januara 2010. u 14:50

      Divno, hvala ti!
      I ti i Zelena me vracate u neko davno vreme mog detinjstva i doba kada sam se momcio. Vremena koja borave u mojoj dusi i koja niko ne razume ma koliko im ih ja objasnjavao i opisivao.
      Pozzz 😛

  3. veshtichanstvena
    9. januara 2010. u 11:47

    Nikada nije kasno da se sprijateljimo sa svojim vremenom…Svojim trenucima, satima, danima…
    Uvek postoji bar jedan lep momenat svakog dana. Zarobi ga i čuvaj.To je seme za sreću.Taj mali trenutak, proklijaće i razviti se u osećaj sreće…))))))))

    • als011
      9. januara 2010. u 15:29

      Interesantno je da danas uvek shvatimo kako smo bili srećni u prošlosti. Zašto nikada ne kažemo da smo danas srećni; možda nemamo vremena da to shvatimo; kad razmišljamo o jučerašnjim vremenima vidimo da smo bili srećni, ali tada ne znamo šta da radimo sa tim, osim da uzdišemo.
      ps volim tvoju vedrinu; ponekad mi izgledaš kao biće sa neke druge planete, ili mala Zvončica pobegla iz zemlje Nedođije 🙂

  4. veshtichanstvena
    12. januara 2010. u 17:40

    Znaš li šta me čini veoma srećnom?))))))))))
    Kada uspem svojim rečima izazvati osmeh u oku i licu onoga koji čita…Kada uspem bar na tren zaustaviti misli čitaoca i skrenuti ih u pravcu gde stanuje radost….
    Eto…
    Volim kada mi odgovaraš na komentar i kada vidim u tom odgovoru smajlija…Tog malog, žutog smajlija…

    • als011
      12. januara 2010. u 21:33

      Ti zaista imaš taj dar da prekineš tok misli čitaocu i odvedeš ga u svoj svet; onaj svet sa kojim je dotični prekinuo svaku vezu još dok je bio dete.
      To mnoge ume da postidi, ali mnoge uspe da obraduje. Ja spadam u ovu drugu grupu ljudi…
      A za smajlije, tu su oni, ne brini 🙂

  1. No trackbacks yet.

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: