Početak > Moja razmišljanja > Umoran sam…

Umoran sam…

31. decembra 2009. Ostavite komentar Go to comments

„Bog je oslobodio Izrailje iz egipatskog ropstva kako nikada više ne bi imali tuđeg gospodara. Više nisu bili robovi, ali su morali da poštuju zakon. U prvo vreme među njima je vladala velika radost. Ali stvari se nisu odvijale tako glatko kako su oni zamišljali i ljudi poželeše da se vrate u razuzdanu zemlju misirsku i počeše da se klanjaju zlatnom teletu.“

Agneš Heler

Stiže Nova Godina. Još par sati pa počinje vatromet, tako jednoličan i dosadan, kao i program na TV-u. Neki se još i raduju, neki se nadaju, a mnogi su zamišljeni.

Umoran

A ja sam tako umoran…

Umoran sam od godina, od znanja, od saveta. Umoran sam stalnog započinjanja ispočetka, od neizvesnosti, od gluposti. Umorili su me i volju ubili ljudi sa osmehom i čvrstim stiskom ruke – ljudi svinje, koji grokću i smrde iz svojih krezavih vulica.

Umoran sam od golih pevaljki, od folk parada, od jednoličnih radio stanica. Umoran sam od neprekidne igre i pesme, od veštačkih osmeha i razigranih bednika. Ogadili su mi silikone, grube reči i primitivni humor; poseljačili su moj život i život moje dece.

Umoran sam od legalizacije, privatizacije, evropeizacije… od svinjskog gripa i histeričnog Džonsona, što bi za 100 dinara napisao da mrzi i rođenu majku. Umoran sam od Tomica, Mlađana, Borisa, Ivica. Ne mogu  od njih ni glavu da podignem da pogledam hrastov žir, koja ptica tako lepo peva ili kojeg je oblika stratokumulus na nebu.

Umoran sam od birokratije, debelih i brkatih žena iza šaltera, taksi, poreza, nameta i uredbi. Umoran sam od statistike, od namrgođenih i ljutih koji viču u mikrofon, i koji mene krive što se Zemlja okreće. Znam da nikada ne mogu da legalizujem svoju zemlju, otkupim svoj stan, uvedem grejanje da mi se isplati; uvek nedostaje neki papir da se sve dovrši do kraja, uvek te crni rukav drži u šaci, uvek ti policija što služi narodu može oduzeti ono što misliš da je oduvek tvoje.

Umoran sam od starih ljubavi koje su me iscedile i odbacile. Umoran sam od rođaka, komšija, prijatelja; od ruku skrštenih na dupetu, od samoživosti, od otimača, od Kosova i Herceg Bosne, od ekavice, jekavice i ikavice. Umoran sam od dokazivanja da smo svi jedno, od crvene naše krvi, od nerava koji provode naše misli. Smaraju me sebične babe, proroci, gatare, kataklizme, Smak Sveta, otopljavanje; razni saveti i naučni dokazi…

Umoran sam od zlatnih kajli, od gazda sa 4 padeža, od biznismena sa planine, od plate od 200 evra. Umoran sam od razočarane dece, od huligana, od sponzoruša, od popova sa lopatama i onih sa mladim dečacima, od imama sa bombama i fratara koji daju savete o kontracepciji. Zgadili su mi se oni što su uprljali moje ideale, što su bacili bisere pred svinje, što su mi oteli godine života, sebični i odvratni humanoidni demoni koji su koračali pored mene ceo moj život.

Ima li mestu odmora na ovom svetu, ili ja to tražim odveć previše…

– – –

Oni koji dolaze na nebo imaju pogrešnu predstavu. Misle da će se na nebu neprestano moliti; i dozvoljavaju im da se mole, ali se posle nekoliko dana umore: primećuju da to nije raj. Zatim se ulaguju; slave ga. Bogu se ne sviđa da mu se ulaguju. Takođe, i ti ljudi se umore od laskanja Bogu. Potom pomisle da mogu biti srećni razgovarajući sa voljenim bićima, no posle izvesnog vremena shvataju da voljena bića i plemeniti heroji mogu biti dosadni u drugom životu kao i u ovom. Umore se i od toga, a zatim ulaze u istinsko delo raja.

Patetična istorija čoveka koji je tokom svog života naumio da zasluži raj i stoga se odrekao svih čulnih uživanja. Povlači se u tebaide. Tamo se izoluje od svega. Moli se, traži raj. To jest, polako propada. I kada umre, šta se događa ? Kada umre dolazi u raj, a u raju ne znaju šta da rade sa njim. Pokušava da prati razgovore anđela, ali ih ne razume. Pokušava da se nauči umetnosti. Pokušava da sluša sve. Pokušava da nauči sve, a ne može jer se upropastio. On je jednostavno pravedan, ali mentalno siromašan čovek. Zatim mu dodeljuju, kao dar, sposobnost da projektuje sliku: pustinju. U pustinji se moli kao što se molio na zemlji, ne izuzimajući nebo, jer zna da je postao nedostojan neba, zbog kajanja što je upropastio svoj život, jer se odrekao uživanja i zadovoljstava sveta, što je takođe loše.

Emanuel Svedenborg

– – –

Advertisements
  1. veshtichanstvena
    1. januara 2010. u 15:57

    Mnoge stvari od kojih si umoran možeš izbrisati iz svog života, neke eskivirati i ignorisati, a ponešto će zauvek ostati..
    Moraš verovati da postoje ljudi koji će ti dati pozitivnu misao, reč i osmeh.To je hrana za dušu i otklanja umor koji te shrvao…

    • als011
      2. januara 2010. u 15:03

      Sve što nam smeta, što nas umara, što nas koči, je uvek tu, samo se ponekad obaziremo na to a ponekad ne. Umetnost življenja je ići napred kraj smarača i gnjavatora. Kao skijaši u brzom spustu koji izbegavaju štapove sa zastavicama…
      Isto tako na drugom kraju klackalice se nalaze osobe koje nas vole, koje nam upućuju pozitivnu misao i osmeh, ali se i na njih ponekad obaziremo a ponekad ne. Šteta, tako je bogat čovek koji prepoznaje takve osobe…

  2. 3. januara 2010. u 13:32

    Mogla bih da se potpisem ispod svake tvoje recenice, misli…odavno sam umorna od svega toga i jos ko zna cega, sakrivena sam u svom svetu i pokusavam da me sto manje dotakne ovaj..pravim klovna od sebe da bih se smejala, da bi mi se smejali da nema stvarnosti, da nema nas u njoj, pa mi se nekad ucini sve lakse, bar na tren…
    Nema odmora na ovome svetu.

    • als011
      3. januara 2010. u 20:16

      Mislim da smo kao nacija premoreni. Najgore što su nam deca u punoj mladosti i snazi već umorni od života. Umorni od beznadežnosti i lažnih obećanja nasmejanih i preplanulih političara sa TV ekrana.
      Kao da iz sveg glasa vičemo „Doktore boli me da ne mogu da izdržim“, a on ti se kezi u lice, štipka sestru i kaže; „Nije to ništa – život je lep“, i ni ne sasluša te, okreće glavu smejući se u glas…
      Zelena, komentar ti je toliko iskren i dubok da mi se grlo steglo dok sam ga čitao.

  1. 5. februara 2010. u 02:38

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: